rfqw

1. BAKAR
 Autori prezentacije:
Jovan Ćosović i Aleksandar Lazarević VIII-1
OŠ ”Jovan Dučić”
Beograd, novembar 2013.

2.  Bakar je poznat od davnina, kao osnovni
sastojak bronze.
 Zapravo, poznat je još u praistorijsko doba, pa
se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim
dobom.
 Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je
izveden simbol za elemenat (Cu).

3. Nalaženje:
 U malim količinama je u elementarnom stanju,
ali uglavnom je u obliku jedinjenja.
 Zastupljen je u zemljinoj kori u vidu minerala
(halkopirita, halkozina,...)
 Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a
među njima bakra najviše ima u ostrigama.
Bakar se takođe može naći i u zrnastom crnom
hlebu, mahunastom povrću, kuvanim
iznutricama i kiviju.

4. Osobine:
 Čisti bakar je crvenkasto-braon boje
 Mek metal
 Vrlo velike toplotne i električne provodljivosti
 Na vazduhu ne podleže koroziji

5. Atomski
broj
Relativna
atomska
masa
Oznaka

6. Jedinjenja:
 CuSO4 ima baktericidne osobine,a bezvodni
upija vodu.
 Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna.
 Vodeni rastvori soli bakra(I) imaju intezivnu
zelenu, a rastvori soli bakra(II) intenzivnu plavu
boju.

7. Rastvori:
 Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim
prelaznim metalima čini grupu rastopa koji se
uopšteno nazivaju bronziti.
 Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na
zlato i koji ima veoma dobre mehaničke osobine
i otpornost na koroziju.

8. Upotreba:
 Bakar se masovno upotrebljava za produkciju
električnih provodnika i uopšte u elektronici.
 Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa
srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava
njihove mehaničke osobine.
 U građevinarstvu se bakar koristi kao krovni
pokrivač i za izradu oluka, a od skora i kao
materijal za oblaganje fasada.

10. Alhemija:
 Alhemičari su znali za bakar i koristili
ga.Alhemijski simbol za bakar je isti kao I simbol
za ženski pol (♀).
 Paracelzus, koji je praktično uveo poznavanje
hemije u medicinu (hemijatrija) je u terapijama
koristio hemikalije, koje su između ostalog
sadržavale i bakar.

11. Bakarno doba:
 Još u 6. milenijumu p.n.e. čovek je koristio
bakar, što dokazuju perlice pronađene na
arheološkim lokalitetima, koje su napravljene od
samorodnog bakra, ali to se ne može smatrati
za početak metalurgije.
 Period u praistoriji koji je obeležilo početak
metalurgije i otkriće bakra, metala koji počinje
da se koristi u izradi primitivnog oruđa i oružja u
literaturi se naziva Bakarno doba (eneolit,
halkolit ili kameno bakarno doba).

12.  Mešanjem bakra i kalaja dobijena je tvrda
legura - bronza, koja potiskuje u potpunosti
kamen kao materijal za izradu predmeta. Bakar
nije jedini metal po kome je nazvano čitavo
jedno doba u praistoriji čovečanstva, upravo po
bronzi naziva se sledeće doba-bronzano doba.