Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.
SINAGOGA 
Sinagoga (od gr. συναγογε "skupština, okupljanje" - heb. Beit Knesset „Kuća okupljanja” ili Beit 
T`Phila „Kuća ...
U reformističkom judaizmu, postavljenje vrši priznata teološka škola. U svim tim ograncima 
postoje rabini koje su postavi...
Jevreja svinjetina zabranjena. Pre nego što se nađu na trpezi, životinje koje su 
dozvoljene za ishranu moraju se zaklati ...
judaizam
Nächste SlideShare
Wird geladen in …5
×

judaizam

878 Aufrufe

Veröffentlicht am

SINAGOGA
OBICAJI
HRANA

Veröffentlicht in: Präsentationen & Vorträge
  • Als Erste(r) kommentieren

  • Gehören Sie zu den Ersten, denen das gefällt!

judaizam

  1. 1. SINAGOGA Sinagoga (od gr. συναγογε "skupština, okupljanje" - heb. Beit Knesset „Kuća okupljanja” ili Beit T`Phila „Kuća molitve”) je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u judaizmu. Glavna uloga sinagoge jeste zajednička molitva, mada je povezivana i s privatnom ili ličnom molitvom. Sinagoga se povezuje i sa učenjem i u tom svojstvu naziva se bet midraš ili "kuća učenja". Nije jasno da li je u starim vremenima kuća učenja bila deo glavnog svetilišta ili se nalazila odmah do njega, kao danas.Svrha sinagoge je takođe da bude mesto okupljanja, bet kneset, mesto gde se održavaju gradski skupovi i gde se obavljaju poslovi. Od 1. veka pa do danas, sinagoga se gradila tako da služi i kao konačište za putnike namernike, bet orhim. Kada su u pitanju umetnost i arhitektura sinagoge, Jevreji su se prilagođavali životu izvan Hrama, prihvatajući dominantnu estetiku svog doba. To je svojevrstan pomak od kolektivne religije iz najranijih vremena prema individualizovanijoj religiji sinagoge, koja je mogla biti preneta u sve zemlje i sve zajednice. Sve do modernih vremena, sinagoga je bila sedište jevrejskog iskustva. S liberalnim tendencijama koje je donela misao 18. i 19. veka nastale su razne inovacije u sinagogama reformističkih i konzervativnih Jevreja.Nemački reformisti su uveli orgulje i muziku u versku službu, što su do izvesne mere preuzele i konzervativne sinagoge u 20. veku. Prihvatanje propovedi, svešteničke odeće, govornog jezika okoline i sekularnog, pored verskog obrazovanja, predstavljali su osnovne elemente za razvoj savremene sinagoge. Učešće žena u službi, prvo u reformističkoj zajednici, a kasnije i u mnogim drugim liberalnim kongregacijama, pojavilo se kao vrlo značajno pitanje čak i u ortodoksnim krugovima. Na taj način, kako je sinagoga izašla iz geta kao zajednice srednjovekovnih vremena, moderno doba je izvršilo na nju veći uticaj od bilo kojeg drugog činioca u njenoj istoriji. U starom dobu i u srednjem veku, sinagoga je bila nosilac svih jevrejskih vrednosti, kao i središte većeg dela aktivnosti zajednice. Danas takve sekularne stvari kao što su filantropija i cionizam imaju druge kanale. Opstajanje sinagoge kao trajne odlike jevrejske civilizacije ukazuje, međutim, na neprekinuti kontekst za one mitske elemente tradicije koji nadilaze istorijsko vreme. RABIN Rabin (jev/heb; rabi — "moj učitelj") znači naučnik ili mudrac, naime — rukopoloženi tumač Biblije i Usmenog nauka. Sve do 19. veka, držanje propovedi nije predstavljalo glavnu delatnost rabina. Status rabina sticao se tek posle dugogodišnjeg izučavanja Talmuda i rabinskih kodeksa i polaganja ispita kod rabina visoko cešenih po svojoj učenosti i pobožnosti. Uloga savremenog rabina, koji je obično diplomirao na univerzitetu i rabinskom seminaru, sasvim je drugačija od uloga rabina iz vremena pre 19. veka, pogotovo kod američkih Jevreja. Izuzev u slučaju nekih ortodoksnih rabina, njegova glavna delatnost više nije delatnost pravnog stručnjaka i sudije. U njegovom domenu takođe nije da nadgleda mrežu verskih institucija koja obuhvata celokupnu zajednicu. Postavljenje rabina u ortodoksnom judaizmu obavlja ješiva ili, u nekim slučajevima, onaj rabin koji je, zahvaljujući svojoj učenosti, stekao pravo da postavlja druge. U konzervativnom judaizmu, to obavlja seminar; neki konzervativni rabini nastoje da dobiju i ortodoksno postavljenje.
  2. 2. U reformističkom judaizmu, postavljenje vrši priznata teološka škola. U svim tim ograncima postoje rabini koje su postavile teološke škole iz drugih zemalja. Danas i veliki broj žena služe kao rabini u reformističkim i rekonstrukcionističkim kongregacijama. SIMBOLI Jevrejski simboli Sedmokraki svećnjak koji nazivamo Menora i šestokraka Davidova zvezda najpoznatiji su jevrejski simboli. Danas su to i simboli moderne jevrejske države - menora je grb a šestokraka zvezda je prihvaćena kao simbol zastave države Izrael. MENORA Menora je sedmokraki svećnjak koji su Izraelci nosili kroz divljinu Sinajske pustinje (svetiljka, odnosno svećnjak, se na hebrejskom zove menora). Tako se zvao i sedmokraki svećnjak iz Jerusalimskog Hrama, koji je rano postao jedan od simbola jevrejstva. Bog je pokazao Mojsiju "prototip" menore kada mu je predao Toru na Sinaju. Iz stalka se izvijalo prema gore šest grana, po tri sa svake strane, čineći sedam grana ukupno. Poseban svećnjak, koji se upotrebljava na Hanuku, zove se "hanukija", i ima devet krakova (osam i jedan takozvani "šamaš"). ŠESTOKRAKA DAVIDOVA ZVEZDA - MAGEN DAVID (ŠTIT DAVIDOV) To je znak koji se sastoji od dva jednakostranična trougla sa zajedničkim središtem, postavljena jedan na drugi tako da obrazuju šestokraku zvezdu. Naziva se još i heksagram. U hebrejskom jeziku za njega postoji termin magen David, odnosno Davidov štit. Upotreba ovog simbola je stara i široko rasprostranjena. Prvobitno ovaj znak nije imao ničeg zajedničkog sa judaizmom. U vreme Drugog Hrama, korišćenje ovog simbola, uglavnom kao ukrasa, bilo je uobičajeno i među Jevrejima i među nejevrejima. Kasnije se ovaj znak pojavljivao u sinagogama i na raznim predmetima, ali opet samo kao dekorativni elemenat. Šestokraka zvezda se pojavljivala i na rimskim građevinama, ranim vizantijskim i mnogim srednjovekovnim hrišćanskim crkvama. Heksagramu, a kasnije ”zvezdi”, pripisivalo se magično značenje. Ranije je ovaj znak bio poznat pod nazivom ”Solomonov pečat” i verovalo se da ima magičnu moć da oslobađa i štiti ljude od zlih duhova. Iz tog razloga, ovaj znak se pojavljuje kako u jevrejstvu, tako i u islamu i kasnije hrišćanstvu. Davidova zvezda se često urezivala na pečatnim prstenovima i pečatima baš zbog verovanja da ima magičnu moć i da može pružiti zaštitu pred demonskim silama. U Talmudu se Magen David prvi put spominje u knjizi Karaićanina Jeude Adasia, sredinom 12. veka. Tek od 1750. godine, Davidova zvezda se tumačila kao simbol kraljeva Izraela i Judeje. U srednjem veku, ovaj znak je takođe imao mitološko značenje. Upotreba magen Davida kao magijskog znaka i zaštitne amajlije, postala je uobičajena u Kabali u ranom 14. veku. Zakoni o ishrani Jevreji smeju da piju alkohol, ali samo ako je košer. A koje su namirnice tog tipa ? piše u Tori, svetoj knjizi Jevreja. Povrće i voće nisu problem, ali se stvar komplikuje kada je reč o životinjskim proizvodima i morskim plodovima. Morski plodovi koji nemaju peraja i krljušti su zabranjeni. Osim toga, smeju da se jedu životinje koje imaju dvodelna kopita i koja su pri tome preživari. To indirektno znači da je i kod
  3. 3. Jevreja svinjetina zabranjena. Pre nego što se nađu na trpezi, životinje koje su dozvoljene za ishranu moraju se zaklati na propisan način. To znači da se jednim potezom moraju preseći vratna žila, jednjak i dušnik svesne životinje. Pre svega je važno da se odvoje mleko i meso. Kod pravovernih Jevreja, uvek postoje dve kuhinje. Jedna za mlečne, druga za mesne proizvode. Ti proizvodi su odvojeni u frižideru. Postoje posebne šerpe. Oni se ne smeju zajedno kuvati, a ni jesti. Ako je neko jeo meso, mora da sačeka tri sata, da bi smeo da popije belu kafu.Bog je nametnuo ograničenja glede jedenja mesa da bi ubijanje životinja sveo na minimum. Danas su na snazi složeni zakoni o kosheriranju mesa i njegovom pripravljanju, kako bi ono bilo prihvatljivo za uporabu u jevrejskom domaćinstvu.Zanimljivo je da se jevrejski zakoni o ishrani odnose samo na životinjsku hranu. Svo voće, povrće, neprerađeno zrnevlje i žitarice, pa čak i mliječni proizvodi sami su po sebi kosher. … U idealnom slučaju, čovjek ne bi smio jesti meso, jer da bi se ono jelo mora doći do oduzimanja života, životinja se mora usmrtiti… Tora (stoga) kaže kako, glede moralnog ponašanja, čovjek ne bi smio jesti meso, osim ako posebno ne žudi za njim, te da ga treba jesti samo povremeno i umjereno. (Chulin 84a)…”Rabin dalje objašnjava kako je jedenje mesa “božanska dozvola”, krajnja mjera kojom se izlazi na kraj sa ljudskom sebičnošću i glupošću. Bog je sasvim jasan u pogledu značaja poštovanja cjelokupnog života, kaže nam Rabin, navodeći mnoge primjere iz Biblije: “Životinjama je dozvoljeno da se odmaraju na sabat”. “Oranje sa zajedno upregnutim bikom i magarcem bilo je zabranjeno, jer nisu jednaki po snazi i slabiji bi ispaštao u nastojanju da održi korak sa snažnijim.” “Ako čovjek nađe ptičije gnijezdo, ne može uzeti majku pticu i ptiće; prvo mora otjerati majku kako bi joj poštedio osjećanja.” “Prilikom vršidbe žita, volu se (ili bilo kojoj drugoj životinji) ne smije stavljati brnjica.” Prema jevrejskoj tradiciji, rabin Dresner zaključuje: “Kad se rodi, životinju najmanje sedam dana ne bi trebalo odvajati od majke.” Pa ipak, zakoni o ishrani su tu za one koji žele jesti meso, premda se u jevrejskoj tradiciji nikad ne odobrava bezrezervno jedenje mesa. U jevrejskom zakonu o ishrani određene su životinje označene kao “čiste”, ili prikladne za ljudsku ishranu, dok su druge označene kao “nečiste”, što znači da ih se ne bi smjelo jesti. Popis čistih i nečistih životinja može se naći u jedanaestom poglavlju Levitskog zakonika i četrnaestom poglavlju Ponovljenog zakona. Tamo stoji da je svo voće i povrće primjeremo ljudskoj ishrani. Također se navodi kako je dozvoljeno jesti samo meso biljojeda. Zabranjeno je jesti sve grabežljivce.Uzgred, nečistom se hranom također smatra i leš bilo koje čiste životinje ako ona nije ubijena slijeđenjem obreda. Po jednom od najneobičnijih zakona, ako netko samo dodirne takav leš, postaje “nečist” sve do večeri. “… u jevrejskim i muslimanskim zajednicama nema zakona koji propisuje omamljivanje životinja prije klanja…. Budući da ni Jevreji ni muslimani ne jedu svinjetinu, religiozno je klanje ograničeno na goveda, ovce, koze i perad. U slučaju govečeta… životinja se stavlja u sapinjući uređaj nazvan ‘Weinbergov obor’. To je metalni sanduk, u kojem se drže krava ili june, i koji se polako okreće sve dok se životinja ne nađe glavom nadolje. Vrat joj se pri tome izduži, omogućujući tako mesaru da joj prereže grlo. Ovce i koze se okreću na leđa i stavljaju u metalnu kolijevku prije nego li im se prereže grlo.

×