SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 78
Downloaden Sie, um offline zu lesen
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
КОЛИКО ЈЕ ИНКЛУЗИВНА НАША ШКОЛА?
Издавач
Центар за образовне политике
Светозара Марковића 22/20
cep@cep.edu.rs
www.cep.edu.rs
За издавача
Јасминка Чекић Марковић
Уредник
Витомир Јовановић
Лектура
Весна Комар
Дизајн корица
Јулија Јеремић
Припрема за штампу
Зоран Грац
ISBN 978-86-87753-16-7
Тираж
500
Штампа
Досије студио, Београд
Центар за образовне политике
КОЛИКО ЈЕ ИНКЛУЗИВНА
НАША ШКОЛА?
Приручник за самоевалуацију и
спољашњу евалуацију инклузивности школе
Уредник
Витомир Јовановић
Аутори
Петер Радо, Гордана Чапрић,
Јелена Најдановић Томић, Јасмина Ђелић,
Јулија Јеремић, Витомир Јовановић
Београд, 2013.
Овај пројекат је финансиран средствима Фондације за отворено друштво.
Мишљења изражена у овој публикацији не одражавају нужно
ставове те организације.
САДРЖАЈ
Увод. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.1. Дефиниција инклузије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.2. Кључна питања која се односе на инклузију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.3. Неопходни услови за успешну инклузију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2. Употреба пакета за самоевалуацију инклузивности школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.1. Самоевалуација и унапређење рада школа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.2. Главна питања тематске самоевалуације и унапређивања рада школе . . . . . . . . 20
2.3. Опис три нивоа припремљености за инклузију. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.4. Додатни докази инклузивности школе и описи понашања који их илуструју:
инструмент за самоевалуацију инклузивности школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3. Формати за извештавање и примери извештаја о процесу и резултатима
самоевалуације школа укључених у пројекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
3.1. Формат извештаја о процесу самоевалуације инклузивности школе . . . . . . . . . . 34
3.2. Формат извештаја о резултатима самоевалуације инклузивности школе . . . . . . 38
3.3. Пример школског извештаја о процесу самоевалуације
инклузивности школе – ОШ „Вук Караџић“, Београд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
3.4. Пример школског извештаја о резултату самоевалуације
инклузивности школе – ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“, Београд . . . . . . . . . . . . 50
3.5. Пример школског извештаја о процесу самоевалуације
инклузивности школе – ОШ „Ћирило и Методије“, Београд. . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
УВОД
Приручник „Колико је инклузивна наша школа?” представља резултат рада и једну од
публикација у оквиру пројекта „Мониторинг инклузивног образовања” који је спровео Цен-
тар за образовне политике (ЦОП) у сарадњи са Заводом за вредновање квалитета образо-
вања и васпитања, а уз подршку Фондације за отворено друштво (ФОД). Пројекат се засни-
вао на чињеници да је Закон о основама система образовања и васпитања из 2009. године,
као и његове измене и допуне из 2013. године, унео много новина у образовну праксу и ус-
мерио развој школе у правцу повећања инклузивности, флексибилности, већој усмерености
на појединачно дете и његове специфичности. Зато је потребно развити почетни методо-
лошки оквир за спровођење мониторинга инклузивног образовања зарад стицања увида у
то који су основни проблеми и потешкоће у имплементацији инклузије у основним школама
у Србији. Поред тога, овај пројекат је био усмерен и на појачавање ресурса школе за само-
евалуацију која ће обухватати самоевалуацију степена инклузивности школа. Додатни идејни
ослонац пројекта била је чињеница да при спољашњој евалуацији рада школа, утврђивање
инклузивности школе често представља неку врсту „лакмус папира” за утврђивање квалите-
та рада школе у целости.
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања био је носилац посла у раз-
воју стандарда квалитета рада васпитно-образовних установа, који су донети 2010. године,
и био је важан партнер у реализацији овог пројекта и изради приручника који је пред вама.
Укљученост Завода била је посебно важна јер споменути стандарди и индикатори који их
описују усмеравају школе ка развоју инклузивности. У исто време, будући да су самоева-
луација и спољашња евалуација комплементарни процеси, у овај пројекат су, поред шко-
ла, били укључени и просветни саветници у чијој је надлежности спољашња евалуација. На
тај начин добијена је подршка да се креирају употребљиви описи инклузивне праксе који
ће помоћи да се процени инклузивност школе. Тако су сви укључени просветни саветници
својим стручним коментарима утицали на коначан изглед доказа и описа понашања који
сведоче о инклузивности школе. Треба истаћи и то да су у припреми овог приручника сви
укључени актери и аутори били доследни у развоју идеје да индивидуализација и диферен-
цијација наставе представљају једну од најважнијих карактеристика инклузивне, односно
квалитетне школе. Резултати на развоју индивидуализације и диференцијације наставе које
показује један број наших наставника пружају основу за педагошки оптимизам и веровање
да је могуће унапредити квалитет нашег образовања. Оно што не треба губити из вида јесте
чињеница да инклузивно образовање задире у суштину образовног процеса, да је потребно
доста времена да се све жељене промене остваре и да се виде ефекти одређених промена
у образовном систему. Дете постаје централни актер образовања, а образовање треба да
постане флексибилније и да се у већој мери прилагоди појединачном детету, чак и у слу-
чајевима када оно нема наглашену потребу за додатном образовном подршком. Другачије
речено, свако дете има потребу за образовањем које је прилагођено његовим потребама,
интересовањима и способностима.
Имајући у виду све претходно речено, јасно је да је приручник настао у циљу да шко-
лама у Србији помогне у процени сопствене инклузивности, као и да просветним саветни-
цима дâ смернице и тако помогне у процени инклузивности школе за чију су евалуацију
одговорни. Поред тога, имајући у виду све локалне и друге специфичности школа у Србији,
овај приручник уважава различитости школа и охрабрује креативан, слободан и флексиби-
лан приступ самоевалуацији, те су у прилоге ове публикације укључена и три потпуно разли-
чита приступа за спровођење школске самоевалуације које су спровеле три београдске шко-
ле а који, сваки за себе, могу служити као пример и смерница за побољшање педагошког
рада. Потом, овај приручник се може схватити и као додатна „алатка” за тимове који се баве
8 Колико је инклузивна наша школа?
спољашњом евалуацијом и самоевалуацијом и може им помоћи у разумевању, спровођењу
и промовисању инклузивне праксе у школи. У приручнику се налазе и смернице за лакше
разумевање постојећих стандарда и индикатора и за процену нивоа развијености инклузив-
не праксе.
Зарад лакшег читања и употребе, приручник је подељен на засебна, али међусобно
повезана, три дела.
У првом делу описују се појам инклузивног образовања и неопходни услови за његово
успешно спровођење. Посебан акценат се ставља на диференцирану наставу и формативно
оцењивање као и на друге технике и методе које је могуће користити у школском раду, а које
погодују деци којој је потребна додатна образовна подршка. Такође, наглашени су и захтеви
који се односе на адекватан социјални и емотивни развој, тј. добро уклапање у одељење и
школску средину.
У другом делу приручника наглашава се важност школске самоевалуације и дају се
упутства за спровођење процеса самоевалуације. У овом делу изложени су додатни докази
и описи понашања који илуструју инклузивност школе. Они су основни „алат“ за побољшање
самоевалуације и спољашње евалуације школа, које се заснивају на доказима и подацима.
Докази и описи садржајно су повезани са националним стандардима квалитета рада вас-
питно-образовних установа и са индикаторима који описују ове стандарде. У развоју дока-
за и описа инклузивности учествовали су стручни тимови за инклузивно образовање из три
београдске школе са квалитетном инклузивном праксом: ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Ћирило
и Методије“ и ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“. У прилагођавању и адаптацији доказа инклу-
зивности и описа понашања и ситуација који илуструју доказе, учествовали су и просветни
саветници из Министарства просвете, науке и технолошког развоја који врше спољашњу ева-
луацију рада школа, а овај процес водили су стручњаци из Завода за вредновање квалитета
образовања и васпитања и Центра за образовне политике.
Трећи део публикације садржи формате за извештавање и примере извештаја о про-
цесу и резултатима самоевалуације споменутих школа. Свака школа је развила инструменте
користећи развијене доказе инклузивности и описе понашања и ситуација као њихову илу-
страцију, спровела самоевалуацију за три области квалитета, при чему је област Настава и
учење била обавезна за све школе. Након сваког извештаја, као анекс приказани су неки од
инструмената које је дата школа креирала како би спровела самоевалуацију.
Као што је већ речено, приложени извештаји школа, као и инструменти које су при-
премили школски тимови, представљају само примере и неке од могућности и начина за
самовредновање инклузивности школе. Они су резултат првог искуства школа у тематској
самоевалуацији инклузивности и представљају добру основу за развој методологија само-
евалуације које ће школе, прилагођавајући се конкретном школском контексту, примењивати
у раду. То значи да тимови који желе да започну процес самоевалуације треба да уваже спе-
цифичности своје школе, тј. да извештаје других школа не могу користити као готове моделе,
већ само као идеју за развој аутентичног приступа у самоевалуацији инклузивности своје
школе.
Аутори овог приручника верују да ће он бити од помоћи школама у процесу самоева-
луације, а да ће га просветни саветници користити приликом спољашње евалуације. Такође,
пожељно је и то да се у процесу примене приручника развију нови инструменти, технике и
„алати“ за унапређивање инклузивне праксе. Тако ће овај приручник допринети квалитетној
имплементацији инклузивног образовања у Републици Србији.
1. ИНКЛУЗИЈА У ПРОЦЕСУ ОБРАЗОВАЊА:
ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА
1.1. Дефиниција инклузије
У Србији, као и у већини других земаља,
већ деценијама образовање деце са сметњама у
развоју углавном се организује у одвојеним спе-
цијалним школама. Овај систем је, донекле, обез-
беђивао одговарајуће услове за децу која живе са
различитим врстама инвалидитета. Велики број
специјалних школа поседовао је неопходне про-
фесионалне капацитете и услове које је образо-
вање ове деце захтевало.
Међутим, четири ограничења овог система
постајала су све уочљивија:
• Издвајање не помаже социјалној интегра-
цији деце са сметњама у развоју и инва-
лидитетом јер их не припрема за живот
у друштву у коме су они мањина. У исто
време, издвајање не развија отвореност,
прихватање и подршку код деце без сметњи у развоју и без инвалидитета, што је
услов да они омогуће интеграцију деце са сметњама у развоју у шире друштво.
• Много је ученика који немају инвалидитет, али због различитих културолошких и је-
зичких разлика, проблема у понашању или неког другог разлога не могу да одгово-
ре на захтеве школе. Будући да редовне школе често нису припремљене за суоча-
вање са препрекама које се пред овом децом налазе, она се упућују у специјалне
школе иако могу да савладају програме у редовним школама.
• У специјалним школама постојао је велики број деце са вишеструким сметњама
или потешкоћама, али је највећи број ових школа специјализован само за одређене
сметње у развоју. Деца са вишеструким сметњама у развоју, због специјализованог
карактера ових школа, имала су исти проблем „укључивања“ у специјалне школе
који би имала и у редовним школама. Ово је, у одређеној мери, довело у питање
оправданост овако организованог система специјалних школа.
• У многим случајевима издвајање је повезано са повредом права деце. Систем спе-
цијалних школа, на пример, није увек у могућности да обезбеди образовање на на-
чин да деца са сметњама у развоју и инвалидитетом живе близу својих родитеља.
Та деца нису расла у „природном окружењу” у којем ће касније наставити свој жи-
вот и тако су губила везу са вршњацима.
Због наведених разлога приступ који је постао преовлађујући у образовању деце са
веома различитим и специфичним образовним потребама на међународном нивоу постао
је „интеграција“ или „прихваћеност“, тј. образовање деце са различитим пореклом и спо-
собностима одвијало се у интегрисаној средини у редовним школама, тачније у издвојеним
одељењима која су била у склопу редовних школа. Ипак, овакав начин приступа образовању
такође представља вид сегрегације и дискриминације према овој групи ученика, а њихово
системско издвајање у посебна одељења носило је поруку да ова деца могу да живе поред
остале деце, али не и са њима.
10 Колико је инклузивна наша школа?
Спремност, способност и ангажман већине школа да изводе наставу прилагођену пот-
ребама деце у редовним одељењима за сву децу без обзира на порекло или децу са било
којим сметњама или потешкоћама назива се инклузијом. У великој мери, степен интеграције
зависи и од способности редовних школа да развијају инклузивно образовање. Будући да
интеграција без инклузије („ригидна интеграција“) може деци донети више штете него ко-
ристи, током последње две деценије већа важност придаје се инклузији уместо интеграцији.
Ово са собом носи и основну промену: поставља се захтев школи да се прилагоди потре-
бама сваког детета појединачно уместо да се дете прилагођава школи.
Дефиниција инклузије коју даје Унеско потиче са Конференције у Саламанки (1994)
стављајући нагласак на то да је инклузија покрет који је у директној вези са побољшањем
образовног система као целине:
„Инклузија је процес решавања и реаговања на разноврсност потреба свих
ученика преко све већег учествовања у учењу, културама и заједницама и све
мање искључености у оквиру образовања и из њега. Он обухвата промене и из-
мене садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која
обухвата сву децу одговарајуће старосне доби и са убеђењем да је редовни обра-
зовни систем одговоран за образовање све деце.“
Инклузивно образовање може се дефинисати и као процес деловања и одговарања на
различите образовне потребе свих ученика и ученица повећавањем учешћа у учењу, култури
и заједници, као и смањивањем искључености из образовања.
Инклузивно образовање односи се на школе, центре за учење и образовне системе
који су отворени за сву децу. Да би се то десило, наставници, школе и системи треба да се
промене тако да могу боље да одговоре на разноликост потреба које ученици имају и да
им омогуће да буду укључени у све аспекте школског живота. То такође значи смањење или
уклањање препрека које спречавају учење унутар и око школе.
Образовна инклузија је образовна пракса у којој:
• је омогућено да се сва деца
осећају добро и безбедно, јача се
њихово самопоштовање, сва деца
успешно уче и њихове друштвене
компетенције се развијају;
• препреке за учење откривају се
и превазилазе адекватним педа-
гошким методама, одговарајућом
организацијом учења и употребом
неопходне опреме;
• вредност инклузивности и зајед-
ничке подршке преовлађује међу
самом децом и међу децом и нас-
тавницима;
• наставници поседују педагошко-
методичке компетенције неопхо-
дне за подршку у учењу која се
пружа свој деци, па и деци са сме-
тњама у развоју и инвалидитетом;
• образовни циљеви и очекивани исходи учења прилагођени су потенцијалима за
учење и потребама деце;
• деца са сметњама у развоју и њихови наставници имају приступ додатној професи-
оналној подршци која им је потребна.
1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 11
Узевши у обзир ове карактеристике инклузивног образовања, намећу се два
закључка:
• Школа која је у могућности да обезбеди све ове услове за инклузивно образовање
пружа одговарајућу средину за учење за сву децу, па тако и за децу са сметњама у
развоју и инвалидитетом. Због тога, разлика између „школе која је спремна за ин-
клузију“ и квалитетне школе нестаје јер се инклузивност школе сматра показатељем
високог квалитета образовања.
• Обезбеђивање одговарајуће сре-
дине за учење деци са сметњама
у развоју и инвалидитетом не би
требало да се ограничи само на
развој наставне праксе унутар учи-
онице. Не постоји ниједан аспект
рада у школи који не подразумева
системске развојне мере у циљу
омогућавања повољне институ-
ционалне средине за инклузивну
васпитно-образовну праксу.
1.2. Кључна питања која се односе на инклузију
Деца којој је потребна додатна образовна подршка јесу она деца која имају широк
спектар индивидуалних потешкоћа у учењу, од инвалидитета до одрастања у сиромашној и
нестимулативној средини. Отклањању препрека у учењу може се приступити на више раз-
личитих начина. Зато би схватање значења инклузије требало да буде засновано на разуме-
вању спектра различитих типова индивидуалних препрека у учењу, различитих институци-
оналних средина у којима се овим препрекама приступа на одговарајући начин, и услова и
услуга које би требало да омогуће успешну инклузију.
Одређивање потребе за додатном помоћи у Србији засновано је на процени сваког
појединачног детета. Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном
образовању и васпитању и Закон о средњем образовању и васпитању у потпуности подржа-
вају инклузију и предвиђају повећање осетљивости школе за потребе ученика („Службени
гласник РС”, број 55/13) и начине пружања додатне образовне подршке оним ученицима
којима је таква помоћ потребна. Ова питања детаљније су уређена Правилником о ближим
условима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вред-
новање („Службени гласник РС”, број 76/10).
Индивидуални образовни план (ИОП), као посебна мера подршке ученицима који
имају потребу за додатном образовном подршком, израђује се према образовним потреба-
ма детета, тј. ученика и може да буде:
1) по прилагођеном програму у коме се прецизно планира циљ пружања подршке
која се односи на прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи,
прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава током образовно-
васпитног процеса; прилагођавање активности и њиховог распореда, као и избор
лица која пружају подршку;
2) по измењеном програму у коме се прецизно планира прилагођавање општих
исхода образовања и васпитања, прилагођавање посебних стандарда постигнућа
ученика у односу на прописане и прилагођавање садржаја за један, више или за све
предмете.
3) по обогаћеном и проширеном програму који се примењује за ученике са изузетним
способностима.
12 Колико је инклузивна наша школа?
Доношењу ИОП-а са измењеним програмом, тј. прила-
гођеним посебним стандардима постигнућа, претходи доно-
шење, примена и вредновање ИОП-а са прилагођеним про-
грамом, као и мишљење Интерресорне комисије за процену
потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном
подршком детету и ученику. За ученике који долазе из депри-
вираних средина и сиромашних породица може се користити и
ИОП по прилагођеном програму и ИОП са измењеним станда-
рима постигнућа.
Овај правилник повезан је са логиком категоризације која се користи за потребе
мапирања различитих типова потешкоћа/препрека у учењу од стране OECD-а, у којој постоје
три главне категорије:
• „Категорија А“: односи се на образовне потребе ученика у случајевима када постоји
знатна нормативна сагласност – као што су слепи и слабовиди, глуви и наглуви,
озбиљни и потпуни ментални инвалидитети, вишеструки инвалидитети. Ова стањa
постоје код ученика из свих друштвених слојева и за њихово регистровање обич-
но су на располагању одговарајући мерни инструменти и утврђени критеријуми. У
медицинском речнику сматрају се органским/телесним оштећењима којa се при-
писују органским патологијама (нпр. у вези са чулним, моторичким или неуролош-
ким дефектима).
• „Категорија Б“: односи се на образовне потребе ученика који имају потешкоће у
учењу које се не приписију директно или примарно факторима који воде ка катего-
ризацијама као што су „А“ или „Ц“.
• „Категорија Ц“: односи се на образовне потребе ученика које су проистекле првен-
ствено услед друштвено-економских, културолошких и/или лингвистичких фактора.
Изражена је нека врста неповољног или нетипичног васпитања које образовање
тежи да компензује. Ово се односи на одрастање у сиромаштву или на одрастање у
средини која говори језик различит од матерњег.
Дијагностичка процена је комплексна педагошка, здравствена и психолошка активност
која обухвата процену менталних способности, вештина, личности, способности за учење,
могућих органских разлога за ограничену могућност за учење итд. Постоје извесне дијаг-
ностичке активности које наставници могу да практикују током наставе („дијагностичка пе-
дагошка процена“), док друге захтевају посебне компетенције и инструменте („здравствена
и психолошка процена“). У Србији, додатну подршку у дијагностичкој процени или, боље
рећи, у додатној процени, школи пружају интерресорне комисије (ИРК), у чијем су саставу
стручњаци различитих профила који одобравају ИОП по измењеним стандардима постиг-
нућа и дају смернице у пружању додатне образовне подршке детету.
Најважнији циљеви додатне процене су следећи:
• Утврђивање типа и степена инвалидитета или сметње код детета.
• Одређивање образовних развојних потреба детета.
• Обезбеђивање неопходних информација ради одређивања циљева, распореда,
места, средстава и метода индивидуалног развојног плана детета.
• Одређивање професионалних капацитета и услова за развој деце које би школе и
пружаоци спољних професионалних услуга требало да поседују.
• Одређивање начина и интензитета индивидуалног развоја уколико је потребно.
• Пружање информација и саветодавних услуга родитељима и породицама.
• Подршка наставницима и осталим запосленима у школи.
Када је реч о уписивању деце у школе, у Србији је основно правило уписивање све
деце у редовне школе. Због ове чињенице припремљеност редовних школа од изузетне је
1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 13
важности за руководство и наставнике јер одређује степен инклузивности школе. Другим ре-
чима, све редовне школе могу да уписују децу са било којим сметњама или потешкоћама у
учењу, али само школе које су припремљене за то спроводиће успешну инклузију. Ова при-
премљеност се не односи само на професионалне и физичке услове које пружа школа, већ
у случају многе деце може укључивати и приступ одговарајућим здравственим услугама и
услугама социјалне заштите.
Припремљеност школе за успешну инклузију обухвата четири типа услова:
• Услови и капацитети за пружање додатне образовне подршке ученицима са сме-
тњама у развоју. Услуге хабилитације и рехабилитације често обезбеђују професио-
налци и пружаоци услуга изван редовних школа а, по потреби, у томе се сарађује са
школом.
• Диференцирана настава и школска средина у којој се пружа подршка свој деци, што
је образовна основа за инклузију.
• Индивидуализовани развој деце на основу индивидуалних образовних планова
уколико је потребно.
• Додатна социјална подршка коју обезбеђује школа или уз интервенцију школе уко-
лико је потребно.
Овај тематски пакет самоевалуације развијен је у циљу да подржи унапређење обра-
зовања деце из „Категорије А” и „Категорије Б“ у редовним школама. Он треба да помогне у
разумевању и стварању услова које је потребно обезбедити путем диференциране наставе,
школске средине која пружа подршку, индивидуализованог додатног развоја и додатне со-
цијалне подршке, на основу индивидуалних потреба деце. Разрађени су и индикатори који
се односе на „Категорију Ц” – ученике који долазе из депривираних средина.
Посебан проблем у вези са инклузијом јесте издвајање ученика ромске националне
мањине. Услед превелике присутности ромске деце у специјалном образовању, инклузија
деце са посебним образовним потребама и интеграција ученика ромске националне мањи-
не донекле су повезане. Стога у већини земаља Источне Европе инклузивни покрет је про-
праћен антидискриминаторским иницијативама. Заправо, основни разлози за издвајање
деце која имају потребу за додатном образовном подршком и издвајање ученика ромске
националне мањине делом су идентични: недостатак индивидуализованог наставног рада у
редовним школама. Зато инклузивно образовање деце са сметњама у развоју и инвалиди-
тетом, уз обезбеђивање инклузивне образовне средине за сву децу без обзира на њихово
етничко порекло, има потенцијал да умањи и ненамеран дискриминаторски третман деце
ромске националне мањине.
1.3. Неопходни услови за успешну инклузију
1.3.1. Основа инклузивног образовања:
диференцирана настава
Најважнија последица инклузије у наставном
раду огледа се у томе да ако постоји једно дете
са неком врстом сметње у развоју/потешкоћа у
учењу у учионици, то утиче на обликовање наста-
ве за цело одељење. Ако се индивидуални развој
деце са сметњама у развоју ограничи на неколико
додатних часова без континуираног диференцира-
ног подучавања и учења, то нема ефекта на њихов
развој. Зато је за инклузију важна диференцирана
наставна пракса која се заправо не разликује од
14 Колико је инклузивна наша школа?
нашег савременог схватања висококвалитетне наставе. Ово је разлог зашто је инклузив-
но образовање показатељ напредовања ка образовној пракси од које сва деца имају корис-
ти. Важно је напоменути да диференцирана настава не сме да се сведе само на формирање
група ученика по способности током процеса учења. (Видети део о диференцијацији.)
Широко распрострањено, погрешно схватање диференцијације у многим земљама
јесте да она значи да се са сваким учеником ради индивидуално у оквиру једног одељења.
То може бити разлог што неки наставници унапред одбацују диференцијацију када раде са
одељењима у којима има много деце. Право значење диференцијације представља обогаћи-
вање дидактичко-методичког репертоара подучавања и учења у циљу да се рад у одељењу
учини више погодним за све, при чему ће се приступи у раду и активности наставника и уче-
ника прилагођавати групама ученика са сличним карактеристикама учења. На пример, зајед-
ничко учење, учење путем пројеката или истраживања чине да се уобичајена организација
учења поново размотри и осмисли тако да наставник добије нове улоге у процесу учења
деце. Овакав начин рада нуди сваком детету много више могућности да учи на садржајнији
и интересантнији начин.
Диференцијација се од-
носи не само на наставне ме-
тоде већ и на друге аспекте
наставе: курикулум (садржај)
наставе и праћење напредо-
вања и учења. Диференција-
ција делом зависи од циљева
који се наглашавају при учењу;
ако је нагласак на преношењу
готовог знања, простор за ди-
ференцијацију битно је сужен.
Ако је у средишту подучавања
развој одређених кључних
компетенција, онда садржај
постаје полазни материјал за
учење, што оставља већи и
флексибилнији простор за ње-
гово прилагођавање. У тради-
ционалним наставним среди-
нама уврежену противречност
индивидуалног развоја деце са
сметњама у развоју предста-
вља тензија између очекивања
да типична деца усвајају ин-
формације и репродукују их, и
очекивања да деца са сметња-
ма у развоју развију одређене
компетенције. Двострука оче-
кивања могу да отежају рад у
учионици и умање резултате
додатног напора у раду са де-
цом са сметњама у развоју. У
идеалном случају, званични
курикулум (наставни план и
програм) у школама и „скри-
вени курикулум“ подучавања
и учења окренути су ка развоју
1 Керол Ен Томлинсон: Различита учионица. Одговор на потребе свих ученика, 1999, Удружење за суперви-
зију и развој курикулума.
Карактеристике диференциране наставе1
– Настава се планира узимајући у обзир разлике међу уче-
ницима.
– Прилагођеност наставе ученицима стално се проверава.
– Процена је дијагностичка и врши се непрестано како би
се разумео начин на који настава одговара потребама
ученика.
– Наставници имају уверење да је сваки ученик талентован
за нешто и да постоје различите врсте интелигенције које се
могу манифестовати на различите начине.
– Талентованост детета дефинише се преко напретка у од-
носу на почетну тачку, а не у апсолутним постигнућима.
– Ученицима се често дају смернице како да доносе изборе
у учењу на основу њиховог интересовања.
– Постоји могућност за више начина учења.
– Користе се различите наставне методе.
– Настава се обликује на основу спремности, интересовања
и педагошких профила ученика.
– Учење је усмерено на јачање компетенција за разуме-
вање кључних концепата и принципа.
– Често се употребљавају задаци са више могућих решења.
– Време се користи флексибилно у складу са потребама
ученика.
– Обезбеђени су различити материјали за наставу.
– Наставници редовно траже од ученика да сагледавају
идеје и догађаје из различитих углова.
– Наставници унапређују вештине ученика како би они има-
ли веће самопоуздање.
– Ученици помажу другим ученицима и наставнику у реша-
вању задатака/проблемских ситуација.
– Ученици раде са наставником на успостављању циљева
учења за одељење и за сваког ученика посебно.
– Оцењивање ученика врши се на више начина.
1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 15
кључних компетенција. Ако то није случај, дифе-
ренцијација захтева много неформалних одсту-
пања од подучавања заснованог на курикулуму.
Када је реч о праћењу напредовања и развоја,
кључна одлика диференцијације јесте разноликост
оцењивања: употреба ширег спектра педагошких
метода процене за различите циљеве. Уопштено го-
ворећи, постоје три типа педагошког оцењивања: (1)
дијагностичко оцењивање које може да се користи
за груписање ученика у односу на потребе за даље
учење или постављање основа за развијање страте-
гије за подучавање (информације углавном користи
наставник на почетку процеса учења) (2) форматив-
но оцењивање обезбеђује повратну информацију
ученику у циљу да формира њену/његову самопроцену током целог процеса учења и да га упу-
ти у даљи рад и (3) сумативно оцењивање које обезбеђује потребне информације о постиг-
нућима ученика на крају одређеног периода учења, а оно је најчешће изражено квантитативно
(нпр. нумеричка оцена). Сувишно је рећи да традиционална педагошка пракса која се ослања
само на сумативно оцењивање не пружа неопходну основу за диференцијацију и развој деце са
сметњама у развоју. Као последица искључиве употребе сумативног оцењивања, подучавање
повећава разлике између по-
стигнућа ученика уместо да
их смањује, деца често гене-
рализују резултате оцењи-
вања и примењују их на своју
личност. Такође, претерана
употреба сумативног оцењи-
вања повезује учење само са
спољашњом мотивацијом.
Сви аспекти рада шко-
ле треба да буду размотре-
ни како би се омогућила ос-
нова за инклузивни развој.
Постоји много иновативних
метода за организовање
учења ученика које може да
примени наставник унутар
уобичајеног спектра школ-
ских активности. Међутим,
постоје и други приступи који
су више од поновног разма-
трања уобичајеног подуча-
вања и учења; они утичу на
сарадњу између наставника,
организацију школског рада,
па и на организацију рада
школе (нпр. дужина школског
часа). Иновације које наста-
вници индивидуално спро-
воде (сматрају се „приватним
стварима“ сваког наставника)
2 Кипарске препоруке за инклузивну процену, 2008, Европска агенција за развој посебних образовних потреба.
Формативно оцењивање
„Док се признаје улога процене у процедурама оцењивања,
постоји потреба да се значај оцењивања код деце која имају
потребу за додатном образовном подршком помери са прете-
раног ослањања на почетну идентификацију везану за процену
и расподелу ресурса (коју често обављају особе изван редовне
школе), на константно оцењивање које обављају наставници
и остали стручњаци путем непосредног подучавања и учења.
Постоји потреба да се развију системи константног, формативног
оцењивања који би били ефективни за редовне школе: дајући
школама и наставницима средства потребна за преузимање
одговорности за оцењивање учења све деце укључујући и децу
којимајепотребнадодатнаобразовнаподршка,каоииницијално
идентификовање потребе за додатном подршком другој деци.“2
Основни циљ формативног оцењивања јесте учење уз подршку.
Три кључне карактеристике праксе формативног оцењивања
јесу учесталост (оцењивање се обавља чешће него сумативно
оцењивање), интерактивни карактер (ученици активно
учествују у оцењивању, њихово самопроцењивање је део
процеса оцењивања) и персонализовани циљеви учења који су
прилагођени резултатима оцењивања. Формативно оцењивање
има потенцијал да унапреди капацитет учења ученика, везу
између наставника и ученика, као и између самих ученика, да
помогне да се искусе компетенције, као и да ојача самосталност
ученика. Формативно оцењивање обухвата укључивање
родитеља, имплементацију школских планова оцењивања који
описују циљеве и употребу оцењивања, улоге и одговорности,
као и формирање мултидисциплинарних тимова за оцењивање.
Увођење формативног оцењивања представља дуг процес
постепене иновације током које би наставници требало да
добију подршку при учењу метода, процедура, инструмената,
као и начина на које се они примењују.
16 Колико је инклузивна наша школа?
вероватно ће се у будућности проширити и постати обавезујућа пракса за све наставнике.
Ипак, сва поменута обележја педагошке праксе – и многа која нису поменута као што је
уклањање физичких и комуникационих баријера – која приближавају уобичајену наставну
праксу инклузивним циљевима, захтевају много усклађивања у начину на који школе као
организације сада функционишу. Због тога је развој школе на основу самоевалуације кључни
носилац процеса унапређивања капацитета школе за инклузију.
1.3.2. Наставни рад који подржава инклузију деце са сметњама у развоју и
инвалидитетом
У складу са компаративним прегледом ефективне инклузивне праксе у земљама чла-
ницама ЕУ, идентификовано је пет начина/приступа који су се показали као ефикасни у раду
са ученицима са сметњама у развоју и учењу. Начини значајни за подршку когнитивног, емо-
ционалног и социјалног развоја деце са сметњама у развоју јесу следећи:
Кооперативно подучавање: потребно је да наставници сарађују са различитим коле-
гама како би на ефикасан начин развили академске и социјалне вештине ученика. Додатна
подршка мора бити флексибилна, добро координирана и планирана. У Норвешкој, на при-
мер, тимови наставника уз учешће наставника за специјално образовање раде са одељењи-
ма. У Швајцарској постоје наставници за подршку који припремају наставни материјал нас-
тавницима који изводе наставу. У Луксембургу, тзв. социјални наставници помажу у раду
разредним наставницима 10 сати недељно.
Кооперативно учење: вршњачко менторство (вођење,
туторство) и кооперативно учење је ефикасно средство за
развој учења од којег сва деца имају користи. Не постоје по-
казатељи да напреднији ученици трпе у оваквим ситуација-
ма услед пропуштених прилика или изазова. Кооперативно
учење се, на пример, ефикасно користи у интегрисаном об-
разовању деце са сметњама у развоју у Холандији, Белгији
и Португалу.
Сарадња у решавању дисциплинских проблема:
одређивање јасних правила у одељењу, уз договор са свим
ученицима и комбиновање са наградама и казнама, показало
се као ефикасно у успостављању дисциплине када њу наруше
деца са проблемима у понашању.
Хетерогено груписање: комбиновано са различитим
(индивидуализованим) приступом подучавању, хетерогено груписање је неопходно када је
састав разреда разноврстан. Одређени циљеви, алтернативни начини учења и флексибилна
упутства унапређују инклузију. Хетерогено груписање је такође и предуслов за кооперативно
учење. У Финској, на пример, флексибилан распоред часова допушта формирање група раз-
личитог обима за различите предмете. Овако се организује рад у коме се само хетерогено
груписање претвара у добит за сву децу.
Ефективно подучавање: искуство многих земаља показало је да се одлике ефектив-
них школа (као што су висока очекивања од ученика, подучавање засновано на форматив-
ном оцењивању, директна упутства, повратна информација итд.) могу добро применити на
образовање деце са сметњама у развоју. Део искуства ефективног подучавања јесте прила-
гођавање курикулума уколико је потребно, и то не само за децу са сметњама у развоју већ
и за даровиту децу. Инструмент за постизање овога је индивидуални образовни план. Међу-
тим, постоји општа сагласност о томе да индивидуални образовни планови треба да буду
део заједничког, стандардног курикулума.
Веома је важно да се различите потешкоће у учењу идентификују што је раније мо-
гуће. Зато су у инклузивној образовној средини за сву децу у обдаништима и првим година-
1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 17
ма основног образовања обезбеђени редовни логопедски прегледи, као и прегледи којима
се утврђују поремећаји дислексије и дисграфије. Релевантна дијагностичка средства су обез-
беђена за различите потешкоће у учењу за децу свих узраста. Међутим, обучавање стручња-
ка (нпр. школског психолога) за њихову употребу представља дуг процес.
То што сада постоји већа усмереност на откривање тешкоћа у учењу код деце, ставља
наставнике из редовних школа у ситуације да планирају и остварују образовно-васпитни рад
у коме се могу осећати некомпетентним за одређене специфичне активности. Решење може
бити у јачању професионалних капацитета стручних сарадника или наставника у редовним
школама путем хоризонталног учења, при чему је важно да постоји лична иницијатива. Од
наставника у редовним школама и не очекује се да се баве рехабилитацијом, али је њихова
обавеза да, као стручњаци одговорни за наставу и учење, организују наставни процес тако да
сва деца уче и да се осећају добро у школи. Овакво разумевање инклузије, успостављањем
интерних стандарда сарадње са стручњацима из специјалних школа, може допринети про-
мени става да постоји велика разлика у компетенцијама између наставника за специјално
образовање и наставника који се припремају за рад у редовним школама.
1.3.3. Инклузија деце са телесним и/или органским инвалидитетом/има
Говорећи уопштено, образовни услови за децу са неким од телесних и/или органских
оштећења не разликују се много од услова потребних у образовању деце са другим сметња-
ма у развоју. Међутим, постоје две групе специфичних услова које треба поменути: специ-
фичан тип подршке у случајевима хабилитације/рехабилитације и захтеви за приступачност
у најширем смислу.
Инклузија деце са оштећењима слуха и говора,
когнитивним, визуелним или моторичким потешкоћа-
ма могу понекад захтевати посебан развојни третман
који чак ни најквалификованије редовне школе не могу
да пруже, па је потребно да се обрате за стручну екс-
пертизу. Такође, асистивне технологије које имају спе-
цијалне школе требало би да буду доступне и за тера-
пију и развој деце са сметњама у развоју која похађају
редовне школе. Ова врста подршке треба да се укључи
у услуге које редовне школе пружају деци са органским
оштећењима, и то на индивидуалном нивоу. Индиви-
дуални образовни планови, на пример, често обухва-
тају и подршку у виду хабилитације/рехабилитације, и
то на начин који се уклапа са осталим компонентама
плана. Индивидуални образовни план може да опише
и сарадњу између наставника из специјалних и редовних школа. Пружаоци таквих екстерних
услуга већином су удружења (агенције) за стручну помоћ или специјалне школе које посе-
дују довољно капацитета за рад и функционишу као ресурсни центар за редовне школе.
Један од основних услова за инклузију је приступачност школе и школских објеката
свим ученицима. Уско гледано, то значи да је потребно осигурати физичку приступачност
свим школским објектима и просторијама, и то обезбеђивањем рампи, лифтова и других
архитектонских елемената и решења. Међутим, у ширем смислу, потребно је обезбедити
слободан приступ свим могућностима за учење које би могле да се створе у школи. Зато је
потребно да школа буде опремљена асистивним технологијама (помоћним, адаптивним) и
уређајима који ученике са сметњама у развоју чине независнијим.
Неопходно је да инклузивне школе обезбеде комуникативну средину у којој ће бити
омогућена подршка, поштовање и достојанство деце са различитим сметњама у развоју.
18 Колико је инклузивна наша школа?
Немојте претпоставити да...
– особа са тешкоћом жели или тражи помоћ,
– је одбијање помоћи знак личне нетрпељивости,
– знате шта треба учинити након прихватања понуђене помоћи,
– особа која има једну врсту тешкоће такође има и друге врсте тешкоћа,
– је особа са тешкоћама незадовољна својим животом и да зато тражи са-
жаљење,
– је особа са тешкоћама преосетљива и да због тога не треба да будете
према њој искрени и отворени,
– особа која не изгледа као да има тешкоће или користи помоћна средства
повремено уместо све време, глуми или умишља да има тешкоће,
– су пратиоци особе са тешкоћама нешто више од пружаоца услуга,
– ће особа са тешкоћама бити отворена за лична питања, нарочито у
јавности,
– особу са тешкоћама у јавним просторима увек неко прати и да се никада
не креће сама.
2. УПОТРЕБА ПАКЕТА ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ
ИНКЛУЗИВНОСТИ ШКОЛЕ
2.1. Самоевалуација и унапређење рада школа
Унапређење школе је цикличан процес разма-
трања, проверавања, планирања, мењања и поно-
вног проверавања. Основни циљ унапређења школе
јесте смањење разлике између очекиване праксе и
постојеће праксе у школи. Може се постићи тако што
ће се радити „на истим стварима, али боље“ (квали-
тативна промена) или „на другачији начин“ (инова-
ција). Основа напретка школа лежи у самоевалуацији
спроведеној делом на основу сагледавања сопствених
потреба уз употребу једноставних средстава за истра-
живање, као и разумевања екстерних очекивања, на
пример, истраживањем задовољства родитеља или
поређењем са нормама које су утврђене на национал-
ном нивоу. Други саставни део процеса унапређивања
школа јесте планирање развоја школа и имплемента-
ција активности чији је циљ решавање проблема от-
кривених самоевалуацијом.
Као што је назначено на следећем графикону, процес унапређивања одређених об-
ласти инклузивности школе може бити део свеукупног процеса унапређења рада школе,
али такође може да се обави одвојено (тематска самоевалуација). То се може спровести
путем два једноставна процеса који следе један за другим и који могу садржати неко-
лико корака. У оквиру одређених корака неопходно је укључити комплетно наставно и
ненаставно особље школа, као и донети одређене одлуке које представљају основу за
наредне кораке.
Графикон 1. Процес самоевалуације у школи
20 Колико је инклузивна наша школа?
Будући да је ово помоћно средство за тематску самоевалуацију, неопходно је кратко
објашњење наведених корака. Спровођење самоевалуације треба посматрати као „проје-
кат“ са јасно дефинисаним почетком и крајем, обезбеђеним неопходним ресурсима, актери-
ма који имају конкретне задатке и одговорности, одређеним временским оквиром и карак-
теристичним „производима“ на крају сваке фазе. Кораци у самоевалуацији су следећи:
1. Припрема за процес самоевалуације:
• утврђивање и подела задатака за све који
учествују у процесу самоевалуације (тим
за самоевалауцију),
• објашњење циља и процеса самоевалу-
ације особљу школе,
• јачање капацитета чланова тима за само-
евалуацију,
• планирање процеса самоевалуације,
• одабир метода сакупљања информација,
показатеља и доказа о инклузивности.
2. Руковођење процесом самоевалуације. Особље школе може имати претпоставке,
гледишта и мишљења у вези са самоевалуацијом и њеним критеријумима. Само-
евалуација није просто прикупљање ових ставова; увек треба поставити питање:
одакле ми то знамо? Зато је најважнија активност у овој фази прикупљање инфор-
мација на основу евалуационих критеријума употребом једноставних техника као
што су SWOT анализа, интервјуисање наставника, анкетирање ученика и родитеља,
употреба инструмента који се односи на процену школске климе итд.
3. Прикупљање додатних информација. Прикупљање информација током процеса
самоевалуације омогућава шири избор оних проблема које чланови евалуационог
тима и руководства школе сматрају најважнијим. У случајевима када процес само-
евалуације открије превише проблема, то може довести до паралисања тима и до
потребе за даљим прикупљањем информација везаних за ове проблеме. У овој
фази могу се користити додатне једноставне методе као што је Ишикава дијаграм.
4. Сумирање и анализа резултата самоевалуације. Анализа резултата самоевалу-
ације и припрема за презентовање резултата.
5. Избор проблема. Одређивање најважнијих (ограничени број) проблема откриве-
них на основу резултата самоевалуације који ће бити основ за планирање даљег
развоја школе.
2.2. Главна питања тематске самоевалуације и унапређивања рада школе
2.2.1. Основна питања о корацима самоевалуације
Током самоевалуације тражимо одговоре на одређена питања:
Колико смо инклузивни? Евалуациона питања укључена у овај пакет прилагођена
су стандардима квалитета рада школа (Правилник о вредновању квалитета рада установа,
„Службени гласник РС”, бр. 9/2012), које прате додатни докази квалитета у школи у вези са
инклузијом деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Ова питања помажу руководству и
особљу школа да одреде у којој мери је њихова институција способна са успешну инклузију.
Самоевалуација базирана на овим питањима пружа основу за даљи напредак.
Одакле то знамо? Пакет препоручује једноставне методе за прикупљање информа-
ција како би се пронашли одговори на евалуациона питања и како би се контролисала ва-
лидност претходно обликованих одговора. Ове методе се не разликују од оних које су у ши-
рокој употреби у школама током самоевалуације.
Који су наши најважнији проблеми које је потребно решити? Процес самоевалу-
ације заснован на укључивању много актера и много питања може открити велики број про-
2. Употреба пакета за самоевалуацију инклузивности школе 21
блема у вези са организацијом рада школе и радом сваког наставника. Истовремено, ре-
шавање бројних проблема и несметано одвијање рада школе тешко је остварљиво, тако да
је важно да се препозна ограничен број оних проблема који су најхитнији за решавање, а
односе се на инклузију.
2.2.2. Основна питања о корацима ка унапређењу рада школе
Самоевалуација се може сматрати успешном ако се јасно препознају области рада
школе које је потребно унапредити. На основу самоевалуације, школе могу да започну са
спровођењем своје идеје о развоју, која је утемељена на подацима и доказима.
Током планирања развоја школе, следећа основна питања могу да прате редослед ко-
рака у овом процесу:
Које области је потребно да развијемо? На основу откривених и препознатих про-
блема које треба решити, потребно је утврдити ограничен број приоритета за даљи рад на
њима. Постављање развојних циљева на начин који дозвољава праћење потпомогнуто је
показатељима и доказима квалитета.
Како то други раде? Не постоји готово ниједан проблем везан за инклузију за који
образовни систем у Србији није креирао разне примере добре праксе. Највреднији извор
података за школски развојни план јесте прикупљање и упознавање са постојећим примери-
ма добре праксе који су везани за одређену област развоја.
Како то да урадимо? Пажљиво почетно планирање један је од најважнијих услова за ус-
пешан развој школе. Планирање конкретних циљева и активности у процесу имплементације,
као и планирање употребе ресурса и подела одговорности међу учесницима у процесу омогућа-
вају да процес унапређења рада школе буде планиран као део редовних активности школе.
Да ли то добро радимо? Континуирано праћење и периодична евалуација процеса
имплементације омогућава интервенисање и кориговање планова, активности и корака уко-
лико је то потребно.
Да ли смо то добро урадили? Евалуација спроведеног развојног плана школе, од-
носно сумирање акумулираног искуства и „научених лекција” заправо је део активности које
представљају темељ за следећу фазу у развоју школе.
2.3. Опис три нивоа припремљености за инклузију
Питања која треба поставити током тематске самоевалуације која се односи на инклу-
зивни развој у основи су иста за све школе. Међутим, треба имати у виду да не постоје две
исте школе по питању специфичних услова, капацитета и могућности. Ове разлике се уочавају
у различитим одговорима на иста питања. Ипак, требало би правити разлику међу школама
које се налазе у различитим фазама развоја инклузивности: постоје школе које су на почетку
развоја капацитета за инклузију и оне које већ имају десетогодишње искуство у томе. Школе
које се налазе на три различита нивоа развоја имају другачији приступ у употреби тематског
пакета доказа и описа за самоевалуацију. Три предвиђена нивоа у овом пакету који се одно-
се на спремност за успешан процес инклузије, означавају се као основни ниво, средњи ниво
и напредни ниво и разликују се према следећим одликама:
Основни ниво: Шта треба да унапредимо у нашој школи да бисмо остварили стандарде
квалитета рада образовно-васпитних установа?
Припремљеност за инклузију важан је аспект квалитета рада школе. То је, заправо,
скуп институционалних и индивидуалних компетенција које када се развију обезбеђују да се
постигне општи институционални квалитет. Стога, полазна тачка овог пакета је испуњавање
основних захтева квалитета рада који су садржани у стандардима квалитета рада образовно-
васпитних установа. Постизање ових стандарда је темељ за даљи развој процеса инклузије у
школи. Иако је овај пакет намењен тематском развоју, процес самоевалуације који се фоку-
22 Колико је инклузивна наша школа?
сира на инклузију требало би да буде у складу са напорима школа да испуне захтеве који су
у погледу квалитета постављени на националном нивоу.
Стога се додатна питања и индикатори за тематску самоевалуацију инклузије изводе
из седам области квалитета рада установа за које су постављени стандарди:
1. Школски програм и годишњи план рада,
2. Настава и учење,
3. Образовна постигнућа ученика,
4. Подршка ученицима,
5. Eтос,
6. Организација рада школе и руковођење,
7. Ресурси.
Овај пакет не садржи питања за самоевалуацију на основном нивоу, али су стандарди
представљени у Одељку 3.1.
Додатни показатељи и докази квалитета за тематску самоевалуацију о инклузији за
наредна два нивоа допуна су националним стандардима из седам наведених области квали-
тета рада установа.
Средњи ниво: Шта треба да побољшамо у нашој школи да би се створио повољан амбијент
за учење за сву децу, па и за децу са сметњом/ама у развоју и учењу?
Пошто пуна спремност школа за успешан процес инклузије зависи од институционал-
них капацитета који се могу остварити једино у дугом и систематичаном процесу више-
циклусног развоја школа, важно је дефинисати средњи ниво на основу којег ће школа од-
редити у којој се фази развоја тренутно налази. Обележја инклузивности школа на средњем
нивоу нису стандардизована, нити су постављени услови за пожељан степен спремности.
Овај ниво служи да се успостави пожељан баланс у развоју различитих области квалитета
рада школе које утичу на инклузивност.
Питања за самоевалуацију за средњи ниво односе се на саме основе инклузије: ка-
пацитет школа да креирају инклузивно окружење са диференцираном наставом, адекватне
учионице, школску атмосферу и приступ свим просторима у школи. Такође, питања за само-
евалуацију за овај ниво осмишљена су да скрену пажњу на институционално-организационе
и професионалне услове за креирање таквог инклузивног окружења (питања за самоевалу-
ацију за средњи ниво наведена су у Одељку 2.4.2.).
Напредни ниво: Шта треба да унапредимо у нашој школи да би се деци са сметњама у раз-
воју и инвалидитетом, уз сву неопходну индивидуалну подршку, омогућило успешно учење?
Прописи којима се регулише инклузивно образовање у Србији постоје као закони и под-
законска аката и односе се на различите нивое у пружању потребне подршке деци. Уколико је
неопходно, инклузивно образовање које је засновано на диференцираној настави допуњује се
индивидуалним развојем ученика помоћу индивидуалног образовног плана (ИОП-а).
Питања за самоевалуацију за напредни ниво односе се на оне услове додатне индиви-
дуалне подршке и развој сарадње школа са ресурсним центрима у вези са хабилитацијом и
рехабилитацијом за децу са сметњама у развоју и инвадилитетом, који су раније практично
и теоријски били доступни за њих само у специјалним школама. Стога, услови које би сва-
ка школа требало да испуни тешко се могу стандардизовати јер они, умногоме, зависе од
тренутног типа и тежине инвалидитета и потешкоћа у учењу сваког детета које се упише у
школу. Пошто је прилично тешко одредити у потпуности ове услове и одржавати их, на на-
предном нивоу већи значај даје се сарадњи са различитим екстерним партнерима који могу
да пруже подршку од виталног значаја за успешан развој процеса инклузије у школи (питања
за самоевалуацију за напредни ниво наведена су у Одељку 2.4.3.).
Припрема за успешну инклузију дуг је пут који се не завршава у року од неколико го-
дина. Очигледно је да се постизање одређеног нивоа спремности не може остварити без
2. Употреба пакета за самоевалуацију инклузивности школе 23
развоја квалитета рада школа у другим областима. Развој дидактичко-методичких компетен-
ција наставника наилази, на пример, на ограничења уколико се не побољша етос или клима
у школи на институционалном нивоу.
Мало је вероватно да су школе у истој фази развоја у односу на свих седам области
квалитета. Може се десити да самоевалуација укаже на напредни ниво у одређеним обла-
стима, док у неким областима квалитета школа показује лошије резултате. Области на које
школе треба да се фокусирају у развоју јесу оне у којима је самоевалуација показала најло-
шије резултате. Резултати у графичком приказу, на пример, показују да је ова школа најло-
шија у области Организација рада и руковођење, што значи да своје активности треба да
усмери на развој ове области.
Графикон 2. Илустрација могућег приказа резултата самоевалуације школе3
Иако је овај инструмент за самоевалуацију намењен првенствено за развој и бољу
припремљеност школе за инклузију, препоручује се да се на почетку користи у оквиру редо-
вног процеса самоевалуације у школи, што је законска обавеза школа, како би се спречило
да проблеми у вези са квалитетом одређених области не постану препрека за развој квали-
тета у другим областима.
2.4. Додатни докази инклузивности школе и описи понашања који их илуструју:
инструмент за самоевалуацију инклузивности школе
Докази инклузивности и описи понашања који их илуструју постављени су тако да буду
у складу са Стандардима квалитета рада васпитно-образовних установа и индикаторима у
оквиру стандарда, који се директно односе на инклузивност школе. У развоју додатних дока-
за инклузивности и описивању понашања или ситуација које илуструју инклузивност учество-
вали су: тимови из три школе које негују квалитетну инклузивну праксу, стручњаци за инклу-
зију из невладиног сектора, стручњаци из Завода за вредновање образовања и васпитања и
просветни саветници – спољашњи евалуатори. Ови докази и описи понашања представљају
смернице и помоћни „алат” за коришћење постојећих стандарда квалитета рада школа и
унапређивање инклузивности школа.
3 Било би тешко замислити да овај пример представља приказ самоевалуације неке стварне школе јер није
могуће да настава и учење буду веома успешни у школи у којој су организација рада, ресурси и подршка
ученицима слабо развијени.
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

IOP priručnik negovateljice
IOP priručnik negovateljiceIOP priručnik negovateljice
IOP priručnik negovateljiceLjiljana Rehner
 
Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011
Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011
Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011Oliver Muškinja
 
Pravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnika
Pravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnikaPravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnika
Pravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnikaZorana Galic
 
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.Mr Vladimir Stankovic
 
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-verPrirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-verLjiljana Rehner
 
Objedinjena ppt sajam školskih timova
Objedinjena ppt sajam školskih timovaObjedinjena ppt sajam školskih timova
Objedinjena ppt sajam školskih timovaBOS_karijera
 
Prirucnik za planiranje i pisanje io pa pp
Prirucnik za planiranje i pisanje io pa ppPrirucnik za planiranje i pisanje io pa pp
Prirucnik za planiranje i pisanje io pa ppSuzana64
 
Извештај о раду директора у школској 2016/2017. години
Извештај о раду директора у школској 2016/2017. годиниИзвештај о раду директора у школској 2016/2017. години
Извештај о раду директора у школској 2016/2017. годиниphskola
 
Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetomStrategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetomZorana Galic
 
00 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_2014
00 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_201400 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_2014
00 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_2014Maja Miljkov Rajkovic
 
1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika
1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika
1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnikaMilena Tarbuk
 
Priprema za-inkluziju-primer-blanko
Priprema za-inkluziju-primer-blankoPriprema za-inkluziju-primer-blanko
Priprema za-inkluziju-primer-blankoZorana Galic
 
Pravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoli
Pravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoliPravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoli
Pravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoliZorana Galic
 

Was ist angesagt? (17)

Pravilnik iop
Pravilnik iopPravilnik iop
Pravilnik iop
 
IOP priručnik negovateljice
IOP priručnik negovateljiceIOP priručnik negovateljice
IOP priručnik negovateljice
 
Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011
Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011
Inkluzija izmedju želje i mogućnosti 2011
 
Pravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnika
Pravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnikaPravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnika
Pravilnik o stalnom strucnom usavrsavanju i sticanju zvanja nastavnika
 
Katalog 2016-2018
Katalog 2016-2018Katalog 2016-2018
Katalog 2016-2018
 
IOP u 16 koraka
IOP u 16 korakaIOP u 16 koraka
IOP u 16 koraka
 
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
наставно Nv izvestaj s.urosecic,dr.
 
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-verPrirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
 
Objedinjena ppt sajam školskih timova
Objedinjena ppt sajam školskih timovaObjedinjena ppt sajam školskih timova
Objedinjena ppt sajam školskih timova
 
Prirucnik za planiranje i pisanje io pa pp
Prirucnik za planiranje i pisanje io pa ppPrirucnik za planiranje i pisanje io pa pp
Prirucnik za planiranje i pisanje io pa pp
 
Извештај о раду директора у школској 2016/2017. години
Извештај о раду директора у школској 2016/2017. годиниИзвештај о раду директора у школској 2016/2017. години
Извештај о раду директора у школској 2016/2017. години
 
Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetomStrategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Strategije za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
 
00 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_2014
00 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_201400 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_2014
00 strucno uputstvo_skolski_program_16_06_2014
 
1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika
1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika
1.pravilnik o program_rada_strucnih_saradnika
 
Matematcka pismenost
Matematcka pismenostMatematcka pismenost
Matematcka pismenost
 
Priprema za-inkluziju-primer-blanko
Priprema za-inkluziju-primer-blankoPriprema za-inkluziju-primer-blanko
Priprema za-inkluziju-primer-blanko
 
Pravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoli
Pravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoliPravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoli
Pravilnik o normi_casova_neposrednog_rada_sa_ucenicima_u_osnovnoj_skoli
 

Andere mochten auch (20)

Prirucnik za inkluzivni_razvoj_skole
Prirucnik za inkluzivni_razvoj_skolePrirucnik za inkluzivni_razvoj_skole
Prirucnik za inkluzivni_razvoj_skole
 
05 brosura za skole1612388693
05 brosura za skole161238869305 brosura za skole1612388693
05 brosura za skole1612388693
 
Saveti za roditelje cirilica
Saveti za roditelje   cirilicaSaveti za roditelje   cirilica
Saveti za roditelje cirilica
 
Saveti za decu cirilica
Saveti za decu    cirilicaSaveti za decu    cirilica
Saveti za decu cirilica
 
Saveti za skole cirilica
Saveti za skole   cirilicaSaveti za skole   cirilica
Saveti za skole cirilica
 
Elektronsko nasilje
Elektronsko nasiljeElektronsko nasilje
Elektronsko nasilje
 
Prirucnik za roditelje
Prirucnik za roditeljePrirucnik za roditelje
Prirucnik za roditelje
 
Kako dapobedispredatoranainternetu
Kako dapobedispredatoranainternetuKako dapobedispredatoranainternetu
Kako dapobedispredatoranainternetu
 
Digitalno nasilje-prevencija i reagovanje
Digitalno nasilje-prevencija i reagovanjeDigitalno nasilje-prevencija i reagovanje
Digitalno nasilje-prevencija i reagovanje
 
Оријентација у простору и времену Copy
Оријентација у простору и времену   CopyОријентација у простору и времену   Copy
Оријентација у простору и времену Copy
 
Oktobar
OktobarOktobar
Oktobar
 
Jun
JunJun
Jun
 
Decembar
DecembarDecembar
Decembar
 
Jun
JunJun
Jun
 
April
AprilApril
April
 
Maj
MajMaj
Maj
 
Septembar
SeptembarSeptembar
Septembar
 
Mart
MartMart
Mart
 
Mart
MartMart
Mart
 
Januar
JanuarJanuar
Januar
 

Ähnlich wie Koliko je inkluzivna_nasa_skola

Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015
Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015
Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015Razvionica
 
Priručnik za-inkluzivni-razvoj-škole
Priručnik za-inkluzivni-razvoj-školePriručnik za-inkluzivni-razvoj-škole
Priručnik za-inkluzivni-razvoj-školeLjiljana Rehner
 
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергернајбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергерRazvionica
 
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергернајбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергерRazvionica
 
школски развојни-план
школски развојни-планшколски развојни-план
школски развојни-планbbilja
 
indeks za inkluziju.pdf
indeks za inkluziju.pdfindeks za inkluziju.pdf
indeks za inkluziju.pdfMarijaProtic1
 
Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...
Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...
Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...Beogradska otvorena škola
 
компетенције директора школе семинарски
компетенције директора школе семинарскикомпетенције директора школе семинарски
компетенције директора школе семинарскиmirjana
 
развој културе самовредновања
развој културе самовредновањаразвој културе самовредновања
развој културе самовредновањаmarijana10
 

Ähnlich wie Koliko je inkluzivna_nasa_skola (20)

Kako motivisati ucenike za aktivnosti karijernog vodjenja i savetovanja u sre...
Kako motivisati ucenike za aktivnosti karijernog vodjenja i savetovanja u sre...Kako motivisati ucenike za aktivnosti karijernog vodjenja i savetovanja u sre...
Kako motivisati ucenike za aktivnosti karijernog vodjenja i savetovanja u sre...
 
Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015
Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015
Prezentacije - Razvionica Konferencija 2015
 
Priručnik za-inkluzivni-razvoj-škole
Priručnik za-inkluzivni-razvoj-školePriručnik za-inkluzivni-razvoj-škole
Priručnik za-inkluzivni-razvoj-škole
 
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергернајбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергер
 
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергернајбољли модели праксе за успешне бежбаонице   проф. др фридрих бухбергер
најбољли модели праксе за успешне бежбаонице проф. др фридрих бухбергер
 
START UP (СТАРТ АП) презентације
START UP (СТАРТ АП) презентацијеSTART UP (СТАРТ АП) презентације
START UP (СТАРТ АП) презентације
 
Семинарски рад Портфолио.docx
Семинарски рад Портфолио.docxСеминарски рад Портфолио.docx
Семинарски рад Портфолио.docx
 
школски развојни-план
школски развојни-планшколски развојни-план
школски развојни-план
 
indeks za inkluziju.pdf
indeks za inkluziju.pdfindeks za inkluziju.pdf
indeks za inkluziju.pdf
 
Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...
Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...
Prvi Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, 23. jun 2015. ...
 
компетенције директора школе семинарски
компетенције директора школе семинарскикомпетенције директора школе семинарски
компетенције директора школе семинарски
 
Radionica uvjeti uspjesnog ucenja
Radionica uvjeti uspjesnog ucenjaRadionica uvjeti uspjesnog ucenja
Radionica uvjeti uspjesnog ucenja
 
Resursi i korisni materijali
Resursi i korisni materijaliResursi i korisni materijali
Resursi i korisni materijali
 
Uvod
UvodUvod
Uvod
 
Твој предмет мени значи
Твој предмет мени значиТвој предмет мени значи
Твој предмет мени значи
 
Portfolio 2018. lala pdf
Portfolio 2018. lala pdfPortfolio 2018. lala pdf
Portfolio 2018. lala pdf
 
развој културе самовредновања
развој културе самовредновањаразвој културе самовредновања
развој културе самовредновања
 
СТЕМ пешачка тура
СТЕМ пешачка тураСТЕМ пешачка тура
СТЕМ пешачка тура
 
TIO6
TIO6TIO6
TIO6
 
Projektna nastava
Projektna nastava Projektna nastava
Projektna nastava
 

Mehr von Suzana Miljković (16)

šTa je algoritam i programiranje
šTa je algoritam i programiranješTa je algoritam i programiranje
šTa je algoritam i programiranje
 
Pravilnik o-stalnom-strucnom-usavanju-15
Pravilnik o-stalnom-strucnom-usavanju-15Pravilnik o-stalnom-strucnom-usavanju-15
Pravilnik o-stalnom-strucnom-usavanju-15
 
Roditelji protivpredatoranainternetu
Roditelji protivpredatoranainternetuRoditelji protivpredatoranainternetu
Roditelji protivpredatoranainternetu
 
Interaktivna igra prethodnik i sledbenik
Interaktivna igra prethodnik i sledbenik   Interaktivna igra prethodnik i sledbenik
Interaktivna igra prethodnik i sledbenik
 
Hrana stari Niš
Hrana stari NišHrana stari Niš
Hrana stari Niš
 
Etički kodeks škole unicef
Etički kodeks škole unicefEtički kodeks škole unicef
Etički kodeks škole unicef
 
Jun
JunJun
Jun
 
Maj
MajMaj
Maj
 
April
AprilApril
April
 
Februar
FebruarFebruar
Februar
 
јAnuar
јAnuarјAnuar
јAnuar
 
Decembar
DecembarDecembar
Decembar
 
Novembar
NovembarNovembar
Novembar
 
Oktobar
OktobarOktobar
Oktobar
 
Septembar
SeptembarSeptembar
Septembar
 
Globalni plan FV
Globalni plan FVGlobalni plan FV
Globalni plan FV
 

Koliko je inkluzivna_nasa_skola

  • 3. Издавач Центар за образовне политике Светозара Марковића 22/20 cep@cep.edu.rs www.cep.edu.rs За издавача Јасминка Чекић Марковић Уредник Витомир Јовановић Лектура Весна Комар Дизајн корица Јулија Јеремић Припрема за штампу Зоран Грац ISBN 978-86-87753-16-7 Тираж 500 Штампа Досије студио, Београд
  • 4. Центар за образовне политике КОЛИКО ЈЕ ИНКЛУЗИВНА НАША ШКОЛА? Приручник за самоевалуацију и спољашњу евалуацију инклузивности школе Уредник Витомир Јовановић Аутори Петер Радо, Гордана Чапрић, Јелена Најдановић Томић, Јасмина Ђелић, Јулија Јеремић, Витомир Јовановић Београд, 2013.
  • 5. Овај пројекат је финансиран средствима Фондације за отворено друштво. Мишљења изражена у овој публикацији не одражавају нужно ставове те организације.
  • 6. САДРЖАЈ Увод. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.1. Дефиниција инклузије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Кључна питања која се односе на инклузију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.3. Неопходни услови за успешну инклузију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2. Употреба пакета за самоевалуацију инклузивности школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.1. Самоевалуација и унапређење рада школа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.2. Главна питања тематске самоевалуације и унапређивања рада школе . . . . . . . . 20 2.3. Опис три нивоа припремљености за инклузију. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.4. Додатни докази инклузивности школе и описи понашања који их илуструју: инструмент за самоевалуацију инклузивности школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3. Формати за извештавање и примери извештаја о процесу и резултатима самоевалуације школа укључених у пројекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.1. Формат извештаја о процесу самоевалуације инклузивности школе . . . . . . . . . . 34 3.2. Формат извештаја о резултатима самоевалуације инклузивности школе . . . . . . 38 3.3. Пример школског извештаја о процесу самоевалуације инклузивности школе – ОШ „Вук Караџић“, Београд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 3.4. Пример школског извештаја о резултату самоевалуације инклузивности школе – ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“, Београд . . . . . . . . . . . . 50 3.5. Пример школског извештаја о процесу самоевалуације инклузивности школе – ОШ „Ћирило и Методије“, Београд. . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
  • 8. УВОД Приручник „Колико је инклузивна наша школа?” представља резултат рада и једну од публикација у оквиру пројекта „Мониторинг инклузивног образовања” који је спровео Цен- тар за образовне политике (ЦОП) у сарадњи са Заводом за вредновање квалитета образо- вања и васпитања, а уз подршку Фондације за отворено друштво (ФОД). Пројекат се засни- вао на чињеници да је Закон о основама система образовања и васпитања из 2009. године, као и његове измене и допуне из 2013. године, унео много новина у образовну праксу и ус- мерио развој школе у правцу повећања инклузивности, флексибилности, већој усмерености на појединачно дете и његове специфичности. Зато је потребно развити почетни методо- лошки оквир за спровођење мониторинга инклузивног образовања зарад стицања увида у то који су основни проблеми и потешкоће у имплементацији инклузије у основним школама у Србији. Поред тога, овај пројекат је био усмерен и на појачавање ресурса школе за само- евалуацију која ће обухватати самоевалуацију степена инклузивности школа. Додатни идејни ослонац пројекта била је чињеница да при спољашњој евалуацији рада школа, утврђивање инклузивности школе често представља неку врсту „лакмус папира” за утврђивање квалите- та рада школе у целости. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања био је носилац посла у раз- воју стандарда квалитета рада васпитно-образовних установа, који су донети 2010. године, и био је важан партнер у реализацији овог пројекта и изради приручника који је пред вама. Укљученост Завода била је посебно важна јер споменути стандарди и индикатори који их описују усмеравају школе ка развоју инклузивности. У исто време, будући да су самоева- луација и спољашња евалуација комплементарни процеси, у овај пројекат су, поред шко- ла, били укључени и просветни саветници у чијој је надлежности спољашња евалуација. На тај начин добијена је подршка да се креирају употребљиви описи инклузивне праксе који ће помоћи да се процени инклузивност школе. Тако су сви укључени просветни саветници својим стручним коментарима утицали на коначан изглед доказа и описа понашања који сведоче о инклузивности школе. Треба истаћи и то да су у припреми овог приручника сви укључени актери и аутори били доследни у развоју идеје да индивидуализација и диферен- цијација наставе представљају једну од најважнијих карактеристика инклузивне, односно квалитетне школе. Резултати на развоју индивидуализације и диференцијације наставе које показује један број наших наставника пружају основу за педагошки оптимизам и веровање да је могуће унапредити квалитет нашег образовања. Оно што не треба губити из вида јесте чињеница да инклузивно образовање задире у суштину образовног процеса, да је потребно доста времена да се све жељене промене остваре и да се виде ефекти одређених промена у образовном систему. Дете постаје централни актер образовања, а образовање треба да постане флексибилније и да се у већој мери прилагоди појединачном детету, чак и у слу- чајевима када оно нема наглашену потребу за додатном образовном подршком. Другачије речено, свако дете има потребу за образовањем које је прилагођено његовим потребама, интересовањима и способностима. Имајући у виду све претходно речено, јасно је да је приручник настао у циљу да шко- лама у Србији помогне у процени сопствене инклузивности, као и да просветним саветни- цима дâ смернице и тако помогне у процени инклузивности школе за чију су евалуацију одговорни. Поред тога, имајући у виду све локалне и друге специфичности школа у Србији, овај приручник уважава различитости школа и охрабрује креативан, слободан и флексиби- лан приступ самоевалуацији, те су у прилоге ове публикације укључена и три потпуно разли- чита приступа за спровођење школске самоевалуације које су спровеле три београдске шко- ле а који, сваки за себе, могу служити као пример и смерница за побољшање педагошког рада. Потом, овај приручник се може схватити и као додатна „алатка” за тимове који се баве
  • 9. 8 Колико је инклузивна наша школа? спољашњом евалуацијом и самоевалуацијом и може им помоћи у разумевању, спровођењу и промовисању инклузивне праксе у школи. У приручнику се налазе и смернице за лакше разумевање постојећих стандарда и индикатора и за процену нивоа развијености инклузив- не праксе. Зарад лакшег читања и употребе, приручник је подељен на засебна, али међусобно повезана, три дела. У првом делу описују се појам инклузивног образовања и неопходни услови за његово успешно спровођење. Посебан акценат се ставља на диференцирану наставу и формативно оцењивање као и на друге технике и методе које је могуће користити у школском раду, а које погодују деци којој је потребна додатна образовна подршка. Такође, наглашени су и захтеви који се односе на адекватан социјални и емотивни развој, тј. добро уклапање у одељење и школску средину. У другом делу приручника наглашава се важност школске самоевалуације и дају се упутства за спровођење процеса самоевалуације. У овом делу изложени су додатни докази и описи понашања који илуструју инклузивност школе. Они су основни „алат“ за побољшање самоевалуације и спољашње евалуације школа, које се заснивају на доказима и подацима. Докази и описи садржајно су повезани са националним стандардима квалитета рада вас- питно-образовних установа и са индикаторима који описују ове стандарде. У развоју дока- за и описа инклузивности учествовали су стручни тимови за инклузивно образовање из три београдске школе са квалитетном инклузивном праксом: ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Ћирило и Методије“ и ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“. У прилагођавању и адаптацији доказа инклу- зивности и описа понашања и ситуација који илуструју доказе, учествовали су и просветни саветници из Министарства просвете, науке и технолошког развоја који врше спољашњу ева- луацију рада школа, а овај процес водили су стручњаци из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Центра за образовне политике. Трећи део публикације садржи формате за извештавање и примере извештаја о про- цесу и резултатима самоевалуације споменутих школа. Свака школа је развила инструменте користећи развијене доказе инклузивности и описе понашања и ситуација као њихову илу- страцију, спровела самоевалуацију за три области квалитета, при чему је област Настава и учење била обавезна за све школе. Након сваког извештаја, као анекс приказани су неки од инструмената које је дата школа креирала како би спровела самоевалуацију. Као што је већ речено, приложени извештаји школа, као и инструменти које су при- премили школски тимови, представљају само примере и неке од могућности и начина за самовредновање инклузивности школе. Они су резултат првог искуства школа у тематској самоевалуацији инклузивности и представљају добру основу за развој методологија само- евалуације које ће школе, прилагођавајући се конкретном школском контексту, примењивати у раду. То значи да тимови који желе да започну процес самоевалуације треба да уваже спе- цифичности своје школе, тј. да извештаје других школа не могу користити као готове моделе, већ само као идеју за развој аутентичног приступа у самоевалуацији инклузивности своје школе. Аутори овог приручника верују да ће он бити од помоћи школама у процесу самоева- луације, а да ће га просветни саветници користити приликом спољашње евалуације. Такође, пожељно је и то да се у процесу примене приручника развију нови инструменти, технике и „алати“ за унапређивање инклузивне праксе. Тако ће овај приручник допринети квалитетној имплементацији инклузивног образовања у Републици Србији.
  • 10. 1. ИНКЛУЗИЈА У ПРОЦЕСУ ОБРАЗОВАЊА: ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА 1.1. Дефиниција инклузије У Србији, као и у већини других земаља, већ деценијама образовање деце са сметњама у развоју углавном се организује у одвојеним спе- цијалним школама. Овај систем је, донекле, обез- беђивао одговарајуће услове за децу која живе са различитим врстама инвалидитета. Велики број специјалних школа поседовао је неопходне про- фесионалне капацитете и услове које је образо- вање ове деце захтевало. Међутим, четири ограничења овог система постајала су све уочљивија: • Издвајање не помаже социјалној интегра- цији деце са сметњама у развоју и инва- лидитетом јер их не припрема за живот у друштву у коме су они мањина. У исто време, издвајање не развија отвореност, прихватање и подршку код деце без сметњи у развоју и без инвалидитета, што је услов да они омогуће интеграцију деце са сметњама у развоју у шире друштво. • Много је ученика који немају инвалидитет, али због различитих културолошких и је- зичких разлика, проблема у понашању или неког другог разлога не могу да одгово- ре на захтеве школе. Будући да редовне школе често нису припремљене за суоча- вање са препрекама које се пред овом децом налазе, она се упућују у специјалне школе иако могу да савладају програме у редовним школама. • У специјалним школама постојао је велики број деце са вишеструким сметњама или потешкоћама, али је највећи број ових школа специјализован само за одређене сметње у развоју. Деца са вишеструким сметњама у развоју, због специјализованог карактера ових школа, имала су исти проблем „укључивања“ у специјалне школе који би имала и у редовним школама. Ово је, у одређеној мери, довело у питање оправданост овако организованог система специјалних школа. • У многим случајевима издвајање је повезано са повредом права деце. Систем спе- цијалних школа, на пример, није увек у могућности да обезбеди образовање на на- чин да деца са сметњама у развоју и инвалидитетом живе близу својих родитеља. Та деца нису расла у „природном окружењу” у којем ће касније наставити свој жи- вот и тако су губила везу са вршњацима. Због наведених разлога приступ који је постао преовлађујући у образовању деце са веома различитим и специфичним образовним потребама на међународном нивоу постао је „интеграција“ или „прихваћеност“, тј. образовање деце са различитим пореклом и спо- собностима одвијало се у интегрисаној средини у редовним школама, тачније у издвојеним одељењима која су била у склопу редовних школа. Ипак, овакав начин приступа образовању такође представља вид сегрегације и дискриминације према овој групи ученика, а њихово системско издвајање у посебна одељења носило је поруку да ова деца могу да живе поред остале деце, али не и са њима.
  • 11. 10 Колико је инклузивна наша школа? Спремност, способност и ангажман већине школа да изводе наставу прилагођену пот- ребама деце у редовним одељењима за сву децу без обзира на порекло или децу са било којим сметњама или потешкоћама назива се инклузијом. У великој мери, степен интеграције зависи и од способности редовних школа да развијају инклузивно образовање. Будући да интеграција без инклузије („ригидна интеграција“) може деци донети више штете него ко- ристи, током последње две деценије већа важност придаје се инклузији уместо интеграцији. Ово са собом носи и основну промену: поставља се захтев школи да се прилагоди потре- бама сваког детета појединачно уместо да се дете прилагођава школи. Дефиниција инклузије коју даје Унеско потиче са Конференције у Саламанки (1994) стављајући нагласак на то да је инклузија покрет који је у директној вези са побољшањем образовног система као целине: „Инклузија је процес решавања и реаговања на разноврсност потреба свих ученика преко све већег учествовања у учењу, културама и заједницама и све мање искључености у оквиру образовања и из њега. Он обухвата промене и из- мене садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која обухвата сву децу одговарајуће старосне доби и са убеђењем да је редовни обра- зовни систем одговоран за образовање све деце.“ Инклузивно образовање може се дефинисати и као процес деловања и одговарања на различите образовне потребе свих ученика и ученица повећавањем учешћа у учењу, култури и заједници, као и смањивањем искључености из образовања. Инклузивно образовање односи се на школе, центре за учење и образовне системе који су отворени за сву децу. Да би се то десило, наставници, школе и системи треба да се промене тако да могу боље да одговоре на разноликост потреба које ученици имају и да им омогуће да буду укључени у све аспекте школског живота. То такође значи смањење или уклањање препрека које спречавају учење унутар и око школе. Образовна инклузија је образовна пракса у којој: • је омогућено да се сва деца осећају добро и безбедно, јача се њихово самопоштовање, сва деца успешно уче и њихове друштвене компетенције се развијају; • препреке за учење откривају се и превазилазе адекватним педа- гошким методама, одговарајућом организацијом учења и употребом неопходне опреме; • вредност инклузивности и зајед- ничке подршке преовлађује међу самом децом и међу децом и нас- тавницима; • наставници поседују педагошко- методичке компетенције неопхо- дне за подршку у учењу која се пружа свој деци, па и деци са сме- тњама у развоју и инвалидитетом; • образовни циљеви и очекивани исходи учења прилагођени су потенцијалима за учење и потребама деце; • деца са сметњама у развоју и њихови наставници имају приступ додатној професи- оналној подршци која им је потребна.
  • 12. 1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 11 Узевши у обзир ове карактеристике инклузивног образовања, намећу се два закључка: • Школа која је у могућности да обезбеди све ове услове за инклузивно образовање пружа одговарајућу средину за учење за сву децу, па тако и за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом. Због тога, разлика између „школе која је спремна за ин- клузију“ и квалитетне школе нестаје јер се инклузивност школе сматра показатељем високог квалитета образовања. • Обезбеђивање одговарајуће сре- дине за учење деци са сметњама у развоју и инвалидитетом не би требало да се ограничи само на развој наставне праксе унутар учи- онице. Не постоји ниједан аспект рада у школи који не подразумева системске развојне мере у циљу омогућавања повољне институ- ционалне средине за инклузивну васпитно-образовну праксу. 1.2. Кључна питања која се односе на инклузију Деца којој је потребна додатна образовна подршка јесу она деца која имају широк спектар индивидуалних потешкоћа у учењу, од инвалидитета до одрастања у сиромашној и нестимулативној средини. Отклањању препрека у учењу може се приступити на више раз- личитих начина. Зато би схватање значења инклузије требало да буде засновано на разуме- вању спектра различитих типова индивидуалних препрека у учењу, различитих институци- оналних средина у којима се овим препрекама приступа на одговарајући начин, и услова и услуга које би требало да омогуће успешну инклузију. Одређивање потребе за додатном помоћи у Србији засновано је на процени сваког појединачног детета. Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању и васпитању и Закон о средњем образовању и васпитању у потпуности подржа- вају инклузију и предвиђају повећање осетљивости школе за потребе ученика („Службени гласник РС”, број 55/13) и начине пружања додатне образовне подршке оним ученицима којима је таква помоћ потребна. Ова питања детаљније су уређена Правилником о ближим условима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вред- новање („Службени гласник РС”, број 76/10). Индивидуални образовни план (ИОП), као посебна мера подршке ученицима који имају потребу за додатном образовном подршком, израђује се према образовним потреба- ма детета, тј. ученика и може да буде: 1) по прилагођеном програму у коме се прецизно планира циљ пружања подршке која се односи на прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава током образовно- васпитног процеса; прилагођавање активности и њиховог распореда, као и избор лица која пружају подршку; 2) по измењеном програму у коме се прецизно планира прилагођавање општих исхода образовања и васпитања, прилагођавање посебних стандарда постигнућа ученика у односу на прописане и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете. 3) по обогаћеном и проширеном програму који се примењује за ученике са изузетним способностима.
  • 13. 12 Колико је инклузивна наша школа? Доношењу ИОП-а са измењеним програмом, тј. прила- гођеним посебним стандардима постигнућа, претходи доно- шење, примена и вредновање ИОП-а са прилагођеним про- грамом, као и мишљење Интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику. За ученике који долазе из депри- вираних средина и сиромашних породица може се користити и ИОП по прилагођеном програму и ИОП са измењеним станда- рима постигнућа. Овај правилник повезан је са логиком категоризације која се користи за потребе мапирања различитих типова потешкоћа/препрека у учењу од стране OECD-а, у којој постоје три главне категорије: • „Категорија А“: односи се на образовне потребе ученика у случајевима када постоји знатна нормативна сагласност – као што су слепи и слабовиди, глуви и наглуви, озбиљни и потпуни ментални инвалидитети, вишеструки инвалидитети. Ова стањa постоје код ученика из свих друштвених слојева и за њихово регистровање обич- но су на располагању одговарајући мерни инструменти и утврђени критеријуми. У медицинском речнику сматрају се органским/телесним оштећењима којa се при- писују органским патологијама (нпр. у вези са чулним, моторичким или неуролош- ким дефектима). • „Категорија Б“: односи се на образовне потребе ученика који имају потешкоће у учењу које се не приписију директно или примарно факторима који воде ка катего- ризацијама као што су „А“ или „Ц“. • „Категорија Ц“: односи се на образовне потребе ученика које су проистекле првен- ствено услед друштвено-економских, културолошких и/или лингвистичких фактора. Изражена је нека врста неповољног или нетипичног васпитања које образовање тежи да компензује. Ово се односи на одрастање у сиромаштву или на одрастање у средини која говори језик различит од матерњег. Дијагностичка процена је комплексна педагошка, здравствена и психолошка активност која обухвата процену менталних способности, вештина, личности, способности за учење, могућих органских разлога за ограничену могућност за учење итд. Постоје извесне дијаг- ностичке активности које наставници могу да практикују током наставе („дијагностичка пе- дагошка процена“), док друге захтевају посебне компетенције и инструменте („здравствена и психолошка процена“). У Србији, додатну подршку у дијагностичкој процени или, боље рећи, у додатној процени, школи пружају интерресорне комисије (ИРК), у чијем су саставу стручњаци различитих профила који одобравају ИОП по измењеним стандардима постиг- нућа и дају смернице у пружању додатне образовне подршке детету. Најважнији циљеви додатне процене су следећи: • Утврђивање типа и степена инвалидитета или сметње код детета. • Одређивање образовних развојних потреба детета. • Обезбеђивање неопходних информација ради одређивања циљева, распореда, места, средстава и метода индивидуалног развојног плана детета. • Одређивање професионалних капацитета и услова за развој деце које би школе и пружаоци спољних професионалних услуга требало да поседују. • Одређивање начина и интензитета индивидуалног развоја уколико је потребно. • Пружање информација и саветодавних услуга родитељима и породицама. • Подршка наставницима и осталим запосленима у школи. Када је реч о уписивању деце у школе, у Србији је основно правило уписивање све деце у редовне школе. Због ове чињенице припремљеност редовних школа од изузетне је
  • 14. 1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 13 важности за руководство и наставнике јер одређује степен инклузивности школе. Другим ре- чима, све редовне школе могу да уписују децу са било којим сметњама или потешкоћама у учењу, али само школе које су припремљене за то спроводиће успешну инклузију. Ова при- премљеност се не односи само на професионалне и физичке услове које пружа школа, већ у случају многе деце може укључивати и приступ одговарајућим здравственим услугама и услугама социјалне заштите. Припремљеност школе за успешну инклузију обухвата четири типа услова: • Услови и капацитети за пружање додатне образовне подршке ученицима са сме- тњама у развоју. Услуге хабилитације и рехабилитације често обезбеђују професио- налци и пружаоци услуга изван редовних школа а, по потреби, у томе се сарађује са школом. • Диференцирана настава и школска средина у којој се пружа подршка свој деци, што је образовна основа за инклузију. • Индивидуализовани развој деце на основу индивидуалних образовних планова уколико је потребно. • Додатна социјална подршка коју обезбеђује школа или уз интервенцију школе уко- лико је потребно. Овај тематски пакет самоевалуације развијен је у циљу да подржи унапређење обра- зовања деце из „Категорије А” и „Категорије Б“ у редовним школама. Он треба да помогне у разумевању и стварању услова које је потребно обезбедити путем диференциране наставе, школске средине која пружа подршку, индивидуализованог додатног развоја и додатне со- цијалне подршке, на основу индивидуалних потреба деце. Разрађени су и индикатори који се односе на „Категорију Ц” – ученике који долазе из депривираних средина. Посебан проблем у вези са инклузијом јесте издвајање ученика ромске националне мањине. Услед превелике присутности ромске деце у специјалном образовању, инклузија деце са посебним образовним потребама и интеграција ученика ромске националне мањи- не донекле су повезане. Стога у већини земаља Источне Европе инклузивни покрет је про- праћен антидискриминаторским иницијативама. Заправо, основни разлози за издвајање деце која имају потребу за додатном образовном подршком и издвајање ученика ромске националне мањине делом су идентични: недостатак индивидуализованог наставног рада у редовним школама. Зато инклузивно образовање деце са сметњама у развоју и инвалиди- тетом, уз обезбеђивање инклузивне образовне средине за сву децу без обзира на њихово етничко порекло, има потенцијал да умањи и ненамеран дискриминаторски третман деце ромске националне мањине. 1.3. Неопходни услови за успешну инклузију 1.3.1. Основа инклузивног образовања: диференцирана настава Најважнија последица инклузије у наставном раду огледа се у томе да ако постоји једно дете са неком врстом сметње у развоју/потешкоћа у учењу у учионици, то утиче на обликовање наста- ве за цело одељење. Ако се индивидуални развој деце са сметњама у развоју ограничи на неколико додатних часова без континуираног диференцира- ног подучавања и учења, то нема ефекта на њихов развој. Зато је за инклузију важна диференцирана наставна пракса која се заправо не разликује од
  • 15. 14 Колико је инклузивна наша школа? нашег савременог схватања висококвалитетне наставе. Ово је разлог зашто је инклузив- но образовање показатељ напредовања ка образовној пракси од које сва деца имају корис- ти. Важно је напоменути да диференцирана настава не сме да се сведе само на формирање група ученика по способности током процеса учења. (Видети део о диференцијацији.) Широко распрострањено, погрешно схватање диференцијације у многим земљама јесте да она значи да се са сваким учеником ради индивидуално у оквиру једног одељења. То може бити разлог што неки наставници унапред одбацују диференцијацију када раде са одељењима у којима има много деце. Право значење диференцијације представља обогаћи- вање дидактичко-методичког репертоара подучавања и учења у циљу да се рад у одељењу учини више погодним за све, при чему ће се приступи у раду и активности наставника и уче- ника прилагођавати групама ученика са сличним карактеристикама учења. На пример, зајед- ничко учење, учење путем пројеката или истраживања чине да се уобичајена организација учења поново размотри и осмисли тако да наставник добије нове улоге у процесу учења деце. Овакав начин рада нуди сваком детету много више могућности да учи на садржајнији и интересантнији начин. Диференцијација се од- носи не само на наставне ме- тоде већ и на друге аспекте наставе: курикулум (садржај) наставе и праћење напредо- вања и учења. Диференција- ција делом зависи од циљева који се наглашавају при учењу; ако је нагласак на преношењу готовог знања, простор за ди- ференцијацију битно је сужен. Ако је у средишту подучавања развој одређених кључних компетенција, онда садржај постаје полазни материјал за учење, што оставља већи и флексибилнији простор за ње- гово прилагођавање. У тради- ционалним наставним среди- нама уврежену противречност индивидуалног развоја деце са сметњама у развоју предста- вља тензија између очекивања да типична деца усвајају ин- формације и репродукују их, и очекивања да деца са сметња- ма у развоју развију одређене компетенције. Двострука оче- кивања могу да отежају рад у учионици и умање резултате додатног напора у раду са де- цом са сметњама у развоју. У идеалном случају, званични курикулум (наставни план и програм) у школама и „скри- вени курикулум“ подучавања и учења окренути су ка развоју 1 Керол Ен Томлинсон: Различита учионица. Одговор на потребе свих ученика, 1999, Удружење за суперви- зију и развој курикулума. Карактеристике диференциране наставе1 – Настава се планира узимајући у обзир разлике међу уче- ницима. – Прилагођеност наставе ученицима стално се проверава. – Процена је дијагностичка и врши се непрестано како би се разумео начин на који настава одговара потребама ученика. – Наставници имају уверење да је сваки ученик талентован за нешто и да постоје различите врсте интелигенције које се могу манифестовати на различите начине. – Талентованост детета дефинише се преко напретка у од- носу на почетну тачку, а не у апсолутним постигнућима. – Ученицима се често дају смернице како да доносе изборе у учењу на основу њиховог интересовања. – Постоји могућност за више начина учења. – Користе се различите наставне методе. – Настава се обликује на основу спремности, интересовања и педагошких профила ученика. – Учење је усмерено на јачање компетенција за разуме- вање кључних концепата и принципа. – Често се употребљавају задаци са више могућих решења. – Време се користи флексибилно у складу са потребама ученика. – Обезбеђени су различити материјали за наставу. – Наставници редовно траже од ученика да сагледавају идеје и догађаје из различитих углова. – Наставници унапређују вештине ученика како би они има- ли веће самопоуздање. – Ученици помажу другим ученицима и наставнику у реша- вању задатака/проблемских ситуација. – Ученици раде са наставником на успостављању циљева учења за одељење и за сваког ученика посебно. – Оцењивање ученика врши се на више начина.
  • 16. 1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 15 кључних компетенција. Ако то није случај, дифе- ренцијација захтева много неформалних одсту- пања од подучавања заснованог на курикулуму. Када је реч о праћењу напредовања и развоја, кључна одлика диференцијације јесте разноликост оцењивања: употреба ширег спектра педагошких метода процене за различите циљеве. Уопштено го- ворећи, постоје три типа педагошког оцењивања: (1) дијагностичко оцењивање које може да се користи за груписање ученика у односу на потребе за даље учење или постављање основа за развијање страте- гије за подучавање (информације углавном користи наставник на почетку процеса учења) (2) форматив- но оцењивање обезбеђује повратну информацију ученику у циљу да формира њену/његову самопроцену током целог процеса учења и да га упу- ти у даљи рад и (3) сумативно оцењивање које обезбеђује потребне информације о постиг- нућима ученика на крају одређеног периода учења, а оно је најчешће изражено квантитативно (нпр. нумеричка оцена). Сувишно је рећи да традиционална педагошка пракса која се ослања само на сумативно оцењивање не пружа неопходну основу за диференцијацију и развој деце са сметњама у развоју. Као последица искључиве употребе сумативног оцењивања, подучавање повећава разлике између по- стигнућа ученика уместо да их смањује, деца често гене- рализују резултате оцењи- вања и примењују их на своју личност. Такође, претерана употреба сумативног оцењи- вања повезује учење само са спољашњом мотивацијом. Сви аспекти рада шко- ле треба да буду размотре- ни како би се омогућила ос- нова за инклузивни развој. Постоји много иновативних метода за организовање учења ученика које може да примени наставник унутар уобичајеног спектра школ- ских активности. Међутим, постоје и други приступи који су више од поновног разма- трања уобичајеног подуча- вања и учења; они утичу на сарадњу између наставника, организацију школског рада, па и на организацију рада школе (нпр. дужина школског часа). Иновације које наста- вници индивидуално спро- воде (сматрају се „приватним стварима“ сваког наставника) 2 Кипарске препоруке за инклузивну процену, 2008, Европска агенција за развој посебних образовних потреба. Формативно оцењивање „Док се признаје улога процене у процедурама оцењивања, постоји потреба да се значај оцењивања код деце која имају потребу за додатном образовном подршком помери са прете- раног ослањања на почетну идентификацију везану за процену и расподелу ресурса (коју често обављају особе изван редовне школе), на константно оцењивање које обављају наставници и остали стручњаци путем непосредног подучавања и учења. Постоји потреба да се развију системи константног, формативног оцењивања који би били ефективни за редовне школе: дајући школама и наставницима средства потребна за преузимање одговорности за оцењивање учења све деце укључујући и децу којимајепотребнадодатнаобразовнаподршка,каоииницијално идентификовање потребе за додатном подршком другој деци.“2 Основни циљ формативног оцењивања јесте учење уз подршку. Три кључне карактеристике праксе формативног оцењивања јесу учесталост (оцењивање се обавља чешће него сумативно оцењивање), интерактивни карактер (ученици активно учествују у оцењивању, њихово самопроцењивање је део процеса оцењивања) и персонализовани циљеви учења који су прилагођени резултатима оцењивања. Формативно оцењивање има потенцијал да унапреди капацитет учења ученика, везу између наставника и ученика, као и између самих ученика, да помогне да се искусе компетенције, као и да ојача самосталност ученика. Формативно оцењивање обухвата укључивање родитеља, имплементацију школских планова оцењивања који описују циљеве и употребу оцењивања, улоге и одговорности, као и формирање мултидисциплинарних тимова за оцењивање. Увођење формативног оцењивања представља дуг процес постепене иновације током које би наставници требало да добију подршку при учењу метода, процедура, инструмената, као и начина на које се они примењују.
  • 17. 16 Колико је инклузивна наша школа? вероватно ће се у будућности проширити и постати обавезујућа пракса за све наставнике. Ипак, сва поменута обележја педагошке праксе – и многа која нису поменута као што је уклањање физичких и комуникационих баријера – која приближавају уобичајену наставну праксу инклузивним циљевима, захтевају много усклађивања у начину на који школе као организације сада функционишу. Због тога је развој школе на основу самоевалуације кључни носилац процеса унапређивања капацитета школе за инклузију. 1.3.2. Наставни рад који подржава инклузију деце са сметњама у развоју и инвалидитетом У складу са компаративним прегледом ефективне инклузивне праксе у земљама чла- ницама ЕУ, идентификовано је пет начина/приступа који су се показали као ефикасни у раду са ученицима са сметњама у развоју и учењу. Начини значајни за подршку когнитивног, емо- ционалног и социјалног развоја деце са сметњама у развоју јесу следећи: Кооперативно подучавање: потребно је да наставници сарађују са различитим коле- гама како би на ефикасан начин развили академске и социјалне вештине ученика. Додатна подршка мора бити флексибилна, добро координирана и планирана. У Норвешкој, на при- мер, тимови наставника уз учешће наставника за специјално образовање раде са одељењи- ма. У Швајцарској постоје наставници за подршку који припремају наставни материјал нас- тавницима који изводе наставу. У Луксембургу, тзв. социјални наставници помажу у раду разредним наставницима 10 сати недељно. Кооперативно учење: вршњачко менторство (вођење, туторство) и кооперативно учење је ефикасно средство за развој учења од којег сва деца имају користи. Не постоје по- казатељи да напреднији ученици трпе у оваквим ситуација- ма услед пропуштених прилика или изазова. Кооперативно учење се, на пример, ефикасно користи у интегрисаном об- разовању деце са сметњама у развоју у Холандији, Белгији и Португалу. Сарадња у решавању дисциплинских проблема: одређивање јасних правила у одељењу, уз договор са свим ученицима и комбиновање са наградама и казнама, показало се као ефикасно у успостављању дисциплине када њу наруше деца са проблемима у понашању. Хетерогено груписање: комбиновано са различитим (индивидуализованим) приступом подучавању, хетерогено груписање је неопходно када је састав разреда разноврстан. Одређени циљеви, алтернативни начини учења и флексибилна упутства унапређују инклузију. Хетерогено груписање је такође и предуслов за кооперативно учење. У Финској, на пример, флексибилан распоред часова допушта формирање група раз- личитог обима за различите предмете. Овако се организује рад у коме се само хетерогено груписање претвара у добит за сву децу. Ефективно подучавање: искуство многих земаља показало је да се одлике ефектив- них школа (као што су висока очекивања од ученика, подучавање засновано на форматив- ном оцењивању, директна упутства, повратна информација итд.) могу добро применити на образовање деце са сметњама у развоју. Део искуства ефективног подучавања јесте прила- гођавање курикулума уколико је потребно, и то не само за децу са сметњама у развоју већ и за даровиту децу. Инструмент за постизање овога је индивидуални образовни план. Међу- тим, постоји општа сагласност о томе да индивидуални образовни планови треба да буду део заједничког, стандардног курикулума. Веома је важно да се различите потешкоће у учењу идентификују што је раније мо- гуће. Зато су у инклузивној образовној средини за сву децу у обдаништима и првим година-
  • 18. 1. Инклузија у процесу образовања: појам и дефиниција 17 ма основног образовања обезбеђени редовни логопедски прегледи, као и прегледи којима се утврђују поремећаји дислексије и дисграфије. Релевантна дијагностичка средства су обез- беђена за различите потешкоће у учењу за децу свих узраста. Међутим, обучавање стручња- ка (нпр. школског психолога) за њихову употребу представља дуг процес. То што сада постоји већа усмереност на откривање тешкоћа у учењу код деце, ставља наставнике из редовних школа у ситуације да планирају и остварују образовно-васпитни рад у коме се могу осећати некомпетентним за одређене специфичне активности. Решење може бити у јачању професионалних капацитета стручних сарадника или наставника у редовним школама путем хоризонталног учења, при чему је важно да постоји лична иницијатива. Од наставника у редовним школама и не очекује се да се баве рехабилитацијом, али је њихова обавеза да, као стручњаци одговорни за наставу и учење, организују наставни процес тако да сва деца уче и да се осећају добро у школи. Овакво разумевање инклузије, успостављањем интерних стандарда сарадње са стручњацима из специјалних школа, може допринети про- мени става да постоји велика разлика у компетенцијама између наставника за специјално образовање и наставника који се припремају за рад у редовним школама. 1.3.3. Инклузија деце са телесним и/или органским инвалидитетом/има Говорећи уопштено, образовни услови за децу са неким од телесних и/или органских оштећења не разликују се много од услова потребних у образовању деце са другим сметња- ма у развоју. Међутим, постоје две групе специфичних услова које треба поменути: специ- фичан тип подршке у случајевима хабилитације/рехабилитације и захтеви за приступачност у најширем смислу. Инклузија деце са оштећењима слуха и говора, когнитивним, визуелним или моторичким потешкоћа- ма могу понекад захтевати посебан развојни третман који чак ни најквалификованије редовне школе не могу да пруже, па је потребно да се обрате за стручну екс- пертизу. Такође, асистивне технологије које имају спе- цијалне школе требало би да буду доступне и за тера- пију и развој деце са сметњама у развоју која похађају редовне школе. Ова врста подршке треба да се укључи у услуге које редовне школе пружају деци са органским оштећењима, и то на индивидуалном нивоу. Индиви- дуални образовни планови, на пример, често обухва- тају и подршку у виду хабилитације/рехабилитације, и то на начин који се уклапа са осталим компонентама плана. Индивидуални образовни план може да опише и сарадњу између наставника из специјалних и редовних школа. Пружаоци таквих екстерних услуга већином су удружења (агенције) за стручну помоћ или специјалне школе које посе- дују довољно капацитета за рад и функционишу као ресурсни центар за редовне школе. Један од основних услова за инклузију је приступачност школе и школских објеката свим ученицима. Уско гледано, то значи да је потребно осигурати физичку приступачност свим школским објектима и просторијама, и то обезбеђивањем рампи, лифтова и других архитектонских елемената и решења. Међутим, у ширем смислу, потребно је обезбедити слободан приступ свим могућностима за учење које би могле да се створе у школи. Зато је потребно да школа буде опремљена асистивним технологијама (помоћним, адаптивним) и уређајима који ученике са сметњама у развоју чине независнијим. Неопходно је да инклузивне школе обезбеде комуникативну средину у којој ће бити омогућена подршка, поштовање и достојанство деце са различитим сметњама у развоју.
  • 19. 18 Колико је инклузивна наша школа? Немојте претпоставити да... – особа са тешкоћом жели или тражи помоћ, – је одбијање помоћи знак личне нетрпељивости, – знате шта треба учинити након прихватања понуђене помоћи, – особа која има једну врсту тешкоће такође има и друге врсте тешкоћа, – је особа са тешкоћама незадовољна својим животом и да зато тражи са- жаљење, – је особа са тешкоћама преосетљива и да због тога не треба да будете према њој искрени и отворени, – особа која не изгледа као да има тешкоће или користи помоћна средства повремено уместо све време, глуми или умишља да има тешкоће, – су пратиоци особе са тешкоћама нешто више од пружаоца услуга, – ће особа са тешкоћама бити отворена за лична питања, нарочито у јавности, – особу са тешкоћама у јавним просторима увек неко прати и да се никада не креће сама.
  • 20. 2. УПОТРЕБА ПАКЕТА ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ ИНКЛУЗИВНОСТИ ШКОЛЕ 2.1. Самоевалуација и унапређење рада школа Унапређење школе је цикличан процес разма- трања, проверавања, планирања, мењања и поно- вног проверавања. Основни циљ унапређења школе јесте смањење разлике између очекиване праксе и постојеће праксе у школи. Може се постићи тако што ће се радити „на истим стварима, али боље“ (квали- тативна промена) или „на другачији начин“ (инова- ција). Основа напретка школа лежи у самоевалуацији спроведеној делом на основу сагледавања сопствених потреба уз употребу једноставних средстава за истра- живање, као и разумевања екстерних очекивања, на пример, истраживањем задовољства родитеља или поређењем са нормама које су утврђене на национал- ном нивоу. Други саставни део процеса унапређивања школа јесте планирање развоја школа и имплемента- ција активности чији је циљ решавање проблема от- кривених самоевалуацијом. Као што је назначено на следећем графикону, процес унапређивања одређених об- ласти инклузивности школе може бити део свеукупног процеса унапређења рада школе, али такође може да се обави одвојено (тематска самоевалуација). То се може спровести путем два једноставна процеса који следе један за другим и који могу садржати неко- лико корака. У оквиру одређених корака неопходно је укључити комплетно наставно и ненаставно особље школа, као и донети одређене одлуке које представљају основу за наредне кораке. Графикон 1. Процес самоевалуације у школи
  • 21. 20 Колико је инклузивна наша школа? Будући да је ово помоћно средство за тематску самоевалуацију, неопходно је кратко објашњење наведених корака. Спровођење самоевалуације треба посматрати као „проје- кат“ са јасно дефинисаним почетком и крајем, обезбеђеним неопходним ресурсима, актери- ма који имају конкретне задатке и одговорности, одређеним временским оквиром и карак- теристичним „производима“ на крају сваке фазе. Кораци у самоевалуацији су следећи: 1. Припрема за процес самоевалуације: • утврђивање и подела задатака за све који учествују у процесу самоевалуације (тим за самоевалауцију), • објашњење циља и процеса самоевалу- ације особљу школе, • јачање капацитета чланова тима за само- евалуацију, • планирање процеса самоевалуације, • одабир метода сакупљања информација, показатеља и доказа о инклузивности. 2. Руковођење процесом самоевалуације. Особље школе може имати претпоставке, гледишта и мишљења у вези са самоевалуацијом и њеним критеријумима. Само- евалуација није просто прикупљање ових ставова; увек треба поставити питање: одакле ми то знамо? Зато је најважнија активност у овој фази прикупљање инфор- мација на основу евалуационих критеријума употребом једноставних техника као што су SWOT анализа, интервјуисање наставника, анкетирање ученика и родитеља, употреба инструмента који се односи на процену школске климе итд. 3. Прикупљање додатних информација. Прикупљање информација током процеса самоевалуације омогућава шири избор оних проблема које чланови евалуационог тима и руководства школе сматрају најважнијим. У случајевима када процес само- евалуације открије превише проблема, то може довести до паралисања тима и до потребе за даљим прикупљањем информација везаних за ове проблеме. У овој фази могу се користити додатне једноставне методе као што је Ишикава дијаграм. 4. Сумирање и анализа резултата самоевалуације. Анализа резултата самоевалу- ације и припрема за презентовање резултата. 5. Избор проблема. Одређивање најважнијих (ограничени број) проблема откриве- них на основу резултата самоевалуације који ће бити основ за планирање даљег развоја школе. 2.2. Главна питања тематске самоевалуације и унапређивања рада школе 2.2.1. Основна питања о корацима самоевалуације Током самоевалуације тражимо одговоре на одређена питања: Колико смо инклузивни? Евалуациона питања укључена у овај пакет прилагођена су стандардима квалитета рада школа (Правилник о вредновању квалитета рада установа, „Службени гласник РС”, бр. 9/2012), које прате додатни докази квалитета у школи у вези са инклузијом деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Ова питања помажу руководству и особљу школа да одреде у којој мери је њихова институција способна са успешну инклузију. Самоевалуација базирана на овим питањима пружа основу за даљи напредак. Одакле то знамо? Пакет препоручује једноставне методе за прикупљање информа- ција како би се пронашли одговори на евалуациона питања и како би се контролисала ва- лидност претходно обликованих одговора. Ове методе се не разликују од оних које су у ши- рокој употреби у школама током самоевалуације. Који су наши најважнији проблеми које је потребно решити? Процес самоевалу- ације заснован на укључивању много актера и много питања може открити велики број про-
  • 22. 2. Употреба пакета за самоевалуацију инклузивности школе 21 блема у вези са организацијом рада школе и радом сваког наставника. Истовремено, ре- шавање бројних проблема и несметано одвијање рада школе тешко је остварљиво, тако да је важно да се препозна ограничен број оних проблема који су најхитнији за решавање, а односе се на инклузију. 2.2.2. Основна питања о корацима ка унапређењу рада школе Самоевалуација се може сматрати успешном ако се јасно препознају области рада школе које је потребно унапредити. На основу самоевалуације, школе могу да започну са спровођењем своје идеје о развоју, која је утемељена на подацима и доказима. Током планирања развоја школе, следећа основна питања могу да прате редослед ко- рака у овом процесу: Које области је потребно да развијемо? На основу откривених и препознатих про- блема које треба решити, потребно је утврдити ограничен број приоритета за даљи рад на њима. Постављање развојних циљева на начин који дозвољава праћење потпомогнуто је показатељима и доказима квалитета. Како то други раде? Не постоји готово ниједан проблем везан за инклузију за који образовни систем у Србији није креирао разне примере добре праксе. Највреднији извор података за школски развојни план јесте прикупљање и упознавање са постојећим примери- ма добре праксе који су везани за одређену област развоја. Како то да урадимо? Пажљиво почетно планирање један је од најважнијих услова за ус- пешан развој школе. Планирање конкретних циљева и активности у процесу имплементације, као и планирање употребе ресурса и подела одговорности међу учесницима у процесу омогућа- вају да процес унапређења рада школе буде планиран као део редовних активности школе. Да ли то добро радимо? Континуирано праћење и периодична евалуација процеса имплементације омогућава интервенисање и кориговање планова, активности и корака уко- лико је то потребно. Да ли смо то добро урадили? Евалуација спроведеног развојног плана школе, од- носно сумирање акумулираног искуства и „научених лекција” заправо је део активности које представљају темељ за следећу фазу у развоју школе. 2.3. Опис три нивоа припремљености за инклузију Питања која треба поставити током тематске самоевалуације која се односи на инклу- зивни развој у основи су иста за све школе. Међутим, треба имати у виду да не постоје две исте школе по питању специфичних услова, капацитета и могућности. Ове разлике се уочавају у различитим одговорима на иста питања. Ипак, требало би правити разлику међу школама које се налазе у различитим фазама развоја инклузивности: постоје школе које су на почетку развоја капацитета за инклузију и оне које већ имају десетогодишње искуство у томе. Школе које се налазе на три различита нивоа развоја имају другачији приступ у употреби тематског пакета доказа и описа за самоевалуацију. Три предвиђена нивоа у овом пакету који се одно- се на спремност за успешан процес инклузије, означавају се као основни ниво, средњи ниво и напредни ниво и разликују се према следећим одликама: Основни ниво: Шта треба да унапредимо у нашој школи да бисмо остварили стандарде квалитета рада образовно-васпитних установа? Припремљеност за инклузију важан је аспект квалитета рада школе. То је, заправо, скуп институционалних и индивидуалних компетенција које када се развију обезбеђују да се постигне општи институционални квалитет. Стога, полазна тачка овог пакета је испуњавање основних захтева квалитета рада који су садржани у стандардима квалитета рада образовно- васпитних установа. Постизање ових стандарда је темељ за даљи развој процеса инклузије у школи. Иако је овај пакет намењен тематском развоју, процес самоевалуације који се фоку-
  • 23. 22 Колико је инклузивна наша школа? сира на инклузију требало би да буде у складу са напорима школа да испуне захтеве који су у погледу квалитета постављени на националном нивоу. Стога се додатна питања и индикатори за тематску самоевалуацију инклузије изводе из седам области квалитета рада установа за које су постављени стандарди: 1. Школски програм и годишњи план рада, 2. Настава и учење, 3. Образовна постигнућа ученика, 4. Подршка ученицима, 5. Eтос, 6. Организација рада школе и руковођење, 7. Ресурси. Овај пакет не садржи питања за самоевалуацију на основном нивоу, али су стандарди представљени у Одељку 3.1. Додатни показатељи и докази квалитета за тематску самоевалуацију о инклузији за наредна два нивоа допуна су националним стандардима из седам наведених области квали- тета рада установа. Средњи ниво: Шта треба да побољшамо у нашој школи да би се створио повољан амбијент за учење за сву децу, па и за децу са сметњом/ама у развоју и учењу? Пошто пуна спремност школа за успешан процес инклузије зависи од институционал- них капацитета који се могу остварити једино у дугом и систематичаном процесу више- циклусног развоја школа, важно је дефинисати средњи ниво на основу којег ће школа од- редити у којој се фази развоја тренутно налази. Обележја инклузивности школа на средњем нивоу нису стандардизована, нити су постављени услови за пожељан степен спремности. Овај ниво служи да се успостави пожељан баланс у развоју различитих области квалитета рада школе које утичу на инклузивност. Питања за самоевалуацију за средњи ниво односе се на саме основе инклузије: ка- пацитет школа да креирају инклузивно окружење са диференцираном наставом, адекватне учионице, школску атмосферу и приступ свим просторима у школи. Такође, питања за само- евалуацију за овај ниво осмишљена су да скрену пажњу на институционално-организационе и професионалне услове за креирање таквог инклузивног окружења (питања за самоевалу- ацију за средњи ниво наведена су у Одељку 2.4.2.). Напредни ниво: Шта треба да унапредимо у нашој школи да би се деци са сметњама у раз- воју и инвалидитетом, уз сву неопходну индивидуалну подршку, омогућило успешно учење? Прописи којима се регулише инклузивно образовање у Србији постоје као закони и под- законска аката и односе се на различите нивое у пружању потребне подршке деци. Уколико је неопходно, инклузивно образовање које је засновано на диференцираној настави допуњује се индивидуалним развојем ученика помоћу индивидуалног образовног плана (ИОП-а). Питања за самоевалуацију за напредни ниво односе се на оне услове додатне индиви- дуалне подршке и развој сарадње школа са ресурсним центрима у вези са хабилитацијом и рехабилитацијом за децу са сметњама у развоју и инвадилитетом, који су раније практично и теоријски били доступни за њих само у специјалним школама. Стога, услови које би сва- ка школа требало да испуни тешко се могу стандардизовати јер они, умногоме, зависе од тренутног типа и тежине инвалидитета и потешкоћа у учењу сваког детета које се упише у школу. Пошто је прилично тешко одредити у потпуности ове услове и одржавати их, на на- предном нивоу већи значај даје се сарадњи са различитим екстерним партнерима који могу да пруже подршку од виталног значаја за успешан развој процеса инклузије у школи (питања за самоевалуацију за напредни ниво наведена су у Одељку 2.4.3.). Припрема за успешну инклузију дуг је пут који се не завршава у року од неколико го- дина. Очигледно је да се постизање одређеног нивоа спремности не може остварити без
  • 24. 2. Употреба пакета за самоевалуацију инклузивности школе 23 развоја квалитета рада школа у другим областима. Развој дидактичко-методичких компетен- ција наставника наилази, на пример, на ограничења уколико се не побољша етос или клима у школи на институционалном нивоу. Мало је вероватно да су школе у истој фази развоја у односу на свих седам области квалитета. Може се десити да самоевалуација укаже на напредни ниво у одређеним обла- стима, док у неким областима квалитета школа показује лошије резултате. Области на које школе треба да се фокусирају у развоју јесу оне у којима је самоевалуација показала најло- шије резултате. Резултати у графичком приказу, на пример, показују да је ова школа најло- шија у области Организација рада и руковођење, што значи да своје активности треба да усмери на развој ове области. Графикон 2. Илустрација могућег приказа резултата самоевалуације школе3 Иако је овај инструмент за самоевалуацију намењен првенствено за развој и бољу припремљеност школе за инклузију, препоручује се да се на почетку користи у оквиру редо- вног процеса самоевалуације у школи, што је законска обавеза школа, како би се спречило да проблеми у вези са квалитетом одређених области не постану препрека за развој квали- тета у другим областима. 2.4. Додатни докази инклузивности школе и описи понашања који их илуструју: инструмент за самоевалуацију инклузивности школе Докази инклузивности и описи понашања који их илуструју постављени су тако да буду у складу са Стандардима квалитета рада васпитно-образовних установа и индикаторима у оквиру стандарда, који се директно односе на инклузивност школе. У развоју додатних дока- за инклузивности и описивању понашања или ситуација које илуструју инклузивност учество- вали су: тимови из три школе које негују квалитетну инклузивну праксу, стручњаци за инклу- зију из невладиног сектора, стручњаци из Завода за вредновање образовања и васпитања и просветни саветници – спољашњи евалуатори. Ови докази и описи понашања представљају смернице и помоћни „алат” за коришћење постојећих стандарда квалитета рада школа и унапређивање инклузивности школа. 3 Било би тешко замислити да овај пример представља приказ самоевалуације неке стварне школе јер није могуће да настава и учење буду веома успешни у школи у којој су организација рада, ресурси и подршка ученицима слабо развијени.