Lektira

1. БИБЛИОТЕКА
ПОСЕБНА ИЗДАЊА

2. 2

3. 3
ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
БИЛИ СУ ДЕЦА
КАО И ТИ...
ПРИРЕЂИВАЊЕ И ПОГОВОР
ЗОРАНА ОПАЧИЋ
BOOKLAND • БЕОГРАД
2017

4. 4

5. 5
Уводна белешка
Још док сам писала за листове Младост1
и
Млада култура2
јављали су се дечаци и девојчи-
це које је занимало каква је била младост вели-
ких људи, у каквим околностима су почињали
свој научни и уметнички рад, у каквој средини су
одрастали. Излазећи у сусрет молбама и интере-
совањима читалаца, почела сам серију написа
Били су деца као и ти, која је говорила о раним
данима великих стваралаца. Успех те серије био
је велики и навео ме на мисао да би овакви напи-
си – добро илустровани и документовани – у об-
лику књиге могли младим читаоцима бити драго-
цен подстрек, приручно учило, занимљива лекти-
ра. Серија је обухватала животе великих људи из
различитих области стваралаштва: литературе,
сликарства итд. Пред вама су неке од тих прича.
Гроздана Олујић
1
Часопис за књижевност и културу Младост излазио је у
Београду 1945–1952. године.
2
Лист Млада култура излазио је 1939–1940, па затим 1952–
1957. у Београду.

6. 6

7. 7
ИСПОД ДЈЕДОВЕ КАБАНИЦЕ
Бранко Ћопић
Хучи у ноћи вода Јапре,3
а изнад модрог
Грмеча расте месец разгонећи мрак око воде-
нице. Склупчан крај дједа Рада Ћопића, лич-
ке причалице и изјелице, плавокоси малишан
не усуђује се ни нос да промоли испод стар-
чеве кабанице, али помно ослушкује гласове
воденичара и помељара4
који говоре о Краље-
3
Река Јапра је лева притока реке Сане. Ћопићево родно
село Хашани се налази у њеној близини.
4
Помељар је човек који доноси жито у воденицу да се са-
меље.

8. 8
вићу Марку и Будалини Талу, вукодлацима,
вештицама и вампирима.
Ту су, наравно, и виле с вилењацима. У
овакве ноћи, пуне месечине, играју виле по
раскршћима и сваког кога угледају ослепе
или му одузму памет, па као месечар лута
светом. Вукови и медведи су горе у планини,
у реду! Али, ту доле, испод воденичног точка
живи водени дух, водењак, и зачас те може
зграбити и одвући под воду да више никад не
изађеш на светлост дана. Па и тај воденичар,
погнут и с пахуљама брашна у коси, сигурно
је неки прерушени чаробњак који те док
трепнеш може претворити у лисицу или пев-
ца, па после гледај шта ћеш! Мало, још само
мало, чим се она зелена звезда попне на врбу
изнад потока, он ће изговорити тајне речи и
десиће се нешто страшно и велико.
Будући славни писац Бранко Ћопић од
страха затрепери, али, гоњен радозналошћу,
ипак провири испод дједове кабанице упита:
– Одакле дувају вјетрови, дједе?
– Из пећина преко седам мора, дједово па-
метно...
– А која је оно кућа што има ноге?
– Црква.
– Може ли се дохватити мјесец?

9. 9
– Може, како да не може, рођени! Узећемо
рогуље5
Лазара Угарчине и, кад се спусти ма-
ло ниже, скинућемо га с неба. Али, много пи-
таш, злато. Ижљегнуће се из тебе нека буда-
лина да ће се три села за главу хватати... – на-
смеја се старац пригрливши малишана који
оца једва да је запамтио.
Зато је добро запамтио жуте месингане ча-
хуре, које му је отац донео из рата као прве
играчке и причу о оцу и стрицу, који су се у
Првом светском рату борили на две супротне
стране: песников отац као аустроугарски по-
даник на једној, стриц Ниџа као српски до-
бровољац на другој страни, што је након рата
било чест повод расправа и задиркивања међу
браћом.
Не задуго, јер 1919, кад је Бранку било тек
четири године, умире отац остављајући удо-
вицу Соју са троје мале деце на бригу старцу
Ради и стрицу Ниџи Американу, који су у
подгрмечко село Хашани дошли као избегли-
це из Лике и никада нису заборавили родни
крај. Њихове приче о Лици, о шареном свету
ходалица, светаца, коњокрадица, зазјавала,
сањара и трудбеника који се муче да из шкрте
5
Рогуље су алат налик вилама, имају дугачку шипку и два
или три зупца. Њима се дохватају највиши делови сена
са пласта.

10. 10
земље извуку комад хлеба, будући писац за-
памтио је заувек. Заједно са причама стрица
Ниџе, који је у златној Америци угаљ копао,
ући ће оне у златну књигу приповедачева де-
тињства (Башта сљезове боје), баш као што
ће и приче помељара и воденичара ући у Ћо-
пићеве књиге намењене деци.
Нежна брига дједа Рада пратила је Бранка
и кад је у шестој години почео да чува овце и
јагањце, заједно с осталим чобанчићима от-
кривајући свет природе: јагоде и печурке у
шуми и птичја гнезда на врховима грана. Ни-
је престала ни кад је пошао у школу, где су
му због светле косе и беличастих трепавица
дечаци одмах прикачили надимак Бјелов и
Жујан. Учитељица је била строга, зидови раз-
реда прекривени сликама дивљих звери, а у
углу вртео се глобус.
– Јој, шта је оно? – шапнуо је Бранко дру-
гу до себе.
– Бостан, шта ће бити! – одговорио је онај
не трепнувши.
Сан да рогуљама суседа Лаза Угарчине
свуче месец с неба уступа место другим сно-
вима и бригама. Долазе друге обавезе и друга
узбуђења а прва љубав неславно се завршава
у свињцу (где га је мајка Соја затворила зато
што је покушао да пољуби лугареву девојчи-

11. 11
цу), остављајући иза себе осећање стида и ко-
кошије ваши од којих се дуго неће отрести.
Али, много дуже од сећања на ту љубав пра-
тило га је сећање на дједову смрт у коју ника-
да није хтео да поверује до краја, у бесаним
ноћима уверавајући себе да је то старац само
некуда одлутао и да ће се неминовно вратити
једног дана.
И вратио се скроз низ прича у збирци Ба-
шта сљезове боје, као што се вратио и лиме-
ни петлић са врха родне куће. Посматрајући
га, дечаку се чинило да петлић путује заједно
с облацима и назвао га је „пријатељ ветрова“.
Кад га је некаква јача непогода оборила с
крова пред дечаковим очима указало се зар-
ђало парче лима, Бранко је заплакао. На кров
се петлић више никада није попео, али стигао
нам је преко његових прича позлаћен сјајем
поезије и хумора, баш као и прва ђачка побу-
на у Хашанима описана у роману Орлови ра-
но лете.
У трећем разреду основне школе народне
песме и страшне приче о вампирима и вуко-
длацима замениће књига о Мигуелу Серван-
тесу, славном творцу Дон Кихота и Санча
Пансе. У књизи је било и неколико одломака
из Дон Кихота који су будућег писца просто
зачарали, као што су га зачарале и бајке Оска-

12. 12
ра Вајлда које је добио од једног свог рођака
за торбак крушака.
Прави прелом у Ћопићевом животу, међу-
тим, наступа кад с торбом о рамену напушта
родну кућу и полази у гимназију у Бихаћ где,
у школском интернату, не престаје да тугује
за мајком и Хашанима, другарима и лудим
дечјим играма.
Рођене из чежње, ту у Бихаћу, почињу да
се уобличавају Ћопићеве прве приче које
скрећу пажњу наставника на изузетан дар ма-
лог сељачета. У четрнаестој години у омла-
динском листу Венац Бранко Ћопић објављу-
је своју прву причу. Следеће године, прелази
у учитељску школу у Бања Луку и постаје са-
радник школског хумористичког листа Зе-
мља, објављиваног сваке недеље у једном
примерку.
Од тога времена, хумор и сетни лиризам
смењиваће се у његовом писању као сунце и
облаци над родним Хашанима. Једна за дру-
гом низаће се приче, од првих објављених у
Политици, до збирки: Под Грмечом, Планин-
ци, Бојовници и бјегунци, до Горког меда,
Осме офанзиве и Баште сљезове боје, најне-
жније Ћопићеве књиге у којој ће се, на нај-
лепши могући начин, укрстити светови јаве и
сна и заблистати смех кроз сузу.

13. 13
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
БРАНКО ЋОПИЋ, један од највећих српских
писаца, рођен је 1. јануара 1915. у Хашанима у
Босни, а умро 26. марта 1984. у Београду.
Један је од најплоднијих и најчитанијих на-
ших писаца. Писао је за одрасле и за децу, спаја-
јући хумор са сетом.
Збирке прича су: Под Грмечом, Планинци,
Роса на бајонетима, Љубав и смрт, Свети мага-
рац, Људи с репом, Доживљаји Николетине Бур-
саћа, Горки мед, Стари невјерник, Башта сљезо-
ве боје итд.
Написао је и збирке песама: Огњено рађање
домовине, Ратниково прољеће и романе: Пролом,
Глуви барут, Осма офанзива, Не тугуј бронзана
стражо.
Од књига за децу, најпознатије су му: У свије-
ту медвједа и лептирова, Приче партизанке,

14. 14
Вратоломне приче, Сунчана република, Чаробна
шума, Јежева кућица, Приче испод змајевих кри-
ла, Дјечак прати змаја, Доживљаји мачка Тоше,
Орлови рано лете, Дједа Тришин млин, Приче за-
несеног дјечака, Магареће године, Славно војева-
ње, Битка у Златној долини, Мала моја из Босан-
ске Крупе итд.

15. 15
УЧЕНИК СИМЕУНА ЂАКА
Петар Кочић
Иза окна се шуњали тама и оштри источ-
ни ветар. Малом Петру се чинило да се утва-
ре прикрадају из мрака.
– Бако, када мртваци ничу? – усправио се
дечак у постељи, а старица је тихо уздахнула.
– Спавај. Кукуруз ниче и боб! – погладила
га је по глави.
– Лујо каже да и мртваци ничу, да ће и ма-
ма нићи…

16. 16
Дечак је себи покушавао да представи лик
рано умрле мајке. Била је висока, кажу. И ле-
па. А отац? Шта се то с њим дешава? Деца га
веома ретко виђају. Дојезди на црном коњу, у
црној мантији, поглади немирне дечје коврџе
и прошапће:
– Само да не будете моје среће...
И оде. Остане с децом, сирочићима, само
бака Вида са својим причама, нежностима и
страховањима.
– Јадна ти је ова земља! – простењала би
старица с мржњом гледајући Латиф-агу како
се излежава испод крушке чекајући да трећи-
ну са Змијања у Бања Луку снесе.
Мржња одраслих улазила је у децу. Лујо,
касније јунак приче „Јаблан“, и мали Петар
одлучују да отрују жутињавог Латиф-агу као
што баба Вида ђаволе трује: водом у коју је
замочен свети крст. Затим, без даха, чекају да
виде кад ће Турчин умрети. Али, освежен во-
дом, ага се диже још осионији а у души малог
Кочића јавља се прва сумња, прва побуна.
„Зар Бог не убија невернике“, пита се. Чиње-
нице одговарају: „Не убија! Бог нема времена
за то“, закључује мали поповски син, чији се
отац након мајчине смрти закалуђерио и до-
био име Герасим.

17. 17
Сину Петру Герасим је, такође, наменио
свештеничку судбину. Али, дечак је био са-
мовољан, упоран, тврд.
– Пусти, оче, Герасиме! – тешио га је Си-
меун Перић, рудар, ђак од манастира Гомио-
нице, пијаница, бунџија и маштар.
– Тврда је Петар кост. Биће од њега јунак.
Осветник Косова...
Дечак је, отворених уста, слушао Симеу-
нове приче. Косово. Обилић. Слобода. Какве
речи! Шта мари што бака Вида исмејава већ
оседелог ђака Симеуна, тврдећи да се сав на-
дуо од пића. Он зна приче о хајдуцима, о бор-
би, острагуша6
му весело одјекује брдима, с
љубављу објашњава азбуку будућем писцу
чијем ће делу за будућност остати и његов
бујни лик.
– Ово је О, острагушо моја о, о, о, Обилић,
ордија. А, алат, аздија, ааа, слушаш ли ти ме-
не?
Наравно, Петар је слушао. Симеунова
азбука била је далеко занимљивија од азбуке
оца Партенија који сав мирише на босиљак и
чираке7
и чија ће: – Ово је О, око моје, о, о,
6
Острагуша је старинска пушка која се пунила одостраг.
7
Чирак – свећњак.

18. 18
олтар, одежда. Ово је А, анђеле мој, амвон,
апостол, аа... – дечака чак у сну прогонити.
Мирис оваца, оштар змијањски ваздух,
приче о Кочићу који чак ни мртав пред Тур-
чина није пао, ага-Жујан, Лујин Јаблан који
над побеђеним царским Рудоњом риче да чи-
тава планина одјекује, црни очев лик на коњу,
шапутање сељака о турском и аустроугар-
ском насиљу, приче пијаног Симеуна Ђака –
је ли то само остало мени, у мојим књигама?
Питање је искрсло у Петру двадесет година
касније, кад је изможден од живота имао још
само једну жељу: да напише роман о себи, о
младости својој, прогонима од аустроугар-
ских окупатора. И, ако је то све, шта је жи-
вот?
Не, није то било све. Једнога јутра отац га
је пробудио и рекао му:
– Спреми се, сутра ћемо у Бања Луку, у
школу.
Тешко је било малом Петру оставити ма-
настир Гомионицу, Симеунове приче, тешко
слушати попа Калаверу код којег га је отац
оставио како, уздишући, говори:
– Ја сам ти сада и отац и мајка...
Раније је то говорила бака Вида, па Симе-
ун Ђак, сада и поп Калавера.

19. 19
– Наука му иде у главу! – памтио је поп
Калавера речи пријатеља Герасима о Петру. –
Јело не бира, здрав је као дрен. У сваку гужву
улеће, подвале и грубости не подноси. Праве-
дан је, душеван, али му нарав није добра: за-
час плане.
Петар је већ петог дана по доласку у Бања
Луку улетео у гужву у окршају с децом у Бо-
рику. Одмах затим догодио се и случај с луга-
рушом и њеним псом. Њој се мали Кочић с
осталом децом ругао. Учитељ је захтевао да
Петар пољуби жени руку у знак извињења.
– Никад! – одговорио је дечак.
То „никад“ донеће му море неприлика.
Прво је оцу рекао:
– У попове – никад.
Затим је изјавио:
– Аустријски слуга – никад!
Та изјава и песма о слободном „плавом
српском небу“ донели су му прогон из Сара-
јева. Због прогона није био несрећан. Најзад,
одлучено је: у Србију ће.
Далеко су остали Сарајево, Кочића Глави-
ца и Бања Лука а у њој црнооко девојче Ми-
ла, која ће му касније постати верни друг у
животу. Србија је пред њим. Слободна Срби-
ја. Али, та „слободна Србија“ за први сусрет
даће му само једну калемегданску клупу као

20. 20
преноћиште и ноћ проведену у затвору. Даће
му неколико година беде и један пропали сан.
– Ти немаш дара за песника. Ти си рођен
за прозаисту! – рекао му је Јанко Веселино-
вић прочитавши његову збирку песама.
Тиме је била запечаћена Кочићева судби-
на песника. Тек у Бечу, где ће се више бавити
револуционарним политичким радом него
студијама, пашће му на памет речи Јанка Ве-
селиновића.
Једна за другом нићи ће његове најбоље
приповетке: „Јаблан“, „Мргуда“, „Мрачајски
прото“, драма Јазавац пред судом.
– Снажан, здрав таленат! – написаће Скер-
лић за Кочића – и од врлетног, плахог млади-
ћа постаће чувен писац.
Истина, има дана кад тај писац по три да-
на ни залогај у уста нема да стави, али он је
задовољан јер је самосталан и „не бенда ни-
кога“.
Тек дуге године беде сломиће његово
здравље, али неће угушити његов слободар-
ски дух, који ће наставити да се бори за осло-
бађање Босне од аустроугарске владавине и
ослобађање сељака од агинске трећине.

21. 21
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
ПЕТАР КОЧИЋ (1873–1916) био је књижев-
ник, борац против аустроугарске окупације Бо-
сне и против социјалних неправди на селу.
Сав свој књижевни рад и сав свој живот ста-
вио је у службу националне и социјалне борбе
преко листа Отаџбина, који је често забрањиван
а сам Кочић прогоњен.
Најпознатија дела су: Јазавац пред судом, Су-
данија, збирке прича С планине и испод планине
и Јауци са Змијања.

22. 2

23. 23
РАД, САМОЋА, ЋУТАЊЕ
Исидора Секулић
Иза ограде кућерка пригнутог к земљи ху-
чи улица притиснута јаром јулског сунца. То-
пот копита меша се с гласовима пролазника,
али мршава девојчица, скривена у расушеном
бурету при дну баште, не чује ни шум улице,
ни гласове другарица које је зову да бере ку-
пине поред реке.
Чак и рески глас рођаке, која у домаћин-
ству замењује умрлу мајку, једва допире до
њеног слуха и зачараног дворца у бурету. А и
шта би имала да чује: „Исидора, ољушти

24. 24
кромпире!“, или „Докле ћеш буљити у те
књижурине?“ Можда: „Девојчице твојих го-
дина већ увелико плету и везу, дај сабери се и
буди као и сав остали, нормалан свет...“
То је Исидора избегавала да чује чак и ка-
да је била на домаку рођакиног гласа и погле-
да у кући, мада је повремено и желела да буде
„као сав остали, нормалан свет...“ Свет књи-
га, међутим, био је јачи. Неодољиво и тајан-
ствено светлуцали су у полутами библиотеке
златотиском обележени хрптови књига, гео-
графске и историјске мапе позивале су на пут
по простору и времену, речници помагали да
се отворе врата света и прозори сопствене ду-
ше.
Над њима се Исидора најдуже задржавала.
Можда зато што је у библиотеци њеног оца,
Данила Секулића, било речника свих врста:
латинских, грчких, немачких, енглеских. За
Исидору је свака, ма и најобичнија реч, имала
готово магијско значење, јер је у односу на
друге имала способност да се мења, преобра-
жава, постаје нова, другачија. Вода, на при-
мер. Наводнити. Воденаст, водњикав. Ко ка-
же да је ограничен и сиромашан српски је-
зик? Дај да видимо како то изгледа на немач-
ком, латинском, грчком. Отац, интелектуа-
лац, подржавао је склоност своје мршаве, са-

25. 25
мотне девојчице за учење језика, математике,
музике. Син је већ био другачији, окренут
игри, улици, друштву. Данило Секулић слу-
тио је да девојчица теже преживљава рану
мајчину смрт, иако нису говорили о томе.
Кћи и отац разумели су се без речи. Довољан
је био поглед или покрет руке, осмех. Будућа
велика српска књижевница дубоко је, до са-
мозатајности, волела свог оца.
– Отац је одредио моју судбину! – рећи ће
много година касније. – Он ми је помогао да
постанем ово што јесам...
За сав живот усвојиће она основна живот-
на правила свога оца (рад, самоћу, ћутање) и
напрегнути све своје снаге да у велику пира-
миду наше и светске литературе угради макар
један мали, најмањи камичак.
Буре, заборављено на дну баште, остаће
онај светли тајанствени кутак који ће и на до-
маку старости и смрти грејати њене самот-
ничке дане у кућици на врху Топчидерског
брда.
„У бурету сам научила да ћутим као ин-
сект“, забележиће своју потребу да се издвоји
у врелом летњем дану, у расушеној каци кроз
чије су размакнуте дуге пљуштали млазеви
сунца, сања ледене брегове севера у којима
гори плава поларна светлост обасјавајући па-

26. 26
метне очи фока и светлуцаво крзно белог ме-
дведа.
Ту, у том „шупљикавом и смежураном
дворцу... брујала је нека тиха мека фантази-
ја...“, док су друга деца трчала и грајала, де-
војчица, која ће постати прва жена академик
у нас, „сањала је своју робинзонијаду, учећи
да воли оно што не види, чега нема и шта мо-
ра да прође...“
– Постаћу баштован! – рекла је оцу одлуч-
но једнога јутра. – Не, постаћу истраживач
далеких поларних предела! – исправила се.
– Постаћу писац!
На неки начин постала је и баштован у
својој башти у бурету (и врту на Топчидер-
ском брду) и путник у далеке северне земље и
писац. Збуњивала ју је, још у детињству, про-
лазност живота, ужасавали је самоћа и смрт,
јер су око ње ненадано умирали њени најбли-
жи (мајка, па брат, па отац), као што су уми-
рали шарени и луди лептири у бурету њеног
детињства. Али, снага биљки да у камену
пронађу процеп, пусте корен и издигну ка
сунцу победоносну зелену заставицу лишћа –
давала јој је храброст да истраје.
Зато је волела север, јер ту човек, осим
битке са самим собом, води борбу за опста-
нак и са суровим силама природе. Каснија

27. 27
њена путовања у Норвешку само су потврди-
ла слутње девојчице из бурета.
Сем Сапутника и Хронике паланачког гро-
бља објавила је и Писма из Норвешке, претва-
рајући своје утиске из чудесне северне земље
у књигу путописа која ће постати камен-ме-
ђаш српске путописне књижевности.
Непосредно по изласку књиге из штампе,
знаменити критичар Јован Скерлић напао је
Писма из Норвешке и Исидора је, повређена,
заћутала за читав низ година, иако није пре-
стајала да ради. За њу је, као и за госпа Нолу
из Хронике паланачког гробља рад био потре-
ба и непрекидна служба другима у којој се
открива лепота сопственог језика (преводила
је Едгара Алана Поа, Ј. В. Гетеа, Оскара Вајл-
да и писала о Вирџинији Вулф, Кјеркегору,
Рилкеу, Ибзену).
Лептири који су летели по њеној скрови-
тој топчидерској башти били су далеки по-
томци оних које је гледала како круже око бу-
рета у врту њеног оца, али још увек јој се чи-
нило да је у неком од њих скривена душа ње-
не мајке, коју је изгубила тако рано да није
стигла да запамти чак ни црте њеног лица.
Тешко јој је падала самоћа. „Самоћа је као
умирање“ – забележиће. „Трну делови душе и
сужава се живот човечји“.

28. 28
Истовремено, у самоћи је налазила најши-
ре просторе за маштање, за рад. Рад, сирома-
штво и ћутање пратили су је у стопу, али је на
крају свог дугог, плодотворног живота бар
могла мирно да каже да је завет из бурета ње-
ног детињства испуњен и да је у грађевину
културе уградила један свој, блистави ками-
чак.
Низови књига с утиснутим њеним именом
у полутами библиотека и књижарских полица
сада светле за друге, откривајући да се пуни
смисао живота не може наћи без одрицања,
без рада.

29. 29
О ЈУНАКИЊИ ОВЕ ПРИЧЕ
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ спада међу најзначај-
није српске писце. Рођена је 1877. године у Вој-
водини (Мошорин), али родно место није упам-
тила јер је одмах по рођењу прешла у Руму, па у
Земун где су протекли рани дани њеног детињ-
ства.
Учила је учитељску школу у Сомбору, студи-
рала физику и математику у Будимпешти и док-
торирала у Немачкој.
Најзначајнија су јој дела: Сапутници (збирка
медитативне прозе), Писма из Норвешке (путо-
пис), Аналитички тренуци и теме (збирка есеја),
Хроника паланачког гробља (приче), Језик – кул-
турна смотра народа и Његошу, књига дубоке
оданости (студије).
Умрла је 1958. године и сахрањена на Топчи-
дерском брду, ту где је и живела дуги низ година.

30. 30

31. 31
ЧУДНИ ПРОФЕСОР
Стеван Сремац
– Шта ће бити с овом децом? – брижно је
уздисао уважени трговац Филип Ђорђевић,
милујући немирне главице својих унука. –
Немају ни оца ни мајке а ја сам све старији.
Ко ће их погледати кад ја склопим очи? А ни
то није далеко. Коме ћу их оставити?
„Коме?“, вртела се у Стевановој глави де-
дина жалопојка, али одговора на своје питање
није налазио.
Све јаче и све болније је осећао да је сиро-
че. Све јасније му је бивало да је страшно

32. 32
остати без оца и без мајке у свету чији га је
вртлог још од малих ногу жестоко захватио.
Понекад су му отац и мајка у сан долазили.
Ујутру је јастук био мокар а мали Стеван све
брже се претварао у озбиљно, стармало дете.
– На кога ли се само уметнуо? – питао се
деда понекад. – На оца Аврама, кројача и бе-
крију, сигурно није а није баш сасвим ни на
мајку Катарину. Ех, Катарина... – уздисао је,
не прикривајући тугу.
Тек касније је мали Стеван, будући чувени
српски хумориста, чуо причу о Катарини,
својој мајци а деветој кћери познатог сенћан-
ског трговца која је, мимо обичаја и кршећи
сва правила, побегла за сиромашног, лепу-
шкастог калфицу Аврама, прескочивши осам
старијих сестара. Отац јој то никада није за-
боравио, мада је умрла веома млада, нити је
Авраму опростио, иако је и он умро убрзо за
Катарином, оставивши за собом три мала си-
на на бризи Филипа Ђорђевића.
– Добро је само што деца не памте оца пи-
јаницу! – гунђао је старац, не опраштајући зе-
ту весељаку бивше грехе.
Али, варао се уважени трговац. Деца су се
оца сећала. Нарочито га се сећао Стеван. У
светле ноћи пуне месечине, кад би небо над
равницом било попрскано звездама а с Тисе

33. 33
допирали крекет жаба и шум тек мацалих вр-
ба, дечак се прибијао уз дедино колено и по-
чињао своја бескрајна запиткивања.
– Где су сада мама и „бабо“? Куда путују
душе умрлих?
– На неку од звезда... – одговарао је ста-
рац зевајући.
– Која је њихова звезда?
– Не знам! – пресецао је деда поплаву пи-
тања и почињао да прича унуку: о великој бу-
ни 1848, о пожарима који су гутали домове
сенћанских Срба, о прогонима и патњама, о
намери аустроугарске царевине да помађари
и понемчи Србе избегле с Чарнојевићем чак
до Будима, о давним временима кад су Срби
имали своје царство и своје јунаке, о Косову
и Обилићу, о цару Душану и Марку Краљеви-
ћу...
Дечак би престајао да пита. Широко отво-
рених очију и душе упијао је у себе приче ко-
је су заносиле његовог деду и ујака Јована
Ђорђевића. Те приче он ће оживети у књизи
прича Из књига староставних, али и остати
везан њима за традицију и нацију. Па и ка-
сније, уместо да јури с осталим дечацима по
Београду, камо га је довео ујак да учи школу,
он ће поћи у библиотеку и читаве дане прово-

34. 34
дити нагнут над дела класика, размишљајући
о Вуку, Платону, Доситеју, Ђури Јакшићу.
Дуго времена народ и његова прошлост
представљали су једини круг интересовања
младог Стевана Сремца. Није било времена за
немирне младалачке снове, смех и разоноду.
Није познато да ли је икада, иако је био веома
привлачан, имао неку љубав, али зна се да је
од жена бежао као од ватре.
– Побећи ће... неће... хоће... – нагађали су
пријатељи посматрајући како Стевану прила-
зи један заједнички другар, решен да га по-
што-пото ожени.
– Наравно, побећи ће... – смејао се Стеван
Сремац – Шта се њега тиче што се ја храним
по кафанама где се у тањиру нађе и понека
бубашваба. Што би се морали баш сви жени-
ти?
И није се оженио. Можда се плашио жена,
можда није имао времена за њих. Тек, није се
нашла ниједна која би могла да каже да ју је
волео Стеван Сремац.
Његов национални занос замало га није
стао главе. Када је Србија позвала добровољ-
це у рат, отишао је право из школске клупе у
војнике. Никакви разлози ујака, управника
Народног позоришта, нису могли да га поко-
лебају.

35. 35
– Годинама вичете: „Доле ропски ланци!“
а сад кад је дошло време да их кидамо, подви-
јете репове и бежите. Е, ја идем...
И отишао је. На једном од грделичких ви-
сова пао је, изнурен, у снег. Већ је вејавица
почињала да га затрпава кад је наишао његов
друг Церовић и одвукао га до Предејана, у
болницу.
Другови су га све чешће терали да пише,
али он као да је осећао некакав страх од писа-
не речи. Чак ни наградни темат из историје,
за који је добио прву награду, у почетку није
хтео да пише. Бојао се, по свој прилици, неу-
спеха. То је, вероватно, разлог што ће озбиљ-
није почети да се бави књижевношћу тек у
зрелијим годинама.
Ујакови снови да Стеван Сремац постане
политичар тиме су се распрсли као мехур од
сапунице. Место практиканта у Министар-
ству финансија било је више него досадно
младом писцу и он се искрено обрадовао кад
је премештен за професора српског језика и
историје у Ниш, где ће се родити Ивкова сла-
ва и Зона Замфирова.
Југ ће му ускоро постати други завичај и
он ће се сетити Војводине и Сенте тек кад,
одушевљен причом о тучи два попа, почне да
пише чувени роман Поп Ћира и поп Спира.

36. 36
Ђаке и позив професора волео је из дна
душе, али на свој, чудачки начин. Ипак, по-
знато је да ђаци нису бежали с његових часо-
ва. Можда због анегдота сличних оној кад је
упитао једног од својих ученика шта зна о
Ахилу, а овај одговорио:
– Ахил је био леп човек...
– И? – прекида га Сремац.
– Ахил је био најлепши човек... – настави
ђак а Сремац прасну:
– Шта си узео ту да густираш. Јеси ли ти
проводаџија а ја нека матора удавача?
Али, чешће но у школи, Сремац је бора-
вио у кафани где је посматрао и у машти
стварао шарену галерију својих ликова, ловио
специфичне речи и изразе, слушао анегдоте,
остављао анегдоте о себи. И, наравно, тро-
шио плату и хонораре.
– Па вама ништа неће остати после смр-
ти... – рече му професор Видаковић.
– После смрти, рекосте? – осмехну се Сре-
мац – после смрти мени ништа и не треба!
Његов хитри језик није никог штедео. Ка-
жу да је на нечију причу да се једном позна-
том новинару родило немо дете, додао као из
топа:
– Ште ћете? Владин новинар.

37. 37
На исправку да је дете женско сасвим је
мирно прошаптао:
– Е, онда не брините. Мора проговорити...
Око њега су се сви смејали, али он је само
озбиљно климао главом. Живот му се није
чинио претерано веселим. Велики творац
смеха био је, најчешће, тужан.
– Од многих парадокса живота... – имао је
обичај да каже пријатељима – изгледа да је то
један... Можда највећи.

38. 38
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
СТЕВАН СРЕМАЦ (1855–1906), књижевник,
један од најистакнутијих српских реалиста, пи-
сац поетизованих приповедака објављених у
збирци Из књига староставних и значајних ро-
мана Ивкова слава, Зона Замфирова, Вукадин и
Поп Ћира и поп Спира, као и политичке сатире
Лимунација на селу. Романи и приче му одишу
ведрином и великим познавањем људске нарави.

39. 39
ВРШАЧКИ МОЛИЈЕР
Јован Стерија Поповић
У глувој ноћи тек ту и тамо светлуца жи-
жак крај постеље болесника док бескрајним
панонским небом лута бела месечева кугла.
Протутњали су Наполеонови ратови, сео-
бе пред налетом Турака, сељачке буне, али
Вршац се није променио. У блату до колена
сељак и даље оре, гатаре лече, тргују Грци,
Цинцари и Јевреји, бербери ваде зубе а деча-
ци по школама понављају аз, буки, веди. За-
тим од блата праве топове и излуђују чуваре
вршачких винограда крадуцкајући грожђе и

40. 40
бостан, узалуд покушавајући да у своје под-
виге увуку и сина богатог, али до манијаштва
шкртог вршачког трговца Стерије.
Шта ли се налази у књигама, питали су се,
па заборављали своја питања и бледог деча-
чића вечно нагнутог над књиге. Јовану то ни-
је сметало. У књигама Милована Видаковића,
народним песмама и причама, одама Лукија-
на Мушицког, налазио је узбудљивије пусто-
ловине од брања забрањеног воћа на вршач-
ком брегу. Кријући, почињао је да пише пе-
сме родољубиве, занесене, далеке од свега
што се дешавало око њега. Сан да настави
школовање није га напуштао, али отац трго-
вац имао је другачије планове.
У ноћи пуној месечине, док је крај прозо-
ра покушавао да чита, до слуха су му допира-
ле страсне мајчине молбе и сурова очева од-
бијања.
– Каква гимназија, Јулијана? Откуд ти то
лудило?
– Јован је паметан и даровит. Требало би
га послати у Сремске Карловце да настави
школу, да нешто од себе створи...
– Мој отац је био трговац и његови пре
њега били су трговци, ја сам трговац. И Јован
ће бити трговац или берберин. Зашто да не
буде берберин? Увек намирисан, чист, угла-

41. 41
ђен а ако научи да ставља пијавице и вади зу-
бе, зарађиваће више од учитеља. Уосталом,
моја му радња неће побећи...
– Где ће ти душа, Стерија? Зар не видиш
да је слабовидан и да му се рука суши? Није
он за тешке послове. Паметан је, способан,
пусти га да настави школовање... – Јулијана
Молерова, како су је звали по оцу сликару,
није попуштала.
– Упропастићеш рођеног сина. Зар не ви-
диш да воли књигу? Пусти га нека се књигом
бави, да пали свећу кад чита а не да му због
читања на месечини очи још више слабе...
Мајчин шапат није престајао, иако је Грк тр-
говац без престанка јадиковао:
– Упропастићете ме. Нема пара, нема
школовања. Толики су и салаше и радње про-
дали, па им од синова школараца ништа није
постало. Иди да спаваш, Јулијана!
– Дај му макар новац да купи граматику...
– Какав новац? Хоћеш да на просјачки
штап паднем? Немам ја рудник злата, немам
пара! Угаси ту лампу, зар не знаш колико пе-
тролеј кошта? У овој кући се само расипа. Ко
још толико дрва трпа у пећ да сваки час мора
отварати прозоре? Гледај га како се клати на
столици, није ни чудо што нам се столице ло-
ме... – очево гунђање заглушивало је мајчине

42. 42
молбе, али је након две године стара тврдица
попустила и послала сина на школовање у
Сремске Карловце, па у Темишвар.
Свађе родитеља, међутим, нису престаја-
ле. Мајка је водила битку за сина књигољуп-
ца и будућег писца Покондирене тикве, Ла-
же и паралаже, Кир-Јање а отац ратовао за
своје жуте дукате, који се, као ни мишеви, ни-
када не враћају кад једном из руке оду...
Јован Стерија Поповић је, за то време, не-
уморно читао и посматрао новопечено гра-
ђанство, ситне трговце, слуге, помодаре и по-
модарке свог времена чије ће ликове овекове-
чити у комедијама које и данас засмејавају
позоришну публику.
Национални романтизам, међутим, није га
мимоишао. Прво је дошао комад Јуначко по-
зорје Милош Обилића а одмах затим Свети-
слав и Милева: жалосно позорје. Оба по ути-
цају Милована Видаковића, чије је књиге као
дечак страсно читао.
Већ у двадесет четвртој години напушта
такав начин писања и комедијама Покондире-
на тиква, Кир-Јања, Родољупци отвара нову
страницу у историји српског позоришта.
Правник, гимназијски професор, па про-
фесор Лицеја у Београду, лингвиста и песник,
Јован Стерија Поповић потпуно ће остварити

43. 43
наде своје рано преминуле мајке и до краја
изневерити очекивања оца трговца, Грка и
циције, да једнога дана његов син постане тр-
говац који милује цванцике8
и дукате као ро-
ђену децу, закидајући себи и другима око се-
бе на оделу и храни.
Лик Кир-Јање, настао на основу карактер-
них особина Стеријиног оца, донеће писцу
славу и назив српски Молијер, као што ће му
ликови помодарки из вршачких, пештанских
и темишварских салона донети вечити живот
на сценама свих наших позоришта.
– Ко ће забранити шаљивцу да истину ка-
же? – парафразирао је у једној прилици Сте-
рија Хорацијеве речи, свестан да у његовом
смеху не одјекује само радост, већ и горчина.
После Родољубаца, у којима сатира увели-
ко замењује хумор, горчина ће у Стеријином
писању бивати све присутнија, нарочито по-
сле револуције 1848. коју је преживео у род-
ном Вршцу.
Пред крај Стеријиног живота, у поезији,
којој се вратио након дугих година бављења
комедијом, уз горчину јавља се и безнађе.
У својој Аутобиографији, ипак, најрадије
се сећа првих дана свог бављења књигом. Ту
8
Цванцик – аустријски сребрни новац.

44. 44
је поново читање Видаковићевих романа при
месечини, поново национални занос јуначком
народном поезијом, али и сећање на обрачун
с романтичарским идејама ране младости
остварен у Роману без романа.
Ипак, најтоплија и најнежнија сећања од-
носе се на рано изгубљену мајку Јулијану,
њен крхки лик и глас, њену упорну борбу да
сину омогући пут у свет књига и славе. У
слуху писца тај глас одјекивао је до краја ње-
гових дана а у слуху читалаца одјекује још и
сада.

45. 45
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ (1806–1856) је-
дан је од најзначајнијих наших књижевника.
У почетку свог рада био је под утицајем Луки-
јана Мушицког, а у прози је следио нит Милована
Видаковића. Врло рано, међутим, успео је да те
утицаје превазиђе и оствари значајно уметничко
дело.
Његове комедије изводе се и данас: Поконди-
рена тиква, Лажа и паралажа, Тврдица (Кир-Ја-
ња), Зла жена и Родољупци.
У поезији, писаној пред крај живота, оства-
рио је низ снажних и горких песама антологијске
вредности.
По струци правник, Стерија је био један од
првих професора права на Лицеју у Београду.
Један је од највећих наших комедиографа уз
Бранислава Нушића.

46. 2

47. 47
НАУЧНИК СА СМИЉАНСКОГ ПОТОКА
Никола Тесла
Дубоке плаве очи пажљиво су пратиле лет
птица. „Кад бих имао крила...“, шапутао је
мали Никола у себи, а у машти је ницало ре-
шење: кишобран! Да, узеће стари очев кишо-
бран и с амбара полетети низ стрмину. Што
да не?
Полако и пажљиво извео је свој план.
Али, кишобран се већ при првом скоку поло-
мио, а петогодишњи Никола Тесла схватио да
летење најчешће прати – пад.

48. 48
– То, ипак, није угасило моју жељу за ле-
тењем! – рекао је много година касније прија-
тељу Џонсону.
Да је том разговору присуствовала мајка
Ђука, морала би додати да је зато штап и
имао толико посла у кући смиљанског све-
штеника. Јер, насупрот каснијем тихом науч-
нику, као дечак Тесла је био немиран и тврдо-
глав.
– Полетећу! – мрмљао је посматрајући
светлуцање муње. – И бити господар муње,
видећете... – миловао је у мраку леђа домаће
мачке а њено крзно светлуцало је, такође.
Тада још није знао да је порекло и једног
и другог светлуцања – исто. То ће схватити
много година касније и читава земаљска ку-
гла учиниће му се као једна топла, блистава
мачка која светли у мраку.
Дечаков проналазачки дар испољио се пре
него што је чуо реч – електрицитет. Захваљу-
јући томе, жабе у околини Смиљана доживе-
ле су неочекивану катастрофу. Мали Тесла
направио је нарочиту удицу за хватање жаба.
Остали дечаци су га следили. Ускоро се жа-
бљи народ у околини толико проредио да су
старци у чуду вртели главама, питајући се:
– Шта је ово? Као да је ушао неки помор у
жабе...

49. 49
Мајка Ђука најчешће је са стрепњом гле-
дала како се спушта мрак, шапћући:
– Где ли је тај Нико?
– То сигурно ни он сам не зна... – тешио ју
је дечаков отац Милутин, чудни сеоски све-
штеник, више заузет читањем књига него др-
жањем проповеди у цркви.
Никола, заиста, често није знао где се на-
лази. Волео је природу и волео је да лута.
Неодољиво су га привлачила шумовита брда
родне Лике.
Касније, у далекој Америци, када је већ
постао научник светског гласа и на Нијагари-
ном водопаду на принципу наизменичних
струја саградио највећу хидроцентралу на
свету, имао је обичај да каже:
– Моја прва хидроцентрала била је она са-
грађена на смиљанском потоку...
Та „хидроцентрала“ није имала лопатице,
али се, ипак, окретала: снага воденог тока по-
кретала је незграпни дрвени котур углављен
између две ракље.
Школа му је доносила исувише непријат-
ности да би могао да је воли.
Способност да математичке проблеме ре-
шава готово истог часа када су били поста-
вљени донела му је низ незгода. Професори
су сумњали у његово поштење и оптуживали

50. 50
га да је измислио неку смицалицу помоћу ко-
је добија тачне одговоре.
Зато га је привлачио свет књига. У њего-
вој машти оживљавала су давно прошла вре-
мена. Број прочитаних књига је растао а сла-
башна светлост свеће сатирала му вид, док
није дошла очева забрана: „Радиће прут,
ухватим ли те да читаш поред свеће!“
Никола се тврдоглаво смешкао и читао по
сву ноћ, све док га отац није открио, а прут
почео да ради.
Слабуњав, нежног здравља, доводио је ро-
дитеље до очајања својим непрекидним ра-
дом. Истина, у Госпићу су сви тврдили да је
дечак из Смиљана најбистрији момчић у шко-
ли, али то је била слаба утеха родитељима
кад је Никола пао у постељу. Даноноћно су га
тресле грознице, губио је свест.
– Ја дижем руке... – изјавио је месни ле-
кар.
Никола је беспомоћно лежао, загледан у
једну тачку. Не, он жели да живи. Не жели да
буде свештеник као отац. Отац и мајка су кр-
шили руке.
Једнога дана Никола се пренуо из бунила.
– Ја... оздравио бих... кад бисте ми дозво-
лили да студирам технику.
Отац се, кроз сузе, насмешио.

51. 51
– У реду, Нико! Бићеш инжењер, само
оздрави..
– Оздравићу... – прошапутао је Никола.
У Грацу, на Високој техничкој школи,
тврдоглаво је наставио да исцрпљује себе и
постао најбољи студент. Професори су с ди-
вљењем и страхом говорили њему.
– Замислите – гневно је вртео главом про-
фесор физике Пешл – он би да на динамо-ма-
шини одбаци комутаторе9
и уведе наизменич-
ну струју. То нико на свету не би могао.
– Ја могу! – узвратио је Тесла пркосно.
Од тог тренутка наизменичне струје нису
престајале да се врте у његовој глави.
– Оне постоје – говорио је – ја ћу их нате-
рати да врше користан рад...
И натерао их је, иако је данима вршио раз-
личите опите, а сви резултати нису се разли-
ковали од тврдњи професора Пешла. Једно-
ставно, није могао да напусти своју идеју.
Једне вечери 1883. године, у шетњи по бу-
димпештанском парку, узбуђено је узвикнуо
колеги Сагетију:
– Погледај! Види како га враћам... – застао
је и на плочнику почео да црта неке кругове и
9
Комутатор је уређај којим се наизменично прекида и
укључује електрична струја у једном колу.

52. 52
замајце. Сегети је запањено буљио у Теслу.
„Мора да је полудео“, помислио је.
Тесла је даље занесено викао:
– Зар не видиш? Сад дижем ручицу, сад је
враћам. Рад наизменичне струје...
Али, до дана кад ће наизменична струја
потећи да обасја свет требало је да протече
још доста воде Дунавом и Савом.
Европа није била место где се могао раз-
махати геније Николе Тесле.
Са завежљајем од нешто мало одеће и не-
колико долара у џепу отишао је у Америку и
ускоро постао један од најчувенијих научни-
ка света.
Млад, висок око два метра, витак, с чуд-
ним плавим очима, црне косе, изазивао је ин-

53. 53
тересовање и дивљење жена где год би се на-
шао. Али, он се ниједној није приближио и
ниједна није могла да му се приближи. Био је
вечно сам, без пријатеља, без ученика, без
жене и деце.
Док је живео на највишем спрату хотела
Валдорф-Асторија и Њујоркер, а и по њујор-
шким парковима, пријатељи су му били само
голубови. Скупљао их је и хранио у свом ста-
ну, изазивајући чуђење и љутњу хотелског
особља. „Голубови прљају“, гунђали су.
Тесла је ћутао и посматрао лет својих кри-
латих пријатеља. Да ли се сећао Смиљана,
амбара, старог очевог кишобрана? Не зна се.
За Теслу је постојала само неугасива жудња
да оствари своје замисли.
У телекомуникацијама то је било увођење
бежичног система, у електроници – роботи, у
електрици – претварање земаљске кугле у
једну јединствену сијалицу која осветљава
мрак свемира.

54. 54
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
НИКОЛА ТЕСЛА (1856–1943), један од нај-
славнијих проналазача у области електротехнике
и радио-технике, рођен је у Смиљану а умро у
Њујорку.
Изумитељ је наизменичне струје и њеног пре-
носа на даљину, која је нашла прву примену у
хидроцентрали на Нијагариним водопадима.
По њему се мера за јачину магнетног поља
назива t (тесла).

55. 55
ЗВЕЗДА СА ИДВОРСКОГ МЛИНА
Михајло Пупин
Шездесетих година прошлог века, на тек
довршеном крову млина у малом банатском се-
лу Идвору заблистала је крупна метална звезда.
Забацујући главе увис, дечаци су се диви-
ли њеном тајанственом светлуцању при по-
следњим зрацима сунца на заласку и распра-
вљали о њеном пореклу и намени.
Узбуђенији од свих био је син сеоског
ћурчије10
Пупина.
10
Ћурчија се бави израдом кожне одеће (ћурак – кожни
прслук, гуњ, кожух).

56. 56
– То је права небеска звезда, видећете! –
шапутао је мали Михајло док су му блиставе
црне очи упијале искричаву светлост вечер-
њег неба и танког српа месеца који се окачио
о торањ сеоске цркве још пре него што је сун-
це и легло у зарудела житна поља.
Кад су се сви разишли, Михајло се с му-
ком успузао уз стрми кров новог млина а су-
традан је по селу кренула прича да је сам ђа-
во скинуо звезду с млина.
Други су били уверени да су на крову ве-
штице коло водиле, трећи да то вила млин
разграђује.
Једино се сеоски ћурчија Пупин крадом
крстио захваљујући Богу што му је сачувао
сина да не падне и не убије се. О звезди са-
кривеној иза ормана и он је ћутао, али није
пропустио да опомене сина:
– Да се ниси више пењао, јер ће корбач
имати посла. Боље припази да ти стока не за-
ђе у кукурузе...
Мали Михајло имао је задужење да напаса
стоку на пространим војвођанским пашњаци-
ма. Ноћи је проводио будан под блиставим
равничарским небом, питајући се одакле зве-
здама светлост и шта су звезде: небеска кан-
дила или мала сунца?

57. 57
У дугим летњим ноћима организовао је
неку врсту дозивања с осталим чобанима пре-
ко ножа забоденог у земљу. Поруке су се пре-
носиле ударцима о нож: наилазе пљачкаши
стоке, испекли смо младе кукурузе, дођите...
Чобанчићи су прислањали главе уз земљу
и ослушкивали поруке из даљине. Још тада
Пупин је приметио да се звук брже простире
кроз суву, него кроз влажну земљу и ваздух.
То је био његов први проналазак.
Послали су га у Праг да учи, јер су му
школе у Панчеву постале тесне а он се тамо
одушевио чешким родољубљем и борбом
против Аустроугарске.
На путу за Праг десила му се незгода.
Преспавао је станицу на којој је требало да
пређе у други воз, па је, уместо у Праг, стигао
у Беч.
Тамо је једног осорног станичног чинов-
ника ословио са „Ваше царско височанство“.
Ипак је доспео у Праг. Неки богати амерички
брачни пар платио му је карту за први разред,
али у Прагу се није дуго задржао.
Продао је све, чак и огромну банатску шу-
бару с главе, и кренуо у Америку. Готово цео
пут провео је на палуби, изложен сунцу и
мразу, грлећи топли бродски димњак.

58. 58
Продаја шубаре замало га није стала гла-
ве: над Атлантиком су дували леденији ве-
трови него над његовом банатском пустаром
а звезде на небу дрхтале од хладноће. Био је
ван себе од среће кад је угледао њујоршке не-
бодере.
На тло Америке ступио је са пет центи у
џепу и свих пет дао за парче пите од шљива.
Сама пита од шљива пробудила је у њему се-
ћање на шљиве у Идвору, на чобанско детињ-
ство, на топлину родитељског дома, али уме-
сто шљива у парчету пите нашао је само ко-
штице.
На колеџу, у који је доспео после шегрто-
вања и потуцања по разним градовима, већи
углед постигао је својим рвачким искуствима
него својим заиста сјајним знањем грчког је-
зика и математике.
Добивши стипендију за Оксфорд, с књи-
гом научника Максвела у коферу и две кошу-
ље, кренуо је у Енглеску да сазна тајну све-
тлости која га је копкала још од појаве звезде
на далеком идворском млину.
Да би проучио Фарадејева дела, кренуо је
у његов родни крај, у Шкотску. Тамо је од
једне младе шкотске сликарке научио да уз
гајде игра шкотске народне игре. Гајде су га,
у ствари, враћале у родни Банат.

59. 59
Касније, у Лондону, посматрао је како на
улици игра нека млада Шкотланђанка. Пра-
тио ју је муж на гајдама. Кад се игра заврши-
ла, Пупин јој даде златник као прилог. Она га
зачуђено упита:
– Да се нисте преварили?
– Преварио сам се што од куће нисам по-
нео два златника, јер бих вам оба дао...
– Сигурно нисте Шкотланђанин или ису-
више волите игру... – рече жена.
– Волим гајде. Заправо, волим Банат на
који ме гајде подсећају... – рече будући вели-
ки научник Михајло Пупин.
Касније, он се вратио у Америку, постао
познати научник и професор универзитета,
али никад није заборавио родну земљу.
На позив српске владе дошао је 1918. у
Париз на мировну конференцију, где је много
учинио да чланови америчке делегације схва-
те југословенске тежње, нарочито приликом
решавања судбине Баната, јер су Румуни тра-
жили да се читав Банат припоји њима.
Одговарајући румунској делегацији, пред-
седник САД, Вилсон, рекао је:
– Познајете ли професора Пупина? Ја знам
да је он из Баната и познајем га као великог
југословенског родољуба. Банат не може при-
пасти неком другом...

60. 60
Да ли је у том часу у оку чобанчета из
Идвора сјала тајанствена вечерња звезда но-
вог млина?
У књизи о свом животу, коју је назвао Од
пашњака до научењака (From immigrant to in-
ventor), Пупин о томе не говори. Верујемо да
јесте.

61. 61
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
МИХАЈЛО ПУПИН (1858–1935), физичар и
проналазач, родио се у селу Идвору у Банату. У
шеснаестој години отишао је Америку.
По завршетку школовања постао је професор
електротехнике на Колумбија универзитету. Дао
је значајне радове у области физике и електроме-
ханике, од којих су најзначајнији Пупинови кале-
мови, којима је омогућен пренос телефонских
разговора на велике удаљености. Без њих се та-
кав пренос данас не може ни замислити. Још за
живота постао је славан а за књигу Од пашњака
до научењака добио је Пулицерову награду.

62. 62

63. 63
ТЕШКО ДЕТИЊСТВО ВЕЛИКОГ
ПИСЦА
Фјодор Михајлович Достојевски
Склупчан у свом дечјем кревецу, будући
велики руски писац Фјодор Михајлович До-
стојевски опази да се кандило испод иконе
Мајке Божје гаси, и задрхта.
Слабашна светлост жишка обасјавала је
само образе и благе очи Богомајке, али кад се
угаси, преградак у коме је пролазило његово
детињство упловиће у потпуни, непрозирни
мрак и одломци родитељске свађе иза зида

64. 64
постаће још мучнији. Дечак нехотице преба-
ци прекривач преко главе, али се у његов
слух, свеједно, увуче страшни очев глас.
– Реци с ким си згрешила? Признај! – иза
танке преграде, која је дечју собу одвајала од
родитељске, грмео је очев од пића промукли
глас, не престајући да понавља тешке опту-
жбе помешане са псовкама. – Ко је отац дете-
та које у себи носиш?
На беспомоћну жену своју болесну љубо-
мору изливао је Михајло Андрејевич Досто-
јевски, лекар московске Маријинске болнице
за сиромашне и отац шесторо деце, међу ко-
јима је, блед и усамљен, растао будући писац
Браће Карамазових, молећи небо и земљу да
се отац промени и да мајчине муке престану.
Али, Михајло Андрејевич Достојевски све
више је пио и све жешће насртао на жену, на-
зивајући је најстрашнијим и најпрљавијим
именима.
Маша Нечајева Достојевска је ћутала или
тихо, неутешно јецала. А шта би могла да ка-
же човеку који никога и не жели да чује? Па
она и не излази из стана Достојевских, сме-
штеног у једном крилу Маријинске болнице,
нити икога, сем породице и најближих рођа-
ка, виђа. Сав живот су јој муж и деца. Али,
како да то објасни човеку обневиделом од пи-

65. 65
ћа? Маша Нечајева Достојевска зајеца а њен
јецај као нож прође кроз душу њеног касније
славног сина.
– Ти знаш да си ти отац тог детета. Ти
знаш да сам увек волела и волим само нашу
дечицу и тебе... – нежно и безуспешно закли-
њала се на верност мајка чију ће кротку ода-
ност пуну љубави син Фјодор Достојевски
преточити у најлепше женске ликове своје и
светске прозе, у чијој основи лежи страшна
мисао о невином страдању и некажњеном
злочину.
– Ти то знаш... – јецала је несрећна жена а
у мраку свог аветињског собичка мали Фјо-
дор гушио се у сузама саосећајући са мајчи-
ном патњом, као што ће читаоци широм све-
та, касније, саосећати с мукама „Кротке“ или
Соње Мармеладове из Злочина и казне, у чије
ће ликове велики писац унети неке од црта
своје мајке.
Слушајући мучне расправе родитеља он
то још није знао, као што није знао да ће зау-
век у његовом сећању и његовим књигама
остати тмурни собичак његовог детињства, у
ствари преградак веће, улици окренуте роди-
тељске собе у којој није било светла ни за нај-
сунчанијих летњих дана.

66. 66
„И дању и ноћу ту је било мрачно као у
сандуку или гробу“, забележиће Достојевски
много година касније.
Али, више од мрака мали Фјодор плашио
се свог оца, кога никада нико није видео на-
смејаног. Суморан и суров, Михајло Андреје-
вич Достојевски изазивао је страх не само код
своје деце и сарадника, већ и код болесника
који би се, кад би га угледали, прибијали уз
зидове покушавајући да избегну сусрет с њим
и претворе се у сенку, у ништа.
„Била је то гомила несрећника које је жи-
вот, као олупине, избацио у Маријинску бол-
ницу, последњу бедну луку пред одлазак у
нестајање, у смрт“, у једној од својих бележа-
ка сећа се Фјодор Достојевски сусрета с боле-
сницима у кругу болнице намењене одбаче-
нима и убогима а сазидане на месту званом
Божедомка, једном од најсуморнијих кутака
Москве где је, само неколико година раније,
било гробље у коме су сахрањиване скитни-
це, убице и њихове незнане жртве.
Као и мрачни „готски“ романи, у сновима
малог Фјодора Достојевског приче о њима
претварале су се у кошмаре неосетно улазећи
у темеље његових славних романа чији су ју-
наци, као житељи Божедомке, најчешће бед-
ни, одбачени, понижени и увређени људи,

67. 67
спремни да праштају и воле тако како је пра-
штала и волела Маша Нечајева Достојевска,
трудећи се свом својом нежношћу да прикри-
је суморност Божедомке и тешко пијанство и
разврат свога супруга.
Пушкинова поезија, музика и романи ен-
глеске књижевнице Ане Радкли били су јој у
томе сјајни помоћници.
Али, старији синови (Михаило и Фјодор)
ипак нису могли да не виде патњу која ју је
сламала, а коначно и сломила кад је Фјодору
било једва шеснаест година. Тихо, као што је
живела, мајка великог писца угасила се од су-
шице, оставивши својој деци као утеху љубав
према књигама и музици.
Била је то, у ствари, једина љубав која
Фјодора на мучном путу кроз живот никада
неће оставити, чак и када је, као политички
осуђеник, доспео у тамницу, па у Сибир.
Ту љубав његов отац никада неће успети
да разуме, као што неће разумети жељу сво-
јих синова да постану писци. Зар писци нису
притајени лудаци који умиру од глади, пре-
зрени и исмејани? Не! Његови синови неће
бити писци! Завод за војне инжењере у Пе-
трограду право је место за њих. Избиће већ
он њима песничке којештарије из главе!

68. 68
Нагло и неопозиво Михајло Андрејевић
Достојевски одлучује Михајлову и Фјодорову
судбину и шаље их у Петроград, слично као
што их је, за време летњих школских одмора,
слао на имање Дарово и Черемошња у Тул-
ској губернији, уверен да је то најбоље што за
своју децу може да учини.
Али, Михајло и Фјодор мрзели су боравке
у Тулској губернији исто толико колико и
војно училиште у Петрограду.
Земља, коју је доктор Достојевски купио
тешко шкртарећи, била је јалова, сва од урви-
на обраслих неким бодљикавим жбуњем, а
кућа, начињена од блата и прекривена тр-
ском, једва се разликовала од бедних сеоских
чатрља11
чији су житељи из дна душе мрзели
свог спахију.
Али, ни тмурни пејзаж, ни беда, ни болест
која се Фјодору први пут јавила у Тулској гу-
бернији, нису били толико мучни колико
очев сурови однос према кметовима који ће
га, неколико година касније, из потаје убити
на сеоском друму између Дарова и Черемо-
шње.
Великом писцу било је тада тек осамнаест
година, али ће страшна очева смрт у њему
11
Чатрља – уџерица, колиба.

69. 69
живети као неподношљива рана готово до
краја живота, полако се уобличавајући у један
од највећих светских романа (Браћа Карама-
зови), у коме ће, кроз смрт развратног старца
Фјодора Карамазова, Фјодор Михајлович До-
стојевски у ствари описати смрт свог оца.
Најраније детињство и младост тако ће јед-
ном од најзначајнијих светских писаца намет-
нути не само основне теме и атмосферу буду-
ћих романа, већ и ликове мученика и светаца
међу којима раме уз раме живе и злочинци.
Остала искушења доћи ће касније, јер жи-
вот према Фјодору Михајловичу Достојевском
није имао милости: тренутке славља готово ре-
довно пратили су тренуци понижења и беде.
Одмах након великог успеха свог првог
романа Бедни људи Достојевски бива ухваћен
у кругу побуњеника који су припремали атен-
тат на цара и осуђен на смрт.
На самом губилишту бива помилован, ка-
зна смрти стрељањем замењена дугогодишњом
робијом у Сибиру, где ће се у њему разбуктати
болест12
која ће га пратити до смрти.
Али, и у Сибиру, као и касније, када му
казна буде укинута, наставиће да чита и пи-
ше, грозничаво и неуморно, о пониженима и
12
Боловао је од епилепсије.

70. 70
увређенима (којима до њега а ни после њега
нико није писао са толико љубави и самило-
сти), стварајући од људске патње поему о чо-
вековој духовној лепоти и величини.

71. 71
О ЈУНАКУ ОВЕ ПРИЧЕ
ФЈОДОР МИХАЈЛОВИЧ ДОСТОЈЕВСКИ
(1821–1881) један је од највећих светских писаца.
Био је осуђен на смрт, помилован и провео
године прогонства у Сибиру.
Најпознатији романи су му: Бедни људи, Двој-
ник, Злочин и казна, Браћа Карамазови, Идиот.

72. 2

73. 73
КУЋНО ПОЗОРИШТЕ
Антон Павлович Чехов
Испод дечакових обичних капака скакута-
ле су нежне веверице сна, кад му до слуха до-
ђе мукли очев глас:
– Дижи се!
Будући велики руски писац, Антон Павло-
вич Чехов, навуче прекривач преко главе, али
га очева рука немилосрдно стрже.
Дечак уздахну и невољно отвори очи.
У углу собе, испод иконе Мајке Божје
жмиркало је кандило, а иза окна прозора пла-

74. 74
вио се снег. Страшно је у полумраку изаћи на
тај снег који шкрипи под ваљенкама.13
Још
страшније је ући у мрачну, ледену цркву са
чијих зидова право у тебе зуре строге укочене
очи светаца. Како отац то не схвата?
Антоша опрезно сиђе са кревета, свестан
да одлагања више нема. Таганрошки трговац
и занесењак за црквено појање, Павел Чехов,
будио је синове Александра, Николаја и Ан-
тона још пре зоре како би певали у црквеном
хору који је био његово дело.
Затим су се вежбања настављала још дуго
у ноћ док дечје главице не би клонуле од умо-
ра. Је ли чудо што су се грађани Таганрога
дивили анђеоским гласићима малих Чехова а
отац растао од поноса?
Мало ко је могао да наслути да се дечаци
осећају као робијаши којима се због црквеног
хора ускраћују и сан и игра.
Антону Чехову било је шест година, мо-
жда седам.
– Пусти бар овог малецког нека спава... –
покушавала је мајка Јевгенија Јаковљевна да
заштити макар најмлађега сина. – Зар не ви-
диш да му је глас слаб а слух неразвијен?
13
Ваљенке – руске чизме.

75. 75
– Развиће се! – био је неумољив Павел Че-
хов, уверен да су муке које дечаци подносе
тек незнатна жртва за будуће царство небе-
ско. – Мој отац Јагор мучио се да себе и нас
откупи од ропства, ја се мучим да проширим
радњу и хор, зашто се и синови не би мало
помучили?
Строга и тешка правила Павела Чехова бу-
дућем писцу Вишњика, Галеба, Даме са псетан-
цетом нису допуштала ни тренутка предаха.
Црквено појање смењивало се са часовима
у школи, молитвама и радом у кројачкој рад-
њи, јер је Павел Чехов желео да му синови уз
школу науче и занат. Након свега, следио је
рад у очевој радњи, отвореној од седам ујутро
до једанаест увече.
– Ни сада не знам да ли сам више мрзео
лицемерје црквеног појања или клањање куп-
цима уз закидање на мери! – рекао је много
година касније Антон Чехов, додајући: – У
детињству ја нисам имао детињства!
А време је текло и молитве су се смењива-
ле с мучним свађама и виком, јер довољно је
било да се Павелу Чехову учини да нешто ни-
је учињено како је наредио или се на столу
појави пресољена супа, па да запљуште псов-
ке и ударци. Повучена и плашљива, мајка ни-
је имала снаге да се одупре и све више тонула

76. 76
у ћутања и тугу, налик на јунакињу Чеховље-
ве касније приче „Печењег”.
Отац је, међутим, сањао о богатству, али
су му послови пропадали, јер је више времена
проводио у црквеном хору, бавећи се живо-
писом и молитвама него трговином.
Дечацима је школа била терет више.
Да се одбране, да дају себи мало предаха,
браћа Чехови оснивају кућно позориште и бе-
же у шалу и у смех.
Најмлађи, физички најслабији Антоша Че-
хов постао је првак тог позоришта. Док би
трепнуо претварао се у снисходљивог чинов-
ника, зубара, калуђера, судију, купца, тргов-
ца, просјака. С највећим задовољством играо
је неспретног калуђера који полаже испит за
ђакона.
Епископ пред којим полаже је старији
брат Михаил. Погрбљен, поскакујући, сав
сметен, стаје Антоша пред брата, толико из-
мењен да се Михаилу нехотице чини да онај
којег испитује није његов брат, већ калуђер
сметењак.
– Знаш ли тропаре14
– пита Михаило.
14
Тропар је кратка црквена песма од неколико строфа ко-
јом се слави главна тема црквеног празника или светите-
ља.