1. SPAM
Bezbrojne poruke koje neki korisnici primaju imejlom, a koje
reklamiraju proizvode za koje nikada nisu izrazili
interesovanje, obaveštavaju o temama na koje se nisu
pretplatili, laţne privatne poruke koje vode na stranice
pornografskog sadrţaja, sve su to samo neki od oblika
spama. Ukratko, svaka poruka distribuirana masovno koju
niste zatraţili kvalifikuje se kao spam.Elektronska pošta, e-
pošta, ili kolokvijalno imejl, mejl (engl. e-mail) su razliĉiti
nazivi za mreţni servis koji omogućava slanje i primanje
poruka raznovrsnog sadrţaja. Ime predstavlja analogiju
tradicionalnoj pošti, pri ĉemu poštansko sanduĉe zamenjuju
serveri, na kojima se e-pošta "ĉuva".
2. ANTIVIRUS
Program koji pomaţe u uništavanju virusa koje imamo na
kompjuteru.Jedni od najpoznatijih
su:kaspersky,avast,Norton,avira......
3. VIRUS
VIRUS JE PROGRAM ILI KOD KOJI SE SAM
REPLIKUJE U DRUGIM DATOTEKAMA S KOJIMA
DOLAZI U KONTAKT. MOŽE SE NALAZITI I
ZARAZITI BILO KOJI PROGRAM, SEKTOR ZA
PODIZANJE RAČUNARA, DOKUMENT KOJI
PODRŽAVA MAKRONAREDBE, TAKO DA
PROMENI SADRŽAJ TE DATOTEKE I U NJU
KOPIRA SVOJ KOD.
4. BLOG
BLOG LIĈNI DNEVNIK NA INTERNETU. SAMA
REĈ “BLOG” JE NASTALA SKRAĆIVANJEM
DVE REĈI - WEB LOG, ŠTO BI SE MOGLO
PREVESTI KAO WEB DNEVNIK (DIARY).
BLOG MOŢE BITI I PROFESIONALNO
PISANJE O NEKOJ ODREĐENOJ
TEMI.TERMIN BLOG U ENGLESKOM JEZIKU
ZNAĈI ISTOVREMENO I KREIRATI (PRAVITI)
BLOG, KAO GLAGOL (TO BLOG). NA
BLOGOVIMA SE PORED PISANJA TEKSTOVA,
MOGU POSTAVLJATI FOTOGRAFIJE, FILMOVI
I MUZIKA
5. SPYWARE
SPAJVER (ENGL. SPYWARE) ILI ŠPIJUN JE ŠIROKA
KATEGORIJA MALICIOZNOG SOFTVERA SA
NAMENOM DA PRESREĆE ILI PREUZIMA
DELIMIČNO KONTROLU RADA NA RAČUNARU BEZ
ZNANJA ILI DOZVOLE KORISNIKA. DOK SAM NAZIV
SUGERIŠE DA JE REČ O PROGRAMIMA KOJI
NADGLEDAJU RAD KORISNIKA, OVAJ NAZIV
DANAS OZNAČAVA ŠIROKU PALETU PROGRAMA
KOJI ISKORIŠĆAVAJU KORISNIČKI RAČUNAR ZA
STICANJE KORISTI ZA NEKU TREĆU OSOBU.
6. WWW
WWW, WORLD WIDE WEB, W3, ILI JEDNOSTAVNO
WEB (VEB, NA SRPSKOM: MREŽA) JE SISTEM
MEĐUSOBNO POVEZANIH, HIPERTEKSTOVANIH
DOKUMENATA, KOJI SE NALAZE NA INTERNETU. SA
BRAUZEROM (INTERNET EKSPLORER, FAJERFOKS,
SAFARI, OPERA SU NEKOLICINA OD
NAJPOZNATIJIH DANAS), KORISNICI SE KREĆU PO
VEB STRANICAMA KOJE OBIČNO SADRŽE TEKST,
SLIKE, ALI I DRUGE VRSTE MEDIJA, KAO ŠTO SU
ZVUK I VIDEO, IZMEĐU OSTALIH. VEB SU STVORILI
ENGLEZ TIM BARNERS LI I BELGIJANAC ROBERT
CAILLIAU, NEGDE 1990. GODINE, RADEĆI U CERN-U
U ŽENEVI. OVAJ POJAM SE ČESTO POGREŠNO
KORISTI KAO SINONIM ZA INTERNET.
7. URL
URL (UNIFORM RESOURCE LOCATOR) – URL
ODREĐUJE JEDINSTVENU INTERNET ADRESU
DATOTEKE KOJA SE NALAZI NA RAĈUNARU
POVEZANOM NA INTERNET. SVAKA DATOTEKA NA
INTERNETU IMA JEDINSTVEN URL, ODNOSNO
ADRESU. URL SE PIŠE U SLEDEĆEM FORMATU:
PROTOKOL://RAĈUNAR/PUTANJA/IME_DATOTEKE
NA PRIMER:
HTTP://WWW.KLIKNIBEZBEDNO.RS/BAZA-ZNANJA
PROTOKOL= HTTP IME MATIĈNOG RAĈUNARA:
WWW IME OSNOVNOG NIVOA DOMENA:
KLIKNIBEZBEDNO IME ZAVRŠNOG NIVOA
DOMENA: RS IME DATOTEKE: BAZA-ZNANJA.
8. TROJANAC
Trojanskim konjem se u raĉunarskom ţargonu oznaĉavaju
zloćudni programi, koji su "maskirani" kao korisni ili se
proširuju "prikaĉeni" na druge korisne programe. "Trojanci"
obiĉno vrše, neţeljene akcije u raĉunaru i to u "pozadini" i
prikriveno. Najĉešća od tih neţeljenih akcija je otkrivanje
korisniĉkih lozinki, bankovnih podataka i drugih poverljivih
informacija "prisluškivanjem" razmene podataka ili
jednostavno ĉitanjem tih datoteka, i javljanje istih "vlasniku"
trojanskog konja.
