Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.

12. JoakimInterFest Bilten 01

218 Aufrufe

Veröffentlicht am

12. JOAKIMINTERFEST
International Theatre Festival
Međunarodni pozorišni festival

JoakimInterFest will be from the 7th till the 15th of October in the Knjaževsko–srpski teatar from City of Kragujevac.
The Festival is named after Joakim Vujic (1772-1847), First Serbian Court Theater Director in Kragujevac 1835/36.
Knjaževsko-srpski teatar the regular host of Festival, and sponsor City of Kragujevac.

Veröffentlicht in: Kunst & Fotos
  • Login to see the comments

12. JoakimInterFest Bilten 01

  1. 1. Готово немерљиво пространство океана, садржи лако обележене и јасно уочљиве просторе мора. То је разлог због којег сам, да би обележио селекцију ЈоакимИнтерФеста у Крагујевцу2017.године,посегаозапарафразомнасловаромана угледног италијанског књижевника Алесандара Барика, аутора књиге„Океан, море“, која, верујем, јасно дефинише то безмерно океанско пространство културе у којем можете пронаћи своје море уметности. Mare nostrum. Наше море театра, које бирамо да би пловили слободно, да би се осећали неспутано, да би веровали у немогуће, попут прекаљених истраживача, упорних трагача и вечних, вештих војника. Ово је, дакле, наше море. Позориште, театар, казалиште, гле- далишће.То је наша утопија у којој нема разлике међу људима, јер невидљива је струја која нас носи и снажан је ветар који нам дува у једра. И то је наш избор без обзира којим средством би- рамо да пловимо, да брзо или споро преваљујемо раздаљину од почетка до краја, или од замишљеног и сневаног краја ка не- ком лепом месту где је све можда почело. Али, није све у нашем животу, у тетару, идилично, лепо као на мору. Чудно је, кадкад и опасно, као на океану. Боримо се за опстанак и стрепимо за будућност, патимо у анонимности и светлимо скромно, штедљиво. Време у којем живимо је изузетно тешко, и зато не бих могао описати шта је опасније, зборити или ћутати. Шта чинити питамо се? Верујемо, ипак, у нас, у уметност којом смо затровани. Сумња и вера. Сигурност и неизвесност. То су теме модерног света. О томе је говорио Сервантес. О томе размишљамо ми. Кад размишљаш, није ти остављено да прећутиш. Говориш, дакле. Пловиш. Верујући да пловидбом по нашем мору, усмерен звездама, трагам за оним архипелагом вредности чију ће лепоту, сјај, ми- рисе, заначај препознати сви који знају шта представља, и шта јесте за уметника„Океан, театар“. Пронашао сам га и предлажем га за ову годину у свој пуноћи његове уметничке, позоришне разуђености, коју нераскидиво повезује сила глумачке виртуоз- ност, хистрионске спремност на игру, способност за жртвовање и жеља да се проговори. Глумци живе на архипелагу ового- дишњег ЈоакимИнетерФеста, па је предлог да им се прикључи- мо. Нека, дакле, то од многобројних, лепих и изазовних, које сам путујући пронашао и видео, буде ових седам острва, седам тема, ових седам прича. УК„Вук Стефановић Караџић“ Београд, Србија Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ, режија Тања Мандић Ригонат Иван Вирипајев аутентични је представник новог руског по- зоришта чији комади не само што преиспитују савремене теме руског друштва, али и наше цивилизације, него представљају простор трагања за коренима људских односа кроз сплет пое- тизованих и филозофских пасажа.„Илузије“ су карактеристичан „модел“, јер беседи о љубави кроз исказе релативно младих људи о емоцијама два старија брачна пара, који пред „лицем смрти“ анализирају историју своје љубави. Таква конструкција делује и предсказујуће. „Илузије“ су изузетно сложен комад, који разоткрива дубину и плићаке људске душе. Глумачки снажно, шармантно, с пуно валера. Театар КОРЕЗ, Катовице, Пољска Jim Cartwright, ДВА, режија: Robert Talarezyk Комад „Два“ британског аутора већ неколико година има своја извођења на сценама широм Европе. После Словеније, овај одлично написан комад о једноставном животу и компли- кованим међусобним брачно/партнерским релацијама, успео је и у Пољској, у театру Корез“ у Катовицама. Комад „Два“ је суп- тилно осмишљена игра за двоје глумаца способних да виртуоз- ном игром оживе свет различитих јунака који долазе у њихов паб. Ово је ипак по много чему прича о љубави. Љубави која траје, која се лако препознаје, и онда када се „мучи“, успиње, Ј о а к и м И н т е р Ф е с т а 2 0 1 7 . г о д и н е • б р о ј 1 • 7 . о к т о б а р Образложење селектора 12. ЈоакимИнетерФест, Крагујевац „ОКЕАН ТЕАТАР”
  2. 2. 2 JoakimInterFest 2017 запетљава у компликоване мреже животних непогода и неразумевања, али надвладава све па и трагедију, каква може бити губитак највољенијег. Виртуозна игра глумаца, способних да попут ненад- машних путујућих хистриона, са мало средстава, пред публику донесу читав космос. Мађарско државно позориште„Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија Вилијам Шекспир СОНЕТ 66, режија Кокан Младеновић Шекспир може на хиљаду начина и тако је више од 400 година. Редитељ Кокан Младеновић још једном практич- но то доказује инсценацијом Сонета 66 Вилијама Шек- спира, који говори о распаду тадашњег можемо рећи Ше- кспировог света, који опет тако необично али тачно, као и све из пера овог аутора, наликује свету у којем живимо. Јер, подсетимо Шекспир у том сонету„пева“ о социјалним разликама, заузданости уметничких слобода, апсолутној моћи новца, разорености морала... У том његовом, а на- шем„свету“ Кокан Младеновић проналази инспирацију и твори концепцијски јасну, визуелно потентну, маштовиту пред- ставу. Глумачки дисциплиновано, повремено фанатичко и искре- но. Академски руски драмски театар Јошкар-Ола, Руска федерација Владимир Жеребов ВОЈНИЦИ, режија Александар Сучков Искуство стечено гостовањем овог тетара у Србији (Сомбор 2016) говори о јасној опредељености управе позоришта из Јо- шкар Ола ка руским/домаћим ауторима. Владимир Жеребов исписујући драмску сторију о групи војника наизглед обичну и већ више пута исчитану, само још једном подцртава трагико- мичност људске судбине и њену порозност услед немоћи да се утиче на дејство и ритмове бескрајне траке. Дисциплиновано, тачно. Без глумачких украса Звездара театар, Београд, Србија Душан Ковачевић, ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ, режија Душан Ковачевић Нови драмски комад Душана Ковачевића значајан је лите- рарни предложак, јер актуелизује тему која аутора очито зао- купља последњих година, а то је болан, друштвено неуралги- чан, проблем одлазак младих из земље. Ковачевић исписује „бајку о пустој земљи“ у којој ће остати само они који ће моћи - јер ће једино њих имати уз себе - да комуницирају са овцама и вуцима. Али не само то, јер аутор је својом нарацијом, али и ре- дитељском поставком, јасно наглашава да овде остаје само не- моћ – тачније они којима су неопходне штаке, вештачки кукови, фиксатори, а одлази једрост и свежина. Одлази младост. „Хип- ноза једне љубави“ снажна је прича о констатнтној небризи, о занемаривању, запостављању, препуштању, уопште понашању и ставу који тихо, али сигурно, води ка националној катастрофи. Глумачки прецизно. У широком распону од забавне виртуоз- ности до нужне сведености. Казалиште Планет арт, Загреб, Хрватска Mark St. Germain ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА, режија Марко Торјанац Психоаналитичар Сигмунд Фројд и књижевник Ц. С. Луис, два велика ума, у расправи о трошности наше цивилизације у предвечерје велике катастрофе 1939. године. Све је ту: славна имена, велика тема и катастрофично окружење. Дра- ма угледног савременог америчког аутора M. St. Germaina не нарушава животна и филозофска становишта двојице вели- кана, него их, у разложном и цивилизованом дијалогу„нуди“ публици као предложак за размишљање. Парада глумачког умећа. Драматично-куклен театар, Враца, Бугарска Ж. Б. П. Молијер, ТАРТИФ, режија Венцеслав Арсенов Као и Шекспир, тако је и Молијер вечна инспирација позоришних стваралаца, што је уочљиво и у инсценацији театра из Буграског града Враца. Определивши се за једно од најпознатијих Молијерових дела они су се суочили с пре- варантским и лажљивим друштвом храбро и самосвојно. Дајући интонацију баш на ту непроменљиву склоност људи да преваре, али и исконску наивност човека која је тако не- заштићено подложна и рањива. Коректна ансамб игра. Повремено с наглашеним лепим минијатурама. У Крагујевцу СЕЛЕКТОР дана, 18. септембра 2017. године Милош Латиновић
  3. 3. 7. oktobar 2017. 3 Реч редитеља Драму Илузије Иван Вирипаев жанровски одређује као комедију. Баш као што је и А. П. Че- хов називао комедијама своје драме испуњене трагичним судбинама, промашеним животима, недосегнутим жудњама ликова. Илузије Ивана Вирипаева режирала сам као позоришни симпосион. У ритуалу античке гозбе која је протицала уз вино и музику, пронашла сам инспирацију за перформативно оспоља- вање филозофских и поетских простора драме. У Платоновој Гозби, Сократ, Аристофан и други, испевају похвале Ероту, богу љубави. Беседе о његовој суштини, пореклу, моћима које има над људима. О врстама љубави, еротској жудњи, љубавној помами, тежњи за срећом. О лепоти и истини. И у Илузијама реч је о љубави или боље речено о представама о љубави. Илузијама, фан- тазмима које људи стварају и које живе, о играма свесним и несвесним које играју током живота често са трагичним по- следицама. Питањима: Шта је то права љубав? Постоје ли формуле љубави? Да ли права љубав може бити само она која је узајамна? У драми Илузије о животу Алберта и Маргарите, Сандре и Денија, два брачна пара који су преко педесет го- дина провели заједно, о историји њихових љубави, причају две младе жене и два млада мушкарца, који као савремени рапсоди, апсолутни перформери у директном дијалогу са публиком и позориштем као местом у којем се вековима гра- де илузије, улазе у менталне просторе ликова и из њих изла- зе. Зашто о Алберту, Сандри и Маргарити не причају њихови вршњаци? Зашто их не играју? Илузије су драма о љубави, али и посвета позоришту. За мото драме писац узима стихове из Корнејевих Позоришних илузија: И, ако сте храбри, у илузији овој, Показаћу вама, шта чух и видех. Шта у животу ме снађе. И пред вама Оживеће прошлост и бића нека, Иста као ова, од крви и меса. Вирипаев се поиграва са датостима класичног позоришта, као што су лик, заплет, прича. Као и у Кисеоникуон је писац поесиса а не мимесиса. Одабравши да о ликовима, фикција- ма, конструктима, какви су Сандра, Дени, Алберт и Маргари- та, причају други у њихово име, писац је проширио, могуће перспективе приче и игре, значења. Јер онај који прича о другом, у тог другог уписује сопствени доживљај, а не истину о ономе о којем прича. Такав поступак умножава просторе илузија. Говорећи о другом, говоримо о себи. Не постоји не- утрални наратор. Илузије су истински бисер савремене драматургије. Дра- ма у којој речи имају снагу као у делима класика. Симфо- нијска партитура за глумце и ребус за редитеље. Позоришни симпосион градимо и на цитатима из исто- рије уметности (ликовне и музичке) у којима је Ерот неспу- тан. Уметност је простор еротског, сензуалног, и тај простор је опозит порнографском и кич свету у којем живимо. Вечерас на репертоару Сцена Јоаким Вујић, субота, 7. октобар 20 сати Установа културе„Вук Стефановић Караџић” Београд Иван Вирипаев ИЛУЗИЈЕ Превод: Новица Антић Режија: Татјана Мандић Ригонат Сценографија: Татјана Мандић Ригонат и Ивана Васић Костимографија: Ивана Васић Сценски покрет: Анђелија Тодоровић Избор музике: Татјана Мандић Ригонат ЛИЦА ПРВА ЖЕНА, 30 година – Соња Колачарић ДРУГА ЖЕНА, 30 година – Катарина Марковић ПРВИ МУШКАРАЦ, 35 година – Милутин Милошевић ДРУГИ МУШКАРАЦ, 35 година – Горан Јевтић О писцу Иван Александрович Вирипаев, драм- ски писац, редитељ и глумац рођен је 1974. године у Иркутску, у Сибиру. Умет- нички је директор московског позори- шта „Практика“. Прославио се драмама „Снови“ „Кисеоник“ и „Живот бр.2“, „Јул“, „Пијани“, које су извођене у позориш- тима Русије, Пољске, Немачке, Израела, САД, Србије, Француске, Велике Брита- није. Његову драму„Кисеоник“, режирала је Татјана Мандић Ригонат, 2005. (БЕЛЕФ, ЈДП). То је било прво извођење једног дела Ивана Вирипаева на простору бивше Југославије. Драма „Пијани“, у режији Бориса Лијешевића, изведена је у Позори- шту Атеље 212, 2016. године. Премијера представе „Илузије” била је на сцени„Култ”Установе културе„Вук Стефановић Ка- раџић”17. марта 2017. године.
  4. 4. 4 JoakimInterFest 2017 Међународни позоришни фестивал 12. ЈоакимИнтерФест Крагујевац, 7-15. октобар 2017. Репертоар 7.октобар Установа културе„Вук Стефановић Караџић“ Београд , Србија Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ Режија: Татјана Мандић Ригонат 8.октобар Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска Jim Cartwright ДВА Режија: Robert Talarczyk 9.октобар Мађарско државно позориште„Чики Гергељ“ Темишвар, Руму- нија В. Шекспир, СОНЕТ 66 Режија: Кокан Младеновић 10.октобар Академски руски драмски театар Јошкар Ола- Руска федера- ција Владимир Жеребцов ВОЈНИЦИ Режија: Александар Сучков 11.октобар Звездара театар Београд, Србија Душан Ковачевић ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ Режија: Душан Ковачевић 12.октобар Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска Marc St. Germain ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА Режија: Марко Торјанац 13.октобар Драматично-куклен театар Враца, Бугарска Ж. Б. П. Молијер ТАРТИФ Режија: Венцислав Асенов 14.октобар Представа у част награђених Питер Квилтер СЛАВНА ФЛОРЕНС Режија:Ђурђа Тешић Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста 09. октобар Мала сцена – 18.00 Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић 10. октобар Мала сцена – 18.00 Промоција позоришног специјала часописа за културу и умет- ност КОД 21 у издању Шабачког позоришта Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21 Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд 11. октобар Мала сцена – 18.00 Промоција књиге Зијаха Соколовића„Глумац је глумац... глумац је глумац... глумац.“ Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн 12. октобар Мала сцена – 18.00 Вече у част глумца – Радмила Живковић Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар 13. октобар Мала сцена – 18.00 Јавно читање драмског текста„На трагу“ Николе Милојевића Учествују глумци Књажевско-српског театра Селектор Милош Латиновић Жири Радмила Живковић, глумица Ђорђе Милосављевић, драматург Слађана Килибарда, редитељка Водитељ разговора са ствараоцима Слободан Савић, позоришни критичар Награде Јоакимова награда за најбољу представу Јоакимова награда за режију Јоакимова награда за глуму Јоакимова награда за визуелност представе  Јоакимова специјална награда  Награда публике

×