Anatomijacelijaitkivo 140903100301-phpapp01

1. ANATOMIJA ĆELIJA I TKIVA

2. Matične ćelije (eng. stem cell) su zapravo “temelj” izgradnje celokupnog ljudskog organizma. Imaju fascinantan potencijal da se dele i stvaraju nove tipove ćelija u organizmu. Od njih može nastati bilo koji tip ćelija koje ima organizam čoveka.

3. Naučnici koji se bave ovom naukom veruju da će podmlađivanje tkiva matičnim ćelijama, molekularnim popravkama kao i zamenom starih organa novim, eventualno omogućiti ljudima da imaju neograničeni životni vek.

4. Посматрајући испод микроскопа танко исечене режњеве плуте запазио је шупљине које су по облику биле сличне шупљинама у пчелињем саћу. Назвао их је ћелијама. Хук са тадашњим микроскопом није могао да види све делове ћелије. Видео је само празне ћелијске просторе оивичене ћелијским мембранама, али је то било довољно да прикаже ћелију као основну структурну јединицу организма.

5. ЋЕЛИЈА ЈЕ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ ОРГАНИЗАМА

6. ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА обавија ћелију даје јој облик одређује величину штити од различитих утицаја селективно је пропустљива

7. У изградњи ћел. мембране учествују:  двоструки липидни слој у који су уграђени протеини  протеини – ензимски систем који омогућава промет материја  угљени хидрати – на површини ћелије чини слој - гликокаликс

8. Размена са спољашњом средином обавља се преко ћелијске мембране, односно протеинских молекула. Овакву грађу имају и све мембране ћелијских органела

9. РИБОЗОМИ

10. Сваки рибозом се састоји од велике и мале субјединице

11. Рибозоми су ћелијске органеле у којима се обавља процес синтезе протеина, тада се спајају и образују комплетну ћелијску органелу

12. Низ рибозома у току синтезе протеина означен је као полирибозом

13. ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ је ћелијска органела која је грађена од система мембрана које се увлаче у виду каналића и проширења у цитоплазму

14. Простиру се и одржавају комуникацију између једрове опне и ћелијске мембране. За спољашњу мембрану ендоплазматичног ретикулума везују се рибозоми у време када се у њима синтетишу протеини – гранулирани ендоплазматични ретикулум, када нису присутни полирибозоми означен је као глатки ендоплазматични ретикулум

15. ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ Голџијев апарат је систем густо пакованих мембрана са којих полазе везикуле са упакованим метаболичким продуктима ћелије

16. Обично се налази у близини једра, нарочито га пуно има у ћелијама жлезданог ткива јер им је основна улога да учествују у секреторним функцијама ћелије

17. МИТОХОНДРИЈЕ су ћелијске органеле са двојном мембраном, спољашња је глатка и пропустљива за велике молекуле, унутрашња је мање пропустљива и гради читав низ набора-кристе (повећавају укупну површину)

18. На површини унутрашње мембране у виду чворића налазе се ензими који омогућавају процес ћелијског дисања. У митохондријама се налазе мали молекули митохондријске ДНК и рибозоми

19. Ове органеле су главни извори енергије (‘’топлане ћелије’’) јер се врши синтеза једињења богатог енергијом АТП (аденозин трифосфат) АТП – енергија = АДП АДП + вишак енергије = АТП

20. ЛИЗОЗОМИ су ћелијске органеле углавном лоптастог облика оивичене једноструком мембраном. Садрже хидролитичке ензиме и у њима се разграђују различити молекули и делови ћелије који јој више не користе

21. ШТА СМО НАУЧИЛИ Препознај ћелијске органеле на следећим слајдовима

26. 1 – к 2 – е 3 – и 4 – б 5 – а 6 – г 7 – в 8 – д 1 1 – г 2 – б 3 – а 4 – в 2 1 – в 2 – а 3 – г 4 – б 3 1 – д 2 – б 3 – в 4 – а 5 – г 4

27. TKIVA

28. TKIVA • Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog porekla • Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA • U telu životinja postoje 4 vrste tkiva:  epitelno  vezivno  mišićno  nervno

29. TKIVA EPITELNO VEZIVNO MIŠIĆNO NERVNO jednoslojni višeslojni specijalni trepljasti čulni žlezdani pločast kockast cilindričan vlaknasto krv i limfa koštano hrskavičavo gusto rastresito masno glatko poprečnoprugasto srčano neuroni neuroglije senzitivni motorni interneuroni

30. EPITELNO TKIVO • Izgrađeno od gusto zbijenih ćelija koje formiraju slojeve • Osnovna uloga: zaštitna • Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje šupljine pojedinih organa i odvodne kanale

31. EPITELNO TKIVO - podela Jednoslojni epitel Višeslojni epitelPrema broju slojeva Prema obliku ćelija pločast kockast cilindričan

32. SPECIJALNI EPITELI TREPLJAST ČULNI ŽLEZDANI Ćelije sa trepljama; u dušniku i bronhijama Ćelije luče različite materije; u sastavu žlezda Ćelije specijalizovane za primanje različtih draži; u čulnim organima Gustatorna kvržica na jeziku Mehanoreceptori čula sluha i ravnoteže

33. VEZIVNO TKIVO • Izgrađeno od vezivnih ćelija, međućelijske supstance (matriksa) koju luče ćelije i vezivnih vlakana u matriksu • Uloga: potporna; povezivanje drugih tkiva • Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno tkivo, hrskavičavo tkivo, koštano tkivo

34. KRV • Tečno vezivno tkivo • Građa: tečni matriks (krvna plazma) i krvne ćelije • Uloge: transport O2 i hranljivih materija do ćelija, odvođenje CO2 i štetnih produkata metabolizma od ćelija; imunitet

35. ERITROCITI LEUKOCITI TROMBOCITI Sadrže hemoglobin koji vezuje O2 Imaju ulogu u imunitetu – sposobnosti organizma da se brani od stranih tela Imaju ulogu u koagulaciji (zgrušavanju) krvi Trombociti u razmazu krvi

36. LIMFA • Bezbojna tečnost po sastavu slična krvnoj plazmi • Od ćelija sadrži samo limfocite • Uloga: vraćanje međućelijske tečnosti u krvotok

37. VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO • U matriksu sadrži vezivna vlakna (kolagena i elastična vlakna) – Kolagena vlakna su debela, čvrsta i savitljiva, ali neelastična – Elastična vlakna su tanka, razgranata i elastična • Podela: • Gusto vezivno tkivo • Rastresito vezivno tkivo • Masno tkivo

38. RASTRESITO VEZIVNO TKIVO GUSTO VEZIVNO TKIVO MASNO TKIVO Vezivna vlakna su razbacana u matriksu Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim kapljicama Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan, dok je njihova veličina promenljiva Gradi tetive i ligamente Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih organa

39. HRSKAVIČAVO TKIVO • Građeno od hrskavičavih ćelija (hondrocita) koje se nalaze u malim šupljinama (lakunama) međućelijskog matriksa sa vezivnim vlaknima

40. HIJALINSKA HRSKAVICA ELASTIČNA HRSKAVICA Sadrži kolagena vlakna Sadrži elastična vlakna Nalazi se u ušnoj školjci, grkljanu Nalazi se u zglobovima, nosu i dušniku, rebrima

41. KOŠTANO TKIVO • Ćelija osteocita u lakunama • Matriksa sastavljenog od organskog oseina, kolagenih vlakana i neorganskih soli Ca i Mg • Haverzovog kanala kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi Osnovna gradivna i funkcionalna jedinica je osteon građen od:

42. KOSTNA SRŽ

43. MIŠIĆNO TKIVO • Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje u citoplazmi imaju proteinska vlakna (miofibrile) • Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje (grči - kontrahuje) i opruža. • Podela: • Poprečnoprugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo • Srčano mišićno tkivo

45. Poprečnoprugasto mišićno tkivo Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje delova tela. Pod voljnom kontrolom Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i velikim brojem mitohondrija Glatko mišićno tkivo Ulazi u sastav zidova unutrašnjih organa: creva, mokraćne bešike, polnih kanala, krvnih sudova. Uloga: unutrašnji transport. Nije pod voljnom kontrolom Vretenste ćelije sa jednim jedrom Srčano mišićno tkivo Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom kontrolom. Automatski se kontrahuje Poprečnoprugaste ćelije sa jednim jedrom, i nastavcima kojima se povezuju u mrežu

46. NERVNO TKIVO • Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode nervne impulse – neurona i potpornih ćelija – neuroglija

47. Građa neurona • Telo neurona • Nastavci: dendriti i akson • Mijelinski omotač (oko aksona) dendriti telo neuriona jedro mijelinski omotač akson završni dugmići Motorni neuron

48. Vrste neurona • Senzitivni neuroni – prenose impuls od receptora do CNS-a • Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora (mišića ili žlezda) • Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone

49. Refleksni luk • Put nervnog impulsa od receptora preko senzitivnog neurona do centra u CNS-u, pa preko motornog neurona do efektora motorni neuron senzitivni neuron receptor efektor (mišić) Kičmena moždina

50. TKIVA EPITELNO VEZIVNO MIŠIĆNO NERVNO jednoslojni višeslojni specijalni trpljasti čulni žlezdani pločast kockast cilindričan vlaknasto krv i limfa koštano hrskavičavo gusto rastresito masno glatko poprečnoprugasto srčano neuroni neuroglije senzitivni motorni interneuroni

51. KOŽNI SISTEM • Nalazi se na površini tela • Uloge:  Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih materija, mikroorganizama, zračenja, isparavanja  Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine  Izlučivanje, disanje, ishrana  Termoregulacija

52. Građa kože Kičmenjaci Višeslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo Dermis – vezivno tkivo Kožne žlezde: jednoćelijske i višećelijske Čulni organi Koža sisara

53. SKELETNI SISTEM • Uloge:  Potporna – daje oblik i čvrstinu telu  Zaštitna – štiti unutrašnje organe  Kretanje – zajedno sa mišićima

54. MIŠIĆNI SISTEM Uloge:  Kretanje tela, pokretanje delova tela  Učestvuje u ishrani, varenju, disanju, izlučivanju, cirkulaciji telesnih tečnosti

55. ČULNI SISTEM • Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini • Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode ih u nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode do centralnog nervnog sistema

56. Vrste receptora Mehanoreceptori Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže Termoreceptori Primaju termičke draži, reaguju na promene temperature Fotoreceptori Primaju svetlosne draži. Nalaze se u čulu vida Hemoreceptori Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu mirisa

57. НЕРВНИ СИСТЕМ • Прима информације о променама у спољашњој и унутрашњој средини од рецептора, обрађује информације и обезбеђује адекватан одговор организма • Контролише све животне функције и понашање организма

58. ENDOKRINI SISTEM • Endokrini sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) koje svoje produkte – hormone – izlučuju direktno u krv. Krvlju se hormoni prenose do ciljnih tkiva na koja deluju • Uloga: regulatorna – regulišu različite procese u organizmu

59. hipotalamus hipofiza pankreas nadbubrežne žlezde jajnici testisi štitna žlezda

60. SISTEM ORGANA ZA VARENJE • Uloga: unošenje hrane, mehanička i hemijska obrada hrane, apsorpcija hranljivih materija, izbacivanje nesvarenih ostataka

61. SISTEM ORGANA ZA DISANJE • Uloga: razmena gasova sa spoljašnjom sredinom • ĆELIJSKO DISANJE C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E [ATP]

62. TRANSPORTNI (CIRKULATORNI) SISTEM • Transport kiseonika i hranljivih materija do ćelija, odvođenje ugljen-dioksida i štetnih produkata metabolizma od ćelija • Tipovi sistema: otvoren i zatvoren

63. POLNI SISTEM • Uloga: razmnožavanje – ostavljanje potomstva Polno razmnožavanje Gametogeneza: stvaranje polnih ćelija (gameta) u polnim žlezdama Oplođenje: spajanje polnih ćelija Rezultat oplođenja: zigot

64. Spermatozoid (n) Jajna ćelija (n) Zigot (2n) Embrion (2n) oplođenje razviće

65. ANATOMIJA ĆELIJA I TKIVA

66. Matične ćelije (eng. stem cell) su zapravo “temelj” izgradnje celokupnog ljudskog organizma. Imaju fascinantan potencijal da se dele i stvaraju nove tipove ćelija u organizmu. Od njih može nastati bilo koji tip ćelija koje ima organizam čoveka.

67. Naučnici koji se bave ovom naukom veruju da će podmlađivanje tkiva matičnim ćelijama, molekularnim popravkama kao i zamenom starih organa novim, eventualno omogućiti ljudima da imaju neograničeni životni vek.

68. Посматрајући испод микроскопа танко исечене режњеве плуте запазио је шупљине које су по облику биле сличне шупљинама у пчелињем саћу. Назвао их је ћелијама. Хук са тадашњим микроскопом није могао да види све делове ћелије. Видео је само празне ћелијске просторе оивичене ћелијским мембранама, али је то било довољно да прикаже ћелију као основну структурну јединицу организма.

69. ЋЕЛИЈА ЈЕ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ ОРГАНИЗАМА

70. ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА обавија ћелију даје јој облик одређује величину штити од различитих утицаја селективно је пропустљива

71. У изградњи ћел. мембране учествују:  двоструки липидни слој у који су уграђени протеини  протеини – ензимски систем који омогућава промет материја  угљени хидрати – на површини ћелије чини слој - гликокаликс

72. Размена са спољашњом средином обавља се преко ћелијске мембране, односно протеинских молекула. Овакву грађу имају и све мембране ћелијских органела

73. РИБОЗОМИ

74. Сваки рибозом се састоји од велике и мале субјединице

75. Рибозоми су ћелијске органеле у којима се обавља процес синтезе протеина, тада се спајају и образују комплетну ћелијску органелу

76. Низ рибозома у току синтезе протеина означен је као полирибозом

77. ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ је ћелијска органела која је грађена од система мембрана које се увлаче у виду каналића и проширења у цитоплазму

78. Простиру се и одржавају комуникацију између једрове опне и ћелијске мембране. За спољашњу мембрану ендоплазматичног ретикулума везују се рибозоми у време када се у њима синтетишу протеини – гранулирани ендоплазматични ретикулум, када нису присутни полирибозоми означен је као глатки ендоплазматични ретикулум

79. ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ Голџијев апарат је систем густо пакованих мембрана са којих полазе везикуле са упакованим метаболичким продуктима ћелије

80. Обично се налази у близини једра, нарочито га пуно има у ћелијама жлезданог ткива јер им је основна улога да учествују у секреторним функцијама ћелије

81. МИТОХОНДРИЈЕ су ћелијске органеле са двојном мембраном, спољашња је глатка и пропустљива за велике молекуле, унутрашња је мање пропустљива и гради читав низ набора-кристе (повећавају укупну површину)

82. На површини унутрашње мембране у виду чворића налазе се ензими који омогућавају процес ћелијског дисања. У митохондријама се налазе мали молекули митохондријске ДНК и рибозоми

83. Ове органеле су главни извори енергије (‘’топлане ћелије’’) јер се врши синтеза једињења богатог енергијом АТП (аденозин трифосфат) АТП – енергија = АДП АДП + вишак енергије = АТП

84. ЛИЗОЗОМИ су ћелијске органеле углавном лоптастог облика оивичене једноструком мембраном. Садрже хидролитичке ензиме и у њима се разграђују различити молекули и делови ћелије који јој више не користе

85. ШТА СМО НАУЧИЛИ Препознај ћелијске органеле на следећим слајдовима

90. 1 – к 2 – е 3 – и 4 – б 5 – а 6 – г 7 – в 8 – д 1 1 – г 2 – б 3 – а 4 – в 2 1 – в 2 – а 3 – г 4 – б 3 1 – д 2 – б 3 – в 4 – а 5 – г 4

91. TKIVA

92. TKIVA

93. TKIVA EPITELNO VEZIVNO MIŠIĆNO NERVNO jednoslojni višeslojni specijalni trepljasti čulni žlezdani pločast kockast cilindričan vlaknasto krv i limfa koštano hrskavičavo gusto rastresito masno glatko poprečnoprugasto srčano neuroni neuroglije senzitivni motorni interneuroni

94. EPITELNO TKIVO • Izgrađeno od gusto zbijenih ćelija koje formiraju slojeve • Osnovna uloga: zaštitna • Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje šupljine pojedinih organa i odvodne kanale

95. EPITELNO TKIVO - podela Jednoslojni epitel Višeslojni epitelPrema broju slojeva Prema obliku ćelija pločast kockast cilindričan

96. SPECIJALNI EPITELI TREPLJAST ČULNI ŽLEZDANI Ćelije sa trepljama; u dušniku i bronhijama Ćelije luče različite materije; u sastavu žlezda Ćelije specijalizovane za primanje različtih draži; u čulnim organima Gustatorna kvržica na jeziku Mehanoreceptori čula sluha i ravnoteže

97. VEZIVNO TKIVO • Izgrađeno od vezivnih ćelija, međućelijske supstance (matriksa) koju luče ćelije i vezivnih vlakana u matriksu • Uloga: potporna; povezivanje drugih tkiva • Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno tkivo, hrskavičavo tkivo, koštano tkivo

98. KRV • Tečno vezivno tkivo • Građa: tečni matriks (krvna plazma) i krvne ćelije • Uloge: transport O2 i hranljivih materija do ćelija, odvođenje CO2 i štetnih produkata metabolizma od ćelija; imunitet

99. ERITROCITI LEUKOCITI TROMBOCITI Sadrže hemoglobin koji vezuje O2 Imaju ulogu u imunitetu – sposobnosti organizma da se brani od stranih tela Imaju ulogu u koagulaciji (zgrušavanju) krvi Trombociti u razmazu krvi

100. LIMFA • Bezbojna tečnost po sastavu slična krvnoj plazmi • Od ćelija sadrži samo limfocite • Uloga: vraćanje međućelijske tečnosti u krvotok

101. VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO • U matriksu sadrži vezivna vlakna (kolagena i elastična vlakna) – Kolagena vlakna su debela, čvrsta i savitljiva, ali neelastična – Elastična vlakna su tanka, razgranata i elastična • Podela: • Gusto vezivno tkivo • Rastresito vezivno tkivo • Masno tkivo

102. RASTRESITO VEZIVNO TKIVO GUSTO VEZIVNO TKIVO MASNO TKIVO Vezivna vlakna su razbacana u matriksu Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim kapljicama Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan, dok je njihova veličina promenljiva Gradi tetive i ligamente Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih organa

103. HRSKAVIČAVO TKIVO • Građeno od hrskavičavih ćelija (hondrocita) koje se nalaze u malim šupljinama (lakunama) međućelijskog matriksa sa vezivnim vlaknima

104. HIJALINSKA HRSKAVICA ELASTIČNA HRSKAVICA Sadrži kolagena vlakna Sadrži elastična vlakna Nalazi se u ušnoj školjci, grkljanu Nalazi se u zglobovima, nosu i dušniku, rebrima

105. KOŠTANO TKIVO • Ćelija osteocita u lakunama • Matriksa sastavljenog od organskog oseina, kolagenih vlakana i neorganskih soli Ca i Mg • Haverzovog kanala kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi Osnovna gradivna i funkcionalna jedinica je osteon građen od:

106. KOSTNA SRŽ

107. MIŠIĆNO TKIVO • Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje u citoplazmi imaju proteinska vlakna (miofibrile) • Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje (grči - kontrahuje) i opruža. • Podela: • Poprečnoprugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo • Srčano mišićno tkivo

109. Poprečnoprugasto mišićno tkivo Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje delova tela. Pod voljnom kontrolom Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i velikim brojem mitohondrija Glatko mišićno tkivo Ulazi u sastav zidova unutrašnjih organa: creva, mokraćne bešike, polnih kanala, krvnih sudova. Uloga: unutrašnji transport. Nije pod voljnom kontrolom Vretenste ćelije sa jednim jedrom Srčano mišićno tkivo Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom kontrolom. Automatski se kontrahuje Poprečnoprugaste ćelije sa jednim jedrom, i nastavcima kojima se povezuju u mrežu

110. NERVNO TKIVO • Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode nervne impulse – neurona i potpornih ćelija – neuroglija

111. Građa neurona • Telo neurona • Nastavci: dendriti i akson • Mijelinski omotač (oko aksona) dendriti telo neuriona jedro mijelinski omotač akson završni dugmići Motorni neuron

112. Vrste neurona • Senzitivni neuroni – prenose impuls od receptora do CNS-a • Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora (mišića ili žlezda) • Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone

113. Refleksni luk • Put nervnog impulsa od receptora preko senzitivnog neurona do centra u CNS-u, pa preko motornog neurona do efektora motorni neuron senzitivni neuron receptor efektor (mišić) Kičmena moždina

114. TKIVA EPITELNO VEZIVNO MIŠIĆNO NERVNO jednoslojni višeslojni specijalni trpljasti čulni žlezdani pločast kockast cilindričan vlaknasto krv i limfa koštano hrskavičavo gusto rastresito masno glatko poprečnoprugasto srčano neuroni neuroglije senzitivni motorni interneuroni

115. KOŽNI SISTEM • Nalazi se na površini tela • Uloge:  Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih materija, mikroorganizama, zračenja, isparavanja  Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine  Izlučivanje, disanje, ishrana  Termoregulacija

116. Građa kože Kičmenjaci Višeslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo Dermis – vezivno tkivo Kožne žlezde: jednoćelijske i višećelijske Čulni organi Koža sisara

117. SKELETNI SISTEM • Uloge:  Potporna – daje oblik i čvrstinu telu  Zaštitna – štiti unutrašnje organe  Kretanje – zajedno sa mišićima

118. MIŠIĆNI SISTEM Uloge:  Kretanje tela, pokretanje delova tela  Učestvuje u ishrani, varenju, disanju, izlučivanju, cirkulaciji telesnih tečnosti

119. ČULNI SISTEM • Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini • Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode ih u nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode do centralnog nervnog sistema

120. Vrste receptora Mehanoreceptori Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže Termoreceptori Primaju termičke draži, reaguju na promene temperature Fotoreceptori Primaju svetlosne draži. Nalaze se u čulu vida Hemoreceptori Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu mirisa

121. НЕРВНИ СИСТЕМ • Прима информације о променама у спољашњој и унутрашњој средини од рецептора, обрађује информације и обезбеђује адекватан одговор организма • Контролише све животне функције и понашање организма

122. ENDOKRINI SISTEM • Endokrini sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) koje svoje produkte – hormone – izlučuju direktno u krv. Krvlju se hormoni prenose do ciljnih tkiva na koja deluju • Uloga: regulatorna – regulišu različite procese u organizmu

123. hipotalamus hipofiza pankreas nadbubrežne žlezde jajnici testisi štitna žlezda

124. SISTEM ORGANA ZA VARENJE • Uloga: unošenje hrane, mehanička i hemijska obrada hrane, apsorpcija hranljivih materija, izbacivanje nesvarenih ostataka

125. SISTEM ORGANA ZA DISANJE • Uloga: razmena gasova sa spoljašnjom sredinom • ĆELIJSKO DISANJE C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E [ATP]

126. TRANSPORTNI (CIRKULATORNI) SISTEM • Transport kiseonika i hranljivih materija do ćelija, odvođenje ugljen-dioksida i štetnih produkata metabolizma od ćelija • Tipovi sistema: otvoren i zatvoren

127. POLNI SISTEM • Uloga: razmnožavanje – ostavljanje potomstva Polno razmnožavanje Gametogeneza: stvaranje polnih ćelija (gameta) u polnim žlezdama Oplođenje: spajanje polnih ćelija Rezultat oplođenja: zigot

128. Spermatozoid (n) Jajna ćelija (n) Zigot (2n) Embrion (2n) oplođenje razviće

Anatomijacelijaitkivo 140903100301-phpapp01

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Anatomijacelijaitkivo 140903100301-phpapp01

Similar to Anatomijacelijaitkivo 140903100301-phpapp01 (20)

More from dr Šarac

More from dr Šarac (20)

Anatomijacelijaitkivo 140903100301-phpapp01