1. Рим
Рим (итал. Roma) је главни град Италије и региона Лацио, такође и највећи и најбројнији
град у Италији са око 2,7 милиона становника (у децембру 2006). Град се налази на западу
централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар.
Рим се идентификује и са Католичком црквом, а на трону римског епископског седишта се
налази папа. Део Рима је држава Ватикан, који представља суверену територију Свете
столице.
Рим, познат још и као Престоница света (Caput mundi), Вечни град (la Città Eterna),
Апостолски праг (Limen Apostolorum), Град седам брежуљака (la città dei sette colli) или
једноставно Град (l'Urbe), у потпуности је модеран и космополитски. С обзиром да је Рим
једна од неколико европских престоница које су изашле из Другог светског рата
релативно неоштећене, његов центар је задржао карактер суштинске ренесансе и барока.
Историјски центар Рима се налази на листи Светске културне баштине УНЕСКО.
Историја
Од оснивања до царства
Античка етрурска бронзана капитолинска вучица доји близанце Ромула и Рема.
Према легенди, град Рим су основали браћа Ромул и Рем 21. априла 753. п. н. е, али
археолошки налази подржавају теорију да је Рим изникао из сеоских насеља на брду
Палатин и на месту будућег римског Форума, који су се сјединили у град у VIII веку п. н.
е. Тај град се касније развио у престоницу Римског краљевства (којим је непрекидно
управљало седам краљева, што је било у складу са традицијом), Римске републике (од 510.
п. н. е, којом је управљао Сенат) и коначно Римског царства (од 31. п. н. е, којим је
управљао Цар). Овакав успех је зависио од војних освајања, трговачке надмоћи и
селективне асимилације суседних цивилизација, пре свега цивилизације Етрураца и Грка.
Римска доминација се проширила на већи део Европе и обале Средоземног мора, тако да
је број становника нарастао на изнад милион. Хиљадама година Рим је био политички
најзначајнији, најбогатији и највећи град западног света, а то је остао и након пропасти и
поделе Царства, чак и када је коначно изгубио свој престонички статус у корист Милана и
потом Равене и био надмашен престижом источне престонице Константинопоља.
Пад Царства и средњи век
Са успоном раног хришћанства римски епископ је осим религиозног све више добијао и
политички значај, поставши папа. Тако је Рим постао центар Католичке цркве. Након
пљачке Рима (410) од стране Аларика I и пада Римског царства 476. године, у Риму су се
смењивале византијска управа и пљачкања од стране германских варвара. У Средњем веку
број становника је смањен на само 20.000, а град се свео на групу насељених зграда које
су се налазиле између великих површина рушевина и вегетације. Рим је номинално остао
део Византијског царства све до 752. године када су Лангобарди коначно уништили
равенски егзархат који је био центар византијске снаге у Италији. Пипин Мали је 756.
године дао папи световну јурисдикцију над Римом и околним областима и на тај начин је
основана Папска држава.
Рим је био престоница Папске државе све до његовог припајања Краљевини Италији 1870.
Град је постао главно место ходочашћа у Средњем веку и поприште борбе између папе и
Светог римског царства коју је започео Карло Велики, који је крунисан као први цар у
Риму на Божић, 800. године, од стране папе Леа III. Осим кратких периода независности у
току Средњег века, Рим је задржао статус папске престонице и „светог града“ вековима,
чак и када је седиште папе краткотрајно измештено у Авињон (1309-1337). Иако град

2. више није имао политичке снаге, што је трагично потврђено пустошењем Рима 1527.
године од стране војске Карла V, град је цветао као средиште културне и уметничке
активности у току ренесансе и барока, а све то под покровитељством папске управе.
Гарибалди напада папски Рим 1849. Године.
Период од XVII до XIX века
Број становника је поново растао и у XVII веку је достигао 100.000 становника. Рим је и
наредних векова каскао за осталим европским престоницама с обзиром да је био заузет
процесом католичке обнове, како би та црква пружила одговор Лутеровом
протестантизму.
Захваћен националистичким метежом у XIX веку, у време два пута остварене краткотрајне
независности, Рим је постао средиште наде за италијанско уједињење. Након подстрека од
стране Краљевине Италије којом је владао краљ Виктор Емануел II и уклањања француске
заштите 1870. године, краљевске трупе су заузеле град. Рим је 1871. године проглашен
престоницом нове уједињене Италије.
XX век
Након победничког Првог светског рата, Рим је постао сведок успона италијанског
фашизма под вођством Бенита Мусолинија који је умарширао у град 1922. године,
проглашавајући ново италијанско царство и удружујући Италију са нацистичком
Немачком. У овом периоду је нагло растао број становника од 212.000 становника у време
уједињења до више од 1.000.000, али је тај тренд прекинуо Други светски рат. За време
овог рата, Рим је био разаран и од стране савезника и од стране нацистичког окупатора.
Након погубљења Мусолинија и краја рата, референдумом из 1946. године је укинута
монархија у корист италијанске републике.
Након рата Рим је значајно нарастао, као једна од сила која је била подстрек
„италијанском економском чуду“ који се десио као последица реконструкције и
модернизације. Рим је постао помодан град 50-тих и раних 60-тих, у време „Слатког
живота“ (la Dolce Vita), а тренд раста популације се наставио до средине 80-тих година
XX века када је „комуна” имала више од 2.800.000 становника. Након тога, број
становника се постепено смањивао зато што се већи број становника селио у суседна
подручја како би побољшали квалитет живота, нарочито због нагомилавања саобраћаја и
загађења животне средине.
Географија и клима
Положај
Рим се налази у региону Лацио у централној Италији на месту где се спајају реке Анијен и
Тибар. Центар града се налази унутар копна око 24 километара од Тиренског мора,
пружајући се до саме обале, до места где се налази област Остија. Римска „комуна“
покрива површину од 1.285 квадратних километара, укључујући мноштво зелених
површина.
Клима
У Риму влада типична средоземна клима која карактерише средоземну, обалу Италије.
Најпријатније време је од априла до јуна, и од средине септембра до октобра. Због тога је
римски ottobrate (у буквалном преводу „прелеп октобарски дан“) славан и познат као
сунчан и топао дан. У августу температура у најтоплијем делу дана често прелази 32° C,
па је традиција да је управо тај месец сезона годишњих одмора, мада тај тренд опада па
Рим постаје у потпуности функционалан током целог лета. Просечна највиша температура
у децембру је око 14° C.
Култура

3. Образовање
Рим је велико средиште за високо образовање. Први универзитет у граду је универзитет „Ла
Сапијенца” (Università degli Studi di Roma "La Sapienza") основано 1303, који је највећи европски
универзитет којег похађа око 150.000 студената. Остала два градска универзитета су Тор Вергата
(Università degli Studi di Roma Tor Vergata) који је основан 1982. и Трећи римски универзитет
(Università degli Studi Roma Tre) који је основан 1992. године.
У граду се налази и велики број папинских универзитета укључујући Универзитет св. Томе
Аквинског и Грегоријански универзитет (најстарији исусовачки универзитет на свету из 1551).
Овде се такође налазе бројни приватни универзитети као ЛУМСА, Католички универзитет Светог
Срца, ЛУИСС, Европски институт за дизајн, Универзитет Ђованија Кабота, ИУСМ, Амерички
универзитет у Риму и многи други универзитети.
Музика
Рим је важан музички центар. У њему се налази Национална академија Санта Чечилија (основана
1585.) за коју су изграђене нове концертне дворане у Парку музике („Parco della Musica“).
У Риму се налази и опера Teatro dell'Opera di Roma, и више мањих музичких институција.
Рим је био град домаћин Песме Евровизије 1991. и МТВ европских музичких награда 2004.
Филм
Снимање филма „Банде Њујорка“ у студијима ЧинеЧита у Риму. У Риму се налазе филмски студио
Чинечита који је средиште италијанске кинематографије и у којем су снимани многи познати
филмови. Студио је 1937. основао фашистички диктатор Бенито Мусолини, а савезници су га
бомбардовали током Другог светског рата. Многи светски познати филмови су овде снимљени од
1950-их (нпр. Бен Хур), а сам студио се од тог времена највише повезује са редитељем Федериком
Фелинијем. Током 1980-их студио је приватизован. И у новије време овде су снимани познати
филмови и серије, као Банде Њујорка и серијал Рим.
Музеји
Најстарији музеји у Риму су Капитолски музеји из 1471. који се налазе на Капитолу, и који уз
Ватиканске музеје садрже највеће и најважније уметничке колекције у граду.
У Вили Ђулији, ладањској кући папе Јулија II која је изграђена средином 16. века, налази се
значајна колекција етрушчанске и античке римске уметности.
У близини се налази и Вила Боргезе у којој се налази знаменита галерија у којој се налази већина
уметнина из колекције породице Боргезе.
У Националном музеју у Риму којег је пројектовао Микеланђело налазе се важне грчке и римске
уметнине.
Важне галерије слика налазе се у палатама Дорија Пампили, Колона и Барберини, а у
Венецијанској палати налази се велики број уметнина од ранохришћанског раздобља до ренесансе.
Медији