prezentacija

1. Постанак и територијални
распоред главних рељефних
целина

3. • Унутрашње силе – тектонски покрети – померање литосферних плоча –
накјрупнији облици у рељефу – континенти, океански басени, планине
и котлине
• Афричке и евроазијске литосферне плоче
• Праокеан Тетис
• Српско – македонска маса, Вардарска зона, Динариди и Карпато-
балканиди
• Панонски басен – Панонско море – Панонско језеро – речни систем
Дунава
• Последица тектонских покрета – вулканизам – вулкански облици – код
Врања, код Бора, У Шумадији и на Косову

4. • Спољашње силе – Сунчева топлота, реке, ветрови, падавине и
ледници
• Речна корита и долина, делте, аде и алувијалнр равни
• Лесне заравни и пешчаре
• Пећине, јаме, шкрапе, вртаче, увале и крашка поља
• Ледници су били присутни на Проклетијама, Шар-планини,
Копаонику, Голији и Старој планини (циркови, валови и морене)

5. • Најнижа тачка – ушће Тимока у Дунав – 28 м
• Највиши планински врх – Ђеравица – Проклетије – 2656 м
• Рељене области: планинска и панонска

6. Рељеф настаје деловањем унутрашњих и спољашњих сила Земље.
Унутрашње силе узрокују тектонске покрете, од којих су најкрупнији
померања литосферних плоча.
Тектонски покрети могу трајати милионима година и њиховим
деловањем настају најкрупнији облици у рељефу (континенти,
океански басени, планине и котлине).

7. ОКЕАМ
ТЕТИС

8. Територија наше земље налази се у зони
контакта Афричке и Евроазијске
литосферне плоче.
Између њих се некада налазио праокеан
Тетис.
Приближавање литосферних плоча довело
је до издизања океанског дна Тетиса и
формирања Српско-македонске масе,
најстаријег копна на територији Србије.

9. У морима западно и источно од Српско-македонске масе с
временом су наталожени дебели спојеви седимената, који су
касније хоризонталним тектонским покретима (орогенезом)
набрани и на тај начин су створени планински венци Динарида и
Карпато-балканида.
На контакту Динарида и Српско-македонске масе настала је
прелазна Вардарска зона (Унутрашњи Динариди)
Процес набирања Динарида и Карпато-балканида пратило је
разламање Српско-македонске масе и формирање громадних
планина и котлина.

12. Истовремено са издизањем Алпа, Динарских
и Карпатских планина, дошло је до
спуштања копна и настанка Панонског
басена у који је продрла вода праокеана
Тетиса и створила Панонско море.
Услед тектонских покрета и промене нивоа
воде у басену, долазило је до честих
померења обалске линије Панонског мора,
које је касније постало језеро.
Његове воде су отекле ка истоку (на месту
данашњег Ђердапа), омогуђивши тако
стварање речног система Дунава у
Панонском басену.

14. Вулканизам је једна од последица
тектонских покрета.Тај процес био
је најизраженији у источној
Србији, где има највише остатака
вулканских облика рељефа
(вулканске купе). Остаци
вулканских купа могу се нађи и у
околини Врања, у Шумадији и на
Косову. Последице некадашње
вулканске активности јесу
налазишта разних руда метала и
термалних вода.
Вулканска купа Островица на планини Рудник

15. Спољашње силе (Сунчева топлота, реке, ветрови, падавине и ледници) трансформишу постојеђе тектонске облике
рељефа и стварају нове - ерозивне и акумулативне.
Снагом воде, реке мењају изглед рељефа. Деловањем ерозије настала су речна корита и долине, а акумулацијом
делте, аде и алувијалне равни. У планинским пределима реке су усекле дубоке долине стрмих страна - клисуре и
кањоне, као што су Ђердапска клисура на Дунаву, Сићевачка на Нишави и друге.
Дејством ветра настале су лесне заравни и пешчаре у Панонској низији.

16. Крашки облици рељефа, настали хемијским дејством воде на карбонатне стене, веома су заступљени у Динарским и
Карпатско-балканским планинама. Представљени су пећинама, јамама, шкрапама, вртачама, увалама и крашким
пољима.
Трагови ледничке ерозије изражени су на високим планинама које су за време леденог доба биле под ледницима.
Најдужи ледници били су на Проклетијама и Шар-планини, а у мањој мери глацијација је обухватила Копаоник, Голију
и Стару планину. Ледничком ерозијом настали су циркови и валови, а акумулацијом морене.
Завод за заштиту природе Србије 2007. године ставио је под
заштиту пећину Церемошњу као споменик природе, тј.
заштићено природно добро.

17. Најнижа тачка Србије налази се на ушћу Тимока у Дунав (28 м
надморске висине). Највиши планински врхје Ђеравица на
Проклетијама (2.656 м).
На територији Републике Србије издвајају се две велике рељефне
области: панонска и планинска