3. Najstariji poznati fosili sisara
poticu iz trijasa ,pre oko 220
miliona godina.Tokom mezozoika
nastale su sve tri grupe danasnjih
sisara s tim sto je snaznija
evolucija ,,pravih sisara’’ vezana za
kenozoik
Sisari su potomci zverolikih
gmizavaca — pelikosaurija, koji
su živeli na Zemlji pre oko 300
miliona godina.
4. Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da
proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko
5500 vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46
redova.
5.
6. DLAKE imaju vaz
ulogu u
termoregulacijis
rajuci omotac na
telu sisara sa
osobinama
toplotnog izolato
DLAKE imaju vaz
ulogu u
termoregulacijist
rajuci omotac na
telu sisara sa
osobinama
toplotnog izolato
Endotermija je
poduprta posebnim
morfoloskim resenjima
u organizaciji koze
7. Ovi sisari su veoma malobrojni.
Postoje dve vrste sisara:
dva roda mravinjih ježeva i
rod kljunara
Nalaze se u Australiji i Novoj Gvineji.
Kod sisara sa jednim telesnim otvorom razmnožavanje se vrši preko kloake.
To je jedini telesni otvor preko koga se izbacuje izmet. Mužjakov polni organ
služi isključivo za provođenje semena i na vrhu je rascepljen. Od svih drugih
sisara se razlikuju u tome što ne rađaju žive mlade nego legu jaja. Ona su
mala prečnika 10 do 15 milimetara. Ženka leži na jednom do troje jaja 10
SISARI SA
KLOAKOM
8. Telo mravinjih ježeva pokriveno je kratkim bodljama koje
pokreće snažna kožna muskulatura. Majka premešta
podloženo jaje u posebnu kesu, koja se privremeno
formira, gde se jaje inkubira.
Živi u vodi.
Ima pljosnati kljun koji služi u pretrazi za hranom. Njegove
ženke prave gnezda na obalama reka u koja polažu jaja.
9. Kljunari (lat. Monotremata) su red sisara čiji se
mladunci rađaju iz jajeta sa mekom ljuskom. Oni se
izlegu posle nekoliko dana, i sisaju sve dok se u
potpunosti ne razviju.
Kao i drugi sisari, kljunari imaju brz metabolizam, telo
im je prekriveno dlakom i mladunce hrane mlekom.
Kljunari održavaju konstantnu temperaturu tela.
-karakteriše prisustvo krzna, kljun, kožice za plivanje i
pljosnati rep. Njihovo krzno je prilagođeno životu u
vodi, a mužjak luči otrov sličan
zmijskom. Kljunari plivaju zatvorenih očiju, oslanjajući
se na senzore u kljunu kojima otkrivaju električna
polja koja emituje njihov plen ispod vode. Ovi
kičmenjaci naseljavaju Australiju i Tasmaniju.
10. Torbari se dele na 9 vrsta:
• Južnoamerički oposumi
• Torbarski miševi
• Torbarske krtice
• Torbarski mravojedi
• Bandikuti
• Oposumski pacovi
• Falangeri
• Vombati
• Kenguri i valabije
11. Torbari su sisari koji rađaju nepotpuno razvijene mladunce.
Mladunci se rađaju u ranom stadijumu razvoja. Žive u torbi
pričvršćeni za bradavicu dojke dok ne odrastu. Neke američke vrste
torbara nemaju ili imaju slabo razvijenu torbu. Red torbara
– Marsupialia živi u Australiji i u obe Amerike. Neke vrste imaju
primitivnu placentu.
Postoji oko 334 vrsta.
Žive na raznim mestima: kenguri žive na travnatim zajednicama,
dok kengur penjač vodi specifican način života, i kao i koale živi u
krošnjama drveća u tropskim, vlažnim šumama. Vombat,
tasmanijski đavo i oposum naseljavaju tople suve, šumske oblasti, a
oposumski pacov sušne, stenovite i nepristupačne oblasti.
12. -Placenta pravih sisara je slozene gradje i ima
ulogu u razmeni supstancija izmedju krvotoka
majke I embriona.
-Javljaju se dve generacije zuba(mlecni I trajni).
-Veci broj redova sisara su biljojedi(herbivori).
-Mokraca pravih sisara je koncentrovanija od
mokrace ostalih grupa kicmenjaka.
-Razvijena je kora cerebralnih hemisfera.
“Pravi(placentalni) sisari”
14. rovcice
jez
tenreci
-Veliki broj grupa.
-Hrane se insektima.
-Imaju snazno razvijeno culo mirisa
koje im pomaze u registraciji promena
u spoljasnjoj sredini.
-Mozak im je mali I primitivan.
-Veliki broj grupa.
-Hrane se insektima.
-Imaju snazno razvijeno culo mirisa
koje im pomaze u registraciji promena
u spoljasnjoj sredini.
-Mozak im je mali I primitivan.
15. -Najstarija grupa pravih sisara.
-Morfoloska organizacija je direktno povezana sa nacinom
zivota.
-Imaju sposobnost vidjenja dubine prostora i registracije
boja.
-Promene u spoljasnjoj sredini registruju pre svega culom
sluha i culom vida,zatim se te promene obradjuju u mozgu
a primati na njih reaguju uglavnom promenom ponasanja.
-Zivotni ciklus,koji ukljucuje i juvenilnu fazu razvica,je dug.
-Primati su najrasprostranjeniji u tropskim i suptropskim
predelima.
-Obuhvataju dve grupe.Polumajmune i grupu u koju
spadaju majmuni,covekoliki majmuni,covek i njegovi
izumrli srodnici.
-Najstarija grupa pravih sisara.
-Morfoloska organizacija je direktno povezana sa nacinom
zivota.
-Imaju sposobnost vidjenja dubine prostora i registracije
boja.
-Promene u spoljasnjoj sredini registruju pre svega culom
sluha i culom vida,zatim se te promene obradjuju u mozgu
a primati na njih reaguju uglavnom promenom ponasanja.
-Zivotni ciklus,koji ukljucuje i juvenilnu fazu razvica,je dug.
-Primati su najrasprostranjeniji u tropskim i suptropskim
predelima.
-Obuhvataju dve grupe.Polumajmune i grupu u koju
spadaju majmuni,covekoliki majmuni,covek i njegovi
izumrli srodnici.
Red primata
16. Red ljiljaka(slepi misevi,sismisi)
-Jedini sisari koji su pravi letaci.
-Po broju vrsta su druga grupa sisara.
-U morfoloskoj organizaciji se uocavaju slicnosti sa pticama.
-Krila ljiljaka poseduju kozne membrane razapete izmedju
tela,prstiju prednjih i zadnjih ekstremiteta,a cesto i repa
Red ljiljaka(slepi misevi,sismisi)
-Jedini sisari koji su pravi letaci.
-Po broju vrsta su druga grupa sisara.
-U morfoloskoj organizaciji se uocavaju slicnosti sa pticama.
-Krila ljiljaka poseduju kozne membrane razapete izmedju
tela,prstiju prednjih i zadnjih ekstremiteta,a cesto i repa
- -Odlikuju se menjanjem smera
letenja.
-Orijentisu se pomocu eholokacije.
-Zive u grupama slozene organizacije.
-Imaju kosmopolitsko rasprostranjenje.
- -Odlikuju se menjanjem smera
letenja.
-Orijentisu se pomocu eholokacije.
-Zive u grupama slozene organizacije.
-Imaju kosmopolitsko rasprostranjenje.
17. Red zeceva i njihovih srodnika(kunici)
-Odlikuju se malim brojem vrsta ali je njihovo rasprostranjenje
kosmopolitsko jer zive na mnogim kopnenim stanistima.
-Morfoloska organizacija je u vezi sa nacinom zivota.
-U gornjoj vilici imaju dva para sekutica.To su zubi koji stalno
rastu.
-Karakteristicni su po ciklicnim promenama brojnosti svojih
populacija.
Red zeceva i njihovih srodnika(kunici)
-Odlikuju se malim brojem vrsta ali je njihovo rasprostranjenje
kosmopolitsko jer zive na mnogim kopnenim stanistima.
-Morfoloska organizacija je u vezi sa nacinom zivota.
-U gornjoj vilici imaju dva para sekutica.To su zubi koji stalno
rastu.
-Karakteristicni su po ciklicnim promenama brojnosti svojih
populacija.
18. Red glodara
-Po broju vrsta prva grupa sisara.Imaju
kosmopolitsko rasprostranjenje.
-Imaju po jedan par sekutica u gornjoj i donjoj
vilici (glodnjaci).To su zubi koji stalno rastu.
-Pretezno biljojedi,ali mogu da koriste i drugu
hranu.
-Imaju razvijenu socijalnu organizaciju.
Red glodara
-Po broju vrsta prva grupa sisara.Imaju
kosmopolitsko rasprostranjenje.
-Imaju po jedan par sekutica u gornjoj i donjoj
vilici (glodnjaci).To su zubi koji stalno rastu.
-Pretezno biljojedi,ali mogu da koriste i drugu
hranu.
-Imaju razvijenu socijalnu organizaciju.
Red kopnenih mesozdera
-Karakteristicni po zubima-
razdiracima.
-Poseduju kandze koje delimicno
mogu da uvlace.
Red kopnenih mesozdera
-Karakteristicni po zubima-
razdiracima.
-Poseduju kandze koje delimicno
mogu da uvlace.
19. Red MORSKIH LAVOVA,FOKA I
MORZEVA
-objedinjuju morske mesozdere
-u najvecem broju slucajeva
nastanuju hladne vode
-znato su veci od kopnenih
mesozdera(zabelezena masa 3600
kg)
-U potkoznom sloju nalazi se debeo
sloj masti.Oblik tela nalikuje torpedu
sto utice na kretanje.Brojne su vrste
koje su na kopnu jako spore ali su u
vodi veoma spretne i brze.Mogu
dugo I duboko da rone.
-Odlikuje ih brzo razvice juvenilnih
jedinki.
-Socijalno aktivna vrtsa.
Red MORSKIH LAVOVA,FOKA I
MORZEVA
-objedinjuju morske mesozdere
-u najvecem broju slucajeva
nastanuju hladne vode
-znato su veci od kopnenih
mesozdera(zabelezena masa 3600
kg)
-U potkoznom sloju nalazi se debeo
sloj masti.Oblik tela nalikuje torpedu
sto utice na kretanje.Brojne su vrste
koje su na kopnu jako spore ali su u
vodi veoma spretne i brze.Mogu
dugo I duboko da rone.
-Odlikuje ih brzo razvice juvenilnih
jedinki.
-Socijalno aktivna vrtsa.
20. Red KITOVA I DELFINA
-grupa sisara savrseno prilagodjena zivotnoj sredini
odnosno vodi
-velikih su dimenzija ( najveci kicmenjak koji je ziveo
na ovoj planeti je plavi kit,dugacak 30m,tezak 160
t.)
-Oblik tela je hidrodimanican.Koza glatka,gotovo
bez dlacica,nemaju zlezde I sa potkoznim slojem
masnog tkiva.
-Eksteremiteti
-Culo mirisa ne poseduju ali je culo sluha jako
izrazeno I izostreno.
-Ponasanje veoma slozeno.
-Kitovi se dele na 2 grupe
1)prvu grupu cine kitovi sa zubima(narvali,kitovi
uljesure,pliskavice i delfini)
2)Drugu grupu cine kitovi koji nemaju zube,vec
rozne ploce koje rastu od gornje vilice i sluze kao
sito na kome se zadrzava sitna hrana(planktonski
rakovi i mekusci)
21. Red KOPITARA
-Spadaju konj,zebra,nosorog(veoma ugrozena vrsta) ,tapir…
-Nastanjuju otovrena travnata stanista.
-Ima mali broj rodova i vrsta.
-Osnovna morfoloska odlika je osobena gradja ekstremiteta.
-Nemaju kljucnjacu(kljucnu kost),imaju 2 para nogu koji imaju
najvise 3 ili 4 prsta,ali npr. pripadnici porodice konja I nihovi
srodnici imaju samo jedan prst sa roznim zavrsetkom ili
kopitom.Imaju izduzenu lobanju,kao I veliki broj zuba pri
cemu cemu su pretkutnjaci veoma slicni kutnjacima.
Red KOPITARA
-Spadaju konj,zebra,nosorog(veoma ugrozena vrsta) ,tapir…
-Nastanjuju otovrena travnata stanista.
-Ima mali broj rodova i vrsta.
-Osnovna morfoloska odlika je osobena gradja ekstremiteta.
-Nemaju kljucnjacu(kljucnu kost),imaju 2 para nogu koji imaju
najvise 3 ili 4 prsta,ali npr. pripadnici porodice konja I nihovi
srodnici imaju samo jedan prst sa roznim zavrsetkom ili
kopitom.Imaju izduzenu lobanju,kao I veliki broj zuba pri
cemu cemu su pretkutnjaci veoma slicni kutnjacima.
22. Red PAPKARA
-Porodica svinja I nilskih konja formiraju jednu od tri osnovne grupe savremenih
papkara.Druga osnovna grupa ukljucuje porodicu
kamila(jednogrbe,dvogrbe,lama,vikunja).Zatim imamo porodicu zifara,okapija I
porodicu goveda,antilopa,bizona,ovaca,koza,divokoza,..Naseljavaju travne terrene I
hrane se travom.
-Imaju slicne osobine kao kopitari.
-Kod ovih herbivora postoji intezivno razlaganje celuloze od strane mikroorganizama
koji uglavnom nastanjuju visekomorni zeludac I zadnji deo creva.
-Papkari imaju rogove koji su kostane tvorevine ili mogu biti rozni ali sa kostanom
osnovom.
Red PAPKARA
-Porodica svinja I nilskih konja formiraju jednu od tri osnovne grupe savremenih
papkara.Druga osnovna grupa ukljucuje porodicu
kamila(jednogrbe,dvogrbe,lama,vikunja).Zatim imamo porodicu zifara,okapija I
porodicu goveda,antilopa,bizona,ovaca,koza,divokoza,..Naseljavaju travne terrene I
hrane se travom.
-Imaju slicne osobine kao kopitari.
-Kod ovih herbivora postoji intezivno razlaganje celuloze od strane mikroorganizama
koji uglavnom nastanjuju visekomorni zeludac I zadnji deo creva.
-Papkari imaju rogove koji su kostane tvorevine ili mogu biti rozni ali sa kostanom
osnovom.
Red SURLASA
-Najveci I najneobicnijji biljojedi kao I najveci kopneni sisari.
-Postoje 2 vrste:
1)africki slonovi 2)indijski slonovi
-Dostizu masu do 7000 kg.Imaju dugu surlu sa 1 ili 2 izrastaja na
vrhu,velike usi,stubaste noge.Zubni sistem je specijalizovan.
-Poslednji majmuni su izumreli pre oko 10 000 god.
