3. Српска револуција 1804–1835- увод
Први српски устанак ( 1804-1807)
Први српски устанак ( 1807-1813)
Организација устаничке власти
Други српски устанак
Прва владавина Милоша и
Михаила Обреновића
Кликните на жељену иконицу лекцијеИДИ НА ПОЧЕТАК НАСТАВНЕ ТЕМЕ
4. • Tермин српска револуција
потиче од немачког
историчара Леополда фон
Ранкеа и означава борбу
српског народа за
ослобођење од Турака.
5. • Први српски устанак (1804-1813)
• Хаџи-Проданову буну (1814.)
• Други српски устанак(1815.) и
• део владе кнеза Милоша
Обреновића (до 1835.)
7. Српска Револуција се
одиграва на просторима
Смедеревског санџака
(Београдског пашалука)
ЗАПАД: Дрина;
СЕВЕР: Сава и Дунав;
ЈУГ: Западна Морава;
ИСТОК: Тимок.
10. КОЧИНА КРАЈИНА
Аустријско-турски рат (1788-1791)
вођен на просторима Београдског
пашалука.
Вођа- Капетан Коча Анђелковић
Срби стичу неопходно ратно искуство
за наредне сукобе.
-1791. Свиштовски мир –
Срби су били амнестирани од учешћа у
рату
11. КНЕЖИНСКА САМОУПРАВА
• Вид српске аутономије под Турцима.
• Организовање по селима, нахијама и
кнежинама.
(Село- кмет
Кнежина- кнез
Нахија- оборкнез)
Кнезови у име Турака сакупљају
порез, гоне хајдуке, старају се о
путевима, своме народу и вери.
13. МУСТАФА-ПАША ШИНИК
ОГЛУ (1797-1801)
- Београдски везир
- Врхунац кнежинске
самоуправе
- Због доброте према
Србима називан и
''СРПСКА МАЈКА'' или
''ДОБРИ ОТАЦ''.
16. • СЕЧА КНЕЗОВА- прва
недеља фебруара 1804.
године- убијено је преко
100 виђенијих Срба
(Алекса Ненадовић, Илија
Бирчанин, Хаџи-Рувим).
ПОВОДПОВОД
СрпскеСрпске револуцијереволуције
28. -Јул 1804.- Дахије су, уз помоћ
султанове војске, протеране на
Ада Кале на Дунаву.
-Пашалуком је уместо дахија
почео да управља
АЛИЈА ГУШАНАЦ-
без промене
32. Осмишљен напад на
Србију са три стране:
-са истока од Видина уз
Дунав;
-преко Дрине из Зворника и
-са југа.
Наполеонови официри
припремају турску војску за
напад.
33. НАПОЛЕОН БОНАПАРТА
"Лако је мени бити велики с
нашом искусном војском и
огромним средствима, али далеко
на југу, на Балкану, постоји један
војсковођа, изникао из простог
сељачког народа, који је окупивши
око себе своје чобане, успео без
оружја и само трешњевим
топовима, да потресе темеље
свемоћног османлијског царства и
да тако ослободи свој поробљени
народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и
њему припада слава највећег
војсковође!"
34. са запада
преко Дрине
са истока уз
Дунав
ПЛАН НАПАДА НА
СРБИЈУ 1806.
са
југоистока
Мехмед-бег
Куленовић
Ш
ашит-паша
36. 1. Турски топ и кубуз ( хаубица ), 2. Мања
капија, 3. Већа капија, 4. Канал , 5. Карађорђев и
Милојев чадор 6-9. Ватрени положаји
( платформе ) за топове, 10. Препречна
средства око утврђења, 11. Правац наступања
турске војске.
12. Место где је погинуо Кулин-
капетан
13. Место где је погинуо Тодор
37. Застава поп Луке Лазаревића
Карађорђе
Поп Лука
Лазаревић
ВОЂЕ УСТАНИЧКЕ ВОЈСКЕ НА
МИШАРУ
Кнез Сима
Марковић
40. * 8. ЈАНУАР 1807.
УСТАНИЦИ
ОСВАЈАЈУ БЕОГРАД-
ВРХУНАЦ ПРВОГ
СРПСКОГ УСТАНКА
СВЕ ЛЕКЦИЈЕПОВРАТАК НА ПОЧЕТАК ПОВРАТАК НА НАСТАВНУ ТЕМУ
41.
42.
43. 1804. Почетак буне
на дахије
1806. Битке на Мишару и
Делиграду
1807. Освајање
Београда
* Неприхватање Ичковог
мира; наставак устанка у
савезу са Русијом
1809. Неуспех српске
офанзиве (Бој на
Чегру)
1813. Букурешки мир
Крај 1804. Прерастање у
Устанак проив султана
* Битка на Иванковцу 1805.
1813. ПРОПАСТ
УСТАНКА
44.
45. ПРЕДЛОГ ИЧКОВОГ МИРА
•Плаћање скромног данка Порти (данак би
сакупљали српски кнезови)
• У Србији остају САМО ДОБРИ Турци
који могу да живе само у градовима
• пуна верска слобода
• Срби имају наследног врховног (БАШ)
кнеза
ШИРОКА СРПСКА АУТОНОМИЈА У
ОКВИРУ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА
57. Устаници одбијају МИР тј.
АУТОНОМИЈУ јер су до тада већ
обезбедили НЕЗАВИСНОСТ
1813. ТУРСКА ОФАНЗИВА НА
СРБИЈУ НА ЧЕЛУ СА
ХУРШИД-ПАШОМ
ПРОПАСТ I СРПСКОГ УСТАНКА
59. Бој на Равњу (Засавици) 1813.
„И ту погибе Србаља, храбрих јунака,
којих земља више неће родити“
СВЕ ЛЕКЦИЈЕПОВРАТАК НА ПОЧЕТАК ПОВРАТАК НА НАСТАВНУ ТЕМУ
63. Устаничку
власт имају
старешине на
челу са
врховним
вождом
Карађорђем
Карађорђе је
проглашен за
наследног
вожда
– ОСНОВА ПРВЕ
СРПСКЕ
НОВОВЕКОВНЕ
ДИНАСТИЈЕ
УСТАВНИ АКТ 1805. УСТАВНИ АКТ 1808.
64. -састављена од народних
првака, војсковођа, свештеника.
УСТАНИЧКА НАРОДНА
СКУПШТИНА
Избор кнеза
Куповина оружја и муниције
Сакупљање пореза
Усвајање ратних планова
Води преговоре о рату и миру.
1804-1813. одржано је укупно 15 скупштина
65. ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ
СОВЈЕТ
• Основан 1805.
• створен је као резултат договора
Вожда и војвода ради међусобног
ограничавања и водио је инострану
политику
Председници Совјета били су:
Прота Матеја Ненадовић, Младен
Миловановић, Јаков Ненадовић.
67. ПОПЕЧИТЕЉСТВА:
Председник Совјета:
Прота Матеја Ненадовић
МИП:
Миленко Стојковић
МУП:
Јаков Ненадовић
Министар војни:
Младен Миловановић
Министар просвете:
Доситеј Обрадовић
Прота
Матеја
Ненадовић
68. Доситеј
(Обрадовић)
Био је први
српски министар
просвете од 1811.
* Брине се о
оснивању нових
основних школа по
Србији
* Ради на културном
препороду Срба
73. ХАЏИ-ПРОДАНОВА БУНА 1814.
• Вођа:
Хаџи-Продан Глигоријевић
• Подигнута у Пожешкој нахији
код манастира Трнава
• Одлучујућа битка- Битка код
Кнића- пораз устаника
Буна је пропала, а Хаџи-Продан
је побегао у Аустрију.
Најзначајније жртве:
игуман Пајсије и ђакон Авакум
77. ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
Ратна фаза
Дипломатска
фаза
Српске победе
у биткама:
на ЉУБИЋУ,
на ДУБЉУ,
код ПОЖАРЕВЦА,
-код ПАЛЕЖА,
-код ЧАЧКА.
Преговори кнеза
Милоша са
босанским везиром
Хуршид-пашом и
румелијским
валијом Марашли
Али-пашом
78.
79. НОВЕМБАР 1815.
УСМЕНИ СПОРАЗУМ КНЕЗА МИЛОША
И МАРАШЛИ АЛИ-ПАШЕ
• да данак сакупљају Срби без турског мешања;
• да у нахијским местима буде и по један српски кнез
када се суди Србима;
• да спахије добијају само оно што је по закону;
• да се у Београду успостави Народна канцеларија
сачињена од 12 кнезова
• слобода вере, трговине и просвете
СРБИЈА ЈЕ СТЕКЛАСРБИЈА ЈЕ СТЕКЛА
ПОЛУАУТОНОМНИ СТАТУС.ПОЛУАУТОНОМНИ СТАТУС.
80. Кнез Милош Марашли Али-паша
СВЕ ЛЕКЦИЈЕПОВРАТАК НА ПОЧЕТАК ПОВРАТАК НА НАСТАВНУ ТЕМУ
81. 1817. МИТРОВСКА1817. МИТРОВСКА
СКУПШТИНА- МИЛОШСКУПШТИНА- МИЛОШ
ИЗАБРАН ЗА НАСЛЕДНОГИЗАБРАН ЗА НАСЛЕДНОГ
КНЕЗА.КНЕЗА.
Основана друга
модерна српска
династија-
Обреновићи
83. - ЂАКОВА БУНА
(1825),
- ЧАРАПИЋЕВА
БУНА (1826) и
- МИЛЕТИНА БУНА
(1835).
Апсолутистичка владавина кнеза
Милоша није наилазила на
одобравање Срба па је долазило
до буна против његове власти
84. - ХАТИШЕРИФ из 1830.
- БЕРАТ из 1830.
- ХАТИШЕРИФ из 1833.
СРПСКА АУТОНОМИЈА
ПОЧИВА НА ТРИ
ДОКУМЕНТА:
85. Хатишериф из 1830. је била последица
турске обавезе на основу потписаног
Једренског мира са Русијом
КОЈИМ ЈЕ СРБИЈИ ПРИЗНАТА
ПОТПУНА АУТОНОМИЈА.
БЕРАТОМ 1830.
Милош је од Порте
признат за наследног
кнеза Србије.
86. Хатишериф из 1833.(''окончателни'',
''толкователни'', ''допунителни'')
враћање одузетих шест нахија
данак: 2,3 милиона гроша у две рате
петогодишњи рок за исељење Турака из
Србије
СТЕЧЕНА СУ СЛЕДЕЋА ПРАВА:
слобода вере и избор старешина
независна унутрашња управа и повратак шест
нахија
слобода трговине и подизања школа
забрана турског насељавања
Милош је наследни кнез али истовремено и
турски вазал
87.
88. ВРХУНАЦ СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
БИЛО ЈЕ УКИДАЊЕ ФЕУДАЛИЗМА
НА ЂУРЂЕВДАНСКОЈ СКУПШТИНИ
1835. КАДА ПРЕСТАЈУ СВЕ
ФЕУДАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И НАМЕТИ.
РЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ОКОНЧАНА,
А БИЋЕ СТВОРЕНА
НАЦИОНАЛНА АУТОНОМНА
ДРЖАВА БЕЗ ФЕУДАЛНИХ
ОКОВА.
92. Узор: УСТАВИ
БЕЛГИЈЕ и ШВАЈЦАРСКЕ
“СРЕТЕЊСКИ УСТАВ”
Писац Устава:
Димитрије Давидовић
Против
Устава
93. 1838.- “Турски” устав
Иницијатива Порте за доношење новог
Устава заједно са српским и руским
посланицима
Веома ограничена кнежева власт.
Браниоци овог устава=
УСТАВОБРАНИТЕЉИ- прва политичка
партија
95. УСТАВ СРЕТЕЊСКИ ТУРСКИ
Година
доношења
1835. 1838.
Иницијатива Милетина буна Порта, Уставобранитељи
Писац Димитрије Давидовић
Турски, српски и руски
представници
Рок важења 55 дана 1838-1869
Извршна власт Кнез и Државни савет Кнез и 17-очлани
Совјет који
ограничава кнеза
Законодавна
власт
Народна скупштина
ОСТАЛО
КНЕЖЕВИНА ЈЕ БИЛА
ДРЖАВНО ПОЛИТИЧКА
ОРГАНИЗАЦИЈА У ЛАБАВОЈ
ВЕЗИ СА ТУРСКОМ
- 4 ПОПЕЧИТЕЉА
- 17 ОКРУГА У
ЗЕМЉИ
96. Кнез напушта Србију
СВЕ ЛЕКЦИЈЕПОВРАТАК НА ПОЧЕТАК ПОВРАТАК НА НАСТАВНУ ТЕМУ
Кнез Милош је против Устава
ПРВО НАМЕСНИШТО
болесном кнезу Милану:
Аврам Петронијевић
Тома Вучић-Перишић
Јеврем Обреновић
До доласка кнеза
Михаила у Србију
Кнез Михаило- прва владавина (1838-1842)
ВУЧИЋЕВА
БУНА
1842.
Пад кнеза Михаила
Обреновића и почетак
владавине
Уставобранитеља
97. Кликните на жељену иконицу лекцијеИДИ НА ПОЧЕТАК НАСТАВНЕ ТЕМЕ
НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
Уставобранитељски режим и кнез
Александар Карађорђевић (1842–1858)
Друга владавина Милоша и Михаила
Обреновића (1858-1868)
Србија на путу ка независности- кнез
Милан Обреновић (1868–1878)
Црна Гора у доба владичанства
Кнежевина Црна Гора
99. Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић,
Стојан и Алекса Симић, Милутин и Илија
Гарашанин, Стефан Стефановић Тенка и Јеврем
Обреновић
Уставобранитељи
- за строго поштовање Турског устава
јер су праву власт имали чланови
Државног савета.
100. КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ
1842-1858
• изабран за кнеза на Народној скупштини
• против избора Русија и Турска
• ПЕРИОД РАЗВОЈА СРБИЈЕ- реформе-
нова индустријска постројења и изградња
институција- изградња бирократског апарата
• Помагање Револуције 1848/9. међу Србима
у Јужној Угарској
• Национални програми уједињења Срба и
Јужних Словена
• Закони, ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК 1844. године
101. Покушаји повратка Обреновића
на власт
• 1844. Катанска буна
• 1848. Револуција- Петровска скупштина
• 1857. Тенкина завера
СВЕТОАНДРЕЈСКА СКУПШТИНА 1858.
Уставобранитељи Обреновићевци
Абдикација кнеза Александра и повратак
кнеза Милоша на престо.
102. ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК 1844.- кодекс
грађанског права, уведена стајаћа војска,
основана тополивница, унапређене су постојеће и
основане нове школе, Народна библиотека и
Народни музеј.
ПРОГРАМИ НАЦИОНАЛНОГ УЈЕДИЊЕЊА
НАЗИВ
ПРОГРАМА
АУТОР ГОДИНА
ОБЈАВЉИВАЊА
‘’Начертаније’’
Илија
Гарашанин 1844.
‘’Српске
сједињене
државе’’
Константин
Николајевић 1848.
103.
104. “Начертаније” је први програм
националног уједињења Срба
ПРВИ ДЕОПРВИ ДЕО
Окупљање свих Срба
око Кнежевине
Србије и уједињење
Старе Србије, Црне
Горе и БиХ са
КНЕЖЕВИНОМ -
СРПСКА ДРЖАВА
ДРУГИ ДЕОДРУГИ ДЕО
Национална
пропаганда међу
Србима у: Срему,
Банату, Бачкој,
Славонији,
Далмацији,
Хрватској.
ЈУЖНОСЛОВЕНСК
А ДРЖАВА
105. СРПСКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕСРПСКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ
КОНСТАНТИНА НИКОЛАЈЕВИЋА
ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВАЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА
СВЕ ЛЕКЦИЈЕПОВРАТАК НА ПОЧЕТАК ПОВРАТАК НА НАСТАВНУ ТЕМУ
111. ЦИЉ: ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА НА
БАЛКАНУ И ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД
ТУРАКА
Постигнути су уговори са: Грчком, Црном Гором,
Румунијом, са бугарским револуционарним
комитетом и хрватском народном странком.
Иницијатори овог Балканског савеза били
су кнез Михаило и Илија Гарашанин.
* Без било какве акције
113. 3. јун 1862. године- рањавање српског дечака на
Чукур чесми
Рат је спречен акцијом Великих сила
на Цариградској конференцији
Сукоб Турака и Срба и турско
бомбардовање Београда
115. 1867. Смедерево, Београд, Кладово и
Шабац долазе под српску власт
*без турских војника у Србији
*турска застава на Калемегдану-једини
знак турске власти
НАЈВЕЋИ
УСПЕХ
МИХАИЛОВЕ
СПОЉНЕ
ПОЛИТИКЕ
119. Ј. Ј. Змај,
члан
УОС-а
...Овај народ врло добро знаде
да је створен само Краља ради,
да Му даје порезе и хвале,
да Га двори и понизно кади...
... Одузми нам и жеље и гласа,
одузми нам мудровања клета,
да Његову намеру не пречи,
да Његовој мудрости не смета.
Дај Му с неба најсветлије даре,
полиције шпицле и жандаре...
Јутутунска народна химна
127. НАМЕСНИЧКИ УСТАВ- 1869.НАМЕСНИЧКИ УСТАВ- 1869.
Донет уз подршку Русије и Аустрије;
Корак ка успостављању ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
(ЗАКОНОДАВНУ ВЛАСТ деле КНЕЗ и НАРОДНА
СКУПШТИНА);
Није успостављен ПУНИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ јер
министри одговарају кнезу, а не скупштини;
Веће ПОЛИТИЧКЕ СЛОБОДЕ у односу на “Турски” устав.
¼
именује
лично
кнез
- ¾ посланика је бирано на
непосредним изборима
- Бирачко право имају сви који
плаћају порез (низак порез)
131. САНСТЕФАНСКИ МИР (март 1878.)
Споразум Русије и Турске
Завршен је руско-турски рат
Србија је морала да заустави офанзиву и
повуче се са Косова
Русија ствара ВЕЛИКУ БУГАРСКУ и тако
шири свој утицај на Балканском полуострву
Споразум практично никада није
ступио на снагу због противљења
Великих сила које траже његову
промену
САНСТЕФАНСКА (ВЕЛИКА) БУГАРСКА
132. БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС- јун-јул 1878.
• Сазван због промена одлука Санстефанског
споразума
• Учествују представници: Русије, Турске, Немачке,
Аустро-Угарске, Велике Британије и Француске
• Конгресом је председавао Ото фон Бизмарк
133. • Укинут је Санстефански споразум
• Велика Бугарска је подељена на Источну
Румелију и Кнежевину Бугарску (аутономне
области под влашћу султана)
• Србија, Црна Гора и Румунија добијају
независност
• Аустро-Угарска је стекла право да окупира
просторе Босне и Херцеговине
ОДЛУКЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА
135. КОЈЕ НИСУ УКЉУЧЕНЕ У САСТАВ
КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ:
*КОСОВО И МЕТОХИЈА
*ВАРДАРСКА МАКЕДОНИЈА
*БОСНА и ХЕРЦЕГОВИНА (окупирана
од стране Аустро-Угарске)
ОБЛАСТИ НАСЕЉЕНЕ СРПСКИМ
СТАНОВНИШТВОМ