1. SENZIBILITET

3. ISPITIVANJE SLUHA ZVUCNOM
VILJUSKOM

4. • Zvuk je longitudinalno mehaničko titranje čestica neke sredine, koje
se kao područja zgušnjenja i razrjeđenja širi prostorom.
• Zdravo uho čuje zvukove čije su frekvencije titranja između 20 i 20
000 Hz.
• Oštedenje sluha - nagluhost, može biti posljedica
– oštedenja provodnog aparata uha i tada govorimo o provodnoj
(konduktivnoj) nagluhosti.
– Oštedenjem pužnice ili slušnog živca nastaje živčana (perceptivna)
nagluhost.
– moguda su i kombinovana oštedenja, pa govorimo o mješovitoj
nagluhosti.
• Da bi se odredio intenzitet oštedenja, u klinici se koriste elektronički
oscilatori - audiometri (audiometrija).

5. • Dijagnoza vrste nagluhosti (kvalitativna), tzv.
akumetrija, može se jednostavno odrediti uz pomod
zvučne viljuške.
• Direktnim prislanjanjem ustitrale viljuške uz kosti
lobanje, titranje se prenosi kroz kost do tečnosti u
pužnici, pa se zvuk, zapravo, provodi mimo provodnog
aparata uha.
• Na taj način je mogude razlučiti oštedenja provodnog
od oštedenja perceptivnog dijela slušnog aparata.
• fiziološki put provođenja zvuka je kroz provodni aparat,
preko sistema slušnih koščica, dok se zvuk na granici
vazduh-kost reflektuje i ne dovodi do osjeta sluha.

6. DL DL DL DL
Uho
Sluh čuje čuje čuje skraćeno čuje skraćeno čuje skraćeno
Weber W  W W W
Rinne ++ + -- ++ +-
Schwabach norm. norm. norm. produž. norm. skrać. norm. skrać.
NALAZ uredan sluh provodna živčana mješovita
nagluhost nagluhost nagluhost
L L L

7. • izvođenje vježbe
• Da bi se pristupilo utvrđivanju vrste nagluhosti, najprije, zapravo,
treba ustanoviti postojanje nagluhosti.
• To se čini tako da ispitivač (za kog se pretpostavlja da ima normalan
sluh) postavlja naizmjenično ustitralu viljušku tik ispred uha
ispitanika (slika 89b) i ispred svog uha.
• U trenutku kad ispitanik kaže da je prestao čuti ton, viljušku
osluškuje ispitivač da bi utvrdio preostalu jačinu tona (ukoliko ona
postoji).
• Postupak se ponavlja za drugo uho ispitanika.
• Ispitivač treba ustanoviti da li ispitanik ima nagluhost na jednom i/ili
drugom uhu, tj. da li "čuje", "čuje skradeno" ili "čuje jako skradeno".
Zatim se pristupa ogledima kojim se utvrđuje vrsta nagluhosti.

8. •  Weber-ov ogled.
• Drška ustitrale viljuške čvrsto se prisloni na tjeme ispitanika (prethodno
razmaknuti kosu) (slika 89a). Zvuk do unutrašnjeg uha sada dolazi kroz
kost, jer titranje viljuške, čvrsto prislonjene uz kost, uzrokuje titranje kosti.
Tako se zvuk provodi mimo provodnog aparata uha. Ispitanik sa obostrano
normalnim sluhom lokalizovade izvor zvuka u sredini glave. Ukoliko
ispitanik lokalizuje ton na stranu zdravog uha (tj. uha s boljim sluhom), radi
se o živčanoj nagluhosti (jer se zvuk, mada je mimoišao provodni sistem,
ne može dalje prenijeti kroz oštedenu pužnicu ili slušni živac). Ako ispitanik
lokalizuje ton na stranu bolesnog uha, radi se o provodnoj nagluhosti.
Naime, zbog oštedenja provodnog sistema uha, uticaj vanjske buke u
smislu zaglušivanja je manji u bolesnom uhu, te se zvuk koji dolazi kroz
kost do unutrašnjeg uha bolje percipira. Stoga se ogled ne smije provoditi
u potpuno tihoj prostoriji (camera silenta), ved u prostoriji s umjerenom
bukom (oko 30 dB). Weber-ov ogled se koristi u klinici za jednostavno
određivanje vrste nagluhosti, posebno jednostrane.

9. •  Bing-ov ogled
• Ovaj se ogled nastavlja na prethodni. Naime, nakon što
ispitanik prestane čuti ton ustitrale viljuške na tjemenu,
treba prstom zatvoriti vanjski slušni kanal: ovim simuliramo
začepljenje kakvo bi nastalo usljed provodne nagluhosti.
Tako se spriječava da buka izvana ometa slušanje zvuka koji
se prenosi kroz kost, te bi trebalo da se zvuk bolje čuje. Ako
ispitanik ponovo odmah čuje ton - radi se o normalnom
sluhu, a ako se to ne desi, radi se o provodnoj nagluhosti.
Razlog tome je što je zbog oštedenja provodnog aparata
uha ved bilo onemogudeno zaglušivanje vanjskom bukom,
pa kada se prstom začepi vanjski slušni kanal, zapravo se
ništa nije promijenilo.

10. •  Rinne-ov ogled
• Izvodi se tako da se ustitrala viljuška naizmjenično (svakih
nekoliko sekundi) drži tik ispred vanjskog slušnog kanala
ispitanika, a potom se drškom pritisne na mastoidni
nastavak temporalne kosti (slika 89c). To se čini sve dok se u
jednom od tih položaja ne prestane čuti ton. Kod zdravog je
uha duža vazdušna vodljivost (viljuška ispred uha). Ako je
duža koštana vodljivost (držak viljuške na mastoidu), radi se
o provodnoj nagluhosti (jer je zbog oštedenja provodnog
sistema uha uticaj vanjske buke, u smislu
zaglušivanja, manji, pa su uslovi percepcije tona kroz kost
bolji). Ispitivanje se vrši za svako uho posebno. Koristi se u
klinici da se odredi postoji li smetnja u provodnom aparatu
uha.

11. •  Schwabach-ov ogled
• Koristi se kod određivanja obostrane nagluhosti, jer je
referentno zdravo uho ispitivača (za razliku od jednostrane
nagluhosti koja se određuje u Weber-ovom ogledu, gdje je
referentno zdravo uho ispitanika). Izvodi se tako da se držak
ustitrale viljuške naizmjenično stavlja na mastoid
ispitivanog uha (ispitanika) i mastoid zdravog uha ispitivača.
Ako oba prestanu čuti ton praktično istovremeno, ispitanik
nema nagluhost (Sch. normalan). Čuje li ispitanik krade od
ispitivača, tada postoji oštedenje u perceptivnom aparatu
uha ispitanika (Sch. skraćen). Ali ako ispitanik čuje duže od
ispitivača, postoji provodna nagluhost kod ispitanika (Sch.
produžen).

12. OKO