Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.
1 
VVUUKK SSTTEEFFAANNOOVVIIĆĆ 
KKAARRAADDŽŽIIĆĆ ((11778877--11886644)) 
Zlatojević 
Aleksandar 
Gimnazija, 
Paraćin
2 
1. Biografija 
Ime i prezime: Vuk Stefanović Karadžić 
Rođen: 6.novembra 1787. 
Mesto: Tršić (Osmansko carstvo) 
Umro: ...
3 
1. Biografija 
1.2 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii PPrrvvii ssrrppsskkii uussttaannaakk 
Vuk Stefanović...
4 
1. Biografija 
1.2 Vuk Stefanović KKaarraaddžžiićć ii PPrrvvii ssrrppsskkii uussttaannaakk 
Na pocetku Prvog srpskog us...
5 
1. Biografija 
Stefanov 1.2 Vuk Stefanoviićć KKaarraaddžžiićć ii PPrrvvii ssrrppsskkii uussttaannaakk 
Svojim dugim i p...
22..11 BBoorrbbaa zzaa uuvvoođđeennjjee nnaarrooddnnoogg jjeezziikkaa uu kknnjjiižžeevvnnoossttii 
6 
2. Vukov rad 
Tokom ...
22..11 BBoorrbbaa zzaa uuvvoođđeennjjee nnaarrooddnnoogg jjeezziikkaa uu kknnjjiižžeevvnnoossttii 
7 
2. Vukov rad 
Pored ...
3. Reforma ćirilice i rad na gramatici i 
rečniku 
33..11 IIssttoorriiooggrraaffsskkii rraadd 
Pored rada na reformi srpsk...
3. Reforma ćirilice i rad na gramatici i 
rečniku 
Iz staroslovenske azbuke Vuk јe zadržao sledeća 24 slova: 
Аа Бб Вв Г г...
4. Sakupljanje narodnih umotvorina 
44..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii nnaarrooddnnee uummoottvvoorrii...
4. Sakupljanje narodnih umotvorina 
De 4.2 Dellaa VVuukkaa SStteeffaannoovviiććaa KKaarraaddžžiiććaa 
Beleženje narodnih p...
5. Sakupljanje narodnih običaja 
55..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii ooččuuvvaannjjee nnaarrooddnniihh ...
13 
6. Filološki rad 
66..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii ppoozznnaattii ffiilloolloozzii 
U prvoj polo...
66..22 RReeffoorrmmaa ssrrppsskkoogg jjeezziikkaa ii ššiirreennjjee iijjeekkaavvsskkoogg rreefflleekkssaa 
14 
6. Filološk...
15 
7. Nefilološki rad 
77..11 NNeeffiilloolloošškkii rraadd VVuukkaa SStteeffaannoovviiććaa KKaarraaddžžiiććaa 
Vuk je po...
16 
8. Nagrade 
88..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć,, nnaaggrraaddee ii zzaasslluuggee 
Vuk je bio cenjen ...
9. Literatura i sajtovi na internetu 
Bakster Nikola (1997): 1000 novih pitanja i odgovora, Stoper buks, Beograd. 
Dorling...
10. Sadržaj 
11.. BBIIOOGGRRAAFFIIJJAA ......................................................................................
Nächste SlideShare
Wird geladen in …5
×

Copy of-istorija-vuk-stefanovic-karadzic

2.228 Aufrufe

Veröffentlicht am

Primer dobre prakse

Veröffentlicht in: Bildung
  • Als Erste(r) kommentieren

Copy of-istorija-vuk-stefanovic-karadzic

  1. 1. 1 VVUUKK SSTTEEFFAANNOOVVIIĆĆ KKAARRAADDŽŽIIĆĆ ((11778877--11886644)) Zlatojević Aleksandar Gimnazija, Paraćin
  2. 2. 2 1. Biografija Ime i prezime: Vuk Stefanović Karadžić Rođen: 6.novembra 1787. Mesto: Tršić (Osmansko carstvo) Umro: 7. februar 1864. Mesto: Beč (Habzburška monarhija) Škola / tradicija: Lingvistika Glavna interesovanja: - Reforma srpskog jezika; - Referma ćirilice; - Sakupljanje narodnih umutvorina. Uticao je na: Đuru Dančića; Branka Radičevića i Petra Petrovića Njegoša. 11..11 OOssnnoovvnnii ppooddaaccii
  3. 3. 3 1. Biografija 1.2 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii PPrrvvii ssrrppsskkii uussttaannaakk Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787. - Beč, 7. februar 1864.) je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika.Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost.Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi.Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme istucu 1818, 1836, 1839, 1847 i 1850. Njegove poznate ideje bile suizjednačavanje narodnog i književnog jezika; novo utemeljenje standardnog jezika bez oslonca na tradiciju i čišćenje jezika od crkvenoslavizma. Na njega su uticali Sava Mrkalj, Gavril Stefanović Venclovic, Jernej Kopitar i Braća Grim. Vuk Stefanovic Karadžic je roden u Tršicu blizu Loznice 1787, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom obicaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojacki Zrnić, rodom je iz Ozrinica kod Nikšica. Pisanje i citanje je naucio od rodaka Jevte Savica, koji je bio jedini pismen covek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu ucili, nego terali da cuva stoku, otac ga je vratio kuci.
  4. 4. 4 1. Biografija 1.2 Vuk Stefanović KKaarraaddžžiićć ii PPrrvvii ssrrppsskkii uussttaannaakk Na pocetku Prvog srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajduckog harambaše Ðorda Curcije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u gimnaziju, ali je sa 19 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u tamošnjoj bogosloviji,gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki.Ne uspevši da se upiše u karlovacku gimnaziju, on odlazi u Petrinje, gde je proveo nekoliko meseci uceci nemacki jezik. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovica, ucenog coveka i prosvetitelja. Vuk ga je zamolo za pomoc kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej odbio. Vuk je razocaran otišao u Jadar i poceo da radi kao pisar kod Jakova Nenadovica. Zajedno sa rodakom Jevtom Savicem, koji je postao clan Praviteljstvujušceg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je obavljao pisarske poslove. Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu, Vuk je postao njen dak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lecenje u Novi Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleci bolesnu nogu, koja je ostala zgrcena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je krace vreme u Beogradu radio kao ucitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savicem prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao cinovnicke poslove. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Beclijkom Anom Marijom Kraus, sa kojim se oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kcerke Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina). U Becu je takode upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoc i savete, Vuk je poceo sa sakupljanjem narodnih pesama i radu na gramatici narodnog govora. Godine 1814. je u Becu objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica“. Iste godine je Vuk je objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru.Nekadašnja zgrada Velike škole u Beogradu, danas Vukov i Dositejev muzej.Iduce godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovicem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a jedno vreme i U austrijskoj državi.
  5. 5. 5 1. Biografija Stefanov 1.2 Vuk Stefanoviićć KKaarraaddžžiićć ii PPrrvvii ssrrppsskkii uussttaannaakk Svojim dugim i plodnim radom stice brojne prijatelje, pa i pomoc u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Ðure Danicica „Rat za srpski jezik“ , „Pesme“ Branka Radicevica, Njegošev „Gorski vijenac“ (pisan starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanicni književni jezik tek 1868. četiri godine, nakon njegove smrti. Vuk je umro u Beču. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 1897. godine i sa velikim pocastima sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Pocasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba. Kuća u kojoj je Vuk Stefanović Karadžić živeo, dok je bio mlad. Sada je renovirana.
  6. 6. 22..11 BBoorrbbaa zzaa uuvvoođđeennjjee nnaarrooddnnoogg jjeezziikkaa uu kknnjjiižžeevvnnoossttii 6 2. Vukov rad Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je poceo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haoticnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do pocetka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštacki rusko-slovenski jezik, koji je u Vukovo vreme bio zvanicni jezik crkve, škola i književnosti. Školovani ljudi ucili su iz knjiga na starom jeziku, unoseci u njega elemente ruskog i srpskog narodnog jezika. Na taj nacin stvoren je slavenosrpski jezik, kojim se pisalo kako je ko znao. Takva nesredena situacija je bila osnova sa koje je Vuk krenuo u borbu protiv pisaca stare škole. Borba je pocela Vukovom kritikom romana Usamljeni junoša 1815. i Ljubomir u Elisijumu 1817. Kritika Milovana Vidakovica je bila usmerena na loše pišcevo poznavanje jezika, koji je predstavljao nesredenu mešavinu imenskih i glagolskih oblika starog, slovenskog i narodnog jezika. Kako je Vidakovic u to vreme bio najpopularniji srpski pisac, pa je ovakav Vukov napad izazvao buru u književnoj javnosti. Pored Vidakovica, u polemici su ucestvovali i Joakim Vujic, Lukijan Mušicki, Pavle Beric i Gliša Geršic. Crkva i njeni najviši predstavnici su prednjacili medu Vukovim protivnicima.Karlovacki mitropolit Stefan Stratimirovic, je vec posle prvih Vukovih knjiga, dejstvovao preko budimskih vlasti da se onemoguci štampanje knjiga. Stratimirovic se posebno nije mirio sa Vukovom azbukom, zbog izbacivanja starih cirilicnih slova i uvodenja slova J, smatrajuci to napuštanje pravoslavlja i pokatolicavanjem.
  7. 7. 22..11 BBoorrbbaa zzaa uuvvoođđeennjjee nnaarrooddnnoogg jjeezziikkaa uu kknnjjiižžeevvnnoossttii 7 2. Vukov rad Pored srpske crkve, najveci Vukov protivnik je bio Jovan Hadžić, osnivac i predsednik Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena. Hadžic, koji je u pocetku bio Vukov saradnik, ali su se kasnije razišli po pitanjima jezika, je 1837. poceo polemiku sa Vukom Karadžićem. U spisu „Sitnice jezikoslovne“ , Hadžic je Dao upustva za rad buducim gramaticarima. Vuk je potom napisao svoj „Odgovor na sitnice jezikoslovne“ , u kom je zamerio Hadžicu na slabom poznavanju narodnog jezika i neprincipijalnosti u pisanju. Vukov odgovor je bio oštar pa je Hadžic nastavio polemiku napisavši nekoliko clanaka i brošura ( „Utuk I“, „Utuk II“, „Utuk III“... ). Polemika izmedu Karadžica i Hadžica je trajala skoro deceniju, a Karadžic je odneo pobedu tek 1847. Godina Vukove pobede je 1847., i godina u kojoj je konacno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je staroslovenski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez cvršcih pravila. Te godine izdate su cetiri knjige Vuka i njegovih saradnika: Prevod „Novog zavjeta“ sa crkvenoslovenskog na srpski jezik, autor:Vuk „Rat za srpski jezik i pravopis“, autor: Ðura Danicic, „Pesme“, autor: Branko Radicevic „Gorski vijenac“, autor: Petar Petrovic Njegoš. Izdavanjem Gorskog vijenca, dokazano je da se i najveca filozofska dela mogu pisati cistim srpskim narodnim jezikom.
  8. 8. 3. Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku 33..11 IIssttoorriiooggrraaffsskkii rraadd Pored rada na reformi srpskog jezika i prikupljanju narodnih umotvorina, Vuk Karadžić se bavio i istoriografskim radom. Kao ucesnik Prvog srpskog ustanka, Vuk je spremio ogroman materijal o dogadajima se do 1814., kao i o vladavini kneza Miloša Obrenovica. Godine 1828. je objavio rad „Miloš Obrenovic 8 knjaz Serbiji“ . Od obilne grade o Prvom srpskom ustanku, Vuk je izdao samo jedan deo „Praviteljstvujušci sovjet serbski...“, u kom je opisao najvažnije bitke iz Prvog srpskog ustanka i neslogu izmedu srpskih starešina. Najistaknutije vođe Prvog srpskog ustanka Vuk je opisao u nekoliko istorijskih monografija. Tu su obuhvaćeni Hajduk Veljko Petrović, Miloje Petrović, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Hadži Ruvim i drugi. Konacno, Vuk je poznatom nemackom istoricaru Leopoldu Rankeu dao materijal o Prvom srskom ustanku, prema kojoj je Ranke kasnije napisao svoje delo „Srpska revolucija“ (nem. Die serbische Revolution).
  9. 9. 3. Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku Iz staroslovenske azbuke Vuk јe zadržao sledeća 24 slova: Аа Бб Вв Г г Дд Ее Жж Зз Ии Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу Фф Хх Цц Чч Шш Njima je dodao jedno iz latinične abecede: J ј i pet novih: Љљ Њњ Ћћ Ђђ Џџ , a izbacio je: Ѥ ѥ (je) Ѣ, ѣ (jat) І ї (и) Ы ы (јеri, tvrdo i) Ѵ ѵ (i) Ѹ ѹ (u) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (еn) Я я (ја) Ю ю (јu) Ѿ ѿ (оt) Ѭ ѭ (јus) Ѳ ѳ (t) Ѕ ѕ (dz) Щ щ (šč) Ѯ ѯ (ks) Ѱ ѱ (ps) Ъ ъ (tvrdi poluglas) Ь ь (meki poluglas) 9 33..22 VVuukkoovv rraadd nnaa ssrrppsskkoojj aazzbbuuccii::
  10. 10. 4. Sakupljanje narodnih umotvorina 44..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii nnaarrooddnnee uummoottvvoorriinnee Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je poceo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je 10 gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi put da se jezik prostog naroda pojavio u štampi. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“, sa oko stotinu lirskih i 17 epskih pesama, koje je zabeležio po Sremu, kod Mušickog u Šišatovcu, Zemunu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U ovoj zbirci su se našle pesme koje su ispevali Tešan Podrugović i Filip Višnjić. Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji, pa cak i prevodio na nemacki jezik. Medu zainteresovanim za srpski jezik našli su se Johan Volfgang Gete i braca Grim. Nova izdanja narodnih pesmama izašla su 1823. i 1824. u Lajpcigu i 1833. u Becu. Nova izdanja pocela su izlaziti u šest knjiga od 1841. Zbog velikih štamparskih troškova peta i šesta knjiga su pojavile tek 1862. i 1864. Posle velikog uspeha sa narodnim pesmama, Vuk je poceo da radi na sakupljanju svih vrsta narodnih umotvorina. Prva zbirka pripovetki „Narodne srpske pripovijetke“ su se štampale 1821. u Becu. U ovom Izdanju se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Godine 1853. u Becu je izašlo novo izdanje pripovedaka, koje je Vuk posvetio Jakobu Grimu. Vukova kcerka Mina je sledece godine prevela pripovetke na nemacki jezik.
  11. 11. 4. Sakupljanje narodnih umotvorina De 4.2 Dellaa VVuukkaa SStteeffaannoovviiććaa KKaarraaddžžiiććaa Beleženje narodnih poslovica je išlo paralelno sa sakupljanjem pesama i pripovedaka. Zbog intervencije mitropolita Stratimirovića, bečke vlasti nisu dozvolile izdavanje zbirke bez dozvole budimskih vlasti. Kako je Vuk u to vreme boravio u Crnoj Gori, na Cetinju je 1836. štampao „Narodne srpske poslovice“ koje je posvetio vladici Petru II Petrovicu Njegošu. Posle ovog izdanja Vuk je za života objavio još jedno izdanje poslovica. 11 Dela Vuka Stefanovića Karadžića: Vukovo knjiga: “Život i delo”. Vukov BUKVAR.
  12. 12. 5. Sakupljanje narodnih običaja 55..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii ooččuuvvaannjjee nnaarrooddnniihh oobbiiččaajjaa,, Specifičan život srpskog naroda za vreme vladavine Turaka, izolovan do savremenosti, učinio je da se arhaična patrijarhalna verovanja i običaji u njemu dugo očuvali. Stoga je Vuk Karadžić predano radio na opisivanju narodnog folklora. „Srpski rjecnik“ je pružio prve bogate opise običaja i verovanja naroda. Tumačeći pojedine reči, Vuk je unosio i opise. RečniRečnikk Vuka Stefanovića ,,Novi zavet” koji je Karadžića preveo Vuk 12 Stefanović Karadžić PPrreevvoodd NNoovvoogg zzaavveettaa
  13. 13. 13 6. Filološki rad 66..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć ii ppoozznnaattii ffiilloolloozzii U prvoj polovini 19. veka, uz pomoc tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braca Grim i austrijskih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći Veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje "Srpskog rjecnika" (1818.), drugo, znatno prošireno (1852.), te prevod "Novoga zavjeta" (1847.), postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog hrvatskog jezika, ponajviše u fazi tzv. Hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna nacela Karadžiceve reforme se mogu sažeti u tri tacke: izjednacavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na folklornim jezičkim obličima, za koje se smatralo da su pouzdan vodic zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama; prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju; i, novoštokavski folklorni purizam, što se ocitovalo u cišcenju jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatickoj strukturi srpskog jezika.
  14. 14. 66..22 RReeffoorrmmaa ssrrppsskkoogg jjeezziikkaa ii ššiirreennjjee iijjeekkaavvsskkoogg rreefflleekkssaa 14 6. Filološki rad Na tehnickom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici , apsorbirani grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju "narodnog" pisanog idiolekta Gavrila Stefanovica Venclovica, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i pocetka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemacke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezicki supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istocnohercegovacko-krajiško narecje), koju je Vuk Karadžić stilizirao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto cerati, djevojka umesto devojka, hocu umesto ocu). Ali, zbog uticaja srpske gradanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvacena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata je zamenjen ekavskim (npr. ddeettee uummeessttoo ddiijjeettee). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, medu Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije.
  15. 15. 15 7. Nefilološki rad 77..11 NNeeffiilloolloošškkii rraadd VVuukkaa SStteeffaannoovviiććaa KKaarraaddžžiiććaa Vuk je pored svog najveceg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizickim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, izmedu ostalog, i svoje tumacenje veze izmedu prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o nacinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim obicajima. U celini posmatrano, ovaj znacajni doprinos Vuka Karadžica nije toliko poznat niti izucavan. (KKaarraaddžžiicc,, VV..:: SSaabbrraannaa ddeellaa,, kknnjjiiggaa XXVVIIIIII,, PPrroossvveettaa,, BBeeooggrraadd 11997722.. ) Zbog Vukovog doprinosa srpskom narodu, u njegovu čast na novčanici od 10. dinara se nalazi njegov lik....
  16. 16. 16 8. Nagrade 88..11 VVuukk SStteeffaannoovviićć KKaarraaddžžiićć,, nnaaggrraaddee ii zzaasslluuggee Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za clana Berlinske, Becke, Petrogradske akademije nauka, primljen je za clana naucnih društava u Krakovu, Moskvu, Getingenu, Parizu..., odlikovan je od ruskog i austrougarskog cara, od pruskog kralja i Ruske akademije nauka. Vuk Stefanović Karadžić je bio reformator srpske azbuke, sakupljao je narodne pripovetke i običaje, od kojih se neki i danas poštuju, sakupljao je narodne pesme i zapisivao ih je...Danas se mogu naći u bibliotekama i čitankama za osnovne i srednje škole.... _____________________________________________ *Napomena: Ako želiš da posetiš Vukov spomenik on se nalazi u Nišu, u dvorištu Narodne bilioteke.
  17. 17. 9. Literatura i sajtovi na internetu Bakster Nikola (1997): 1000 novih pitanja i odgovora, Stoper buks, Beograd. Dorling Kindersley Book (2004): Faktopedija, ilustrovana enciklopedija, Mladinska knjiga, Beograd Dušan T. Bataković (2004): Istorija za treći razred gimnazije opšteg smera, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. 17 9.1 Literatura 99..22 SSaajjttoovvii nnaa iinntteerrnneettuu Istorija hhttttpp::////hhiissttoorryy..ccoomm//ccaammppbbeellll
  18. 18. 10. Sadržaj 11.. BBIIOOGGRRAAFFIIJJAA ...................................................................................................................................................................... 2 1.1 Osnovni podaci .................................................................................................................................................... 2 1.2 Vuk Stefanović Karadžić i Prvi srpski ustanak .................................................................................................... 3-5 22.. VVUUKKOOVV RRAADD ....................................................................................................................................................................... 6 2.1 Borba za uvođenje narodnog jezika u književnosti .............................................................................................. 6-7 33.. RREEFFOORRMMAA ĆĆIIRRIILLIICCEE II RRAADD NNAA GGRRAAMMAATTIICCII II RREEČČNNIIKKUU ............................................................................................... 8 3.1 Istoriografiski rad .................................................................................................................................................. 8 3.2 Vukov rad na srpskoj azbuci ................................................................................................................................ 9 44.. SSAAKKUUPPLLJJAANNJJEE NNAARROODDNNIIHH UUMMOOTTVVOORRIINNAA ................................................................................................................... 10 4.1 Vuk Stefanović Karadžić i narodne umotvorine.................................................................................................... 10 4.2 Dela Vuka Stefanovića Karadžića ....................................................................................................................... 11 55.. SSAAKKUUPPLLJJAANNJJEE NNAARROODDNNIIHH OOBBIIČČAAJJAA ............................................................................................................................ 12 5.1 Vuk Stefanović Karadžić i očuvanje narodnih običaja, Prevod Novog zaveta ..................................................... 12 66.. FFIILLOOLLOOŠŠKKII RRAADD ................................................................................................................................................................. 13 6.1 Vuk Stefanović Karadžić i poznati filolozi ............................................................................................................ 13 6.2 Reforma srpskog jezika i širenje ijekavskog refleksa .......................................................................................... 14 77.. NNEEFFIILLOOLLOOŠŠKKII RRAADD ............................................................................................................................................................ 15 7.1 Nefilološki rad Vuka Stefanovića Karadžića ........................................................................................................ 15 88.. NAGRADE ........................................................................................................................................................................... 16 8.1 Vuk Stefanović Karadžić, nagrade i zasluge ........................................................................................................ 16 99.. LLIITTEERRAATTUURRAA II SSAAJJTTOOVVII NNAA IINNTTEERRNNEETTUU ........................................................................................................................ 17 9.1 Literatura ............................................................................................................................................................... 17 9.2 Sajtovi na internetu ............................................................................................................................................... 17 1100.. SSAADDRRŽŽAAJJ ........................................................................................................................................................................... 18 18

×