Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.
Niš, 30. maj 2013.Milan MiloševićDepartman za fiziku, Prirodno-matematički fakultetTim “Astronomija iz fotelje”
Najvažnije pitanje Koliko su zvezde daleko? Merenje rastojanja Velika otkrića u astronomiji povezana sa novimmetodama m...
Rastojanje Metar, kilometar, svetlosna godina, parsek... Predlozi: dužina klatna sa periodom od 2sekunde, desetimilionit...
Rastojanje 1889 – nov etalon, rastojanje između oznaka na šipciod platine i iridijuma, na teperaturi od 00 celzijusa 196...
Neka važna rastojanja Prečnik i obim Zemlje Rastojanje Zemlja – Mesec Rastojanje Zemlja - Sunce
Obim Zemlje Eratosten (276 p.n.e. - 194 p.n.e.) Sijena – prvi dan leta, u podne, Sunce tačno iznad Aleksandrija – senka...
Obim Zemlje Karavani – 5000 stadija 700 stadia po stepenu Stadi ~ 185 metara Obim: 39.690 – 46.620 km Tačno: 40.008 km
Rastojanje Zemlja - Mesec Aristrarh (310 pne. – 230 pne.) Trajanje pomračenja -> rastojanje 2 R /2r = T/t 30 puta dalj...
Rastojanje Zemlja - Sunce Astronomska jedinica Hajgens, 1659 Posmatrao Veneru Dva ugla i jedna stranica? Uglovi: Sun...
Astronomska jedinicaMerenje Prečnika ZemljeArchimedes (3rd century BC) 10000Aristarchus (3rd century BC) 380-1,520Hipparch...
Danas... Radarski i laserski metodi Reflektori na površini Meseca
Metodi merenja Direktni Paralaksa Drugi geometrijski metodi Indirektni Spektroskopski metodi Standardne “sveće” Kos...
Paralaksa Na Zemlji,svakog danahttp://lcogt.net/spacebook/parallax-and-distance-measurementwww.parallaxperspective.com/20...
Paralaksa – u bioskopu
Paralaksa – u (3D) astronomijiwww.nasa.gov/mission_pages/stereo/news/stereo3D_press.html
Paralaksa – u astronomiji
Paralaksa Parsek – rastojanje do zvezdekoja ima paralaksu od 2 sekunde (3,26 sv.g.) Sve zvezde < 1 lučne sekunde W. Bes...
Geometrijski metodi Poznate dimenzije objetka Merenje ugla Računa rastojanje Model galaksije NGC 4258 – 7,2 miliona pc...
Spektroskopski metod Sjaj (zvezde) opada sa kvadratom rastojanja Apsolutni sjaj (magnituda) – sjajn zvezde ako bi senala...
Apsolutni sjaj Spektri zvezda čija su rastojanja već izmerenaparalaksom Zastupljenost elemenata –klase zvezda O, B, A, ...
H-R dijagram Zvezde sa svim poznatimpodacima nanesu na dijagram –- prava linija! Hertzsprung-Russell dijagram(nezavisno ...
Standardne “sveće” Za HR dijagram potrebno mnogo zvezda, čak i onihnajtamnijih Ako znamo sjaj nekog objekta – znamo i ra...
Cefeide Promenljive zvezde Periodično menjaju sjaj i temperaturu Ime – prvi predstavnik, Delta Cephei Veza perioda i a...
Cefeide 1915, Harlow Shapley – veličina galaksije i položaj Sunca 1924, Edwin Hubble – “Andromeda” nije u našoj galaksij...
Cefeide Klasične – mlađe i masivnije Tip II – starije i manje Sjaj Cefeida tipa II u proseku manji Dinamika: Edingtono...
Supernove
Supernove
Supernove – Tip IaSN1572
Kosmološki crveni pomak 1926, Habl
Hablov zakon 1929. godina Crveni pomak (brzina)direktno proporcionalnirastojanju v = H r H – Hablova konstanta; origin...
Koliko su daleko zvezde?
Kraj... Ili tek početak?  Višegradska 33, krov PMF-a www.teleskoponline.info info@teleskoponline.info /teleskoponline...
Nächste SlideShare
Wird geladen in …5
×

Koliko su zvezde daleko?

1.182 Aufrufe

Veröffentlicht am

Predavanje održano 30. maja 2013. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu, povodom otvaranja prve astronomske opservatorije u Nišu

Veröffentlicht in: Bildung
  • Als Erste(r) kommentieren

  • Gehören Sie zu den Ersten, denen das gefällt!

Koliko su zvezde daleko?

  1. 1. Niš, 30. maj 2013.Milan MiloševićDepartman za fiziku, Prirodno-matematički fakultetTim “Astronomija iz fotelje”
  2. 2. Najvažnije pitanje Koliko su zvezde daleko? Merenje rastojanja Velika otkrića u astronomiji povezana sa novimmetodama merenja
  3. 3. Rastojanje Metar, kilometar, svetlosna godina, parsek... Predlozi: dužina klatna sa periodom od 2sekunde, desetimilioniti deo ½ meridija kroz Pariz (od polado ekvatora) Francuska akademija (1791) – izabrala meridijan, periodklatna je promenljiv zbog različitog ubrzanja Prvi etalon – 0,2 milimetra kraći, “zaboravljena”spljoštenost Zemlje izazvana rotacijom
  4. 4. Rastojanje 1889 – nov etalon, rastojanje između oznaka na šipciod platine i iridijuma, na teperaturi od 00 celzijusa 1960 – talasna dužina zračenja krypton-86 1983. godina: SI definicija: 1 metar je rastojanje koje pređe svetlost za1/299 792 458 sekunde
  5. 5. Neka važna rastojanja Prečnik i obim Zemlje Rastojanje Zemlja – Mesec Rastojanje Zemlja - Sunce
  6. 6. Obim Zemlje Eratosten (276 p.n.e. - 194 p.n.e.) Sijena – prvi dan leta, u podne, Sunce tačno iznad Aleksandrija – senka! Razlika – 7o Rastojanje 7/360o
  7. 7. Obim Zemlje Karavani – 5000 stadija 700 stadia po stepenu Stadi ~ 185 metara Obim: 39.690 – 46.620 km Tačno: 40.008 km
  8. 8. Rastojanje Zemlja - Mesec Aristrarh (310 pne. – 230 pne.) Trajanje pomračenja -> rastojanje 2 R /2r = T/t 30 puta dalje od prečnikaZemlje Tačno ~32 puta
  9. 9. Rastojanje Zemlja - Sunce Astronomska jedinica Hajgens, 1659 Posmatrao Veneru Dva ugla i jedna stranica? Uglovi: Sunce-Venera-Zemlja Sunce-Zemlja-Venera Rastojanje Zemlja – Venera ?!?!? Iz prividne veličine, pretpostavio prave dimenzije Venere  Približno tačan rezultat, sreća!
  10. 10. Astronomska jedinicaMerenje Prečnika ZemljeArchimedes (3rd century BC) 10000Aristarchus (3rd century BC) 380-1,520Hipparchus (2nd century BC) 490Ptolemy (2nd century) 1210Godefroy Wendelin (1635) 14000Jeremiah Horrocks (1639) 14000Christiaan Huygens (1659) 24000Cassini & Richer (1672) 21700Jérôme Lalande (1771) 24000Simon Newcomb (1895) 23440Arthur Hinks (1909) 23420H. Spencer Jones (1941) 23466Moderna merenja 23455
  11. 11. Danas... Radarski i laserski metodi Reflektori na površini Meseca
  12. 12. Metodi merenja Direktni Paralaksa Drugi geometrijski metodi Indirektni Spektroskopski metodi Standardne “sveće” Kosmološki crveni pomak
  13. 13. Paralaksa Na Zemlji,svakog danahttp://lcogt.net/spacebook/parallax-and-distance-measurementwww.parallaxperspective.com/2012/04/16/what-is-a-parallax-anyway/
  14. 14. Paralaksa – u bioskopu
  15. 15. Paralaksa – u (3D) astronomijiwww.nasa.gov/mission_pages/stereo/news/stereo3D_press.html
  16. 16. Paralaksa – u astronomiji
  17. 17. Paralaksa Parsek – rastojanje do zvezdekoja ima paralaksu od 2 sekunde (3,26 sv.g.) Sve zvezde < 1 lučne sekunde W. Bessel 1983 – 0,314 lučne sekunde – 10 sv. god. HIPPARCOS, 1989. 120 hiljada zvezda o,97 lučnih milisekundi hiljade zvezda sa < 2 lučne milisekunde; 500 pc Radio talasi – VLB interferometar; 100 lučnihmikrosekundi; rastojanje 2300 pc
  18. 18. Geometrijski metodi Poznate dimenzije objetka Merenje ugla Računa rastojanje Model galaksije NGC 4258 – 7,2 miliona pc SN1987A Godinu dana posle eksplozije Prsten počeo da svetli Rastojanje 160.000 sv. god.NGC4528 / M106
  19. 19. Spektroskopski metod Sjaj (zvezde) opada sa kvadratom rastojanja Apsolutni sjaj (magnituda) – sjajn zvezde ako bi senalazila na rastojanju od 10 pc Prividni sjaj – na nebu Veza: Jedan “mali” problem: Kako znamo apsolutni sjaj?
  20. 20. Apsolutni sjaj Spektri zvezda čija su rastojanja već izmerenaparalaksom Zastupljenost elemenata –klase zvezda O, B, A, F, G, K, M(Oh, be a fine girl/guy, kiss me) Svaka klasa – karakteristična bojai temperatura O – bele i najtoplije; M – crvene i najhladnije
  21. 21. H-R dijagram Zvezde sa svim poznatimpodacima nanesu na dijagram –- prava linija! Hertzsprung-Russell dijagram(nezavisno 1911 i 1913) Zvezde glavnog niza Džinovi i patuljci Ista temperatura, različit sjaj - > različita veličina H-R dijagram za nepoznato zvezdano jato, upoređuje sapoznatim i određuje rastojanje!
  22. 22. Standardne “sveće” Za HR dijagram potrebno mnogo zvezda, čak i onihnajtamnijih Ako znamo sjaj nekog objekta – znamo i rastojanje Standardne sveće Cefeide Supernove
  23. 23. Cefeide Promenljive zvezde Periodično menjaju sjaj i temperaturu Ime – prvi predstavnik, Delta Cephei Veza perioda i apsolutnog sjaja Veza: 1908, Henrietta Leavitt – zvezde u MalomMagelanovom oblaku
  24. 24. Cefeide 1915, Harlow Shapley – veličina galaksije i položaj Sunca 1924, Edwin Hubble – “Andromeda” nije u našoj galaksiji 1929, Habl i Milton Humason – Hablov zakon, galaksijese udaljavaju brzinom proporcionalnom rastojanju Sredina XX veka – problemi Rešeni podelom Cefeida u dve klase 1940, Walter Baade – klasične i Tip II
  25. 25. Cefeide Klasične – mlađe i masivnije Tip II – starije i manje Sjaj Cefeida tipa II u proseku manji Dinamika: Edingtonov ventil Brzina pulseva zavisi od mase zvezde He2+ manje propušta zračenje od He1+ Više manje fotona napušta jezgro, više se zagreva Ali – veći pritisak “gura” slojeve dalje od jezgra, hlade se Veća temperatura –> veća jonizacija Hlađenje – ponovo više He1+ Itd... Rastojanje - do 130 miliona svetlosnih godina
  26. 26. Supernove
  27. 27. Supernove
  28. 28. Supernove – Tip IaSN1572
  29. 29. Kosmološki crveni pomak 1926, Habl
  30. 30. Hablov zakon 1929. godina Crveni pomak (brzina)direktno proporcionalnirastojanju v = H r H – Hablova konstanta; originalno 500 km/s/Mpc Danas: H = 67,4 km/s/Mpc (Planck)13,82 milijarde godina star svemir
  31. 31. Koliko su daleko zvezde?
  32. 32. Kraj... Ili tek početak?  Višegradska 33, krov PMF-a www.teleskoponline.info info@teleskoponline.info /teleskoponlineMilan Miloševićmmilan@svetnauke.orgwww.svetnauke.org

×