Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.
PROGRAM OBUKE RONIOCA P2*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR
• Barotraume (ponavljanje i sistematizacija)
• Dekompresiona bolest (ponavljanje i sistematizacija)
• Azotna narkoza i tro...
Barotrauma je povreda specifična za ronjenje i manifestuje se oštećenjem
tkiva zbog nemogućnosti da se pritisak u šupljina...
Barotrauma srednjeg uha je najčešća povreda u ronjenju uopšte.
Češće se javlja prilikom zarona, ali se može ispoljiti i u ...
Barotrauma unutrašnjeg uha
je relativno retka, ali ozbiljna
povreda. Može se javiti izolovano ili
istovremeno sa barotraum...
Barotrauma sinusa
(paranazalnih šupljina) je česta
povreda u ronjenju i posledica je
akutne ili hronične blokade
izvodnih ...
SINUSITIS
Zapaljenje sinusa
Rentgentski snimak
Maxilarnog sinusa
BAROTRAUMA ZUBA (BARODONTALGIJA) .
Svaki bol koji se javlja prilikom urona, izrona ili
letenja ukazuje na moguće postojanj...
SKVIZ ( GNJEČENJE ) MASKOM
Posledice SKVIZA MASKOM.
Barotrauma pluća, koja se javlja prilikom izrona, je ozbiljna i po život
opasna povreda. Manifestuje se u nekoliko kliničk...
Boyle Mariotov zakon , smanjenjem pritiska raste zapremina
BAROTRAUMA PLUĆA - ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA
Embolija
je začepljenje krvnog suda prouzrokovano stranim telom (embolusom)
dospelim krvnom strujom do mesta na kome je iz...
Neurološki poremećaji i/ili gubitak svesti prilikom izrona ili neposredno
posle izlaska na površinu su manifestacije AGE ....
MEDIJASTIALNI EMFIZEM
Nastaje kada se vazduh akumulira u centralnom delu pluća pa pritiska
srce i glavne krvne sudove.Simp...
DEKOMPRESIONA POVREDA
Definiše se kao organski i/ili funkcionalni poremećaj, izazvan pojavom
mehurića u tkivima i cirkulac...
Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota
proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površi...
Henrijev zakon
Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.
1.58 ATA
1.58 ATA.79 ATA
.79 ATA
NIVO MORA
PA = 1.0 Atm
PN2 = 0.79 Atm
10 metara
PA = 2.0 ATA
PN2 = 1.58 ATA
SATURACIJA
PT...
Rastvoreni azot u organizmu ne predstavlja problem sve dok se ronilac nalazi
pod vodom, odnosno povećanim pritiskom okolin...
Vreme
poluzasićenja
( teorijsko )
različitih tkiva
Growth of bubbles in tissue - porast veličine mehurića sa
smanjenjem pritiska
Coalescence of bubbles – grupisanje mehurića...
• DB obično uključuje više znakova
• DB može nastupiti tokom, do 24 i više sati nakon ronjena
• Najteži oblici nastaju unu...
ČESTI ZNAKOVI UPOZORENJA
• Utrnutost
• Bol
• Glavobolja
• Slabost
• Vrtoglavica
• Neuobičajeni umor
• Nagon na povraćanje
...
• Poremećaj osjećaja na koži
• Osip i svrbež
• Otežano disanje
• Poremećaj vida
• Nemir
• Paraliza
• Trzanje mišića
• Nesv...
Danas se umesto stare klasifikacije dekompresione bolesti na:
Tip I laki ,Tip II teški i Tip III kombinovani - arterijska ...
Simptomi dekompresione bolesti se javljaju obično u roku od 15 minuta do 12
sati posle izronjavanja. U teškim slučajevima ...
TIP I – LAKŠI OBLIK ( Ranija podela )
Obuhvataju (A) kožni oblik i (B) koštano-mišićno-zglobni oblik
dekompresione bolesti...
Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta bo...
TIP II – TEŽI OBLIK
Tip II čine:
• Nervni (cerebralni) oblik koji ima svoje podoblike:
-moždani: zavisno od mesta nastanka...
Dekompresiona bolest se klasifikuje prema simptomima, kao Tip I ili Tip II, na osnovu
težine neuroloških promena. Ova tabe...
BENDS
Naziv je dobio po ondašnjoj “ modi” jer
su u taj položaj zauzimali pogođeni
Tipom I B
(bolovi u zglobovima , bol u m...
REKOMPRESIONA KOMORA
Lečenje dekompresione bolesti i barotraumske gasne embolije vrši se
rekompresijom. Stavljanjem obolelog pod povišeni priti...
DAN Europe: analysis of 202 cases of DCS
1989-1993
Depth > 30 msw
Deco diving
Error ascent / stops
Repetitive dive
Stress ...
AZOTNA NARKOZA / pijanstvo dubina /
Azot je inertan gas koji se ne troši u organizmu, ali pri povećanom pritisku
on postaj...
Klinička slika je slična alkoholnom pijanstvu pa je sinonim za azotnu narkozu
pijanstvo velikih dubina.
Naime, ronilac ima...
Azotna narkoza u početku utiče na
vršenje osnovnih koordiniranih radnji
i ronilac se oseća dremljivo.
U daljem toku osoba ...
Poodmaklo stanje manifestovano je psihičkom tupošću, defektima u sećanju,
pomućenjem svesti i na kraju ronilac može pasti ...
Toksični efekti azota su i najvažniji razlog zbog čega se ronjenja sa
vazduhom ograničavaju na maksimalnu dubinu od 40 met...
Određeni faktori
povećavaju rizik od
dobijanja azotne narkoze.
To su:
napetost,
prirodna neotpornost,
neiskustvo,
upotreba...
Preventiva:
ne roniti na dubinama većim od 40m ukoliko se roni sa komprimovanim
vazduhom
ukoliko se roni preko 30m, to uči...
HIPEROKSIJA /trovanje kiseonikom/
Kiseonik je gas koji je neophodan za održavanje života, ali ukoliko se diše
pod povišeni...
Trovanje kiseonikom se javlja u dva oblika:
Plućni oblik / Loran-Smitov efekt / i
Neurotoksični oblik - kiseonikova epilep...
Početni simptomi su uznemirenost,
bledilo lica, mučnina, znojenje, nagon
za povraćanjem, sužavanje vidnog
polja, a nastavl...
Kod kiseoničkog aparata gde se diše čist
kiseonik ( 100 % )
ta dubina iznosi 6 metara
(parcijalni pritiska kiseonika = 1,6...
TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM
HIPERKAPNIJA, HIPERKARBIJA,
Ugljen dioksid je produkt metabolizma
koji se neprestano stvara u
or...
Povišeni ugljen-dioksid u početku
prouzrokuje glad za vazduhom
/ubrzano disanje/, konfuziju,
toplinu u licu i ponekad se o...
Preventiva:
Disati duboko i sporo kako bi se neutralisao mrtvi vazdušni prostor
Ne štedeti vazduh preskakanjem udaha
Ne do...
TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM
Skoro isključivo se javlja iz kontaminiranih boca u koje je CO dospeo prilikom
punjenja. Prisus...
CO ( kao i CO2 ) može dospeti u boce prilikom
punjenja kompresorom na benzinski ili dizel pogon.
PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA
PRAVILNO POSTAVLJENA
USISNA CEV KOMPRESORA
Ugljen-monoksid se vezuje sa
hemoglobinom u krvi i onemogućava
prenos kiseonika. Hemoglobin se vezuje
lakše sa ugljen-mono...
• Uvek proveriti ispravnost kompresora i filtera
• Puniti boce samo čistim vazduhom koji je prošao kroz ispravne i kvalite...
Hipotermija i hipertermija (uzroci, preventiva, simptomi, postupci)
Kako voda ima oko 25 puta veću toplotnu provodljivost ...
HIPOKSIJA
HIPOKSIJA /nedostatak kiseonika/
Hipoksija je stanje izazvano nedostatkom kiseonika u organizmu koje nastaje
zbo...
Ronioci na dah, a naročito podvodni
ribolovci, često forsiraju dužinu boravka
pod vodom i u fazi izrona dožive
hipoksiju i...
Hiperventilacija predstavlja
forsirano, ubrzano i produbljeno
disanje koje traje neko vreme.
Više od dva-tri respiratorna ...
UTAPANJE (etiologija, prevencija)
Utapanje ili davljenje je akutno
gušenje izazvano prisustvom vode
u disajnim putevima, k...
U autonomnom ronjenju utapanje
najčešće nastupa kao posledica
grubog kršenja sigurnosnih mera.
Povod za utapanje loše obuč...
PREVENCIJA
Obavezno izvršiti lekarske
preglede za bavljenje ronjenjem
Roniti u okviru svojih kvalifikacija i
trenutnih fiz...
Pri ronilačkom udesu, trenutna prva pomoć na mestu ronjenja,
osnova je za brzi oporavak bez posledica
• Efikasnost hiperba...
Ako unesrećeni diše i reaguje na podražaj
- postavite ga u ležeći položaj na leđa ili bok
Ako unesrećeni diše i ne reaguje...
ŠTA JE STRES
STRES je subjektivno reagovanje koje
osoba doživljava u skladu sa svojim
iskustvom i sopstvenom procenom
situ...
ŠTA NAM JE VAŽNO ?
Šta je STRESNA SITUACIJA ili STRESOR
Kakva je moguća REAKCIJA NA STRESNU SITUACIJU
Kada govorimo o pote...
STRESORI U RONJENJU
Problemi sa opremom
Fizički i psihološki problemi
Uslovi za ronjenje
STRESOR :PSIHOLOŠKI FAKTORI.
Stresna situacija – korak do napada panike
Panika - definiše se kao haotičan i
neprimeran odgovor na stresne situacije
• N...
KAKVU REAKCIJU ŽELIMO ?
STANI ( smiri se )
DIŠI
MISLI
REAGUJ
KAKVU REAKCIJU NE
ŽELIMO ?
NEKONTROLISANI IZRON
AGRESIVNU REA...
T5. POSTUPCI SPASAVANJA I PRVA POMOĆ:
• Definisanje pojmova
• Procena situacije i izbor postupka
• Tehnike spasavanja i pr...
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
SOPAS Uzor program p2 tema 4  [compatibility mode]
Nächste SlideShare
Wird geladen in …5
×

SOPAS Uzor program p2 tema 4 [compatibility mode]

366 Aufrufe

Veröffentlicht am

RONILAČKE BOLESTI I INCIDENTNA STANJA
SOPAS P2 Tema 4

Veröffentlicht in: Sport
  • Als Erste(r) kommentieren

SOPAS Uzor program p2 tema 4 [compatibility mode]

  1. 1. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2* Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR
  2. 2. • Barotraume (ponavljanje i sistematizacija) • Dekompresiona bolest (ponavljanje i sistematizacija) • Azotna narkoza i trovanje O2, CO, CO2 (ponavljanje i sistematizacija) • Hipotermija i hipertermija (uzroci, preventiva, simptomi, postupci) • Hipoksija (ponavljanje i proširivanje znanja) • Iscrpljenost, morska bolest, sunčanica (uzroci, prevencija, simptomi, postupci) • Stres, strah, panika (definicija pojma, prevencija, manifestacije, postupci) • Utapanje T4. RONILAČKE BOLESTI I INCIDENTNA STANJA
  3. 3. Barotrauma je povreda specifična za ronjenje i manifestuje se oštećenjem tkiva zbog nemogućnosti da se pritisak u šupljinama tela ispunjenih gasom (pluća, srednje uho, sinusi itd.) izjednači sa pritiskom okoline i da se brzo prilagođava promenama ambijentalnog pritiska-prema Boyl-Mariott-ovom zakonu. Najveće promene se registruju u prvih 10 metara dubine zato što se zapremina i pritisak menjaju za 50%.
  4. 4. Barotrauma srednjeg uha je najčešća povreda u ronjenju uopšte. Češće se javlja prilikom zarona, ali se može ispoljiti i u toku izranjanja. Manifestuje se osećanjem pritiska u uhu, bolom, konduktivnim oštećenjem sluha, perforacijom bubne opne i vrtoglavicom zbog iznenadne kalorične stimulacije. Posledica je nemogućnosti da se izjednači pritisak u srednjem uhu zbog loše tehnike izjednačavanja pritiska, infekcije gornjih disajnih puteva i anatomskih deformacija.
  5. 5. Barotrauma unutrašnjeg uha je relativno retka, ali ozbiljna povreda. Može se javiti izolovano ili istovremeno sa barotraumom srednjeg uha. Manifestuje se zvonjenjem u uhu, upornom vrtoglavicom i perceptivnim oštećenjem sluha. Obično postoji ruptura okruglog prozora sa perilimfnom fistulom. Lečenje je obično hirurško, a ronilačka karijera uglavnom završena
  6. 6. Barotrauma sinusa (paranazalnih šupljina) je česta povreda u ronjenju i posledica je akutne ili hronične blokade izvodnih kanala sinusa. Najčešće su zahvaćeni frontalni sinusi. Lečenje je slično kao kod barotraume srednjeg uha.
  7. 7. SINUSITIS Zapaljenje sinusa Rentgentski snimak Maxilarnog sinusa
  8. 8. BAROTRAUMA ZUBA (BARODONTALGIJA) . Svaki bol koji se javlja prilikom urona, izrona ili letenja ukazuje na moguće postojanje barodontalgije. Način nastanka povrede je jednostavan : prilikom boravka pod visokim pritiskom u mikropukotinama može se zadržati vazduh u manjim ili većim količinama, i taj vazduh pri prelasku na manji pritisak vrši ekspanziju i pokušava da se širi. Bol je javlja jer taj vazduh vrši pritisak na nerve koji se nalaze oko njega. Bol uglavnom ne traje dugo, te je i dijagnostika teza ukoliko postoji više mogucih uzrocnika, odnosno vise pokvarenih zuba ili više zuba koji su plombirani. Rentgenski snimak može da pomognu kod dijagnostike povrede, odnosno utvrđivanja problematičnog zuba (ili više njih).
  9. 9. SKVIZ ( GNJEČENJE ) MASKOM
  10. 10. Posledice SKVIZA MASKOM.
  11. 11. Barotrauma pluća, koja se javlja prilikom izrona, je ozbiljna i po život opasna povreda. Manifestuje se u nekoliko kliničkih oblika pri čemu se mogu i svi oblici istovremeno ispoljiti: PLUĆNI EMFIZEM (lokalizovano oštećenje plućnog parenhima ) MEDIJASTINALNI EMFIZEM I POTKOŽNI EMFIZEM PNEUMOTORAKS ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA – AGE Nastaje prilikom izrona kada se zbog smanjenja ambijentalnog pritiska poveća zapremine gasa u plućima. Tkiva će se oštetiti ukoliko ekspandirani gas ne bude mogao da se odstrani iz pluća. Gas može ostati zarobljen u plućima zbog postojanja deformiteta i/ili bolesti pluća i neadekvatne tehnike disanja prilikom izrona. Neurološki poremećaji i/ili gubitak svesti prilikom izrona ili neposredno posle izlaska na površinu su manifestacije AGE . Na terenu se mora dati 100% kiseonik i što pre započeti sa hiperbaričnom terapijom.
  12. 12. Boyle Mariotov zakon , smanjenjem pritiska raste zapremina
  13. 13. BAROTRAUMA PLUĆA - ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA
  14. 14. Embolija je začepljenje krvnog suda prouzrokovano stranim telom (embolusom) dospelim krvnom strujom do mesta na kome je izazvalo njegovo potpuno ili delimično začepljenje. Embolus je strano telo koje može biti tromb (ugrušak krvi), mast, vazduh itd. Gasna embolija je stanje uzrokovano gasnim mehurićem dospelim krvnom strujom do mesta na kome je izazvalo njegovo potpuno ili delimično začepljenje. Barotraumatska( ARTERIJSKA ) gasna embojija ( AGE ) ima sličnosti sa dekompresionom bolešću,zbog pojave mehurića,samo se simptomi javljaju u roku od 5-10min.nakon izrona i nezavisni su od dubine ronjenja. Simptomi su:glavobolja,gubitak svesti,krvavi ispljuvak,bol u grudima,paraliza udova i td. Na terenu se mora dati 100% kiseonik i što pre započeti sa hiperbaričnom terapijom.
  15. 15. Neurološki poremećaji i/ili gubitak svesti prilikom izrona ili neposredno posle izlaska na površinu su manifestacije AGE . Na terenu se mora dati 100% kiseonik i što pre započeti sa hiperbaričnom terapijom. Ostale forme barotraume pluća se mogu tretirati samo primenom 100% kiseonika na površini pri čemu se pneumotoraks mora i hirurški zbrinjavati
  16. 16. MEDIJASTIALNI EMFIZEM Nastaje kada se vazduh akumulira u centralnom delu pluća pa pritiska srce i glavne krvne sudove.Simptomi su otežano disanje i kratak dah. POTKOŽNI EMFIZEM Ova pojava obično prati medijastijalni emfizem kada vazduh nađe put do mekih tkiva u bazi vrata gde se zadržava ispod kože.Simptomi su otok vrata i promena u glasu PNEUMOTORAKS U slučaju kada se pluća previše rašire ,maramice koje obavijaju pluća pucaju i vazduh ulazi u ovaj prostor.Simptomi su teškoća u disanju,bol u grudima i plava boja kože,sluznica i noktiju. Leči se hirurškom intervencijom. Ove povrede se tretiraju primenom 100% kiseonika na površini ( do stizanja u medicinsku ustanovu ) Pneumotoraks se mora i hirurški zbrinjavati.
  17. 17. DEKOMPRESIONA POVREDA Definiše se kao organski i/ili funkcionalni poremećaj, izazvan pojavom mehurića u tkivima i cirkulaciji, kod osobe koja je bila izložena redukciji ambijentalnog pritiska. To je poremećaj koji može preći u bolest ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere i postoje dokazi da neotkriveni, zanemareni ili netretirani znaci i simptomi DCP mogu dovesti do permanentnog organskog i funkcionalnog oštećenja.
  18. 18. Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površini, telo je saturisano, što znači da je u njemu rastvoreno tačno onoliko gasa koliko može da se zadrži na tom atmosferskom pritisku. Za odrasle osobe to iznosi oko jedan litar. Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu. Saturisanje organizma se vrši putem respiratornog i cirkulatornog sistema.
  19. 19. Henrijev zakon Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.
  20. 20. 1.58 ATA 1.58 ATA.79 ATA .79 ATA NIVO MORA PA = 1.0 Atm PN2 = 0.79 Atm 10 metara PA = 2.0 ATA PN2 = 1.58 ATA SATURACIJA PT = PN2 Na površini je telo zasićeno sa N2 N2 PT = PN2 SATURISANO N2 PT < PA N2 PT < PN2 N2 teži da se izjednači PT < PA PT < PA PT > PN2 N2 teži da se izjednači N2 PT > PA PT = Parcijalni pritisak N2 u telu PA – Pritisak okoline
  21. 21. Rastvoreni azot u organizmu ne predstavlja problem sve dok se ronilac nalazi pod vodom, odnosno povećanim pritiskom okoline. Problemi mogu nastati kada se pritisak smanjuje, tj. kada se krene ka površini. Kada ronilac izranja, pritisak u organizmu opada i dolazi u stanje kada je pritisak rastvorenog azota u organizmu veći nego pritisak azota u alveolarnom vazduhu. Tkivo je tada u stanju supersaturacije, što znači da ima više rastvorenog gasa nego što može da zadrži na tom pritisku, i teži da ga se oslobodi.
  22. 22. Vreme poluzasićenja ( teorijsko ) različitih tkiva
  23. 23. Growth of bubbles in tissue - porast veličine mehurića sa smanjenjem pritiska Coalescence of bubbles – grupisanje mehurića 1 ATA 0.75 ATA 0.5 ATA 0.25 ATA Boyle’s Law
  24. 24. • DB obično uključuje više znakova • DB može nastupiti tokom, do 24 i više sati nakon ronjena • Najteži oblici nastaju unutar 2 sata nakon ronjenja • Svaki znak upozorenja nastao nakon ronjenja mora se smatrati mogućim DS • Svaki simptom nastao nakon disanja komprimovanog gasa, bez obzira na dubinu i vreme, zahteva prvu pomoć kiseonikom, savet specijaliste, ili asistenciju DAN-a
  25. 25. ČESTI ZNAKOVI UPOZORENJA • Utrnutost • Bol • Glavobolja • Slabost • Vrtoglavica • Neuobičajeni umor • Nagon na povraćanje • Otežano hodanje
  26. 26. • Poremećaj osjećaja na koži • Osip i svrbež • Otežano disanje • Poremećaj vida • Nemir • Paraliza • Trzanje mišića • Nesvest • Vrtoglavica • Poremećaj govora • Poremećaj odgovora na podražaj • Problemi s mokrenjem/stolicom • Problemi sa sluhom • Iskašljvanje krvi • Mentalna konfuzija • Osećaj bolesti OSTALI ZNAKOVI UPOZORENJA
  27. 27. Danas se umesto stare klasifikacije dekompresione bolesti na: Tip I laki ,Tip II teški i Tip III kombinovani - arterijska gasna embolija i DCB sa neurološkim manifestacijama, rezistentna na terapiju, predlaže DESKRIPTIVNA KLASIFIKACIJA koja podrazumeva detaljan opis kliničke slike i evoluciju simptoma u funkciji vremena Dijagnostički elementi su: kliničke manifestacije ; vreme javljanja simptoma (za vreme ronjenja, neposredno posle izrona, nekoliko minuta ili sati posle izrona) ; evolucija simptoma ; navodi se profil ronjenja, odnosno da li je ronjenje zahtevalo dekompresione zastanke •znaci barotraume pluća
  28. 28. Simptomi dekompresione bolesti se javljaju obično u roku od 15 minuta do 12 sati posle izronjavanja. U teškim slučajevima simptomi se mogu javiti ranije. Kasnija pojava simptoma je retka ali moguća, posebno ako se posle ronjenja putuje avionom, ili drugim sredstvom na veću nadmorsku visinu Osnovni simptomi-znaci dekompresione bolesti su: Umor ili slabost. Svrab i peckanje kože. Bol u rukama, nogama zglobovima ili mišićima. Sumaglica. Obamrlost, trnci, oduzetost. Otežano disanje. Kožni osip. Oduzetost. Nestabilnost pri stajanju i hodu. Intenzivni kašalj. Kolaps, nesvest.
  29. 29. TIP I – LAKŠI OBLIK ( Ranija podela ) Obuhvataju (A) kožni oblik i (B) koštano-mišićno-zglobni oblik dekompresione bolesti. Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože, peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi su praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.
  30. 30. Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože, peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi su praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.
  31. 31. TIP II – TEŽI OBLIK Tip II čine: • Nervni (cerebralni) oblik koji ima svoje podoblike: -moždani: zavisno od mesta nastanka mehurića u mozgu može doći do različitih ispada moždanih funkcija (poremećaj vida, sluha, govora, promena ponašanja, glavobolja, nesvestica, koma); - spinalni: mehurići pogađaju leđnu moždinu i izaziva djelomične (pareze) ili potpune (paralize) oduzetosti donjih ekstremiteta kao i poremećaje u funkciji mokraće i stolice; -vestibularni: mehurići poremećuju organ ravnoteže (vrtoglavica, mučnina, povraćanje, posrtanje, gubitak ravnoteže) • Plućni (respiratorni) oblik karakterišu teška stanja nastala prodorom mehurića u plućnu cirkulaciju izazivajući ispade u funkcionisanju pluća (ubrzano disanje, bol u grudima, zadihavanje, nedostatak vazduha, koma i smrt); • Srčani oblik je najteži oblik DB nastaje kada se stvara krvava pena unutar srca čime ono nije u stanju da vrši svoju funkciju. Mehurići prodiru i u srčanu cirkulaciju i, ukoliko se najhitnije ne reaguje, dolazi do brze smrti;
  32. 32. Dekompresiona bolest se klasifikuje prema simptomima, kao Tip I ili Tip II, na osnovu težine neuroloških promena. Ova tabela daje simptome za različite oblike dekompresione bolesti. Klasifikacija dekompresione bolesti prema težini simptoma i znakova bolesti Tip I A (kožni oblik) Tip I B (bends) Tip II A (cerebralni) Tip II A (medularni) Tip II B (respiratorni) •svrabež, •peckanje, •osip, •marmorizacija •bolovi u zglobovima •bol u mišićima •slabost, •nesvestice, konvulzije, •mučnina, povračanje, •vrtoglavica, nistagmus, •pareze i paralize •ataksija, •mišična slabost, •pareze i paralize, •bol oko pojasa, •bol duž kičme, •bol u grudima, •dispnea, gušenje, •gubitak svesti Mehurići gasa se mogu javiti bilo gde u telu ali učestalost njihove pojave najizraženija je u predelu ramena, laktova, kolena i članka noge.
  33. 33. BENDS Naziv je dobio po ondašnjoj “ modi” jer su u taj položaj zauzimali pogođeni Tipom I B (bolovi u zglobovima , bol u mišićima )
  34. 34. REKOMPRESIONA KOMORA
  35. 35. Lečenje dekompresione bolesti i barotraumske gasne embolije vrši se rekompresijom. Stavljanjem obolelog pod povišeni pritisak, gasni mehurići u krvotoku postaju manji (Bojl-Maritovo zakon), a istovremeno dolazi do rastvaranja gasova u tkivima (Henrijev zakon).
  36. 36. DAN Europe: analysis of 202 cases of DCS 1989-1993 Depth > 30 msw Deco diving Error ascent / stops Repetitive dive Stress – Fatigue Multiday diving Material fault Altitude after dive
  37. 37. AZOTNA NARKOZA / pijanstvo dubina / Azot je inertan gas koji se ne troši u organizmu, ali pri povećanom pritisku on postaje narkotičan. To se dešava zbog rastvorenog azota u ćelijama mozga gde se azot ponaša kao anestetik i ometa prenos signala između neurona /nervnih ćelija/ Udisanje azota koji se nalazi u vazduhu sa porastom dubine (parcijalnog pritiska) proporcionalno povećava količinu azota rastvorenog u organizmu ( Henrijev zakon ) “Martini” zakon
  38. 38. Klinička slika je slična alkoholnom pijanstvu pa je sinonim za azotnu narkozu pijanstvo velikih dubina. Naime, ronilac ima smanjenu percepciju sebe i okoline, smanjenu radnu sposobnost i kontrolu svojih postupaka sve do potpunog gubitka kritičnosti. Narkotično dejstvo azota počinje već oko 30 m dubine u lakim formama ( konfuzija, dremljivost , blaga euforija) i brzo se produbljuje sa povećanjem dubine sve do gubitka svesti.
  39. 39. Azotna narkoza u početku utiče na vršenje osnovnih koordiniranih radnji i ronilac se oseća dremljivo. U daljem toku osoba se ponaša često euforično, slično kao kod alkoholnog pijastva i na postavljena pitanja nesuvislo odgovara.
  40. 40. Poodmaklo stanje manifestovano je psihičkom tupošću, defektima u sećanju, pomućenjem svesti i na kraju ronilac može pasti u san. Moguće su i pojave halucinacija. Ova pojava nije opasna sama po sebi, ali pošto utiče na rasuđivanje i sposobnost ronioca da se adekvatno ponaša tokom ronjenja, može izazvati neželjene posledice.
  41. 41. Toksični efekti azota su i najvažniji razlog zbog čega se ronjenja sa vazduhom ograničavaju na maksimalnu dubinu od 40 metara, odnosno ustanovljena je sigurnosna granica maksimalno dozvoljenih vrednosti parcijalnog pritiska azota od 3,95 bara u mešavini koja se diše, a u okviru koje bi ronjenje trebalo da bude bezbedno.
  42. 42. Određeni faktori povećavaju rizik od dobijanja azotne narkoze. To su: napetost, prirodna neotpornost, neiskustvo, upotreba alkohola ili određenih lekova pre ronjenja zamor težak rad povećanje ugljen-dioksida u organizmu brz zaron slaba vidljivost hladna voda
  43. 43. Preventiva: ne roniti na dubinama većim od 40m ukoliko se roni sa komprimovanim vazduhom ukoliko se roni preko 30m, to učiniti tek posle 2-3 dana ronjenja na manjim dubinama zbog prilagođavanja organizma obavezno roniti u paru, nikada sam
  44. 44. HIPEROKSIJA /trovanje kiseonikom/ Kiseonik je gas koji je neophodan za održavanje života, ali ukoliko se diše pod povišenim pritiskom, ponaša se kao otrov. U rekreativnom ronjenju sa komprimovanim vazduhom je veoma redak slučaj trovanja, i do pojave hiperoksije dolazi samo na dubinama na kojima parcijalni pritisak O2 poraste preko kritične granice koja iznosi 1,6 bara. Dubina na kojoj parcijalni pritisak kiseonika dostiže tu granicu se može izračunati pomoću Daltonovog zakona. 100 . p1 P = ------------------- A Pošto se za rekreativna ronjenja koristi atmosferski vazduh gde je kiseonik zastupljen sa 20% znači da će se kritičan nivo parcijalnog pritiska kiseonika od 1,4 bara dostići na dubini od 60m. 100 . 1,4 P = ----------------------- = 7 bara = 60m 20
  45. 45. Trovanje kiseonikom se javlja u dva oblika: Plućni oblik / Loran-Smitov efekt / i Neurotoksični oblik - kiseonikova epilepsija - Pol Bertov efekt Neurotoksično delovanje se javlja nakon relativno kratkog izlaganja kiseoniku pod povišenim pritiskom. Dubina /odnosno parcijalni pritisak kiseonika u smeši koja se diše/ i vreme udisanja su odlučujući faktori za pojavu ove bolesti.
  46. 46. Početni simptomi su uznemirenost, bledilo lica, mučnina, znojenje, nagon za povraćanjem, sužavanje vidnog polja, a nastavljaju se sa trzanjem mišića na licu, potkolenicama, bedrima i drugim mišićavim delovima tela. Ukoliko se nastavi sa udisanjem kiseonika pod povišenim pritiskom slede grčevi, koji su identični sa grčevima kod padavice, a napadi mogu da traju od nekoliko desetina sekundi do 2-3min. Grčeve prati pomućenje ili gubitak svesti. Za vreme izrona ili smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika, simptomi polako nestaju, da bi se potpuno izgubili dolaskom na atmosferski pritisak.
  47. 47. Kod kiseoničkog aparata gde se diše čist kiseonik ( 100 % ) ta dubina iznosi 6 metara (parcijalni pritiska kiseonika = 1,6 bar ) Kiseonički aparat APARAT ZATVORENOG KRUGA DISANJA
  48. 48. TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM HIPERKAPNIJA, HIPERKARBIJA, Ugljen dioksid je produkt metabolizma koji se neprestano stvara u organizmu, ali se efikasno odstranjuje mehanizmom krvotoka i disanjem (izdahom). Nagomilavanje ugljen dioksida u organizmu je obično posledica njegovog pojačanog stvaranja i neadekvatne ventilacije, odnosno odstranjivanja posredstvom disanja . Prilikom rekreativnog ronjenja se ispoljava zbog štednje vazduha od strane ronilaca (skip breathing), zamaranja prilikom ronjenja, vršenja podvodnih radova na dubinama preko 30 metara (velika gustina gasa - pojačan disajni rad, ali i otpor regulatora).
  49. 49. Povišeni ugljen-dioksid u početku prouzrokuje glad za vazduhom /ubrzano disanje/, konfuziju, toplinu u licu i ponekad se oseća pritisak pod grudnom kosti. Ukoliko se uzrok ne otkloni dalje se javljaju izrazito crvenilo lica, glavobolja u slepoočnicama /uz osećaj kucanja/, vidljive sluznice postaju ljubičaste boje, mučnina i povraćanje. U poodmakloj fazi dolazi do psihičke tuposti, pospanosti i na kraju do gubitka svesti. U besvesnom stanju, smanjuje se brzina disanja, usporava se srčana akcija i krvni pritisak opada. Trovanje CO2 može biti praćeno poremećajima vida i sluha.
  50. 50. Preventiva: Disati duboko i sporo kako bi se neutralisao mrtvi vazdušni prostor Ne štedeti vazduh preskakanjem udaha Ne dozvoliti zadihanost pod vodom, a ako se zadiše, ronilac mora smanjiti aktivnost Pravilno puniti ronilačke boce sa ispravnim kompresorom i odgovarajućim filterima Roniti samo sa ispravnim ronilačkim aparatom Ukoliko se ronilac zamori i oseća glad za vazduhom, mora prestati sa kretanjem pod vodom i pokušati da smiri disanje u vidu ređih ali dubljih udaha. Vođe ronjenja moraju prepoznati i reagovati na prve znake umora i ubrzanog disanja kod članova svoje grupe, ali i prilagoditi režim ronjenja i brzinu kretanja pod vodom prema potrebi najmanje utreniranog ronioca.
  51. 51. TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM Skoro isključivo se javlja iz kontaminiranih boca u koje je CO dospeo prilikom punjenja. Prisustvo CO je teško detektovati, jer je to gas bez mirisa i ukusa.
  52. 52. CO ( kao i CO2 ) može dospeti u boce prilikom punjenja kompresorom na benzinski ili dizel pogon.
  53. 53. PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA
  54. 54. PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA
  55. 55. Ugljen-monoksid se vezuje sa hemoglobinom u krvi i onemogućava prenos kiseonika. Hemoglobin se vezuje lakše sa ugljen-monoksidom nego sa kiseonikom /200-250 puta/, a teško se i dugo oslobađa. Potrebno je 8-12 sati da se uneti CO izdvoji iz organizma. Pod povišenim pritiskom, raste i parcijalni pritisak ugljen-monoksida, pa su otrovne i veoma male količine koje na atmosferskom pritisku nemaju uticaj na organizam. Prvi simptom trovanja je osećaj pritiska u glavi /u temenu i slepoočnicama/. Sa porastom koncentracije gasa javlja se šum u ušima, vrtoglavica, mučnina i povraćanje, drhtanje prstiju, opšta slabost i gubitak svesti, a ponekad i konvulzije /grčevi/.
  56. 56. • Uvek proveriti ispravnost kompresora i filtera • Puniti boce samo čistim vazduhom koji je prošao kroz ispravne i kvalitetne filtere • Prilikom punjenja boca obratiti pažnju na eventualni vetar i položaj usisnog ventila na kompresoru. Prva pomoć: povratak na površinu odstraniti izvor ugljen-monoksida kontrolisati disanje i puls i primeniti reanimaciju ako je potrebno primeniti 100% kiseonik što pre kontaktirati kvalifikovanu medicinsku pomoć hospitalizacija
  57. 57. Hipotermija i hipertermija (uzroci, preventiva, simptomi, postupci) Kako voda ima oko 25 puta veću toplotnu provodljivost od vazduha ronioci su suočeni sa problemom brzog gubljenja toplote iz organizma. Razmena toplote u ronjenju odvija se: kondukcijom, konvekcijom, radijacijom, disanjem i uriniranjem.
  58. 58. HIPOKSIJA HIPOKSIJA /nedostatak kiseonika/ Hipoksija je stanje izazvano nedostatkom kiseonika u organizmu koje nastaje zbog smanjenja parcijalnog pritiska u udahnutom vazduhu, ili nemogućnosti da već udahnuti kiseonik bude iskorišćen ili kada kiseonik u udahnutom vazduhu padne ispod optimalnog nivoa. Hipoksija se javlja naglo, i često bez ikakvog upozorenja.
  59. 59. Ronioci na dah, a naročito podvodni ribolovci, često forsiraju dužinu boravka pod vodom i u fazi izrona dožive hipoksiju i gubitak svesti Za vreme boravka na dubini zbog povećanog opšteg pritiska visok je i parcijalni pritisak kiseonika u plućima. Tokom izrona naglo se smanjuje opšti pritisak pa i parcijalni pritisak kiseonika, te se neposredno pred površinom dostiže opasna hipoksična zona kada se gubi svest.
  60. 60. Hiperventilacija predstavlja forsirano, ubrzano i produbljeno disanje koje traje neko vreme. Više od dva-tri respiratorna ciklusa forsiranog disanja remete fiziološko stanje organizma. Hiperventilacijom značajno snižavamo količinu CO2 u organizmu, čime odlažemo pojavu gladi za vazduhom.
  61. 61. UTAPANJE (etiologija, prevencija) Utapanje ili davljenje je akutno gušenje izazvano prisustvom vode u disajnim putevima, koja sprečava prodor vazduha u pluća. Svako stanje koje može dovesti do gubitka svesti kao što su šećerna bolest, epilepsija, srčana aritmija i sl., može takođe dovesti i do davljenja. Kod ronjenja na dah utapanje najčešće nastupa posle gubitka svesti koje može biti izazvano hipoksijom, naglim ulaskom u hladnu vodu, udarcem, zbog pucanja bubne opne do koje dolazi zbog upornog forsiranja Valsalvinog manerva ili na neki drugi način
  62. 62. U autonomnom ronjenju utapanje najčešće nastupa kao posledica grubog kršenja sigurnosnih mera. Povod za utapanje loše obučenih i neiskusnih ronilaca može biti i neznanje ili panika koja nastupa prilikom banalnih incidenata kao što su punjenje maske vodom, ispuštanje usnika regulatora i sl.
  63. 63. PREVENCIJA Obavezno izvršiti lekarske preglede za bavljenje ronjenjem Roniti u okviru svojih kvalifikacija i trenutnih fizičkih mogućnosti. Postepeno ulaziti u vodu, naročito ako je ronilac bio izložen suncu Pažljivo izvoditi Valsalvin manevar / ne forsirati ga / Uvek roniti u paru, nikad sam Pod vodom sprečiti pojavu panike
  64. 64. Pri ronilačkom udesu, trenutna prva pomoć na mestu ronjenja, osnova je za brzi oporavak bez posledica • Efikasnost hiperbaričnog lečenja i rehabilitacije zavisi od pravovremenog pružanja prve pomoći • Medicinsko osoblje obično nije dostupno na mestu ronjenja: svaki ronilac treba biti osposobljen da prepozna ronilački udes i pruži pravovremenu, odgovarajuću prvu pomoć
  65. 65. Ako unesrećeni diše i reaguje na podražaj - postavite ga u ležeći položaj na leđa ili bok Ako unesrećeni diše i ne reaguje na podražaj - postavite ga u ležeći položaj na bok Ako unesrećeni ne diše - postavite ga u ležeći položaj na leđa
  66. 66. ŠTA JE STRES STRES je subjektivno reagovanje koje osoba doživljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja koje se javljaju kada osoba za neki događaj proceni da je opasan ili uznemiravajući i prevazilazi njene kapacitete nošenja sa postojećom situacijom
  67. 67. ŠTA NAM JE VAŽNO ? Šta je STRESNA SITUACIJA ili STRESOR Kakva je moguća REAKCIJA NA STRESNU SITUACIJU Kada govorimo o potencijalnim faktorima stresa – stresorima, najčešće mislimo na neki događaj ili situaciju, koji doživljavamo kao pretnju, opasnost, pritisak ili stegu
  68. 68. STRESORI U RONJENJU Problemi sa opremom Fizički i psihološki problemi Uslovi za ronjenje
  69. 69. STRESOR :PSIHOLOŠKI FAKTORI.
  70. 70. Stresna situacija – korak do napada panike Panika - definiše se kao haotičan i neprimeran odgovor na stresne situacije • Napad panike jeste iznenadni osećaj veoma jakog straha i uplašenosti, osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma. • Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da joj se nešto zaista strašno dešava.
  71. 71. KAKVU REAKCIJU ŽELIMO ? STANI ( smiri se ) DIŠI MISLI REAGUJ KAKVU REAKCIJU NE ŽELIMO ? NEKONTROLISANI IZRON AGRESIVNU REAKCIJU
  72. 72. T5. POSTUPCI SPASAVANJA I PRVA POMOĆ: • Definisanje pojmova • Procena situacije i izbor postupka • Tehnike spasavanja i pružanja prve pomoći (tegljenje, izvlačenje, veštačko disanje, masaža srca, transport, nega)

×