2. by voki
1.
Ovo je bilo... uvrnuto.
Kao da se stvarnost pretočila u san. Naravno, ostrvo Volabi uvek
je ostavljalo takav utisak na one koji su ga prvi put posećivali.
Najveće u nizu tropskih ostrva na severnoj obali Australije,
predstavljalo je savršen prizor: egzotično zelenilo oivičeno belim
peščanim plažama i okruženo toplim tirkiznim okeanom, gotovo
uvek okupano blistavom sunčevom svetlošću.
Međutim, Suzi Džekson više nije bila nova na ovom predivnom,
rajskom mestu. Ovo okruženje za nju je bilo ništa drugo do
stvarnost, a blaga trema koju je osećala dok je posmatrala kako
privatni hidroavion glatko klizi po površini vode i zaustavlja se na
kraju mola bila je uzrokovana ničim drugim do pukim saosećanjem
s devojčicom koja je stajala pored nje. Bila joj je sasvim dovoljno
blizu da se njeno gotovo neprimetno drhtanje prenese i na Suzi.
Jednim brzim, sigurnim stiskom, ona još jače obgrli devojčicu oko
ramena.
Iz malenog aviona izašao je prvo pilot, koji je stao da ga priveže za
dok, a potom i jedna izdužena muška silueta koja se, hodajući po
uzanom molu, sastavljenom od drvenih letvica, polako ali sigurno
kretala prema njima dvema. I onda se dogodio.
Trenutak kada su ivice stvarnosti počele da se zamagljuju.
Toliko od očinske figure koju je očekivala da će pozdraviti kroz
nekoliko sekundi. Poslednje reči ohrabrenja za devojčicu pokraj nje
zamrle su na Suzinim usnama i ona je samo mogla da netremice
posmatra muškarca koji je, približavajući im se sve više, kao nekom
magijom pretvorio skromni drveni mol u modnu pistu.
Na sebi je imao verovatno najnoviji model armani odela, koje je
nosio s odgovarajućim stilom i elegancijom. Savršeno skrojene crne
pantalone. Nehajno olabavljenu tamnu kravatu s bež prugicama i
besprekorno belu košulju s otkopčanim poslednjim dugmetom.
Sako mu je bio ležerno prebačen preko ruke u kojoj je držao tanku
2

3. by voki
crnu aktovku. U drugoj ruci držao je mobilni telefon koji mu je bio
prislonjen na uvo.
Je li uvek tako hodao?
S jedne strane tako opušteno i prirodno, a s druge kao da je bio
vrlo svestan svoje pojave i neprestano izložen reflektorima. Činilo se
kao da mu to nimalo nije smetalo. Štaviše, on je gotovo zahtevao
pažnju.
U redu, možda je ovaj čovek bio čuveni i visoko cenjeni
neurohirurg iz Sidneja i najverovatnije ključna ličnost na sutrašnjoj
ceremoniji otvaranja, budući da je donirao poprilično novca za
opremanje novog, najsavremenijeg medicinskog centra na ostrvu
Volabi, koje je šest meseci ranije poharao ciklon Vili. Međutim, stvar
je bila u tome što ona, Suzi, uopšte nije bila bitna u čitavoj ovoj priči,
već Stela - devojčica koja je, drhteći od uzbuđenja, stajala kraj nje. I
to bez pomoći štaka. Nestrpljivo čekajući da se najvažnija osoba u
njenom životu obraduje i pohvali ono što je, u bukvalnom smislu te
reči, bio veliki korak napred.
Stelino uzbuđenje očigledno je bilo zarazno. Ili je možda neka
vrsta zebnje učinila da se Suzina utroba skvrči i usne osuše dok im
se Aleks Vavunis sve više približavao. Zaklopio je telefon jednim
brzim i već dobro uvežbanim pokretom prstiju, i sada je bio
dovoljno blizu da je Suzi mogla da nazre jasno definisane crte
njegovog lica, tu snažnu vilicu blago ublaženu senkom, ali mnogo
više šarmantnim i neodoljivim osmehom. Tamna kosa, tamne oči,
maslinast ten. Bore na njegovom čelu nagoveštavale su da se često
mrštio.
Međutim, sada se nije mrštio. Suzi kao da nije bila tu, kao da je
stajala izvan nevidljivog štita koji je stvorila gotovo opipljiva spona
između oca i kćerke. Kako li je to, pitala se pomalo čeznutljivo, biti
najvažnija osoba u životu jednog ovakvog čoveka?
Utom se Aleks Vavunis najednom uozbilji, potvrđujući Suzin prvi
utisak, i dok je pažljivo osmatrao svoju kćerku, ponosni smešak i
oduševljenje na njegovom licu naglo izbledeše. U jednom jako
kratkom trenutku izgledao je čak pomalo izbezumljeno. Kao da nije
3

4. by voki
uspevao da prepozna devojčicu koja je stajala pred njim. Gotovo kao
da je video duha.
- Stela! Ali šta je ovo? Kako to izgledaš?
Stelin stidljivi smešak razvuče se u ponosni osmeh. Pogledaj me,
tata, govorio je. Reci mi da treba da budem ponosna na sebe. Suzino lice
se takođe ozari. Sve je postigla sama, govorilo je. Zar to nije prelepo?
Ipak, činilo se kao da Aleks Vavunis nije ni primećivao odsustvo
štaka. Preneraženo je piljio u Stelu. Suzi je posmatrala čitav prizor,
zbunjena naglom promenom na njegovom licu, ne želeći da
poveruje u ono što se upravo dešavalo pred njenim očima. Njegovo
zadovoljstvo bilo je pomračeno negodovanjem, a ponos nečim što je
moglo da se nazove samo jednim imenom - razočarenje. Ne,
nemoguće. Sta je moglo da bude toliko poražavajuće?
— Ti si... - Aleks zastade, a preobražaj od brižnog roditelja do
autoritativne očinske figure bio je munjevit. - Ti si to našminkana?.
Stela se namah sneveseli. - Ja... Večeras je diskoteka. Rekla sam ti...
- I šta si to obukla? Čija je to garderoba?
- Moja.
Stelin otac ispusti neki neodređen zvuk, koji je najviše ličio na
izraz nipodaštavanja. Kao da je napamet znao apsolutno svaki
komad odeće u plakaru svoje kćerke, i da je shvatio da mu ništa od
onoga što je ona sada imala na sebi nije bilo poznato.
A možda zapravo i jeste bilo tako. U tom slučaju, Suzi bi pre
mogla da ga okarakteriše kao luđaka koji ima potrebu da sve drži
pod kontrolom, nego kao brižnog roditelja. S druge strane, trebalo je
ostaviti prostora i za faktor iznenađenja. Ono što je Stela nosila u
tom trenutku prilično se razlikovalo od svega što je ponela sa sobom
u kamp, ali varijacije na temu džinsa, nekoliko brojeva većih majica i
bejzbol kačketa teško da su bile nešto što bi jedna devojčica volela
da obuče za svoj prvi izlazak u diskoteku, zar ne?
- U hotelu ima jedan butik... - nastavila je Stela odvažno. - Rekao si
da mogu da kupim sve što mi treba i da to stavim na račun tvoje
sobe.
- Da, ali... - Aleks baci još jedan pogled na kćerkine krpice i
uzdahnu.
4

5. by voki
Njegov uzdah kao da se nadneo nad svima njima poput teškog
olujnog oblaka. Bio je to uzdah čoveka koji je imao snage da se suoči
sa svim mogućim stresnim situacijama i odlučuje o pitanjima života
ili smrti, koji nije očekivao da će se susresti s ovako nečim. A o
odobravanju i da ne pričamo.
Stela više nije zvučala tako hrabro. U njenom glasu osećala se
nesigurnost. - Sta nije u redu s mojom garderobom?
- Sve je u redu - promrmljala je Suzi.
Suknja je bila savršena - nekoliko slojeva nabrane čipke veselih
boja, u ciganskom stilu, dosezali su do polovine listova. Savršena
dužina i kroj za njeno prvo pojavljivanje u javnosti s novom
protezom.
Beli čipkani top takođe je bio predivan. Baš onakav kakve je
većina tinejdžerki obožavala da nosi. Budući da butik u hotelu nije
nudio prevelik izbor, Suzi joj je pozajmila svoj. Znala je da će Stela
biti malčice uplašena naglim isticanjem svojih grudi, s obzirom na to
da je korset bio blago popunjen i da je imao fišbajn, ali devojčica je
svoj stid vesto skrivala i izgledala je ponosno, jer je za nju to bio
znak da više nije devojčica i da je konačno kročila u devojačke vode.
- Izgleda kao donji veš - oštro je rekao Aleks Vavunis. Odmahnuo
je glavom s izrazom neverice na licu. - Lepo vaspitane grčke
devojčice nikada se ne pojavljuju u javnosti u donjem vešu, Stela.
- Ali...
Suzi je mogla da oseti kako Stelino samopouzdanje iščezava. Sva
ona radost i uzbuđenje što će otac videti njen napredak i novi,
devojački izgled, nezaustavljivo su nestajali, poput vazduha koji čili
iz probušenog balona. Zabezeknuto je gledala u Stelinog oca. Kako
je mogao to da joj uradi? Da li je uopšte imao pojma koliko je bilo
teško doći do ove tačke? Samopoštovanje njegove kćerke stajalo je
na staklenim nogama. Je li on toga uopšte bio svestan?
Određeni stepen neodobravanja bio bi razumljiv. Možda čak i
prihvatljiv. Bila je već pripremljena na tako nešto, budući da joj je
Stela u nekoliko navrata pričala koliko njen otac ume da bude strog,
ali Suzi se nije mnogo osvrtala na ta upozorenja. Bilo joj je mnogo
važnije to što je Stela bila tako ponosna na svog čuvenog oca i što ga
5

6. by voki
je toliko volela. Svaki roditelj u kojeg je dete imalo tu količinu
poverenja svakako je morao da radi barem nešto dobro, i to ju je
držalo u ubeđenju da će i on, poput nje, biti u potpunosti oduševljen
Stelinim napretkom tokom protekle nedelje.
Gospode dragi! Pa ona je bila kriva za sve!
Suzina ruka i dalje je počivala na Stelinom ramenu i mogla je da
oseti kako devojčica postaje sve napetija. Očekivala je da je već u
sledećem trenutku optužujući odgurne od sebe, zbog situacije u
kojoj se zatekla. I zaplakaće, u to nije bilo nikakve sumnje. Ono što je
trebalo da bude radostan susret, pretvorilo se u beskrajno tužan
prizor, neprijatan za sve.
- Trebalo je da me Čarls Veterbi sačeka ovde i obezbedi nam
prevoz - rekao je Aleks. - Idemo pravo u hotel. Tamo možeš da se
presvučeš - dodao je namršteno, pogledajući preko Stelinog ramena.
Suzi je ispratila njegov pogled. Da, nešto malo dalje niz stazu koja
je vodila prema medicinskom centru, ugledala je Čarlsa u njegovim
invalidskim kolicima. Koliko dugo li je bio tamo? Da li je čuo njihov
razgovor?
Na osnovu njegovog izraza lica, činilo se da nije, i ona oseti
duboko olakšanje. Medicinski direktor bolnice u Krokodajl Kriku
zaradio je svoj položaj kao srce ove zajednice. Nikada nije prestajao
da svojim prstima opipava puls svoga kraljevstva. Ne samo da je
vodio ogromnu bolnicu koja je bila glavni klinički centar za čitav
Severni Kvinslend, ili njeno izuzetno opremljeno istureno odeljenje
na ostrvu Volabi, gde se nalazio kamp za bolesnu decu i njihove
roditelje, već se činilo da je uvek bio upućen u sve bitne stvari koje
su se dešavale u životu njegovog osoblja.
Suzi mu uputi jedan blag osmeh, ali već narednog trenutka
postade svesna da je bespotrebno tražila njegovo odobravanje.
Znala je da nije učinila ništa loše, i znala je da i on to zna. Čarls je bio
čovek koji je dve godine ranije izašao u susret Aleksu Vavunisu,
kada se ovaj raspitivao gde bi mogao da pošalje kćerku na
rehabilitaciju, nakon veoma intenzivne hemoterapije kojoj je bila
podvrgnuta zbog jednog tipa raka kostiju od koga je obolela. Njen
direktor svakako je znao mnogo više o ličnosti Stelinog oca nego što
6

7. by voki
je ona mogla da nasluti iz priče svoje mlade pacijentkinje, te je bilo
sasvim moguće da ga ova situacija nije nimalo iznenađivala.
Svi su primetili koliko je Suzi postala privržena ovoj devojčici
tokom svoje prve nedelje u kampu, a Čarls je baš juče, s izrazom
blagonaklonosti na licu, prokomentarisao njenu posvećenost, pošto
je zapazio da s njom provodi čak i svoje slobodno vreme.
On je video sve ono za šta je Stelin otac očigledno bio slep. Suzin
osmeh najednom nestade s njenog lica. Možda je Čarls takode video
da ovaj projekat pomaže i njoj isto koliko i Steli. Da se zbližila s
ovom tinejdžerkom zato što su neki događaji od protekle nedelje
učinili da se i ona oseća isto tako usamljeno i odbačeno, kao što je to
nesumnjivo bio slučaj sa Stelom.
Čarls se u svojim kolicima dovezao do samog početka mola na
obali. Pilot hidroaviona završio je s vezivanjem letelice i sada je
hodao prema njima s koferom u ruci. Ona i Stela bile su poput
malenog ženskog ostrva koje su sa svih strana neumitno opkoljavali
muškarci. Stoga nije bilo nimalo iznenađujuće što je Stela u jednom
trenutku zadrhtala i kao da je izgubila ravnotežu. Stajanje bez
ikakve pomoći bila je za nju već dovoljna novina, a sada se sigurno
osećala na neki način ugroženo. Upravo iz tog razloga Suzi je za
svaki slučaj u slobodnoj ruci držala štake. Sakrivene iza leđa.
Međutim, na njeno iznenađenje, Stela se uspravi. Uspela je da
povrati ravnotežu. Suzi se svideo način na koji je ponosno i prkosno
isturila bradu.
- Ne - rekla je svom ocu.
- Ne? - ponovio je zapanjeno. - Kako to misliš ,,ne'' ?
- Ja ne idem u hotel.
- Ali sve je dogovoreno.
U njegovom glasu osećalo se nestrpljenje. - Rezervisao sam nam
apartman. Zar se ne sećaš da si mi ti sama rekla da ne želiš da budeš
u spavaonici s drugom decom?
Naravno da nije želela, pomislila je Suzi ljutito. Zato što mora da
skida protezu svako veče pred spavanje, zar ne?
- Nisi čak htela ni da dođeš u kamp ove godine - nastavio je Aleks.
- Na kraju si pristala samo zato što sam rekao da ću doći na
7

8. by voki
otvaranje medicinskog centra, premda sam u svom radnom
rasporedu jedva pronašao vremena za to.
Čarls na to začuđeno podiže jednu obrvu. Gospodin Aleks
Vavunis bio je pozvan na otvaranje kao najveći sponzor čitavog
projekta. To je trebalo da bude izraz učtivosti i zahvalnosti, a ne
naredba koja će uzrokovati bilo kakvu neprijatnost.
- Dopala ti se ideja o luksuznom apartmanu - nastavio je Aleks
strogim glasom. - I to što ćeš u nedelju moći da se vratiš sa mnom,
umesto da ostaneš još jednu sedmicu. Sve je već ugovoreno, Stela.
I to je bilo to. Ili možda nije?
- Predomislila sam se - reče Stela. Duboko je udahnula topao
tropski vazduh. - Spavaonica mi se sada sviđa... I sviđa mi se moja
nova odeća... i... i to što mogu da se šminkam ako želim. Uskoro
punim četrnaest godina i Suzi je rekla...
- Suzi? - naglo je prekide otac, a potom tiho i narogušeno dodade:
- Ko je, do đavola, ta Suzi?
- To sam ja - odgovori Suzi. Gospode, da li je ovo bas moralo da zvuči
kao pisak uplašenog miša, zapitala se.
Po prvi put Aleks pogleda pravo u nju, a Suzi dozive njegov prek
pogled kao fizički udarac. Oštar i prodoran. Osećala se poput bubice
probodene iglom, tako da ne može da pobegne. Možda, čak, nikada.
Za divno čudo, uprkos neprijatnoj situaciji u kojoj se zatekla, Suzi
nije ni imala želju da pobegne. Steli je bio potreban saveznik, a to je
bila upravo ona. Jedino što je morala da prestane da obraća pažnju
na svoje srce koje je počelo da udara kao ludo, i na neki neobičan,
peckavi unutrašnji osećaj koji je nedvosmisleno podsećao na strah.
- Suzi Džekson. - Bio je to Čarlsov glas. Smiren, ali odlučan. U
svakom slučaju zaštitnički. - Naša cenjena fizioterapeutkinja, Alekse.
Ona i Stela su tokom protekle nedelje činile zaista izvrstan tim.
- Čarlse - Aleks ubaci svoj mobilni telefon u džep pantalona i
ispruži ruku da pozdravi čoveka koji je sada stajao pored Stele.
- Drago mi je što te vidim.
- Takođe, Alekse. Jako smo srećni što si uspeo da dođeš.
8

9. by voki
- Imao sam sreće što se otvaranje podudarilo sa Stelinim
boravkom ovde. Bilo je krajnje vreme da vidim mesto koje je toliko
promenilo život mog jedinog deteta.
- A da ne pominjemo prijateljstva koja je stekla - dodao je Čarls,
bacivši pogled na Suzi. - Hvala bogu što se ovoga puta nije isprečilo
ništa što bi te zadržalo u Sidneju.
Aleks potapša džep u koji je nekoliko trenutaka ranije spustio svoj
mobilni. - Od hitnih slučajeva nikada ne možeš da pobegneš, Čarlse,
ali ne moram ja to da ti kažem, znaš već i sam. - Je li moguće da su
tek pošto je kročio na ostrvo već iskrsli neki novi profesionalni
problemi? - Međutim, ovaj put sam im rekao da će morati nekako da
se snađu i bez mene.
Šarmantan osmeh ponovo mu se vratio na lice, ali Suzi to nije
uspelo da zavara. Apsolutno je nije zanimao njegov posao, niti je
dolazio u obzir kao izgovor za bilo šta, a pogotovo ne za vreme koje
je mogao da provede sa svojom kćerkom. Već je polako sticala veo-ma
jasnu sliku o tome koliko je ovaj čovek sebe i svoju karijeru
smatrao važnim, dok je po njenom mišljenju Stela trebalo da bude
na mnogo višem mestu na njegovom spisku prioriteta.
Sve što je činio jednostavno nije bilo dovoljno dobro.
- Možda čak i isključim telefon - rekao je Aleks, a Suzi se jedva
suzdrža da ne frkne.
- Dobra ideja - reče Čarls blago, a potom pogleda preko svog
ramena. - Kart koji će vas prevesti do hotela samo što nije stigao, ali,
ukoliko ti nije previše vruće, mogao bih na brzinu da te provedem
kroz centar.
Suzi na ovaj Carlsov predlog spontano klimnu glavom, žarko
želeći da Stelin otac nestane na neko vreme, ne bi li pokušala da
kako zna i ume ublaži posledice razgovora koji su on i njena draga
pacijentkinja doskora vodili.
Nije bila te sreće.
- Prvo ćemo otići do hotela — reče Aleks čvrsto. - Ne mogu da
dozvolim da mi kćerka ide unaokolo kao...
- Kao šta? — Stela podiže glas koji je nepogrešivo nagoveštavao
suze. - U čemu je toliki problem s mojim izgledom, tata? Suzi je
9

10. by voki
rekla... - Njen glas najednom utihnu, kao da joj je ponestalo snage.
Zar mu je bilo toliko teško da kaže kako izgleda predivno?
- šta je Suzi rekla?
Aleks se nadmeno okrenu prema fizioterapeutkinji svoje kćerke.
Njegov pogled se nakratko zaustavi na njenoj raspuštenoj kosi koja
je dosezala do ramena, uvek blago ukovrdžanoj od slane vode i
sunca, da bi se potom spustio ka bodiju koji je nosila ispod
raskopčane košulje, s rukavima podvrnutim do laktova. Zatim je
skliznuo još niže, na teksas šorts s iskrzanim porubom koji je
savršeno isticao njene duge, osunčane noge.
Suzi pocrvene. Nije se moglo reći da je nosila baš profesionalnu
uniformu, ali atmosfera u Krokodajl Kriku ionako nikada nije bila
preterano formalna. Osim toga, sada se nalazila na ostrvu s
gomilom dece koja su bila na raspustu. Na kratkom odmoru od
života koji se uglavnom vrteo oko iscrpljujućih, a ponekad čak i
smrtonosnih bolesti.
Bili su ovde da bi se zabavljali, a njena uloga bila je da im
pomogne onoliko koliko je to bilo neophodno - da podseća decu
koja su patila od ozbiljne astme da rade vežbe disanja, da obezbedi
terapiju onima koji su bolovali od cistične fibroze i cerebralne
paralize, i, i možda je u nekom trenutku prešla granicu odnos
stručno lice-pacijent sa Stelom, ali da nije, Stela bi i dalje bila po
strani. Skrivajući se od ostale dece. Od života. Od provoda i zabave.
A njen otac je želeo da je pošalje nazad u taj tamni vilajet? Suzi
isturi bradu na isti način na koji je to i Stela učinila nešto ranije.
Pročistila je grlo, a potom dovršila Stelinu rečenicu, i sama
zapanjena sopstvenom odvažnošću.
- Rekla sam da izgleda apsolutno predivno.
Njen prkos ga je očigledno jako razbesneo.
- Izgleda kao... - procedio je - ... izgleda kao prostitutka.
Stela na te njegove reči povika: - To što si rekao je užasno! Kako si
mogao?
Aleks na trenutak zatvori oči i duboko udahnu. Kada ih je opet
otvorio, njegov izraz lica bio je znatno mekši. Podigao je ruku kao
da se izvinjava. - Oprosti mi, latria, ali ti imaš samo trinaest godina,
10

11. by voki
a ja te zatičem kako nosiš donji veš u javnosti i lica nafrakanog
šminkom. Šta si uopšte očekivala da pomislim?
Nije bilo nafrakano. Bila je vrlo diskretno našminkana, što je bio
plod njenog višečasovnog boravka u Suzinom bungalovu tog
popodneva. Suzi zausti da mu se usprotivi, ali Stela je preduhitri.
- Volela bih da nisi ni dolazio. - Devojčica pokuša da se izmigolji iz
Suzinog zagrljaja, kao da nije primetila ili pak želela da prihvati
očev pokušaj izvinjenja. Tražila je svoje štake.
Suzi se zapita da li joj je to pametno. Možda je trebalo da pokaže
svom ocu da je konačno uspela dahoda s protezom - što je sve do
ove nedelje odbijala čak i da pokuša.
Ipak ne. Stela je bila isuviše uznemirena da bi se prisetila kako da
održava ravnotežu. Ukoliko bi sada pala, to bi za nju predstavljalo
poniženje koje nikako ne bi mogla da prevazide. Suzi joj je pomogla
da se osloni na štake, što je trajalo svega nekoliko sekundi.
Pošto je podigla glavu i pogledala u svog oca, niz njeno bledo lice
potekoše potoci suza koji kao da su se već neko vreme nestrpljivo
tiskali da uteknu iz njenih lepih očiju s dugim, tamnim trepavicama.
- Vrati se tamo odakle si došao! - uzviknula je. -Mrzim te!
Potom se vesto okrenula i zaobišla Carlsa, uputivši se ka kraju
mola.
- Stela!- Glas njenog oca nedvosmisleno je zvučao poput naredbe.
Međutim, Stela se pravila da ga ne čuje. Konačno se dočepavši
staze, hodala je sve brže, onoliko koliko je to uopšte bilo moguće s
parom štaka i nogom amputiranom do kolena. Najsavremenija
proteza koja je izgledala tako savršeno realistično nije ni dodirivala
tlo. Ponovo je postala ono što je bila do pre nekoliko dana.
Najobičnije estetsko pomagalo.
Suzi se obruši na Aleksa.
- Kako ste mogli?
Njegovo lice u tom trenutku nimalo nije podsećalo na lice roditelja
jedne tinejdžerke. Zbunjenog pogleda koji kao da pita kako su se, do
đavola, stvari tako izmakle kontroli, zagleda se u Suzi, dok njegov
izraz postade potpuno običan.
11

12. by voki
- Izvinite, šta ste rekli? Vaša kćerka je jutros prešla gotovo pedeset
metara bez pomoći štaka. Pre nedelju dana nije mogla čak ni il.i stoji
bez njih, i radile smo punom parom da bismo došle dovde. - Reči su
nekotrolisano pojurile iz nje, noseći sav bol i razočaranje koje je
osećala u Stelino ime. - I upravo to je radila kada ste stigli, što je
trebalo i da primetite. A ne prokletu šminku! - Suzi ljutito uzdahnu,
usmerivši svu svoju srdžbu u pogled koji je uputila Aleksu. - Kako
ste mogli? - ponovila je.
Usledila je duga pauza i ćutanje s obe strane. Suzi je primetila
kako je Aleks najednom ustuknuo. Znala je da su njene reči doprle
do cilja. Sada je razmišljao kako da se suoči s tako ličnim napadom.
Pilot je već neko vreme stajao podalje od njih i očigledno, zbog
bujice ljutitih reči koja je kuljala na sve strane, nije imao preveliku
želju da im priđe. S dubokim interesovanjem posmatrao je nešto u
vodi, ispod mola, premda Suzi nije mogla da vidi šta.
S obzirom na tišinu koja je nastupila, sada su svuda oko njih mogli
da se čuju raznorazni zvukovi. Nežni lalasi koji su se razbijali o
obližnju plažu. Cvrkutanje egzotičnih ptica u tropskoj šumi.
Udaljena graja i dečji smeh.
Vrućina je bila nepodnošljiva.
Međutim, žarko sunce nije bilo krivo za vrelinu koju je Suzi
osećala. Ona je isijavala iz čoveka koji je stajao pred njom. Njegova
nesputana energija bila je ubitačno snažna. Nije to bio samo bes.
Svako je mogao da pobesni, a posebno otac čiji je autoritet javno
kritikovan i opovrgnut. Ne. Njegova snaga poticala je od besa
dodatno naglašenog mešavinom inteligencije, položaja i... i
najmoćnije muževnosti s kojom se Suzi ikada susrela.
Nikada u životu nije upoznala nekoga poput njega.
Šta je, do đavola, mislila da radi?
Njegov glas bio je savršeno oličenje utiska koji je upravo stekla o
njemu. Bio je to smiren i hladan, ali preteći huk.
- Stela je moja kćerka, gospođice Džekson. Podizao sam je od njenog
trećeg meseca. - Na trenutak je zastao, kako bi njegove reči
poprimile na značaju. - Mislim da mi nije potreban neko ko će mi
govoriti kako to treba da činim.
12

13. by voki
Očigledno jeste, pomislila je, ali ovaj odgovor zadržala je za sebe.
Usne su joj bile isuviše suve i nalazila se na ivici suza. Želela je da se
okrene i da pobegne, kao Stela, ali znala je da to neće učiniti.
Nikako!
Tišinu je prekinuo neki neobičan zvuk, nalik predenju. Dolazio je
od malenog vozila na električni pogon koje je izabralo baš taj
trenutak da se pojavi. Ovi ostrvski kartovi, s dva sedišta i
mogućnošću da vuku prikolicu za prtljag pri tom, nisu zagađivali
prirodnu sredinu.
- Moj prevoz? - Aleks se okrenuo, odajući utisak osobe koja je
upravo savladala neprijatnu prepreku. Ipak, kada je ugledao
novopridošlicu, zvučao je nešto manje siguran u sebe.
- A šta je ovo, do đavola?
- Garf- odgovori Čarls kratko. - Ljubimac našeg kampa.
Kao što je to često bio slučaj, prazno mesto u kar-ni ili prikolici
zauzimalo je jedno ogromno, vunasto stvorenje.
- Ali šta je to? Nikada nisam video tako nešto!
- Labradudla. Mešavina labradora i pudle. Hipoalergen pas.
Morali smo da budemo pažljivi s izborom ljubimca i da izbegavamo
sve one koji bi mogli da izazovu napade astme. Čak smo i s njim na
oprezu kada je reč o bliskom kontaktu s pojedinom decom.
Garf to nije mogao da zna. On je očigledno jedva čekao da se
vozilo zaustavi, a kada se to desilo, skočio je sa sedišta i otrčao u
pravcu u kome je Stela otišla. Suzi se nasmejala. Garf kao da je imao
ugrađen čip da nanjuši nesrećnu decu, i on je u ovom trenutku
verovatno bio najbolji lek za Stelu.
Pošto je pas nestao iz vidokruga, Aleks zadovoljno klimnu
glavom. - Naći ćemo se ovde za pola sata, ako li to odgovara - rekao
je Čarlsu. - Možeš li samo da ini kažeš gde je Stelina spavaonica?
Suzi zausti da odgovori, ali spazivši Čarlsov izraz lica, ipak odluči
da ništa ne kaže.
- Šta kažeš na jedno hladno pićence? - rekao je Aleksu. - Ne znam
za tebe, ali meni bi baš prijalo. - Nasmešio se. - Ne zaboravi da smo
na ostrvu, i da ovde vreme sporije prolazi. Nikuda ne idemo i nigde
ne moramo da žurimo.
13

14. by voki
Veoma diplomatski, zaključi Suzi. U svakom slučaju mnogo više
od onoga što je ona htela da predloži, a to je da bi Stela neko vreme
trebalo da bude sama, pre nego što se ponovo susretne s ocem.
Čarls svakako nije bio neko koga je bilo lako odbiti. On možda
jeste bio u invalidskim kolicima, ali to nikako nije umanjivalo značaj
njegove reči - ona je ovde bila zakon. Nalazili su se na njegovoj
teritoriji.
Aleks je ipak bio toliko ljubazan da prihvati njegov predlog.
Klimnuo je glavom. - Ne mogu da kažem ne jednom hladnom pivu.
Moram da priznam da mi je ovo bio već dovoljno dug i naporan
dan.
Je li to bila neka vrsta zakasnelog izvinjenja? Ili možda nagoveštaj
da je Suzin prvi utisak ipak bio ispravan, a daje njegova reakcija na
Stelin izgled bila samo kap koja je prepunila čašu?
Čarls je bio dovoljno dovitljiv da pridoda kratak komentar na te
njegove reči. - Nimalo ne sumnjam u to - rekao je saosećajno. - Hajde
da pošaljemo tvoj prtljag u hotel, pa da vidimo šta frižider u mojoj
kancelariji ima da ponudi.
- Dogovoreno.
- Samo ćemo prvo svratiti do centra, ukoliko nemaš ništa protiv.
Moram da obiđem Lili.
- Lili? Tvoju kćerku?
- Ne oseća se dobro.
- Zao mi je što to čujem.
- Nije ništa ozbiljno, ali znaš već kako virus može da oslabi malu
decu. Odlučio sam da je ovo popodne zadržim u medicinskom
centru kako bismo mogli da pratimo njeno stanje.
Glas dvojice muškaraca postajao je sve tiši kako su odmicali
stazom. Pilot je to shvatio kao znak da konačno dovrši svoj prelazak
preko mola.
Prokleti bogataš - promrmljao je. - Misli da je bogom dan, zar ne?
Jesi li dobro, Suzi? Jesam, hvala ti, Vejn. Jadno dete. - Da... Bolje da
pođem da je potražim. Naravno. - Vejn ubaci svoj crni kofer u
prikolicu električnog vozila i pozdravi vozača. - Primetio sam par
mrtvih ptica kako plutaju ispod pontona, ortak. To su one kreštave,
14

15. by voki
ne znam tačno kako se zovu. Bolje da neko preduzme nešto pre
nego što se nasuču na plažu. Deca se kupaju na tom mestu.
Vozač otkači radio s komandne table. - Prijaviću to, ali mislim da
su šumari još uvek s klincima na nekom izletu.
Za to vreme, Suzi se već lagano približavala dečjem kampu.
Grupice dece s roditeljima ili negovateljicama već su kretale na
plažu na kasno popodnevno plivanje. Mahnula je Beniti Grin,
medicinskoj sestri okruženoj nekolicinom pacijenata o kojima se
brinula, inače obolelim od raka, a potom je uzvratila širok osmeh
malom Deniju, koji je, nakon poslednje hemoterapije, i dalje bio bez i
jedne dlake na glavi.
Bilo je teško dugo ostati srdit u ovakvom okruženju. Samo se
nadala da je Stela uspela nekako da se smiri i da je ostrvo imalo isti
magični uticaj i na nju. Ili je možda ljuta na Suzi što je, premda
nenamerno, bila uzročnik njenog sukoba s ocem? Ali biće da se
samo osećala izuzetno bedno.
Nevoljeno i odbačeno.
Kuda li je otišla?
Sigurno ne u spavaonicu, zajedno s ostalima koji su hrlili unutra i
takmičili se ko će pre da stigne da uzme svoj peškir. Stariji su se
verovatno radovali diskoteci i zasigurno su pričali o tome, što bi
Steli još više otežalo njenu ionako nezavidnu situaciju, kao da joj
neko trlja so na ranu.
Da nije otišla u bungalov koji je dodeljen Suzi, jer je ostajala na
sutrašnjoj ceremoniji otvaranja, kao i na gala večeri koju je restoran
hotela s pet zvezdica nakon toga priređivao? Stela je znala gde se on
nalazi zato što su upravo tamo provele uzbudljivo popodne birajući
njenu novu garderobu i šminkajući je za večerašnji provod.
Međutim, takođe je znala da je Suzi taj bungalov trebalo da deli s još
nekim osobljem iz bolnice u Krokodajl Kriku. Teško da bi imala
snage i volje da potpunim strancima objašnjava otkud ona tu,
ukoliko se oni kojim slučajem pojave.
15

16. by voki
Ne. Suzi je skrenula sa široke staze koja je vodila s plaže. Jedan
njen ogranak išao je ka spavaonicama, trpezariji i klubu, a drugi ka
novosagrađenim eko-bungalovima u tropskoj šumi. Načinila je
zaokret i jednom užom stazom krenula nazad prema plaži, ubeđena
da će pronaći Stelu na jednom od najboljih mesta za osamljivanje i
razmišljanje u čitavoj okolini.
Tako je i bilo. Stela je sedela skrivena između dva stara prevrnuta
drvena čamca. Njena povijena figura iscrtavala je neke naizgled
besmislene oblike u pesku tankom grančicom koju je bezvoljno
držala u ruci, nesvesna predivnog pogleda na okean i malena ostrva
koja su samo potvrđivala njihovo prisustvo u raju. Pored nje je
sedeo Garf, radoznalo trepćući svojim krupnim braon očima ispod
zlatnih lokni koje su ih gotovo u potpunosti skrivale od tuđih
pogleda. Bio je dovoljno blizu da može da ga pomazi, ali ipak na
razumnoj udaljenosti da ispoštuje njeno trenutno raspoloženje.
Zapravo se činilo kao da pas uživa u prizoru koji je Stela uporno
ignorisala.
Suzi se pažljivo pope na čamac, skliznu niz suprotnu stranu, a
potom odluči da čučne, a ne da sedne, Inidući da, poput Garfa, nije
želela da previše naglo zauzme Stelin prostor. Nije mogla čak ni da
bude sigurna da li je uopšte dobrodošla. Možda je samo ona osećala
da je njihov odnos prerastao u nešto mnogo više od odnosa
terapeut-pacijent.
- Ćao - rekla je blago. - Jesi li dobro, dušo? Jedini odgovor bio je
jedan mrzovoljni frktaj. Suzi je šakom zahvatila fini beli pesak i
pustila da joj isklizi kroz prste. - Doktor Veterbi je poveo tvog oca u
obilazak medicinskog centra. Pretpostavio je da bi neko vreme
želela da budeš sama.
- Upravo tako, želim da budem sama. A sad, idi.
- Mislim da je tvoj tata već imao naporan dan pre nego što je došao
ovamo - nastavila je Suzi. - Malčice se šokirao videvši te tako
obučenu i našminkanu, ali to će ga sigurno brzo proći.
- Ne, neće.
- Nećemo mu dozvoliti da te spreči da odeš u diskoteku.
- Ne želim da idem.
16

17. by voki
Nije valjda očekivala da će joj poverovati? Izgleda da nije znala da
je Suzi čula njen jutrošnji razgovor sa četrnaestogodišnjim
Džejmijem, novim drugarom koga je upoznala ovde na ostrvu.
- Ideš večeras u disko-klub?
- Ne znam, možda.
- Dođi obavezno, biće zabavno.
- Dobro... dogovoreno.
- Strava. Vidimo se onda tamo.
Čak i da je bila svesna Suzinog prisustva u tom trenutku, Stela
zasigurno ne bi obratila pažnju na nju, jer je njeno lice, utonulo u
Džejmijev zavodnički osmeh, bilo slika i prilika tinejdžerke koja se
po prvi put u životu „ozbiljno" zaljubila.
Suzi je tu njenu tajnu iskoristila kao emotivni ključ da Stelu
navede da konačno probije i poslednju prepreku i počne da hoda. I
zato se taj dan od samog jutra kretao uzlaznom linijom, počevši od
izuzetno uspešne fizikalne terapije, pa sve do kupovine i šminke.
Bio je to vrhunac uzbuđenja koje je potom bilo naglo presečeno.
Ponovo ju je obuze bes.
- Tvoj tata nije u pravu - rekla je Suzi odlučno. - Prokomentarisao
je tako tvoj izgled zato što nije svestan da odrastaš. Druga deca neće
pomisliti ništa slično, veruj mi. - Džejmi to neće pomisliti, htela je da
kaže, ali nije se usudila.
Stela se još više sklupča. - Nije ni važno. Ne zanima me.
Potom pogleda u vedro nebo, kao da očekuje da se dogodi nešto
iznenadno, i nezgrapno ustade pridržavajući se za čamac. Dohvatila
je štake ne gledajući u Suzi. - Uostalom, kome se uopšte ide u tu
glupu diskoteku?
Ta povijena ramena, ozlojeđen ton i potpuno izbegavanje pogleda
bili su joj stravično poznati.
Opet su se vratile tamo gde su bile pre samo nedelju dana.
Na početak.
Očajna, Suzi je posmatrala Stelu kako se s mukom kleće po pesku.
Proteklih nekoliko dana dešavalo se nešto predivno. Nešto što je
ispunilo prazninu u njenom srcu magijom, i pričinilo joj više radosti
nego što je ikada mogla da pretpostavi da njen posao može da učini,
17

18. by voki
ali taj novi, pozitivan osećaj sada je najednom iščezao, zahvaljujući
ljudskom faktoru. Čak ni Garfova glava na njenom kolenu nije bila
dovoljna daje uteši.
Suzi ispruži noge, i pas se opušteno prući preko njih, zarobivši je
svojom težinom. Videla je kako dva dečaka trče po plaži, u susret
Steli. To nisu bila deca iz kampa, ali Suzi ih je u poslednjih nekoliko
dana često viđala kako se šegače unaokolo, i nimalo joj se nisu
dopadali.
- Zak, pogledaj! - uzviknuo je jedan od njih. - Eno još jedne nakaze
iz dečjeg kampa!
- Na-ka-za! - ponovio je njegov drugar bezobrazno. - Hajde, beži
nazad u šumu kod ostalih nakaznih žabica!
Smejući se, klinci su nastavili da jurcaju po plaži u svojim
markiranim surferskim šortsevima, nesvesni bola koji su upravo
naneli.
Suzine šake sakupiše se u pesnice. Naglo je ustala, želeći da
presretne dečake i očita im bukvicu, ali je u tom trenutku krajičkom
oka spazila kako se približava još jedna grupica mladih. Ovo su već
bila deca iz kampa, predvođena Džejmijem.
On je zasigurno čuo ruganje bezobzirnih tinejžera jednoj od
njegovih štićenica, a Stela je znala da ih je čuo, što je stvar činilo još
gorom.
Visoko i vitko Džejmijevo telo, preplanulo od toliko sati
provedenih na surfovanju, žustro se kretalo po pesku. Dok je hodao,
njegova razbarušena kosa, prošarana pramenovima posvetlelim od
sunca, nestašno je poskakivala. Suzi je bilo sasvim jasno zašto se
toliko sviđao devojčicama.
I ne samo devojčicama. Oduševljeno lajući i tražeći pogledom
odobrenje od Suzi, Garf se zaleteo prema njima, da se pridruži
zabavi.
Posmatrala je Džejmija kako se saginje da ga dočeka i pomazi
njegovo mekano krzno. Da angažuje ovog mladića da proba da
povrati Stelino samopouzdanje? Može li to da uradi a da ne ispadne
previše providno? Da uopšte pokuša tako nešto? Suzi je dobro znala
odgovor na ovo pitanje, ali očajnički je želela da pomogne, kako god
18

19. by voki
zna i ume, što bi verovatno i učinila da joj misli nisu bile prekinute
zvonjavom njenog mobilnog telefona.
Bio je to Čarls.
— Možeš li da izdvojiš nekoliko minuta i dođeš do moje
kancelarije? - upitao je. - Aleks bi želeo da popriča s tobom.
Samo nisam sigurna da li ja želim da pričam s njim. - Suzi je i dalje
posmatrala Džejmija. Sustigao I i PIK- čudne dečake i sigurno im je
govorio ono što je i Suzi planirala da im kaže. Nasmešila se. Stela je
nesumnjivo imala dobar ukus.
- Suzi! - uzviknuo je Čarls, dok mu je glas zvučao kao da se
zabavlja. Premda je u njemu istovremeno mogla da se oseti i izvesna
doza prekora. Čarls ne bi pi cd ložio ovakav susret ukoliko nije
smatrao da će on koi istiti ljudima do kojih mu je stalo.
Poput nje.
I Stele.
Suzi uzdahnu. - Odmah dolazim.
2.
— To je savršeno rešenje.
- Slažem se.
Međutim, Suzi nije delovala baš ubeđeno.
- Da vidim, jesam li dobro razumela - izgovorila je Suzi polako, i
dalje gledajući u Čarlsa. - Vi želite da ja provedem vikend u
najluksuznijem apartmanu u hotelu, koji je bio rezervisan za Stelu i
gospodina Vavunisa, a da gospodin Vavunis prede u moj bungalov?
- Zovite me Aleks.
Tek sada je primetio kako su oči Steline fizioterapeutkinje bile
zapanjujuće plave. Uostalom, mora se priznati da kada su se prvi
put videli na doku nije preterano obratio pažnju na njen fizički
izgled. Ili je to možda bilo zato što su sada bile ušuškane u neutralan
19

20. by voki
dekor ove klimatizovane prostorije u novom medicinskom centru?
Ili zato što više nije imala konkurenciju u beskrajnom plavetnilu
neba i okeana?
Kako god, izraz u ovim očima nije mu bio nimalo blagonaklon,
niti se činilo da će prihvatiti predlog da ga oslovljava samo imenom.
Prokletstvo! Znao je da je prethodno bio nepristojan, ali teško da bi
se moglo reći da nije bio izazvan, i nije mu padalo na pamet da dubi
na glavi kako bi uspostavio primirje.
- To je najbliži eko-bungalov spavaonici u kojoj su »mršiene
devojčice - rekao je Čarls smireno. - Kompromisno rešenje koje će
omogućiti Steli da provodi vreme sa svojim ocem, ali da
istovremeno bude blizu drugara. - On izvi jednu obrvu. - Osim toga,
to je i jedini slobodan bungalov s dve spavaće sobe. A šta ćemo s
Majkom i Emili?
Aleks ispusti dubok uzdah. Očekivao je da će plan koji su Čarls i
on smislili uz pivo biti prihvaćen s oduševljenjem. Koja žena ne bi
htela da zameni najprostiju kolibu u šumi za najluksuzniji
apartman? Ali ne, s gospođicom Džekson, očigledno, nije bilo lako.
I to ne prvi put.
Tapkao je prstima po naslonu stolice. Majk i Emili? - upitao je
zbunjeno. Majk je jedan od pilota našeg helikoptera - ljubazno je
odgovorio Carls. - Takođe je i medicinski tehničar. Emili je
anesteziolog u našoj bolnici u Krokodajl Kriku.
- I moja najbolja prijateljica - dodala je Suzi.
- Pa? - Aleks nije shvatao povezanost, ali nije mogao a da ne
primeti neki poseban ton u Suzinom glasu kojim je želela da mu
stavi do znanja koliko je odana ljudima koje naziva svojim
prijateljima. Nije nimalo sumnjao u to.
- Oni dolaze na sutrašnje otvaranje - nastavila je Suzi. - I trebalo je
da delimo bungalov.
- To je već rešeno - rekao je Čarls. - Ništa ne brini. Pošto je
nesvesno gricnula donju usnu, otkrila je svoje ravne, savršeno bele
zube. - Ali hotelski kompleks se nalazi na južnom kraju ostrva.
Prilično je daleko od dečjeg kampa.
20

21. by voki
- Tako je - reče Aleks zadovoljno. Ako je Stela bila uporna da
ostane u kampu, on bi bio na sasvim drugoj planeti, zar ne? A
možda je, što se njegove kćerke tiče, već ionako bio u nekoj drugoj
galaksiji? Šta joj se, do đavola, desilo za tako kratko vreme?
- Ali je bliže od kopna - podsetio je Čarls Suzi. - A ti si putovala
tamo i nazad čitave nedelje. Sta kažeš na to da ti stavim jedan kart
na raspolaganje?
Suzi se široko osmehnu, iznenađena. - Može i bicikl.
Aleks konačno odahnu. - Puno vam hvala, gospođice Džekson.
Drago mi je što ste nam izašli u susret.
Krajevi njenih usana se izviše, ali to nije bio pravi osmeh. Ne kao
onaj koji je uputila Čarlsu. Ovaj je pre ličio na suptilnu osudu
njegove formalnosti.
- Zovite me Suzi.
- I hoću. - Mogao je da ode čak i dalje u učvršćivanju ovog novog
sporazuma. Mogao je da joj ponudi nov početak. Aleks ustade i
pruži joj ruku. - Drago mi je što smo se upoznali, Suzi.
Uzvratila mu je na isti način, pružajući mu pomalo rezervisano
svoju ruku, kao da čak ni ova formalnost nije bila sasvim na mestu.
Ruka joj je bila topla. I mekana. A stisak iznenađujuće čvrst.
Zašto je i dalje bila tako ozbiljna? Zašto se nije barem nasmešila?
Njene plave oči gledale su ga s nepoverenjem. Možda jeste pristala
na primirje, ali to nije značilo da je u potpunosti izbrisala iz sećanja
ono što se desilo. Moraće da zaradi njeno poštovanje.
Aleks Vavunis nije bio naviknut na nepoverljivost.
U stvari, bilo je upravo suprotno. Zene uglavnom nisu čak ni
čekale na njegov poziv da bi mu se približile. Služile su se svim
raspoloživim sredstvima kako l«i privukle njegovu pažnju.
Uključujući, i to više nego jednom, i njegovu kćerku.
Bilo je pravo osveženje to što je neko pokušao da mu protivureči u
Stelino ime, ali nije samo Suzi bila ta koja je nepoverljiva. Šta mu je
Čarls maločas rekao? Da su Suzi i Stela činile neverovatan tim
prethodne nedelje? Aleks je morao još da proceni koliko je veza
između ove žene i njegove kćerke bila čvrsta, a s obzirom na onu
neprijatnu porodičnu čarku po njegovom dolasku, bilo bi krajnje
21

22. by voki
mudro da izbegava bilo kakvu vrstu protivurečenja dok se prašina
malčice ne slegne.
Ako je ono što mu je Čarls rekao bila istina, dugovao je puno ovoj
ženi, a on nije bio čovek koji je za sobom ostavljao neizmirene
dugove. Međutim, prvo je želeo da proveri koja je bila njena
motivacija za to, da se uveri da niko nije iskorišćen, a posebno ne
njegovo dete.
Ovaj njegov zavet bio je možda zastareo, ali zakleo se sebi da više
niko nikada neće upotrebiti Stelu zarad sopstvene koristi.
- Možeš li ti da pokažeš Aleksu gde je bungalov?
ljubazno je upitao Čarls. - Džil želi da dođe da bi bila uz Lili.
Prekasno je za uobičajene linije feribota ili liidroaviona, a obećao
sam joj da ću pokušati da organizujem neki prevoz.
***
Aleksov crni kofer već je bio otpremljen u hotel.
- Ja ću se pobrinuti da ga pošalju nazad u kamp - rekla mu je Suzi.
- Mislim, čim uspem da se odlepim od šampanjca i kavijara.
Nije se nasmejao. Staviše, okrenuo je glavu od nje, prema okeanu,
dok su polako išli prema bungalovu. Da nije pomislio da je bila
kritična prema tako besnom izboru smeštaja? Ili još gore, da je bila
ozbiljna?
Možda čovek prosto nije imao smisla za humor.
Uostalom, nije mu ni bio potreban. Žene su sigurno padale pred
njim poput snoplja, a to bi nesumnjivo činile čak i da nije imao
dodatne adute kao što su nesagledivo bogatstvo i međunarodna
reputacija jednog od najboljih pedijatrijskih neurohirurga na južnoj
hemisferi.
Suzi gotovo neprimetno odmahnu glavom. Njoj to ne bi bilo
dovoljno. Za nju je najbolji dokaz da je neko zaista živ bio upravo
spontan i srčan osmeh.
S druge strane... Suzi pode za rukom da nakratko osmotri čoveka
koji je hodao pored nje. Bilo je više nego lako zamisliti kakvu
22

23. by voki
reakciju kod žena je uzrokovao i sam pogled na Aleksa. Staviše, i
ona sama je osetila neko neobično uzbuđenje.
Nešto što već veoma dugo nije osetila.
Gospode dragi!
Da to nije bila privlačnost?
Suzi zabaci kosu unazad jednim odsečnim pokretom glave.
Nemoguće. Ne pošto je onako ponizio Stelu. A pogotovo ne pošto se
setila kako je neprijatno i nadmeno naglasio reč gospođica kad joj se
prvi put ohuiio. Pitala se zašto li je bio tako ubeđen da nije udala.
Zato što je procenio njen izgled i ličnost i zaključio da se niko ne bi
zainteresovao za nju?
Ako ništa drugo, barem nikako nije mogao da zna kako ju je
njegova žaoka pogodila tamo gde najviše boli. Mada, to nije bilo
bogzna kako utešno.
Jedva čujna melodija neke klasične muzike dopirala je niotkuda.
Tek kada je Aleks zastao, shvatila je da dolazi iz njegovog džepa.
Izvinite me na trenutak — rekao je, vadeći mobilni iz džepa. Isti
onaj koji je rekao da će isključiti. - Ovaj put zaista moram da se
javim - dodao je, pošto je bacio pogled na displej koji je emitovao
plavičastu svetlost. - To je moj šef.
Suzi je načinila još jedan ili dva koraka pre nego što je zastala, ali
nije se okrenula. To je moglo da se protumači kao prećutni protest
što i dalje nije bio u stanju da postavi Stelu na prvo mesto svoje liste
prioriteta.
Brza razmena medicinske terminologije bila joj je krajnje
nezanimljiva, ali potom se ritam razgovora najednom promenio i
Suzi zateče sebe kako predano prisluškuje.
Da li roditelji žele da razgovaraju sa mnom? — Na-Itao je
neprijatan muk dok je slušao odgovor s druge strane. - Molim te,
reci im da mi je mnogo žao.
I zaista je zvučao kao da mu je žao.
Najiskrenije. I veoma brižno.
Suzi se trudila da ne dopusti da se njeno mišljenje o ovom čoveku
promeni baš tako naglo i tako drastično. Zašto nije ovako zvučao
kada je pričao sa svojom kćerkom?
23

24. by voki
Teško da je mogla da ne čuje težak uzdah koji je ispustio. Zatim je
usledila kratkotrajna tišina, a onda je pročistio grlo i vratio se svom
uobičajenom hladnom i poslovnom tonu.
- Možete li samo da mi kažete kakvo je Melanino stanje? Neko
vreme neću biti dostupan na mobilni. Kakvi su rezultati magnetne
rezonance?
Usledila još jedna razmena medicinske terminologije, a nakon toga
i pozdrav, i Suzi je konačno čula onaj prepoznatljivi zvuk telefona
koji se gasi.
- Izvinite zbog ovoga - promrmljao je Aleks. Požurio je da sustigne
Suzi. - Danas smo imali pakleni dan na odeljenju.
- Je li?
Suzi je samo pokušala da bude ljubazna. U svakom slučaju, nije
očekivala od Aleksa da počne da joj priča o svom profesionalnom
životu. Moglo se reći da je tišina koja ih je okruživala pre bila
prijatna nego nelagodna. Ali onda je u nekom trenutku postalo
previše tiho. Gde su se denula sva deca? Da nisu svi bili na plaži? Ili
su se okupili oko kakve zajedničke aktivnosti pred večeru?
Hladovina koju je šuma pružala takode je u početku bila prijatna,
a onda su široke krošnje drveća najednom počele da deluju nekako
preteče. Bilo je vrelo i vazduh kao da je stajao. Do njih nije dopirao
ni dašak morskog povetarca.
Ili je ta preteča atmosfera imala veze s njenim pratiocem? Suzi
pogleda u stranu i prestravi se kad shvati da je Aleks netremice
posmatra. Bio je namršten, a ona je osećala kao da je iznova
procenjuje.
Rano jutros operisao sam jednog četrnaestogodišnjeg dečaka - reče
Aleks iznenada. - Njega i njegovi ig brata sinoć je udario neki pijani
tinejdžer koji je izgubio kontrolu nad vozilom. Brat je preminuo na
licu mesta. Učinili smo sve što je u našoj moći da spasimo Šona, ali
ubrzo smo shvatili da nema mnogo smisla da u životu održavaju
samo aparati. Imamo poprilično pacijenata na listi čekanja kojima je
potreban organ. Dok sam dolazio ovamo, pričao sam o tome s
njihovim roditeljima. Šef mi je saopštio da su upravo doneli nilluku
24

25. by voki
da ga isključe s aparata... i da su se složili da doniraju Šonove
organe.
- Uh... - Suzi nije znala šta da kaže. Morala je da prizna da je Stelin
otac uistinu imao stresan dan. Nikome ne bi mogla da promakne
istinska tuga u njegovom glasu dok je pričao o tragediji dečakovih
roditelja. Aleks je predano brinuo o svojim pacijentima. Bila je
sigurna da je veliki deo njegovih misli i njegovog srca sada bio
negde druge, pored kreveta na odeljenju intenzivne nege oko koga
se okupila porodica dečaka da kaže poslednje zbogom detetu koje
su morali da izgube.
Po drugi put Suzi se osetila zarobljenom Aleksovim pogledom koji
je, premda joj je bilo teško da u to poveruje, ovaj put bio još moćniji.
Ovo već nikako nije ličilo na površno odmeravanje. Možda je želeo
da oceni kakav su utisak njegove reči ostavile na nju. Da li je Suzi
razumela zašto je bio toliko zaprepašćen kada je ugledao kćerku
koja se za samo nekoliko dana pretvorila u pravu pravcijatu
tinejdžerku? Kao da ovaj uzrast nije bio već dovoljno težak za
svakog roditelja, a kamoli za nekoga ko je u prilici da se
svakodnevno susreće s najgorim mogućim scenarijima.
Naravno da je razumela. I poštovala je svakoga iz medicinske
profesije ko je tako brinuo o svojim pacijentima. Ali Stela je bila
njegova kćerka. Njegovo jedino dete. Osim što se nalazila u vrlo
nezgodnim godinama, morala je da se bori s nečim sa čim, na svu
sreću, većina dece nije morala da se susretne - sa smrtonosnom
bolešću. Stela je bila... posebna, i kada bi neko povukao liniju u
pesku, Suzi nikako ne bi smela sebi da dopusti da bude povučena na
Aleksovu stranu. Ona nije poznavala ovog čoveka. Možda je bio
toliko pametan da zna kako da manipuliše ljudima oko sebe.
To bi moglo da objasni i zašto je onako preterao kada se suočio s
kćerkinim navodnim bezobrazlukom.
Ova pomisao bila je poput hladnog tuša pozitivnom mišljenju koje
je polako počela da stiče o Aleksu. Skrenula je pogled. Imala je čak i
izgovor za to, budući da su se u tom trenutku našli na delu staze na
obodu šume, s koga se pružao veličanstven pogled na zaliv u obliku
potkovice s njihove desne strane.
25

26. by voki
- A ko je Melani? - upitala je radoznalo, više zbog toga što je želela
da prekine neprijatnu tišinu koja se opet isprečila između njih.
- Još jedna pacijentkinja. Kćerka jedinica. Ima deset godina i jutros
je operisana, ali otkrili smo da je tumor na njenom mozgu nemoguće
hirurški otkloniti. Ukoliko ne uspemo da ga suzbijemo
hemoterapijom, veoma brzo će se proširiti na ostatak mozga. Stvari
stoje mnogo gore nego što sam mislio.
Prvi u nizu eko-bungalova pojavili su se s njihove live strane. Bili
su postavljeni na kratke šipove kako bi zaštitili svoje goste od
neželjenih posetilaca iz životinjskog sveta, i napravljeni od drvenih
greda koje su savršeno uklapale u okolnu tropsku šumu. Podsećali
su na kućice za lutke - tako mali i primamljivi; bajka Koja je bila
kilometrima daleko od okrutne stvarnosti o kojoj je Aleks pričao.
Dva bungalova delovala su zapušteno, s nezastakljenim
prozorima i verandom oko koje nije bila rasprostrta mreža, ali u
trećem je očigledno neko boravio. Ligeštul sa crveno-belim platnom
stajao je pored bureta koje je služilo kao sto. Jedan stari kauč s
jastučićima vedrih boja dominirao je ostatkom prostora, a površina
luireta i ograda verande bili su ukrašeni kamenčićima i školjkama.
Hvatač vetra je proizvodio slabašan zvuk, pokrenut naletom
morskog povetarca koji je opet dopirao do njih.
Aleks je zastao i polako se okrenuo da osmotri more, a potom da
baci još jedan pogled na bungalov.
- Predivno! - uzviknuo je. - Izgleda kao da je oduvek bio ovde.
- To je Betin bungalov - objasni mu Suzi. - Ona je doktor u
medicinskom centru. Na prvi pogled se zaljubila u ovo mesto. To je
jedina koliba koja je nakon Vilija ostala gotovo neoštećena. Ostale su
poput olupina i koristimo ih za musave aktivnosti, kao što je recimo
grnčarstvo. Vidite? - Pokazala je prstom na drugu verandu koja je
bila zatrpana i dalje mahom bezobličnim i neglaziranim činijama
napravljenim od gline.
- Bungalov u kome ćete vi biti smešteni je nov - nastavila je. - Ali
trudili su se da koriste iste materijale. -Nasmejala se, što je mogao da
bude znak da su sada već na dobrom putu ka boljoj komunikaciji,
26

27. by voki
zahvaljujući tome što se on malo otvorio. - Mreža protiv komaraca
takode je nova, tako da će vas bolje štititi.
- Nisam ni razmišljao o komarcima. - Aleks je zvučao iznenađeno.
Da li je zaista očekivao da istovremeno bude u toku sa svim onim
što se dešava u Sidneju i da ima na umu šta sve može da ga snađe u
ovom okruženju? - Da li predstavljaju veliki problem?
- Uglavnom nije tako strašno - odgovorila je Suzi. - Pronaći ćete
sprej za zaštitu od insekata u svom bungalovu.
- A šta je s bolestima koje prenose komarči, kao na primer denga?
- Već godinama nije zabeležen nijedan slučaj.
- Sto ne znači da ih više neće biti - rekao je Aleks pomalo
uznemireno. -Treba voditi računa o tome da Stela bude uvek dobro
zaštićena.
Budući da je sada već bio nekoliko metara ispred nje, nije mogao
da vidi kako je Suzi zavrtela glavom, niti da čuje njen pomirljivi
uzdah.
Na Aleksovo veliko olakšanje, Stela je bila u bungalovu u koji ga je
Suzi povela.
Mogao je da čuje njen glas kada su zakoračili na verandu, dok je
delićem svog mozga polako počinjao da shvata kako je ovo mesto
mnogo prijatnije za boravak od luksuznog apartmana u hotelu.
Mreža iznad njihovih glava i oko verande bila je toliko tanana da je
bila gotovo nevidljiva, a okolno drveće tako blizu da je icdrnje na
ovom mestu bilo poput sedenja usred šume.
Onaj veći deo njegovog mozga osluškivao je kćerkin smeh i osećao
kako tenzija koja se stvorila oko njegovog dolaska, kao i dešavanja
koja je ostavio za sobom, u fidneju, polako blede.
Kada je poslednji put čuo Stelu da se tako smeje? Užasno davno,
verovatno još pre nego što joj je dijagnostikovan rak, a od tada je
prošlo već preko dve godine. Je li to bio pozitivan uticaj kampa?
Ako je tako, njegova donacija za obnovu do sada mu se već
desetostruko isplatila. Morao je da stavi do znanja osoblju koliko je
cenio njihov trud.
Aleks se okrenuo, nameravajući da presretne Suzin pogled i kaže
joj nešto u znak zahvalnosti, ali ona ga je već bila pretekla i žustrim
27

28. by voki
koracima je hitala ka unutrašnjosti bungalova. Na njenom licu
blistao je širok osmeh.
- Majk! Šta vi radite ovde?
- Tražili smo tebe - odgovorio joj je jedan ženski glas.
Aleks je zakoračio u prostranu, prijatnu prostoriju i video Suzi
kako se grli s jednom plavušom. Njegov pogled površno prelete
preko čoveka koji je stajao pored njih, isprativši njegov osmeh
uperen u pravcu Stele, koja jesedela na trščanom dvosedu.
Međutim, njen osmeh naglo je izbledeo pošto je ugledala svog oca
kako ulazi u bungalov. Sada je delovala uznemireno i neverovatno
nervozno. Skrenula je pogled i Aleks je odmah shvatio o čemu je reč.
Zagledao se u dečaka koji je stajao na suprotnom kraju dvoseda.
Trudio se da izgleda opušteno, s peškirom nehajno prebačenim
preko jednog ramena, bez majice koja bi pokrila njegovo još uvek
ćosavo poprsje i sa surferskim šortsem koji mu se jedva držao na
kukovima.
- Dobar dan - rekao je dečak. - Vi mora da ste Zvezdin tata.
- Molim? Ko?
Suzi oseti potrebu da se umeša. - Ovo je Aleks, - rekla je,
predstavivši ga svima istovremeno. - Stelin otac. Aleks, ovo su Majk
i Emili. Već smo ih pominjali.
- Ćao! - uzviknu Majk, ispruživši mu ruku. - Drago mi je što smo
se upoznali, Aleks.
Emili se simpatično smeškala i klimala glavom. Suzi se okrenula
prema dečaku.
- Ćao, Džejmi! Jesi li se dobro isplivao?
- Bilo je strava!
Aleks je naglo izvukao ruku iz Majkovog stiska i prestao da se
smeška Emili. Opet je uputio jedan namrgođeni pogled u pravcu
dečaka. - Kako si to nazvao moju kćerku?
Džejmi pocrvene. Zaustio je da odgovori, ali glas mu je zamro, a
obraze mu obli još zagasitije rumenilo. Stela je i dalje piljila u svog
oca, dok Majk nije skidao osmeh s lica.
- Zvezda — odgovorio je konačno. - Stela znači „zvezda".
28

29. by voki
Da - reče Aleks suvo. - Ja to dobro znam. Ali ja ne znam - uzvrati
Stela. - Nikad mi nisi rekao.
- Majk je takode Grk - požurila je da objasni Suzi, očigledno
pokušavajući da spreči još jedan sukob između oca i kćerke. Je li ona
zaista mislila da on i Stela tu rade ništa drugo osim što se svađaju?
Majk Pulos - reče Majk predusretljivo. - Moji roditelji su vlasnici
najboljeg grčkog restorana u čitavoj severnoj Australiji. Zove se
Atina. Nalazi se baš iznad puta, u Krokodajl Kriku.
Na pet minuta odavde - dobacila je Emili. Potom se ona i Majk
pogledaše i nasmešiše kao da se radi o nekoj intimnoj pošalici, koja
nikako nije uključivala Aleksa.
Činilo se da ventilator na plafonu gotovo uopšte ne rashlađuje
prostor. On spusti svoju aktovku, prebaci sako preko naslona
trščane stolice koja je činila garnituru s dvosedom, zavrnu rukave na
košulji i prestade da se trudi da se uklopi u ovo veselo društvance.
Zeleo je da se istušira, da se presvuče i provede neko vieme sa
svojom kćerkom. Umesto toga, njegov bungalov je bio krcat
strancima koji su se šalili na račun grčkog sujeverja, njegova kćerka i
dalje je imala na sebi one odvratne krpice, a savršen primer
hodajućeg testosterona nije skidao pogled s nje. Kakav haos!
Međutim, ni to nije bilo najgore. Kada je na trenutak uhvatio Suzin
pogled, učinilo mu se da ona tačno ina kako mu je, kao i da smatra
da je apsolutno zaslužio da se oseća neprijatno.
A onda je spazio kako je gricnula donju usnu svojim snežnobelim
zubima. Možda je tek drugi put primetio da to čini, ali znao je da to
znači da je upravo donela neku važnu odluku.
- Čujte... - obrati se Suzi svojim prijateljima. - Znate da više niste
smešteni ovde, zar ne?
Emili klimnu glavom. - Zato smo i pošli da te pronađemo. Da
proverimo da li si razgovarala sa Čarlsom.
- Tvoj tata će biti u ovom bungalovu - objasni Suzi Steli. - Mi se
selimo u hotel. Ovde imaju dve spavaće sobe, tako da i ti možeš da
ostaneš. - Potom se nasmejala i pokušala da je ohrabri. - Zaista je
blizu spavaonica, a kladim se da je krevet mnogo udobniji.
29

30. by voki
Stela je gledala u prazno, a Džejmi je pošao ka vratima. - Bolje da
ja krenem - rekao je. - Vidimo se u diskoteci, Stela! - A zatim se
nasmešio i dodao: - Mislim, Zvezdo.
Aleks frknu u sebi. Novi nadimak njegove kćerke zvučao je kao
ime kakve starlete iz holivudske žute štampe, ali to ipak nije bilo
vredno ponovne rasprave. A pogotovo ne sada dok je Stela piljila u
njega, očekujući da ponovo dođe do iste.
- Mogu li da idem u diskoteku, tata?
Ovo pitanje predstavljalo je veliki izazov, a znao je da bi pozitivan
odgovor svakako popustio napetost među njima. Aleks zapravo nije
imao problema s diskotekom, već s nečim sasvim drugim.
- Naravno - odgovorio je.
Stela je izgledala iznenađeno. Zadovoljno, ali oprezno. - I smem da
idem u svojoj novoj odeći?
- Samo što ću ja morati da pronađem neki drugi top uzviknu Emili
očajno. - Ne možemo da idemo obučene kao bliznakinje.
- A zašto da ne? - Suzi je takođe piljila u Aleksa, a njen pogled bio
je isto tako izazovan kao i Stelin nekoliko renutaka ranije. - Taj top je
fenomenalan.
- Slažem se - dobaci Majk, odobravajući klimnuvši glavom. — Šta
ti misliš, Džejmi?
Ali Džejmi se samo još jednom nasmeši i nestade, nulmuvši
rukom brzinom munje.
Aleks je sada bio u centru pažnje. Svi su željno iščekivali da
pristane - pa čak i Suzi i Stela, iako su znale koliko bi to bilo u
suprotnosti s njegovim principima. Uzdahnuo je.
Možda - rekao je. - Moram još da razmislim. Bilo je pretopio za
donošenje odluka koje bi mogle da imaju izuzetno neprijatne
posledice. Bio mu je potreban tuš, još jedno pivo, i malo mira.
Pokupiću svoje stvari - reče Suzi, prekidajući tišinu. - Hajdemo u
hotel. Trebalo bi da ostavimo tatu i kćerku malo nasamo.
Hvala - Aleks pokaza glavom na svoju aktovku. Moram još da
napišem govor za sutrašnju ceremoniju otvaranja.
Mogli biste to da uradite večeras, dok Stela bude bila u diskoteci.
30

31. by voki
Nije mogla da propusti priliku da mu ne nametne svoje mišljenje o
tome kako da postupi po pitanju noćašnjeg izlaska. Ipak, nije
očekivala da će ostati u bungalovu dok mu se jedinica bude švrćkala
unaokolo u donjem vešu. I dok bude plesala s dečacima.
Mada, ona nije mogla da pleše, zar ne?
Aleks je načinio nekoliko koraka i seo kraj svoje kćerke. Grlo mu
se u trenutku toliko steglo da mu je bilo teško i da se nasmeši,
premda je to želeo da učini.
Jedva da je i primetio kada su ostali napustili bungalov.
Diskoteka u kampu bila je namenjena starijoj deci i obično je
počinjala oko osam sati uveče, pošto se dovoljno smrkne za lajt-šou
na plaži. Jedan od šumara, Ben, bio je disk-džokej amater. Imao je
svoje ozvučenje, i poput većine osoblja na ostrvu, bio je presrećan da
iskoristi svoju veštinu kako bi klinci uživali i zabavili se.
Međutim, bilo je i mnogo odraslih koji su se takođe radovali
povremenom đuskanju uz dobru muziku, uključujući Suzi, Emili i
Majka. Njihova vožnja biciklom te večeri ka severnom kraju ostrva
Volabi bila je prekinuta zvonjavom mobilnog telefona, prvo
Majkovog, a potom i Suzinog.
Majk je prvi završio razgovor i pričao je s Emili kada je Suzi
konačno zaklopila svoj telefon.
- Čarls želi da se vratiš nazad u Krokodajl Krik? U ovo doba noći?
Samo da bi pokupio Džil?
- Jedino tako može da stigne ovamo pre sutra ujutru. Lili je
bolesna.
- Je li nešto ozbiljno? - upita Emili zabrinuto.
- Čarls je popodne rekao da je u pitanju obična prehlada - ubaci se
Suzi. - Ne može da bude nešto mnogo ozbiljno.
- Čini mi se da i Čarls to misli - složi se Majk – ali očigledno ne
može da ubedi Džil da je zaista tako. Iskreno, ja mislim da on misli
da ona preteruje, ali već kakve su majke, moraju da budu uz dete
kad god im nešto fali, pa bila to i blaga prehlada.
31

32. by voki
- Da... - Emili klimnu glavom. - U pravu si. Uostalom, dugujemo
Čarlsu uslugu. Misliš?
- Naravno - Emili u šali blago munu svog muža u rebra. - Ne znam
da li se sećaš, ali ovde smo zahvaljujući njemu. A to je
podrazumevalo i vožnju helikopterom, ni manje ni više nego na
ostrvo Volabi. - Nasmejala se. - Samo pomisli na sebe kao na ličnog
pilota Čarlsa Veterbija. Mogu ja da plešem i bez tebe. - Potom se
okrenula ka Suzi. - Plesaću sa svojom najboljom drugaricom.
- Bojim se da nećeš - reče Suzi tugaljivo. - Barem ne celo veče.
Zvala me je Miranda Karlajl. Upoznali ste je pre neko veče, sećate
se? Ona je specijalista za plućne bolesti i koordinator u dečjem
kampu. Zabrinuta je za stanje jednog od naših dečaka koji boluje od
cistične fibroze. Moram da svratim do medicinskog centra da vidim
treba li joj neka dodatna pomoć. Potrudiću se da stignem u
diskoteku pre nego što se žurka završi.
- I ja — obeća Majk. Emili pomirljivo slegnu ramenima. - Nema
problema, što se mora, mora se. Vidimo se onda kasnije.
***
Na Suzino veliko iznenađenje, s obzirom na to da je bio petak
uveče, novi medicinski centar na ostrvu Volabi vrveo je od ljudi.
Činilo se kao da ih je bilo posvuda, a specifičan oblik Čarlsovih
invalidskih kolica blokirao je hodnik kroz koji je Suzi morala da
prođe kako bi došla do soba pacijenata.
Uprkos tome što je bilo očigledno da su imali nameru da vode
privatan razgovor, Suzi je prepoznala piskutav glas majke Lorin
Alendejl, Kirsti. Lorin je bila još jedno od nekolicine dece u kampu
koja su bolovala od cistične fibroze. Lepuškasta, krhka tinejdžerka
bila je ovde od juče, kada joj je zašivena nezgodna posekotina na
bradi, ali izgleda da to nije bilo ono što je najviše mučilo gospodu
Alendejl.
- Moramo da je smestimo u bolnicu, doktore Veterbi - rekla je
Lorinina majka užurbano, trudeći se da ne povisuje glas. - Ona je na
32

33. by voki
listi čekanja za transplantaciju pluća, za boga miloga! I najmanja
infekcija... mogla bi da bude... - očajna, žena se okrenu, baci se u
muže-vljevo naručje i plačući zari lice u njegovo rame.
Rik Alendejl možda nije delovao toliko uznemireno poput svoje
supruge, ali njegova nepokolebljiva briga za porodicu bila je vidljiva
u pogledu koji je uputio Čarlsu.
- Lorin ne pokazuje nikakve znake infekcije - rekao je Čarls.
Kirsti promoli glavu iz svog utočišta. - Ali zamalo da se onesvesti!
Ruke su joj bile u potpunosti ukočene.
- Hiperventilacija - smiren glas dolazio je od Mirande, specijaliste
za bolesti pluća, koja je stajala pored Čarlsa. - Sada se ponovo oseća
savršeno dobro. Pretpostavljam da se to desilo zbog prevelikog
uzbuđenja nakon priprema za diskoteku.
- Ona nikako ne sme u diskoteku! - povika Kirsti. - Tamo će biti
sva deca na jednom mestu, a okolo vlada gripa.
Sudeći po načinu na koji su se obližnja vrata u tom trenutku
odškrinula, bilo je očigledno da je Lorin prisluškivala razgovor
svojih roditelja i lekara. Suzi se samo nadala da devojčica nije čula
baš sve, ali kada se pojavila, Lorin je delovala vrlo nesrećno.
- Idem u diskoteku - rekla je odlučnim glasom. — Ne možeš to da
mi zabraniš.
Lorin je bila Stelina vršnjakinja, ali jedina zajednička stvar koju su
imale bila je zaljubljenost u Džejmija. Doduše, sada je tome moglo
da se pridoda i buntovništvo protiv roditeljskog autoriteta. Nikad se
ne zna, možda na kraju postanu najbolje drugarice, pomislila je Suzi.
- Suzi! - Miranda prva primeti njeno prisustvo. - Ti si jutros
pomogla Lorin sa čišćenjem disajnih puteva. Kako ti se čini njeno
stanje?
- Nema nikakvih promena od juče - odgovori Suzi, , a potom se
nasmeši Lorin. - Moram da je pohvalim, ove nedelje se izuzetno
trudila.
- Doktore Veterbi? - Jedna krupna žena, nakinđurena
pozamašnom količinom zlatnog nakita, pojavi se iza Suzi. - Možete
li ponovo da pregledate Edija, molim vas? Nije mu dobro, kaže da
mu se bol u grudima još pogoršao.
33

34. by voki
Čarls pokrenu svoja kolica.
-Je li doktorica Stjuart s njim?
- Ona je uradila testove. Elektro... šta god.
- Elektrokardiogram?
- Da. I izvadila mu je poprilično krvi. Mislim da je otišla negde sa
svim tim epruvetama.
Čarls se kretao prema Suzi. Pošto je prošao mimo Alendejlovih, na
trenutak je zastao.
- Ti si dežurna večeras - rekao je Mirandi. - Ovde svakako ima
mesta da zadržimo Lorin preko noći, a siguran sam i da ćemo sutra
moći da organizujemo neki let ukoliko bude bilo potrebe.
- Ne! - uzviknu Lorin izbezumljeno. - Ne možete da me naterate
da idem kući. Želim da ostanem ovde.
- Isuviše je opasno, draga - reče joj majka strpljivo. - Prepuno je
insekata!
- Briga me za insekte! Nikada nisam bila u diskoteci. Molim te,
mamice! Šta ako...? - Lorin dramatično razrogači oči. - Šta ako mi je
ovo poslednja prilika?
- Draga, ne govori to! - povika Kirsti očajnički, čvrsto zagrlivši
kćerku.
Miranda na trenutak zatvori oči.
- Gde je Džek? - upita je Suzi. - Ako završim s njegovom terapijom,
mogu da pođem s Lorin u diskoteku i da je držim na oku.
- Soba broj četiri - odgovori Miranda mirno. -Pridružiću ti se čim
završim ovde. - Potom je blago povisila glas: - Prepisala sam Džeku
još jednu terapiju antibioticima, ali pluća mu ne zvuče baš najbolje.
Rik se blago namršti. - Znate kako, kažu da se virusi najlakše
pokupe u bolnicama. Svež vazduh na plaži možda i nije tako loša
ideja.
- Misliš? - Kirsti pogleda uplašeno preko rame-kdn da će neko
iznenada da izleti iz sobe i sve ih zarazi.
- Idem da pogledam kako je Džek - reče im Suzi. – Njemu zaista
nije dobro.
Alendejlovi su to shvatili kao znak da treba da napuste zgradu.
34

35. by voki
- Idemo - reče Kirsti užurbano. – Pričaćemo o diskoteci kad
izađemo napolje.
Džek Hevens je imao dvanaest godina i bio je prilično nezavistan.
Došao je u kamp bez porodice, i vrlo lepo se prilagodio. Obično mu
je polazilo za rukom da vežbe disanja radi sam, ali sada se osećao
jako slabo.
- Boli me glava – požalo se Suzi. – Sav sam vruć i sve me boli.
- Znači kao da imaš grip, dušo – reče Suzi saosećajno. – Da li ti se
čini da teže dišeš?
Džek umorno klimnu glavom. – Doktorka Miranda je rekla da
moram da ostanem ovde večeras. Zbog lekova, kiseonika i svega
toga.
- Mi ćemo brinuti o tebi – obećala Suzi. Došla sam malo da ti
pomognem damalo pročistiš grudi. Ako se otarasimo nekih
bezvezarija iz tvojih pluća, ostaće manje mesta gde bakterije mogu
da se sakriju i da se razmnožavaju. Jesi li spreman za akciju? Biću
nežna, i verujem da ćeš ubrzo početi da se osećaš bolje.
- U redu<
- Dobar dečak. Idem samo da donesem nekoliko finih, velikih
jastuka.
Ovaj put je u hodniku slika bila nešto drugačija. Alendejlovi su
nestali, ali je zato tu bila Bet Stjuart, koja je Čarlsu pokazivala jedan
ružičasti list papira.
- Nema znakova infarkta - rekla je. - Mislim da bol u grudima
potiče od virusne infekcije.
- Izgleda da nekoliko ljudi ima slične simptome. - Čarls je zvučao
umorno. - I baš je moralo da se desi sad, za vreme trajanja kampa?
- Izborićemo se mi s tim. - Bet se osmehnu Suzi. - Kako je Džek?
- Ne oseća se baš najbolje. Idem da vidim koliko mogu da mu
pročistim pluća. Potrudiću se da terapija ne traje dugo.
Međutim, trajala je duže nego obično. Dečak je bio umoran i svaka
promena položaja, kako bi se drenirali različiti delovi pluća, bila je
spora. Suzi se trudila da bude što opreznija dok je nežno pritiskala
35

36. by voki
njegov maleni grudni koš svojim sastavljenim šakama. Iskašljavanje
je takode bilo bolno, sporo i ne baš efikasno.
- Probaj da duvaš - ponavljala je Suzi - kao da želiš da zamagliš
ogledalo, sećaš se? Ponekad je to delotvornije od iskašljavanja.
Miranda se vratila i terapija je prekinuta pregledom i davanjem
lekova. Na kraju mu je prepisala jake antibiotike, a Suzi je ostala da
pomogne sestri da Džeka smesti u udoban položaj za spavanje.
U trenutku kada je odložila opremu koju je koristila, bilo je već
pola deset. Napustila je medicinski centar, žureći u susret mračnoj,
toploj noći. Zadržala se mnogo duže nego što je planirala, ali je
imala taman toliko vremena da stigne na još jedan ili dva plesa,
poštoto je Ben uglavnom puštao muziku do deset. Već je mogla da je
čuje, i premda je bila podaleko od plaže, otimah se osetila bolje i
poletnije.
Međutim, gotovo istovremeno začula je još jedan zvuk. Suzi se
bezvoljno javi na svoj mobilni.
- Izvinite što vas uznemiravam... - Glas s druge strane žice sigurno
je primetio njenu bezvoljnost. — Čini mi je dao vaš broj. Ovde Aleks
Vavunis.
Suzi mu je prepoznala glas čim je progovorio. Poput ga ostalog u
vezi sa Stelinim ocem, i njegov glas je predstavljao jedno sasvim
novo iskustvo. Bio je autoritativan. Mračan. I u njemu se osećao
gotovo neznatan nagoveštaj stranog akcenta. Morala je duboko da
ttil.ihne pre nego što je skupila snagu da mu odgovori.
- U redu je. Šta mogu da učinim za vas, Aleks?
- Reč je o Steli.
- Šta se desilo?
- Ja... Ne znam. - Pročistio je grlo. - Ona... Ne želi da priča sa
mnom.
Suzi je bacila pogled na plažu, i iz ove udaljenosti mogla je da vidi
strobo svetlost kako se prelama na prsim. - Zar Stela nije u
diskoteci?
Ne, ona... Zaključala se u kupatilu. Sigurno su se opet posvađali.
Verovatno oko garderobe koju je Stela želela da obuče za disko. Ali,
36

37. by voki
to jr već trebalo da bude rešeno pre nekoliko sati. Koliku dugo je
Stela bila zaključana u kupatilu? I zašto je Aleks zvao baš nju?
- Suzi? - Glas mu je sada bio mekši i, premda je to pilo gotovo
neverovatno, nekako zbunjen i beznadežan. - Mislim da će mi
trebati vaša pomoć.
3.
Brzinom kojom se kretala, Suzi je za veoma kratko vreme prešla
razdaljinu između plaže i bungalova, što je opet bilo dovoljno da joj
kroz glavu prođu najcrnje misli.
Zašto je Stela bila zaključana u kupatilu? Da li je povredena?
Možda čak i bez svesti? Je li njen otac bio toliko zauzet pisanjem
zadivljujućeg govora da nije primetio koliko dugo je ona bila
odsutna?
Ili je opet pribegao klasičnom roditeljskom popovanju, objasnivši
svojoj kćerki na kakvu vrstu morala je njena odeća ukazivala? Ako je
tako nešto bilo u pitanju, Suzi je bila rešena da mu očita bukvicu,
svidelo se to njemu ili ne.
A povrh svega, biće prinuđen i da se suoči s njenim izborom
garderobe za to veče. Na sebi je imala mekani kratki top od streča
bez bretela i svetle uske farmerke s niskim strukom koje će mu
zasigurno delovati još neukusnije od minića. Naravno, nije očekivala
da će sresti Aleksa u diskoteci. Njen izgled bio je više kao neka vrsta
podrške Steli.
Dok je čekala da joj Aleks otvori vrata, nesvesno je zarila palčeve
za pojas farmerki, koje su savršeno isticale njeno vitko telo, i
nestrpljivo je tapkala nogom po drvenom podu verande.
Do đavola, izgledao je tako smireno! Kretao se po prostoriji s
istom onom opuštenošću i lakoćom koju je zapazila i dok im je
dolazio u susret nakon što se tog popodneva iskrcao iz hidroaviona.
37

38. by voki
Kao da je posedovao savršenu kontrolu nad svakim prostorom u
kome bi se zatekao.
Njegov osmeh i pozdrav bili su savršeno kurtoazni, kao da se
apsolutno ništa nije dešavalo.
- Hvala vam što ste došli - rekao je.
Svakojake optužbe, osude i uvrede vrzmale su se po Suzinom
mozgu, otimajući se da budu izrečene, ali pošto je ušla u sobu i
osvrnula se oko sebe, sve te reči zamrle su na njenim usnama.
Njegova navodna kontrola nad situacijom bila je čista iluzija. Još
uvek je imao na sebi svoju belu košulju, ali u nekom trenutku
pažljivo zavrnuti rukavi, sada su bili napola odvrnuti, dok su
manšete slobodno visile. Nekoliko gornjih dugmića bilo je
otkopčano, a stopala su mu bila bosa. Njegove oči, koje je upamtila
kao tamne, sada su bile crne kao noć. Kao jame bez dna u koje bi
mogla da upadne ukoliko ne bude oprezna. Mišići njegove vilice bili
su toliko stegnuti da je jasno videla oštre dlačice brade koje su se
polako pomaljale, nakon što se najverovatnije samo tog dana nije
obrijao. A koliko li je tek puta prošao svojim ukočenim prstima kroz
kosu da bi izgledala tako nakostrešeno?
Pred sobom je imala roditelja koji je bukvalno bio bolestan od
brige. Snužden. Možda čak i bespomoćan.
Bio je to poslednji prizor koji je očekivala da će ugledati i Suzi oseti
kako se njena prva procena ovog naizgled uvek savršeno
kontrolisanog čoveka razbija u paramparčad. Da je želela, mogla je
polako da krene da sastavlja rasute deliće, i morala bi da učini
svestan napor da ga, u nameri da ga uteši, kojim slučajem ne
dodirne.
Aleksu se to zasigurno nikako ne bi svidelo. On nije bio neko ko je
navikao da moli za pomoć, i Suzi je instinktivno znala na kakav bi
otpor s njegove strane naišla kada bi samo za milimetar prekoračila
granicu profesionalnog ophođenja. I to što ju je pozvao i zatražio da
dode, već ga je činilo dovoljno ranjivim. Time je Suzi dao mogućnost
da se ili nepopravljivo naljuti na njega, ili pak da mu se približi.
Nije joj trebalo dugo da donese i tu odluku. Srcem, naravno, a ne
glavom.
38

39. by voki
- Šta se desilo? - upitala je nežno. - Kako mogu da vam
pomognem?
- Ušla je u kupatilo... - Aleks pogleda na svoj ručni sat - pre
otprilike dva sata. Prvo sam pomislio da doteruje šminku za izlazak
ili tako nešto...
Suzi otvori usta, ali ih odmah potom zatvori, ohrabrivši ga da
nastavi jedva vidljivim podizanjem obrva.
- Pošto nije izašla ni nakon pola sata, pokucao sam na vrata i pitao
je da li je sve u redu.
- I? - Suzi iznenada prođe neka jeza niz kičmu i koža joj se skroz
naježi. - Da li je sve u redu?
- Rekla mi je da... - Aleksovo lice poprimi izraz najvišeg stepena
očaja, a potom joj na licu mesta pokaza kako je onako uspeo da
nakostreši kosu. – Recimo samo da mi je stavila do znanja da je moje
prisustvo u njenoj blizini krajnje nepoželjno.
Suzi skrenu pogled s njegovih sjajnih crnih pramenova, ali nije
mogla da sakrije ironičan osmeh koji su joj njegove prethodne reči
izmamile na lice. Pitala se da li je on bio čovek kome je mogla slepo
da veruje. U tom trenutku onaj smešak najednom iščeznu. Da se nije
naljutio i vikao na nju? Da nije udarao na vrata i uplašio Stelu? Ko
zna kako je Aleks izgledao kada je bio zaista ljut? Bilo joj je potrebno
mnogo hrabrosti da postavi svoje sledeće pitanje.
— Jesu li vrata zaključana?
— Zar mislite da nisam probao da ih otvorim? - ton mu je bio oštar.
Suzino srce na trenutak zastade, a onda oseti kako se sva
nakostrešila. Nije postojao nijedan razlog zašto bi ovaj čovek imao
moć nad njom. Zapravo je bilo upravo suprotno, ona je njemu bila
potrebna. Možda ipak nije bio tako bespomoćan.
Međutim, Aleks potom umorno odmahnu glavom, a njegov izraz
lica opovrgnu sve njene sumnje. - Izvinite, ali sve sam pokušao.
Prozor je zatvoren, a staklo je peskirano, pa ne mogu da vidim
unutra. Vrata se zatvaraju rezom s unutrašnje strane tako da nema
svrhe da šaljem po rezervni ključ. Ostaje jedino mogućnost da
provalim unutra. Da, razmišljao sam o tome, ali sam na kraju ipak
odlučio da popričam s njom.
39

40. by voki
— Ali ona ne odgovara?
- Ne.
— Da se nije povredila?
— Mislim da nije. Plakala je, ali mi nije zvučalo kao da to čini zbog
fizičkog bola.
- Imate li neku ideju šta je moglo toliko da je uznemiri?
Aleks napeto uzdahnu i raširi ruke kao da želi da joj stavi do
znanja da je u potpunosti izgubljen. - Zaista ne znam. Rekao sam joj
da može da obuče šta god hoće za diskoteku. - Bacio je ovlašan
pogled na Suzi, kao da želi da osmotri kako je ona odevena. Učinilo
joj se da teško diše. - Takode sam joj poželeo da se lepo provede. I
da... ako onaj dečko ne misli da je predivna, to znači da mu fali
daska u glavi.
Suzi se nasmeši. — Rekli ste to? Stvarno?
- Stvarno. - Aleksu se vrati osmeh, a oštre crte njegovog lica
najednom kao da su smekšale. - Ona... Ja... Osećam se kao da sam
zakoračio na jednu sasvim novu planetu, Suzi. U kamp sam poslao
malenu devojčicu, a zatekao sam mladu ženu, i to ženu koja misli da
sam postao njen neprijatelj.
Suzi se i dalje smešila. - Potpuno vas razumem, Aleks. Ne brinite.
Osećate se poput svakog drugog roditelja tinejdžera. - Okrenula se
prema zatvorenim vratima na suprotnom kraju prostorije. - Pa, i ja
sam nekada bila tinejdžerka. Videću šta mogu da učinim.
- Bila je tako srećna kad je ušla tamo. - Aleks je i dalje stajao na
istom mestu, u blizini ulaznih vrata, posmatrajući Suzi. - Prosto ne
shvatam šta se dogodilo.
Suzi pokuca na vrata kupatila. - Stela? Nije bilo odgovora.
- To sam ja, Suzi - nastavila je. - Jesi li dobro, dušo?
Glupo pitanje. Nije ni čudo što je podstaklo prigušen jecaj.
- Mogu da ti pomognem - ponudila se Suzi, iskreno se nadajući da
je to što je upravo izgovorila istina. Nia god da te muči.
Opet tišina. Ipak, Suzi je imala utisak da je Stela sluša.
- To sam samo ja - dodala je. Okrenuvši se, dala je i ukom znak
Aleksu da izađe, na šta je on saveznički klimnuo glavom i izašao na
verandu, zatvarajući vrata za sobom. - Ja neću nikuda otići, Stela.
40

41. by voki
Ako želiš, možemo da razgovaramo kroz vrata, ali bilo bi bolje il.i
me pustiš unutra.
Suzi se ugrize za usnu kako bi pustila da tišina potraje barem dok
Stela ne razmisli o njenom predlogu. Konačno, kada je već pomislila
da neće uspeti, čula je zvuk vučenja noge po podu i neko neobično
udarali je po vratima.
- Šta se događa? Reci mi samo da nisi povređena!
- Koristim moju štaku... - Stelin glas je bio promakao. Plakala je
toliko dugo da je zvučala kao da je n.ivukla tešku prehladu. - Da
otvorim bravu.
Suzi je začula još jedan udarac, a potom metalni ?,vuk brave koja
se pomera. Pritisnula je kvaku i vrata III se otvorila.
- Ponovo ih zaključaj - naredi joj Stela.
- U redu. - Nakon što je nakratko osmotrila devojčicu koja je sedela
na podu, između klozetske šolje i bidea, u lepo sređenom kupatilu,
Suzi posluša. Stela je izgledala iscrpljeno i uznemireno, ali ne i
povredeno.
Pošto je zaključala vrata, Suzi zatvori poklopac šolje i sede,
naginjući se napred ne bi li pokušala da iznudi Steli barem jedan
pogled u njenom pravcu.
- Šta se desilo, malena? - upitala je brižno. - Zašto nisi otišla u
diskoteku?
Stela brižnu u plač, i Suzi je bez mnogo razmišljanja privi uza se.
U sledećem trenutku Stelina glava našla se u njenom krilu, a sve što
je mogla da učini bilo je da gladi njenu gustu, tamnu kosu, dok je
devojčica neutešno jecala.
- Bilo je užasno... - progovorila je konačno. - Moja nova suknja je
uništena.
- Šta se dogodilo?
- To je... To je... - Stelin glas se pretvori u gotovo nečujan krik - krvi
Suzi na sekund prestade da diše. Stela se povredila, bilo je prvo
što je pomislila. A potom se sve kockice najednom složiše u jasnu
sliku. Uopšte je nije čudilo što Aleks nije bio dobrodošao.
- Pa ti si dobila menstruaciju, dušo?
41

42. by voki
Suzine farmerke bile su mokre od suza, a Stela je, brišući nos o
njenu nogavicu, unezvereno klimala glavom.
- I to prvu?
- Rekli su... da ću verovatno dobiti mnogo kasnije zbog
hemoterapije. Nisam mislila da će mi se ovo desiti u kampu. A
posebno ne večeras!
- Da... - Suzi nastavi da je mazi po kosi - pravi smor, zar ne? Zao
mi je što si propustila diskoteku.
- Kladim se da je Lorin bila tamo.
Suzi nežnim pokretima skloni nekoliko bogatih pramenova Steline
kose sa njenog lica. - Ali Džejmiju se ti sviđaš - rekla je.
- Kako to znaš?
Pa došao je ovde, zar ne? Da proveri da li ideš u pikoteku.
Stela više nije plakala. Podigla je glavu tek toliko da uputi Suzi
jedan sumnjičav pogled ispod oka.
Otkriću ti jednu tajnu - nastavila je Suzi. - Momci zovu nadimkom
samo one devojke koje im se dopadaju, Zvezdo.
Sada mu se više neću sviđati. Biće razočaran što večeras nisi došla,
ali preći će I neko toga - Suzi se nasmeja. - To što se nisi tamo
pojavila možda se ispostavi i kao dobar potez. U svakom slučaju,
imao je priliku da te vidi u novoj garderobi.
Stela se konačno malčice uspravi. - Misliš da će hteti da priča sa
mnom?
- Otiđi ujutru na plažu, nasmeši se i vidi šta će se drsiti.
- Ali ne mogu!
- Zašto?
- Zato što... znaš već.
Suzi odmahnu glavom. - Menstruacije jesu jedna jako neprijatna
stvar, ali te ne sprečavaju da radiš ono što bi inače radila. Hajde da
te sredimo. - Pogledala je u ormariće. - U ovim kupatilima obično
možeš da Dadeš sve što ti treba. Za početak, ne bih ti preporučila
tampone, ali pronaći ćemo već nešto drugo. Idem da ti donesem
pidžamu. Daj mi tu suknju i gaćice. Odneću ih u hotel na pranje i
vratiću ti ih sutra kao nove, obećavam.
42

43. by voki
- Mnogo vam hvala.
Suzi prihvati čašu crnog vina i zavali se u udobni ligeštul na
verandi. - Bilo mi je zadovoljstvo. Srećna sam što sam uopšte bila u
stanju da pomognem.
- Što verovatno treba pripisati vremenu koje ste proveli s mojom
kćerkom tokom protekle nedelje. - Aleks je sipao sebi vino.
- Očigledno ste se jako zbližile.
- Ona je sjajno dete. Sigurno ste veoma ponosni na nju.
- Naravno da jesam. - Aleks odloži flašu na bure. - Sigurni ste da je
sada dobro?
- Zaspala je. Ujutru ću još proveriti kako je, ali pošteno smo se
ispričale o svemu - Suzi se omaknu blagi smešak, premda se svojski
trudila da zvuči krajnje profesionalno. - Sve sam joj objasnila i
potpuno se smirila.
Aleks se sagnu, a potom se spusti u ligeštul pored njenog. - Nije
mi ni palo na pamet da je reč o nečemu kao što je menstruacija.
- A zašto bi? Pa vi ste muško.
- To nije nikakav izgovor. Ja sam samohrani roditelj i trebalo bi da
mislim na sve.
- Ali već razmišljate o toliko toga, mora nešto ponekad i da vam
promakne. Nemojte sebi da prebacujete, Aleks. - Bilo joj je sve lakše
da ga oslovljava imenom. To je već nešto značilo. - Čak i da vam je
to palo na pamet, Stela bi opet bila strašno postidena, možda i više
nego što već jeste.
- Je li uvek ovako? Mislim, prvi put?
- Zavisi - Suzi otpi jedan dug gutljaj vina - ni moj nije bio baš
najsrećniji. To je bila jedina stvar u kojoj sam prestigla svoju sestru
bliznakinju, Hanu. Kada se to desilo, bile smo na raspustu, u
školskom kampu. Imala sam dvanaest godina i nisam imala ništa
kod sebe, premda je to bila škola za devojčice. Svi su imali ni
uvrnutu filozofiju da samo gubitnici i štreberi traže pomoć od
nastavnika.
- Pa šta ste radili?
- Snašla sam se. Pomoću rolni neverovatno grubog toalet papira -
Suzi užurbano otpi još jedan gutljaj, želeći da spere stid koji je u tom
43

44. by voki
trenutku osetila. Zašto je, do đavola, ispričala Aleksu nešto tako
lično iz svog života?
- Hvala bogu, dečaci u tom uzrastu ne moraju da se suočavaju sa
sličnim stvarima - Aleks je zvučao daleko opuštenije. I dalje je bio
raščupan, u istoj košulji i neobrijan, ali više nije ličio na uzrujanog
roditelja, već na primamljivo ležernog muškarca. - Mislim da lii
najbliže tome bio moj prvi...
Naglo je zastao i pogled mu se susrete s njenim, lilago razrogačivši
oči, stavio joj je do znanja da mu je jezik bio brži od pameti i da ipak
ne bi bilo na mestu đa joj ispovedi nešto poput onoga što je upravo
zaustio da ispriča.
Ona je vrlo dobro znala o čemu se radi. O prvim vlažnim snovima
koji su burno označavali ulazak svakog dečaka u pubertet.
Neizgovrene reči lebdele su između njih, stvarajući
najneverovatniji seksualni naboj koji je Suzi ikada osetila.
U pomoć! Teška tropska tama koja ih je okruživala najednom kao
da je bila lišena kiseonika. Pritiskala ih je poput toga.
Obmotavala ih. Oboje.
Glasno noćno kreketanje žaba, grebuckanje sitnih stvorenjaca,
lepet krila sova i slepih miševa, sve je to nestalo. Suzi je mogla da
čuje slabašno brujanje.
Je li to seksualna energija prštala oko njih?
Premda je pre zvučalo kao pulsiranje njene sopstvene krvi, koje je
sada bilo poprilično užurbano. To je takode moglo da objasni
iznenadno rumenilo koje joj je oblilo obraze. Na sreću, bilo je isuviše
mračno da bi ga Aleks primetio.
Iskapila je vino iz čaše. - Trebalo bi da krenem.
Gospode dragi! Morala je da pročisti grlo kako bi se oslobodila
poražavajuće i tako očigledne promuklosti. Skočila je na noge. -
Sutra je važan dan, mislim otvaranje i sve to... Jeste li već napisali
govor?
- Ne - Aleks je takode ustao, sledeći njen primer - sada ću da
poradim na tome. - I on pročisti grlo. - Izvinite - promrmljao je -
nisam mislio da...
44

45. by voki
Šta? Da je postidi pričajući o stvarima koje se obično zadržavaju za
sebe?
Ili da je učini bolno svesnom toga koliko ju je prokleto privlačio?
Suzi zamahnu glavom, kao da tim svojim gestom želi da odbaci
malopredašnju pomisao. - U redu je - prekinula ga je - nema
nikakvih problema.
Zakoračila je unazad u istom trenutku kada je Aleks koraknuo
prema njoj. Bila je to neka vrsta podsvesne reakcije, kao da je njeno
telo prepoznalo izvesnu količinu magnetske privlačnosti i da je
jedina smislena stvar bila da se kloni opasne zone.
- Srećno s govorom - dobaci mu Suzi, već na stepenicama. -
Vidimo se sutra.
Međutim, viđanje nije usledilo onoliko brzo koliko je očekivala.
Ili koliko se nadala?
Suzi je morala dobro da porazmisli o svojim osećanjima s obzirom
na stepen razočaranja koje je doživela pošto u osam sati narednog
jutra u Vavunisovom buungalovu nije zatekla nikoga.
Premda se trudila da ne donese još neki ishitreni zaključak o
Aleksu, činilo joj se nemogućim da je odlučioo tla doručkuje u
bučnoj i krcatoj trpezariji u kampu samo da bi bio sa Stelom. Pre će
biti da su se kartom odvezli do hotela gde su za bogatim švedskim
stolom pi igli da biraju šta će pojesti, pa bila to i prepeličja jaja, ili su
se pak odlučili za nešto jednostavnije u jednom oil barova gde je
mogla da se popije savršena šoljica kafe, a u kojoj je Suzi već uspela
da uživa pošto se tog jutra ranije probudila.
Mogli su čak veoma lako da prođu neopaženo pored nje. Suzi je
ostavila svoj bicikl ispred medicinskog centra, pošto je odlučila da
prošeta plažom, noseći sandale u rukama, kako bi osetila milovanje
toplih morskih talasa po stopalima. Pazila je da ne odšeta predaleko
i ne pokvasi jedini pristojan šorts koji je imala.
Pocepani teksas šorts od juče sada je bio zamenjen ovnu od platna,
boje peska, koji joj je dosezao gotovo do kolena. I top je, naravno,
dobio svoju zamenu. Sa ciljem da izgleda što profesionalnije
moguće, obukla je svoju potpuno novu „zvaničnu" majicu kratkih ru
kava na kojoj je zelenim koncem bilo izvezeno Kamp Krokodajl Krik.
45

46. by voki
Bila je bele boje i na njoj se takode na lazila poslednja maskota
kampa - braon plišani kuc koga je Bet donela pre nekoliko nedelja.
Imao je uš koker španijela, cilindar, crne čizme i štap s belom dr-škom.
Na jedan pritisak dugmenceta, umeo je da stepuje uz
melodiju Putting on the Ritz i uvek je uspevao da zasmeje decu. Pravi
ljubimac u kampu, Garf, bio je u opasnosti da bude smaknut s prvog
mesta top-liste najomiljenijeg stvorenja medu klincima.
Suzi se nadala da će zasmejati i Aleksa, a svakako je zasmejala
puno dece kada je ušla u trpezariju.
- Hoćemo Ričija! - povikala je jedna mala devojčica. - Može li
danas da pleše na našem stolu?
- Zavisi - reče jedna od sestara koja je to jutro bila zadužena za
psića. - Plesače ukoliko vaša grupa prva završi s doručkom i ne
zaboravi da odloži tanjire na kolica.
Suzi je pogledom preletela po prostoriji. Bilo je dosta odraslih -
roditelja koji su ovde boravili sa svojom decom, organizatora,
instruktora za specijalne aktivnosti i medicinskog osoblja, poput
sestre Benite Grin, koja je sedela za stolom s decom obolelom od
kancera.
Od Aleksa nije bilo ni traga ni glasa, ali je zato za jednim obližnjim
stolom ugledala Stelu. I to ni manje ni više nego pored Džejmija.
- Ćao, Stela! - doviknu joj Suzi veselo. - Gde ti je tata?
- Otišao je da se vidi s nekim tipom iz medicinskog centra. S onim
u kolicima.
- S doktorom Veterbijem?
- Da, dogovorili su se da zajedno doručkuju. Trebalo bi kasnije da
ručam s njim u hotelu.
- Odlično. Nas dve ćemo završiti terapiju mnogo pre toga.
Stela odmahnu glavom. - Ali ja ne želim da idem na ručak. Ja bih
na plažu.
- Treba da održim čas surfovanja nekim starijim klincima - rekao je
Džejmi. - Jeste da ovde nema baš Miiih pravih talasa, ali mogu da
vežbaju stajanje na i lasci, a možda čak i uhvate neki talasić. Mogla
bi i ti da podeš s nama, Zvezdo. Ako ništa drugo, možeš da surfuješ
telom. - To je izgovorio kao da je nedostatak jedne potkolenice bila
46

47. by voki
pre neka nelagodnost, nego prepreka. Suzi ga pogleda i nasmeši mu
se.
- Verovatno ću samo da gledam - promucala je Stela. — Doktorka
Miranda me je zamolila da budem sudija na takmičenju u pravljenju
zamkova od peska za mlađu decu.
- Hajdemo onda odmah da odradimo tvoju terapiju - predloži joj
Suzi. - Moram i ja uskoro da se vratim u medicinski centar, da
proverim stanje nekih pacijenata.
Stela se pomagala svojim štakama dok su napuštale trpezariju, ali
Suzi je bilo drago što vidi da se devojčica nije mnogo oslanjala na
njih. Kao da su bile tu tek da bi se osećala sigurnije.
- Sviđa mi se kako hodaš — rekla je. — I što si došla na doručak i
sela pored Džejmija. Zaista si na neki način zvezda, znaš? - Suzi
uputi osmeh Steli koja je skakutala pored nje. - Možda i ja počnem
tako da te zovem.
- Džejmi je seo pored mene - poveri joj se Stela. -Rekao je da se
zabrinuo da nisam dobila grip ili nešto slično, poput druge dece, i
da se možda zato nisam pojavila u diskoteci.
- I šta si mu ti rekla?
- Da me je boleo stomak - Stela je zvučala kao da se brani.
- Pa, nije da nije istina. A... je li ti tata jutros nešto rekao?
- Ne. Bio je baš dobar prema meni. - Stela kao da je bila
iznenađena. - Mislila sam da će biti ljut što sam se svađala s njim.
Jesi li mu ti kazala da ne bude?
- Ne. On te verovatno razume mnogo bolje nego što misliš. Ili je
prosto fin.
Stela uzdahnu. - Ma, on je samo tata. Nego, kako ti se sviđa hotel?
- Sjajan je! Krevet je toliko veliki da mogu da spavam i poprečke.
Mada, Suzi prethodne noći gotovo da nije ni spavala. Ona čudna
energija koju je osetila u bungalovu držala ju je budnom. Misli su joj
bile obuzete Aleksom - njegovim crnim očima i razbarušenom
kosom; zvukom njegovog glasa, a pre svega onom tako očiglednom
ranjivošću koju je prvi put videla kod jednog tako moćnog
muškarca.
47

48. by voki
Nagoveštaj čoveka od krvi i mesa ispod naizgled neprobojnog
oklopa uglađenosti i forme.
- U sobi sam zatekla šampanjac u metalnoj posudi s ledom i
ogromnu korpu prepunu tropskog voća - nastavila je Suzi. - Na
jastuku su bile čokoladice i prospekti o svim onim kul aktivnostima
koje možeš da radiš u nekom takvom hotelu. Kojim to?
- Pa, sve one luksuzne stvari, kao što su na primer spa centri i lični
fitnes treneri. Paraglajding, ronjenje, privatni piknici na pustim
ostrvima. Sve što smisliš, oni mogu da sprovedu u delo. A da, imaju
i odličnu praonicu veša. Ostavila sam ti suknju na buretu na ivo joj
verandi.
- Hvala ti.
Nema na čemu, draga. - Došle su do dela objekta koji je Suzi
koristila za fizikalne terapije. Bio je skromno, ali primereno
opremljen, s dve paralelne šipke za vcžbe stajanja i hodanja. - Sta
misliš da te štake ostaviš kod vrata, Stela? Mislim, Zvezdo. Ako si
mogla juče bez njih, možeš i danas. Možda čak i pokušamo neke
korake na pesku.
- Dobro si učinio što si je smestio u bolnicu.
- A da nismo malo preterali? - upita Džil So. Ona je brinula o
devojčici nad kojom je Aleks, na Betinu molbu, upravo sprovodio
neurološki pregled. Čarlsova partnerka. Lili je bila njihova štićenica.
Džil je imala flaster zalepljen na obrazu koji je izgledao prilično
izobličeno i natečeno, ali ovo nije bio zgodan trenutak da je pita šta
se desilo.
- Ne, niste - Aleks je odložio čekić za ispitivanje refleksa, ali je i
dalje pridržavao Lilinu nogu presavijenu u kolenu. - Možeš li da
ispružiš nogu, Lili?
Mogla je, i to je bilo dobro. Negativan Kernigov znak. Aleks joj
spusti nogu na krevet i prebaci prekrivač preko bolesne devojčice,
čije su se oči ponovo sklapale od iscrpljenosti.
- Počela je da ispoljava ove simptome juče, je li tako?
- Tako je - s teškoćom je izustio Čarls, čija kolica su se nalazila
tačno pored kreveta koji je bio smešten u sobi na odeljenju za hitne
48

49. by voki
slučajeve. - Ali meni su delovali kao klasična virusna infekcija. Imala
je blago povišenu temperaturu, bila je malčice šmrkava, i to je sve -
zvučao je kao da se brani.
Džil nije ništa rekla. Samo je mirno stajala pokraj krevera i držala
Lili za ruku. Aleks je uhvatio njen pogled, upućen Čarlsu. Upitan.
Između njih dvoje jasno se osećala neka vrsta napetosti, što je bilo
razumljivo s obzirom na situaciju. Bili su zabrinuti za Lili, a Aleks je
znao da barem zasad ne može da odagna njihove strahove i strepnje.
- Bet kaže da je imala noćne more.
- Pre bih rekla halucinacije - prošaputa Džil.
- Bila je to noćna mora! - prekinu je Čarls. - Rekao sam ti da je bila
uznemirena zbog mrtve ptice koju je pronašla pre neki dan.
- Ali videla ju je kako leti po sobi.
- Imala je temperaturu i nalazi se na nepoznatom mestu.
Lili ponovo otvori oči. Pogledala je prvo u Čarlsa, potom u Džil,
pa onda opet u Čarlsa. Donja usna joj je drhtala. - Hoću da idem
kući - jedva je progovorila.
Aleks se primače bliže uzglavlju i osmehnu se uplašenom detetu.
Ovde si da bismo svi mi mogli posebno da brinemo o tebi - rekao
je. - Sećaš li se mog imena, Lili?
Devojčica klimnu glavom. Oči su joj se caklile, a na obrazima su joj
bridele dve jarkocrvene mrlje, koje su ukazivale na visoku
temperaturu. Međutim, mnogo veću zabrinutost izazivale su njena
mlitavost i dremljivost. Aleks je imao utisak da je njen nivo svesti
bio prilično nizak.
- Kako ti je vrat, malena? - skliznuo je rukama iza Liline glave. —
Ovde.
- Boli me.
- To su joj žlezde - reče Čarls oštro.
Aleks uhvati njegov pogled. Obojica su znali da nije su i no to u
pitanju. - Hajde da sačekamo još malo - rekao je blago, uspravivši se.
- Izađimo napolje, neka lili malčice odmori i odspava - predložio je. -
Marsa, možeš li da ostaneš s njom, molim te? Mogla bi sada da joj
daš jednu dozu paracetamola.
49

50. by voki
Sestra Marsa klimnu glavom, približavajući se krevetu dok su se
svi ostali kretali prema vratima.
- Bet je u pravu - rekao je Aleks, odmah pošto su izašli u hodnik. -
To što nema osipa i što je Kernigov znak negativan veoma je
pozitivno, ali ne možemo da odbacimo mogućnost da je u pitanju
meningitis dok ne uradimo lumbalnu punkciju.
Za trenutak je zavladala neprijatna tišina. Meningitis je bila
zastrašujuća reč, pa čak i za tako visoko profesionalne stručnjake
poput njih.
Čarls je prvi prekinuo muk. - Ja ću to da uradim.
- Ne - reče Bet odlučno. - Ti ne možeš. Dobro znaš da ne možeš.
Trenutno je kod nas jedan od najboljih pedijatrijskih neurohirurga u
zemlji. Koliko si lumbalnih punkcija uradio na deci, Aleks?
- Ne bih mogao tačno da kažem. Mnogo.
- Pretpostavljam mnojgo više od Čarlsa i mene zajedno - rekla je
Bet. - Žao mi je, ali to bi bilo vrlo nepromišljeno. Ti si njen tata,
Čarlse. Ti možeš samo da je držiš za ruku.
- Ja ću ostati s njom - rekla je Džil.
A onda je samo na trenutak nešto odvratilo Aleksovu pažnju.
Nešto dalje niz hodnik u kome su se nalazili, Suzi je ulazila u
medicinski centar. Ovog jutra izgledala je gotovo uštogljeno, kose
uredno sakupljene u konjski rep. Na sebi je imala dugačak šorts i
komotnu majicu s nekom smešnom slikom na njoj.
Nije bilo ni traga onim beskonačno dugim preplanulim nogama,
plavim loknama koje su neobavezno padale na njena gola ramena,
niti udolini između njenih savršenih grudi, jedva skrivenoj
čipkanim topom, koja ga je opsedala dok je sinoć bezuspešno
pokušavao da zaspi. Na njegovo iznenađenje, činilo se da mu je njen
jutrošnji ozbiljni izgled još više raspaljivao maštu.
A pogotovo kad se nasmešila.
Aleks uhvati sebe kako pilji u Suzine usne. Srećom, njen pogled
bio je usmeren prema Bet.
- Izvinite što vas prekidam - rekla je - da li ste možda videli
Mirandu?
- Unutra je, sa Džekom - odgovori joj Bet.
50

51. by voki
Suzi je potomjpogledala u Čarlsa. A onda u Džil. — Je li sve u
redu? Šta ti se desilo s obrazom?
- Ništa strašno. I ne, nije sve u redu. - Za trenutak se činilo da će
Džil izgubiti neverovatnu kontrolu koju je naizgled posedovala.
- Lili je bolesna. Upravo se spremaju da joj urade lumbalnu
punkciju.
- Ako ste slobodni, mogli biste da nam pomognete obrati se Aleks
Suzi. - Možda će nam biti potrebno dodatno osoblje.
- Gospode... - saosećanje učini njene oči još tamnije plavim, ali
Aleks nije smeo sebi da priušti ponovno skretanje pažnje. - Ne naša
Lili... - Zagrlila je Džil.
- Hajde da se bacimo na posao - reče Aleks odsečno. Nije želeo da
stoji tu i posmatra Suzi kako grli ljude. Nije ni čudo što je Džil
delovala tako zabrinuto. Samo ju je podsetila na moguću ozbiljnost
situacije. Uputio je nesrećnoj ženi jedan ohrabrujući osmeh, ne bi li
je barem malo obodrio.
- Ne brinite - rekao je. - Recimo da je ovo bespotreban test koji
radimo iz čiste predostrožnosti, da bismo otklonili bilo kakve
sumnje. Daćemo joj lokalnu anesteziju, tako da će čitav postupak biti
gotovo bezbolan. Pored toliko ljudi oko nje koji je poznaju i vole, ne
može a da joj ne bude dobro.
Nekoliko minuta kasnije Aleks je bio spreman, u zelenom
hirurškom odelu i sa zaštitnim rukavicama na rukama. Ostali su
takode bili adekvatno obučeni, u sada krcatoj prostoriji. Lili je
uplašeno zurila u sve njih, razrogačenih očiju. Napetost je bila
gotovo opipljiva. Što pre ovo okončaju, to bolje.
- Koju iglu si pripremila, Bet?
- Dvadeseticu.
- Da li se sonda poklapa sa cevi?
- Sve je provereno. Dobri smo - potvrdila je Bet.
- U redu. Lili, hajde ako možeš da legneš postrance, malena.
Uradićemo ti jedno ispitivanje na leđima koje će nam pomoći da
shvatimo zašto se tako osećaš. Tako ćemo znati koji lek treba da ti
damo, važi?
- Važi...
51