2. • Национална мањина је део припадника једне
нације или народа који не живи у својој
националној (матичној) држави, већ у другој,
заједно са другим нацијама.
• Положај националних мањина одређен је
данас међународним правом, али увек уз
велики утицај друштвених прилика и
политичких карактеристика државе у којој
националне мањине живе.
• Данас је уобичајено да се положај и права
националних мањина регулишу на највишем
нивоу уставним одредбама, уз прецизирање
законима.
3. • У СФРЈ је израз национална
мањина сматран политички
некоректним и омаловажавајућим те се
уместо тога користио израз народност.
Тако су уместо пара појмова
нација/национална мањина
употребљавани народ/народност.
• У оваквој номенклатури није постојао
простор за појам етничка група у
смислу етничке заједнице која нема
своју матичну државу.
4.
5.
6. • у Србији живи 52.750 Словака што
представља 0,7% од укупне популације
Србије. Највећи број Словака живи у
аутономној покрајини Војводина, укупно
50.321, у граду Београду2.104, а у
Ценралној Србији 325. За разлику од
Словака који живе у Словачкој и који су
католици, Словаци у Србији су
углавном протестанти.
7. • Словаци чине већину
у општини Бачки
Петровац и највећу
националну
заједницу у општини
Ковачица
8.
9.
10. • Мађари су трећа по величини етничка група
у Србији. Према попису из 2011. године,
253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53%
популације Србије, од чега 251.136 живи у
Аутономној ПокрајиниВојводини, што је
13,00% од укупног становништва
• Говоре мађарским језиком и највећи део је
римокатоличке вероисповести.
• Мађарски је један од шест службених језика
у АП Војводини.
11. • Северне делове данашње Србије, који су укључени у састав
Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После
отоманског освајања северних територија данашње Србије у
16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио
област.
• Мађари су поново почели да насељавају северне делове
данашње Србије после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17.
и почетком 18. века. Према попису из 1880, Мађари су били
трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је
било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)).
• По наредном попису из 1890, Мађари су били друга по величини
етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%).
• Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од
1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%, а сами врхунац
опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је
Мађара било око 13%.
14. • Панонски Русини (Западни Русини или
само Русини) су народ источнословенског
порекла, који претежно живи у Србији
(српској покрајини Војводини, у којој је њихов
језик један од 6 службених језика) и мањим
делом у источној Хрватској.
• Језик ових Русина се говори углавном на
овим просторима, а историјски је настао у
карпатском ареалу, где се секу изоглосе
источнословенских и западнословенских
језика. Према једном мишљењу, овај језик се
сврстава у западнословенске језике] и сличан
је словачком језику, док је, према другом
мишљењу он дијалекат књижевног руско-
украјинског језика.
15. • Преци Русина били су православне вере. Крајем 16. века,
католички језуити су водили пропаганду и агитацију међу
православним верницима Подкарпатске Русије да се прикључе
унији. 1590. године. три православна епископа су донела одлуку
о прикључењу Католичкој цркви. Језуити су након почетних
успеха, покренули кампању завађања и терора над
православним верницима и свештеницима Подкарпатске
Русије. У тим условима, православни митрополит Подкарпатске
Русије, Рагоза, се службено изјаснио за прикључење
Православне цркве Католичкој. С обзиром на отпор
православног становништва, процес ширења уније у
Подкарпатској Русији трајао је дуго, од 1590. до 1665. године, а
наставио се чак и до 18. века.
16. • Русини су се на подручје данашње Војводине
населили у 18. веку (1750-1784), а потичу из краја
који су сами називали "Хорњица" (у значењу "горњи
предео"), односно са простора испод Карпата и
Карпата. Русински етнички простори на Карпатима
данас су административно подељени између
Украјине, Словачке, Пољске и Румуније. Русини су
насељени у неколико насеља у Бачкој (Дорослову,
Кулпину, Крстуру, Куцури, Кули и Новом Саду) и
Срему (Петровцима, Миклушевцима, Бачинцима и
Шиду).
• Поред Русина унијата, на подручје данашње
Војводине су се досељавали и православни Русини.
У Великом Крстуру је 1757. године било 27,3%
домова православне вероисповести.
17.
18.
19.
20. • Власи су етничка заједница која
углавном живи у источној Србији. Власи
говоре влашким језиком, који припада
групи источнороманских језика, као и
српским језиком, који је и службени
језик влашке заједнице и Националног
савета Влаха,што значи да су
двојезични (билингвални).
• У погледу конфесије, Власи
традиционално припадају православној
вероисповести.
21. • Власи у Србији углавном живе на
подручју између Велике Мораве,
Тимока и Дунава на територији четири
управна округа: Борском, Браничевском
, Зајечарском и Поморавском. У мањем
броју насељавају и Подунавски,
Нишавски и Расински округ.
22.
23. • Власи се деле на више етнографских
група, међу којима су три основне:
• Царани, на истоку, око Кладова,
Неготина и Зајечара;
• Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду,
Стигу, Браничеву, Млави, Ресави и
околини Ћуприје и
• Мунћани у средини, насељавају
сливове Поречке и Црне Реке.
• Засебну групу Влаха чине Буфани у
Мајданпеку.
24.
25. • Буњевци су етничка група насељена претежно у
Бачкој, око Суботице, затим у Барањи, Банату, и
Мађарској у чонградској и пештанској жупанији.
Према попису становништва из 2002. године, на
територијиРепублике Србије било их је укупно
20.012, што је чинило 0,27% од укупног становништва
земље. На основу процене, у општини Суботица је
међу Буњевцима, исте године било 7.677 особа, које
нису користиле буњевачки говор као свој матерњи
језик (47,2%), а у општини Сомбор је било око 2.429
или 89% таквих случајева. Популација Буњеваца, у
њиховом традиционалном завичају, показује
дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910.
години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1%
те популације; део ове буњевачке популације из
1910. године, у протеклом веку је обухваћен
хрватском националном заједницом у Војводини и
Мађарској).Народна скупштина Мађарске је одбио
захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус
националне мањине, водећи се стајалиштем
Мађарске академије наука да су Буњевци етничка
група Хрвата.
26.
27.
28. • Бошњаци (раније Муслимани) су јужнословенски народ који
претежно живи у Босни и Херцеговини, где чини релативну
већину, те у суседним државама где у неколико општина Србије
и Црне Горе, у делу познатом као Рашка област, такође
значајније учествује у укупном броју становништва.
• Традиционално, Бошњаци су претежно исламске
вероисповести (сунити), а потичу од исламизованих Словена
(углавном Срба) из средњовековне Босне и Србије.Као
посебна етничка група настају током отоманске управе над
овим земљама и за то време више пута мењају своју
националну свест и национално име. Данашње име бошњачког
народа усвојено је 1993, а потврђено 1995. године, са статусом
једног од три конститутивна народа у Босни и Херцеговини.
• Бошњаци говоре бошњачким језиком, који је готово истоветан
српском и хрватском језику (разлика између ова три језика је
занемарљива; име бошњачког језика је политичко, а не
лингвистичко, и за разлику од претходна два, у себи има мало
више усвојених позајмљеница из оријенталних језика (највише
арапског и турског).
29.
30. • Шопи или Шопови је регионални назив који
се употребљава за становнике настањене на
централном Балкану, а који се по њима
назива Шоплук.
• Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу
западну Бугарску (укључујући видинску,
софијску и пиринску регију), источну
Македонију, део југоисточне Србије и веома
мали део данашње Грчке.
31.
32. • Овај планински предео данас насељавају
етнички Бугари, Срби и Македонци
.Становништво Шполука је Цвијић поделио на
три целине, прву са етничким Србима, другу
са мешовитом популацијом и трећу која је
ближа Бугарима.У српском Шоплуку, као и у
делу бугарског и македонског, становништво
говори Призренско-тимочким или Торлачким
дијалектом српског језика.
33. • Шопска салата је традиционално јело балканске
(понајвише српске, бугарске, македонске и чешке)
кухиње.
34.
35.
36. • Срби су јужнословенски народ који претежно
живи на Балканском полуострву и у Панонској
низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011)
становништва (без Косова и Метохије), Босни
и Херцеговини (око 38 %) и Црној Гори, где
их има 28,73 %. У мањем броју, Срба има и у
Хрватској, Мађарској, Румунији, Републици
Македонији, Бугарској и Албанији, као и у
разним земљама у дијаспори.
• Срби су већином православне
вероисповести. Говоре српским језиком,
којем су готово идентични бошњачки,
хрватски и црногорски, а који припада
групи индоевропских словенских језика,
конкретно њеној јужнословенској подгрупи.
37. Домаћи задатак
Ко су Срби?
(ћирилицом написати на једном листу
своје мишљење, описати народне
обичај, језик и културу из личног
искуства, без географских и историјских
чињеница, посебну пажњу посветити
ћирилици)