Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.

Skripta kpa beograd

3.666 Aufrufe

Veröffentlicht am

Skripta P1

Veröffentlicht in: Sport
  • Follow the link, new dating source: ♥♥♥ http://bit.ly/39pMlLF ♥♥♥
       Antworten 
    Sind Sie sicher, dass Sie …  Ja  Nein
    Ihre Nachricht erscheint hier
  • Sex in your area is here: ❶❶❶ http://bit.ly/39pMlLF ❶❶❶
       Antworten 
    Sind Sie sicher, dass Sie …  Ja  Nein
    Ihre Nachricht erscheint hier
  • Hey guys! Who wants to chat with me? More photos with me here 👉 http://www.bit.ly/katekoxx
       Antworten 
    Sind Sie sicher, dass Sie …  Ja  Nein
    Ihre Nachricht erscheint hier

Skripta kpa beograd

  1. 1. CMAS - Confederation Mondiale des Activites Subaquatiques SOPAS – Savez organizacija podvodnih aktivnosti Srbije CMAS RONILAC R1(P1) SKRIPTA / PRIRUČNIK PRIREDILI: Milorad Đuknić M3 Bruno Bratović M2 Božana Ostojić M3 RECENZENT Zoran Radoičić M3
  2. 2. UZOR - USLOVI I STANDARDI ZA OBUKU RONILACA PROGRAM OBUKE RONIOCA P1* TEORIJSKA PREDAVANJA: T 1. CILJ OBUKE I NAČIN REALIZACIJE T 2. VAZDUH, VODA I ZAKONI FIZIKE OD ZNAČAJA ZA RONJENJE T 3. OSNOVNA, AUTONOMNA RONILAČKA OPREMA I POMOĆNA OPREMA T 4. TOKSIČNO DELOVANJE GASOVA U RONJENJU T 5. OSNOVI FIZIOLOGIJE RONJENJA T 6. BAROTRAUME T 7. DEKOMPRESIONE POVREDE T 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ T9. PRINCIPI BEZBEDNOSTI U RONJENJU T10. PODVODNA ORIJENTACIJA I RONILAČKA SREDINA T11. PODVODNI SPORTOVI PRAKTIČNA OBUKA: (8 u zatvorenoj + 5 u otvorenoj vodi) V1. UPOTREBA MPD (MASKE, DISALICE,PERAJA) V2. RASPREMANJE I OPREMANJE MDP V3. PRAKTIČNA PRIMENA AUTONOMNE RONILAČKE OPREME U MESTU V4. PRAKTIČNA PRIMENA AUTONOMNE RONILAČKE OPREME U POKRETU V5. PRAKTIČNA PRIMENA AUTONOMNE RONILAČKE OPREME UZ BRATSKO DISANJE V6. RASPREMANJE I OPREMANJE ARO BEZ IZRANJANJA I VEŽBA SPASAVANJA V7. RONJENJE SA I BEZ ARO I MDP I OPREMANJE POD VODOM V8. PROVERA RONILAČKIH VEŠTINA PREMA USLOVIMA ZA STICANJE KATEGORIJE P1 V9. RONJENJE U OTVORENOJ VODI SA OBALE V10. RONJENJE U OTVORENOJ VODI V11. VEŽBA SPASAVANJA U OTVORENOJ VODI V12. DVA STAŽNA RONJENJA
  3. 3. CMAS (Confédération Mondiale des Activitiés Subaquatiques) Svetski savez podvodnih aktivnosti, je prva međunarodna ronilačka asocijacija na svetu osnovana 1959. godine od strane 15 zemalja i J.Y.Coustea, koja je ronjenje ustrojila po načelima preuzetim iz vojnog ronjenja. Razvoj evropskog amaterskog ronjenja se odvijao putem nacionalnih saveza koji su okupljali klubove sportskih ronilaca. CMAS je neprofitabilna organizacija koja okuplja sve nacionalne ronilačke saveze sveta, te je time krovna ronilačka organizacija u svetu, koja je uz ostale aktivnosti vezana za organizaciju i sprovodjenje svih vrsta sportsko takmičarskih disciplina ronjenja do ranga svetskih prvenstava, čime se izdvaja od ostalih svetskih organizacija ronilaca koje su profitabilnog karaktera. CMAS je jedina ronilačka organizacija koja istovremeno razvija i ronilački takmičarski sport (brzinsko plivanje perajima, podvodni hokej, podvodnu orjentaciju, podvodne veštine i ronjenje na dah sa više disciplina) tako da je CMAS i član MOK (Medjunarodnog olimpijskog komiteta) a SOPAS Olimpijskog komiteta Srbije. Na osnivanju CMAS pored Francuske, Nemačke, Belgije, Brazila, Grčke, Italije, Monaka, Portugalije, USA, Švajcarske, učestvovala je i tadašnja Jugoslavija sa Savezom za sportski ribolov i podvodne aktivnosti SFRJ. Ono što razlikuje CMAS od drugih ronilačkih asocijacija je u tome što je CMAS definisan kao međunarodna edukativna i sportska asocijacija nacionalnih saveza podvodnih aktivnosti, gde je ronilačka obuka organizovano preko ronilačkih klubova učlanjenjih u nacionalni ronilački savez. Prednost CMAS sistema obrazovanja i obuke ronilaca je u tome što se obučeni ronilac ne prepušta samom sebi, već mu se ronjenje i daljnje usavršavanje omogućava u okviru kluba što nije slučaj sa drugim ronilačkim asocijacijama gde su nosioci ronilačkog obrazovanja profesionalni ronilački centri i instruktori. Savez Organizacija Podvodnih Akitvnosti Republike Srbije – SOPAS je nacionalni granski savez član CMAS (Confédération Mondiale des Activitiés Subaquatiques). SOPAS je osnovan 1966. godine.
  4. 4. UZOR - USLOVI I STANDARDI ZA OBUKU RONILACA OPŠTE ODREDBE • DEFINICIJA RONJENJA Ronjenje je boravak ronioca pod vodom uz osiguranje fizioloških uslova disanja (ronjenje sa aparatom) ili bez osiguranja tih uslova (ronjenje na dah). Ronjenje počinje onog trenutka kad ronilac zaroni i prestane disati atmosferski vazduh, a prestaje kad nakon izronjavanja počne ponovo da ga diše. Dubina ronjenja ograničena je prirodnim i tehničkim faktorima, kao i kategorijom ronioca. Stažnim ronjenjem se smatra svako ronjenje izvedeno prema odredbama ovog Pravila, koje je upisano u ronilačku knjižicu i dnevnik ronjenja organizacija. • 1.2. Kategorizacija ronilaca U zavisnosti od godina starosti, iskustva, teorijske i praktične obučenosti i ronilačke aktivnosti kategorije ronilaca su sledeće: • ronilac sa 1 zvezdom (R1) • ronilac sa 2 zvezde (R2) • ronilac sa 3 zvezde (R3) • ronilac sa 4 zvezde (R4) • instruktor sa 1 zvezdom (M1) • instruktor sa 2 zvezde (M2) • instruktor sa 3 zvezde (M3) Podaci o stečenoj kategoriji unose se u ronilačku knjižicu, a mogu se potvrditi karticom i diplomom. • 1.3. Opšti uslovi za sticanje kategorija Da bi se steklo zvanje bilo koje kategorije iz tačke 1.2. ovog Pravila kandidat mora ispuniti sledeće opšte uslove: • da je član kluba - organizacije čija je osnovna delatnost bavljenje podvodnim aktivnostima i koja je član Saveza; • da je dobrovoljno opredeljen za bavljenje podvodnim aktivnostima (lica koja nisu punoletna moraju imati potvrdu o saglasnosti roditelja - staratelja); • da ima lekarsko uverenje za bavljenje podvodnim aktivnostima ne starije od 6
  5. 5. meseci izdato od ovlašćene ustanove ili lekara specijaliste podvodne ili sportske medicine; • da savlada teorijske i praktične sadržaje i ovlada veštinama predvidjenim za odredjenu kategoriju; • da prethodnu kategoriju nije stekao u tekućoj kalendarskoj godini • da ispunjava specifične uslove predvidjene za svaku pojedinu kategoriju • 1.4. Standardi i uslovi ronilačkih kategorija 1.4.1. RONILAC SA JEDNOM ZVEZDOM (R1) Smatra se da je C.M.A.S. Ronilac R1(P1) osposobljen da koristi opremu za ronjenje, planira i izvodi ronjenja koja ne zahtevaju obavezne dekompresione zastanake i da može da roni bez nadzora Instruktora ili Vođe ronjenja sa roniocem najmanje iste kategorije, pravilno opremljen i u uslovima koji su isti ili bolji od onih u kojima je vršio obuku. C.M.A.S. Ronilac R1(P1) je osposobljen za ronjenje unutar sledećih parametara: Koristi vazduh kao gas za disanje; Izvodi ronjenja koja ne zahtevaju obavezne dekompresione zastanake; Izvodi ronjenja tokom dnevnog svijetla; Izvodi ronjenja u sredinama gde je moguć direktni izron na površinu ; Izvodi ronjenja samo kada je obezbeđena podrška na površini; Izvodi ronjenja pod uslovima koji su jednaki ili bolji od uslova u kojima se obučavao. Specifični uslovi za sticanje kategorije: • da ima najmanje 14 godina; • da je plivač i • da je sposoban da roni na dah. Sadržaj ispita za sticanje kategorije: Provera teoretskog znanja (po pravilu testiranje); Ulazak u vodu i plivanje na disalicu sa laro opremom u dužini od 100 metara; Pravilan zaron, raspremanje i opremanje na dubini od 3-5 metara i Bratsko disanje u pokretu sa promenom pravca. Ispit se polaže pred instruktorom koji je realizovao kurs.
  6. 6. T 2. VAZDUH, VODA I ZAKONI FIZIKE OD ZNAČAJA ZA RONJENJE - Sastav vazduha i osobine gasova - Fizičke karakteristike vode (gustina, vidljivost, temperatura) - Pritisak (atmosferski, hidrostatski i apsolutni) - Arhimedov zakon - Daltonov zakon - Bojl-Mariotov zakon - Henrijev zakon VAZDUH Najrasprostranjenija mešavina gasova je vazduh koji je i najbitniji za rekreativno ronjenje. Pri normalnom atmosferskom pritisku 1 lit vazduha ima masu 1,293 grama , 1000 litara vazduha ima masu od 1293 grama. U normalnim okolnostima sastav vazduha je: AZOT /N2/ 78,084% KISEONIK /O2/ 20,946% ARGON /Ar/ 0,934% UGLJEN-DIOKSID /CO2/ 0,033% OSTALI GASOVI 0,003%
  7. 7. -Azot se smatra inertnim gasom, bar što se rekreativnog ronjenja tiče, i najzastupljeniji je sastojak atmosfere.Iako direktno ne utiče na respiratorni sistem, kada se diše pod povećanim pritiskom azot »umrtvljuje« centralni nervni sistem čime se povećava otpor pri disanju na velikim dubinama. -Kiseonik je bezbojan gas, bez ukusa i mirisa i neophodan je za životne procese. U vazduhu se nalazi približno 21% kiseonika. Može se slobodno udosati kada je u rasponu od 0,16 do 0,6 bara, što na 0m nadmorske visine odgovara zastupljenosti od 16 do 60 % u vazduhu. Ako se udiše pod parcijalnim pritiskom nižem od 0,16 bara / 16% / dolazi do hipoksije / nedostatak kiseonika/, a ispod 0,07 bara / 7% / i do smrti. Kada se diše pod povećanim pritiskom, kiseonik postaje veoma štetan i može izazvati ozbiljna oštećenja u organizmu.Kada parcijalni pritisak kiseonika pređe 1,6 bar-a on postaje otrovan. Interesantno je napomenuti da 85% od ukupne količine kiseonika na zemlji proizvodi sićušni morski plankton. -Ugljen-dioksid je još jedan gas, bez mirisa, boje i ukusa.U prirodi se nalazi kao rezultat disanja životinja i truljenja organskih materija to u procentu od oko 0,03%.U plućima se nalazi oko 5,3% ugljen-dioksida. Predstavlja neophodan gas za regulisanje procesa razmene gasova u organizmu /disanje/, a zbog raznih poremećaja koje može da izazove, premalo ili previše ovog gasa može ugroziti život ronioca. -Ugljen-monoksid je izrazito otrovan gas, koji se u prirodi nalazi kao rezultat nekompletnog sagorevanja organskih goriva i vrlo ga je teško otkriti. Najčešće se u ronilačkom aparatu nalazi kao posledica loše postavljenopg usisnog ventila ili neispravnog filtera kompresorora. -Helijum , u vazduhu ga ima u vrlo maloj količini /oko 0,00046%/. Ovaj gas nema ni boju, ni ukus ni miris. Veoma je lak, odlično provodi toplotu i zvuk, i toliko je inertan da se ne jedini čak ni sa samim sobom. U ronjenju se koristi kao zamena za azot u smešama zajedno sa kiseonikom, i koristi se za disanje na velikim dubinama. Zbog njegove visoke provodljivosti toplote, ronilac vrlo brzo gubi telesnu toplotu dišući mešavinu sa helijumom i kiseonikom / heliox-mešavina /. -Vodonik je najlakši od svih gasova i, takođe je bez mirisa, boje i ukusa. Njegova upotreba u mešavini sa kiseonikom za ronjenje je moguća. Mana ove mešavine je da je visoko eksplozivna. Da bi se eksplozivnost smeše smanjila, potrebno je procenat kiseonika u smeši smanjiti do ispod 4% što je prikladno za ronjenje na dubinama koje su veće od 30m. -Neon je inertan gas čija je upotreba u ronjenju za sada samo u fazi eksperimenata.
  8. 8. VODA Fizičke karakteristike vode (gustina, vidljivost, temperatura) Fizičke osobine vode su karakteristike koje se mogu registrovati čulima ( boja, miris) ili izmeriti bez promena njenih osobina. Čista voda nema boju, ukus ni miris. Gustina vode je 1 kg/l i ova vrednost se uzima kao standard za određivanje gustine drugih supstanci. Pri normalnom pritisku voda mrzne, odnosno prelazi u led, na temperaturi od 0°C, a ključa, tj. prelazi u vodenu paru na 100°C. Ukoliko se pritisak menja, menja se i temperatura prelaska vode u drugo agregatno stanje. Tako na primer, voda na vrhu Mont Everesta ključa na samo 68°C. GUSTINA VODE ZAVISI OD: Temperature , rastvorenih soli. Što je količina rastvorenih soli veća,veća je i gustina vode. Gustina leda manja je od gustine tečne vode. U intervalu temperature od 0°C do 4°C gustina vode raste i na 4°C dostiže svoj maksimum, da bi daljim povećanjem temperature gustina počela da opada. Na providnost vode utiče niz faktora: ugao sunčevih zraka, vremenske prilike, količina materija prisutnih u vodi, organska produkcija. Na osnovu providnosti vode s mogu podeliti na: bistre; skoro bistre; slabo zamućene; zamućene; veoma mutne; neprovidne
  9. 9. VODA I PLOVNOST Arhimed je prvi objasnio ovu pojavu zakonom: SVAKO TELO URONJENO U TEČNOST GUBI PRIVIDNO OD SVOJE TEŽINE ONOLIKO KOLIKA JE TEŽINA ISTISNUTE TEČNOSTI. Jednostavnije rečeno, ako je težina istisnute tečnosti veća od težine samog tela, telo pliva /ima pozitivnu plovnost/, a ako je manja, telo tone /ima negativnu plovnost/. Tela čija je težina jednaka težini istisnute tečnosti imaće neutralnu plovnost. Jedan kubni santimetar destilovane vode teži 1,0g. Morska voda, zbog rastvorene soli teži 1,02g. Zbog veće gustine vode, ronilac ima veću plovnost u morskoj nego u slatkoj vodi. Uopšteno govoreći, čovek ima tendenciju da pliva ili da vrlo malo potone, do visine očiju, što znači da je veoma blizu neutralne plovnosti. Neutralna plovnost se postiže pomoću pojasa sa tegovima. Kompezatori plovnosti se koriste za još preciznije balansiranje i njihova je prednost što se u toku samog ronjenja menja plovnost jednostavnim dodavanjem ili izbacivanjem vazduha.
  10. 10. VODA I PRITISAK Pritisak se u ronjenju razmatra kao atmosferski, relativni, apsolutni i parcijalni pritisak. -Atmosferski pritisak koji vlada na površini mora iznosi 1 bar ili 1kg/cm2 ili/1 atmosfera ili 760mmHg odnosno 14,7psi/. -Relativni pritisak /ili kako se još zove manometarski/ je onaj koji se meri sa instrumentom /manometrom/ s tim što instrument ne uračunava u njega i atmosferski pritisak. -Apsolutni pritisak je zbir atmosferskog i relativnog. U ronjenju je bitan i parcijalni pritisak koji se odnosi na smeše gasova. APSOLUTNI PRITISAK = ATMOSFERSKI PRITISAK + RELATIVNI PRITISAK Na ronioca, čije je telo sastavljeno uglavnom od tečnosti, ovaj pritisak deluje ravnomerno i zbog toga je, teoretski, moguće izdržati veliki pritisak ispod .Međutim, u telu se nalaze i šupljine ispunjene vazduhom /pluća, sinusne, ušne i sl./ i pritisak deluje na njih drugačije, tako da su ronioci pri rešavanju problema sa pritiskom okrenuti uglavnom tim pojavama. Pod vodom pritisak se javlja iz dva izvora: same vodene mase(relativnog pritiska) i atmosferskog pritiska koji deluje na površinu vode. Pošto je voda nestišljiva, ovaj nivo ostaje nepromenjen sa porastom dubine, tako da se na svaki manometarski pritisak dodaje i taj 1 bar kako bi se dobio apsolutni pritisak koji vlada na konkretnoj dubini. Sa povećanjem dubine, ravnomerno se povećava i pritisak okoline, i to svakih 10m, za približno 1 bar.
  11. 11. ZAKONI O GASOVIMA OPŠTI ZAKON O GASOVIMA -Molekuli gasova su veoma udaljeni jedni od drugih i u konstantnom su kretanju usled kinetičke energije pri čemu se sudaraju međusobno, ali i sa zidovima suda u kome se nalaze. Sudari molekula se mogu izmeriti i nazivaju se pritisak gasa. Osim od pritiska i temperature, ponašanje gasova zavisi i od zapremine. Kao rezultat toga, matematički se može postaviti opšti zakon o gasovima: P . V = n . R . T gde je: P - apsolutni pritisak V - zapremina suda u kom se gas nalazi n - broj molova gasa R - univerzalna gasna konstanta od 8314 J/K T - apsolutna temperatura BOJL-MARIOTOV ZAKON Ovaj zakon govori o odnosu pritiska i zapremine gasova i glasi: PROIZVOD PRITISKA I ZAPREMINE GASA JE KONSTANTAN PRI KONSTANTNOJ TEMPERATURI. P . V = const /uz konstantnu temperaturu/ gde je: P - apsolutni pritisak V - zapremina suda u kojem se gas nalazi Pomoću ove formule moguće je izračunavati promena pritiska ili zapremine kada se ronilac pomera s jedne na drugu dubinu: P1 . V1 = P2 . V2 Ovaj zakon je roniocima važan, da bi mogli da proračunaju koliko brzo će potrošiti vazduh iz boce u zavisnosti od dubine na kojoj se nalaze.
  12. 12. P ↑ → V ↓ Ako pritisak raste, onda zapremina opada GEJ – LISAKOV ZAKON Bojl – Mariotov zakon se odnosi na pritisak i zapreminu, pri čemu temperatura nije uzimana u obzir. PROMENA PRITISKA ILI ZAPREMINE ISTE KOLIČINE GASA, DIREKTNO JE PROPORCIONALNA PROMENI APSOLUTNE TEMPERATURE. Matematički to izgleda ovako: P . V ------------- = K T gde je: P - apsolutni pritisak V - zapremina suda u kojem se gas nalazi T - apsolutna temperatura
  13. 13. K - konstanta I ova formula se može predstaviti u upotrebljivijem obliku za ronioce: P1 x V1/T1 = P2 x V2/T2 Opšti zakon o gasu u ovom obliku pokazuje odnos svih faktora bitnih za ronjenje /pritisak, temperatura i zapremina/ i omogućava da se izračuna neka nepoznata veličina, na primer, pritisak u boci, koja se tokom punjenja zagrejala, a koristiće se u vodi sa nižom temperaturom: NAPOMENA ! Da bi se dobili tačni rezultati, temperatura se mora izražavati u Kelvinovim / koji pokazuju apsolutnu temperaturu / a ne u Celzijusovim stepenima / 0 stepeni C = 273 stepeni K /. DALTONOV ZAKON -Opšti zakon o gasu objašnjava ponašanje gasova u mešavina od kojih je sastavljena. Kada se gasovi mešaju, ukoliko ne postoji hemijska privlačnost, svaki od njih zadržava svoje osobine, kretanje i svoj pritisak kojim će delovati u gasnoj smeši. -PRITISAK KOJI VRŠI GASNA MEŠAVINA JEDNAK JE ZBIRU PARCIJALNIH PRITISAKA GASNE MEŠAVINU, AKO BI SAM ZAUZIMAO CELU ZAPREMINU. Odnosno matematički: P /ukupno/ = P1+P2+P3+......Pn U osnovi ovo znači da svaki gas u mešavini deluje nezavisno od drugih. Individualni pritisak svakog gasa u mešavini se naziva parcijalni pritisak, i njegova visina zavisi od procenta tog gasa i opšteg pritiska mešavine.
  14. 14. Parcijalni pritisak svakog gasa od kojih se mešavina sastoji može se izračunati pomoću formule: P . A P1 = ------- 100 gde je: p1 - parcijalni pritisak gasa P - apsolutni pritisak smeše A - procenat gasa u smeši Poznavanje parcijalnih pritisaka gasova pri povišenom pritisku okoline je od osnovnog značaja za bezbedno ronjenje, jer fiziološki efekat gasova zavisi od njegovog parcijalnog pritiska. HENRIJEV ZAKON Gasovi se u prirodi ne nalaze samo kao slobodni, već se često nalaze i rastvoreni u raznim tečnostima Ponašanje gasova rastvorenih u tečnosti je značajno za odvijanje životnih procesa kako u normalnim uslovima, tako i u uslovima povišenog pritiska, koji vladaju ispod površine. Gasovi rastvoreni u tečnosti zadržavaju svoje osobine, tako da vrše pritisak iako su apsorbovani. Koliko će se gasa rastvoriti u nekoj tečnosti zavisi od parcijalnog pritiska koji on vrši na površinu tečnosti, kao i od njegove temperatur: KOLIČINA GASA KOJA SE RASTVORI U NEKOJ TEČNOSTI JE DIREKTNO PROPORCIONALNA PARCIJALNOM PRITISKU TOG GASA ,PRI DATOJ TEMPERATURI. Drugim rečima, sa povećanjem pritiska povećava se i kapacitet tečnosti da rastvori gas, dok se sa povećanjem temperature taj kapacitet smanjuje. Ovaj zakon ima veliku primenu u ronjenju, gde se gasovi koji se udišu pod povišenim pritiskom rastvaraju u organizmu koji je uglavnom sastavljen od tečnosti. Na rastvaranje gasova utiču dva faktora: pritisak i temperatura. Ukoliko se pritisak smanjuje polako, gas se izdvaja bez nekih posebnih znakova. Međutim, ukoliko se promena pritiska dešava ubrzano, molekuli se grupišu u karakteristične mehuriće. Ova pojava je od izuzetnog značaja za ronjenje. Povećanjem temperature ubrzava se oslobađanje gasa, jer se smanjuje i prostor između molekula tečnosti gde se nalazi rastvoreni gas. Primer za ovo je pojava mehurića u vodi neposredno pre ključanja. Gas se u tečnosti rastvara sve dok se ne izjednače spoljašnji pritisak i pritisak u tečnosti, odnosno dok se ne postigne saturacija tečnosti. Rastvaranje gasova u organizmu nema uticaja na disanje pri normalnom atmosferskom pritisku, ali je veoma bitno za ronioce kada dišu pomoću ronilačkog aparata i posebno se odnosi za period izrona. Tada je pritisak u plućima manji nego što je bio tokom zarona /zbog smanjenja dubine smanjuje se i pritisak okoline/ i rastvoreni gasovi teže da se izdvoje iz tkiva. Ukoliko se naglo
  15. 15. izranja, gasovi iz vazduha /azot prednjači jer ga ima najviše/, ne mogu da se izdvoje dovoljno brzo i formiraju mehuriće, koji mogu da izazovu dekompresionu bolest. Preventivnom upotrebom ronilačkih dekompresionih tablica i poznavanjem tehnike ronjenja sprečava se ova pojava.
  16. 16. T 3. OSNOVNA, AUTONOMNA RONILAČKA OPREMA I POMOĆNA OPREMA Namena, opis, principi funkcionisanja, vrste, upotreba i održavanje - MDP (maska, disalica i peraja) - Ronilačka odela (mokra, polusuva i suva) - Hipotermija i hipertermija - Pojas sa tegovima (primena arhimedovog zakona) - Kompenzator plovnosti (primena boil-mariotovog zakona) - Ronilačka boca sa ventilima (glavni i rezervni ventil) - Hidrostatski regulator - Manometar, sat, dubinomer, dekompresione tablice, kompjuter - Nož, lampa i bova - Ronilački znaci
  17. 17. RONILAČKA OPREMA Da bi se bavio ronjenjem, roniocu je neophodno da poseduje i određenu ronilačku opremu. Njena uloga je da mu omogući disanje, gledanje, brže i lakše kretanje. Jednom rečju-duži boravak pod vodom. -Osnovnu opremu koju čine maska, peraja i disalica. -Dodatna oprema za specifične vidove ronjena. To su ronilački aparat /svi delovi koji ga čine/, odelo i instrumenti. MASKA ZA RONJENJE Maska spada u osnovnu opremu i koristi se uvek, bez obzira na vrstu i svrhu ronjenja. Osnovna uloga joj je da omogući roniocu gledanje pod vodom, pošto je vid ometen razlikom gustine vode i vazduha. Sa čistim i jasnim vidom pod vodom ronilac dobija osećaj sigurnosti. Materijali od kojih se maske izrađuju su guma /neopren/, silikon, nerđajući čelik, plastika i staklo. Ranijih godina, osnovni materijal za izradu ronilačkih maski bila je guma u kombinaciji sa nerđajućim čelikom, ali te maske su postale stvar prošlosti. Današnji materijali, kao što su silikon i plastika, pružaju više pogodnosti i udobnosti, pa su postali gotovo isključivi u proizvodnji ovog dela opreme. Prvi uslov koji ronilačka maska mora da ispuni je da dobro prijanja na lice. Postoji jednostavan način da se proveri brtvljenje maske. Pri njemu je potrebno prvo skloniti kaiš da ne smeta, a potom masku prisloniti na lice sa kojeg je uklonjena kosa, i lagano udahnuti vazduh na nos. Maska mora ostati u tom položaju, bez pridržavanja rukama i bez obzira na lakše mrdanje glavom
  18. 18. Roniocima na dah i podvodnim ribolovcima odgovaraju maske sa malom unutrašnjom zapreminom zbog lakšeg pražnjenja i izjednačavanja pritiska. Najmanju zapreminu imaju maske sa dva stakla, ali one pružaju najmanje vidno i binikularno polje. Održavanje Iako je ovo jedan od jeftinijih delova ronilačke opreme, uz odgovarajuću pažnju pri upotrebi i negu posle nje, maske mogu ispunjavati svoju funkciju dugi niz godina. Maska je osetljiv deo ronilačke opreme koji može lako da se polomi. Nju ne treba ubacivati u ronilačku torbu sa ostalom, težom, opremom, već je treba držati u posebnoj plastičnoj kutiji. U nedostatku odgovarajuće kutije, prihvatljiv je kompromis da se stavi u peraja /u prostor za stopalo/. Osnovna nega koja se može pružiti neoprenskoj masci posle korišćenja je ispiranje u čistoj vodi. Time se postiže zaštita od uticaja soli iz mora ili hlora iz bazena. Povremeno treba pregledati kaiš i kopče za pričvršćivanje.
  19. 19. RONILAČKA DISALICA Iako često zanemarivana, disalica je veoma bitan i obavezan deo osnovne ronilačke opreme. Ona omogućava disanje na površini bez potrebe da se glava izvlači iz vode. Kolika je to pomoć najbolje znaju ronioci koji su ostali bez vazduha u aparatu, ili su pokušavali da plivaju na uzburkanoj površini. Ronilačka disalica je u suštini cev prečnika 19 - 22mm, dužine 38 – 43 cm, otvorena na jednom kraju dok se na drugom nalazi usnik. Dimenzije disalice su određene iz praktičnih potreba ronioca. Kraće disalice se često pune vodom, naročito ako su na površini čak i mali talasi. Duže disalice /od 43cm/ su nepogodne zbog većeg mrtvog vazdušnog volumena u njima koji smeta roniocu, i zbog veće sile koja je potrebna da se disalica isprazni od vode. Isto važi i za prečnik disalice. Ukoliko je preveliki, ronilac neće uspeti da isprazni disalicu, pošto će naglo izdahnuti vazduh /«pražnjenje disalice«/ izaći kao mehurić, ostavljajući u njoj vodu. Materijal od kojeg se disalice proizvode može biti plastika /telo/ i guma /neopren/ ili silikon /usnik/. Usnici disalice su se ranije pravili isključivo od gume, a danas je osnovni materijal silikon, zbog svoje mekoće i aseptičnosti. RONILAČKA PERAJA Osnovna uloga peraja je da omoguće efikasnije kretanje ronioca pod vodom, i da to kretanje bude sa što manje napora. Dve stvari su zajedničke za sva peraja: - prostor za stopalo, koji može biti otvoren /sa kaišem/ ili zatvoren /obuhvata celo stopalo/ i, - ploča /sečivo/ za potiskivanje vode, koja može biti profilisana, sa ventilima ili ravna. Peraja koja se danas proizvode u osnovi se mogu podeliti na dve grupe. Prostor za stopalo kod prve grupe peraja je otvoren sa zadnje strane i ima podesivni kaiš koji pridržava petu. Drugi tip peraja je sa zatvorenim džepom u koji ulazi celo stopalo. I jedan i drugi tip peraja imaju svoje prednosti i svoje mane.
  20. 20. Podesivna peraja, koja se često nazivaju radna peraja, su prvenstveno namenjena za ronjenje sa kompletnom opremom, pa je kod njih dizajniran otvoreni džep u koji stopalo ulazi sa ronilačkom čizmicom i učvršćuje se kaišem. Takva peraja su čvršća, a radni deo je obično kraći, zbog lakšeg koračanja, i širi. Dobra strana u odnosu na drugi tip peraja je što imaju veću potisnu moć. Negativna strana ovih peraja je što se na površini, pri plivanju, ne ponašaju isto kao pod vodom. Naime, zbog svoje čvrstine ona lakše probijaju površinu pri pokretu noge na gore, pa zbog toga nisu najbolji izbor za ronioce koji provode više vremena na površini, kao što su na primer ronioci na dah. Osim toga, ronilac koji se odluči na kupovinu peraja sa otvorenom petom, mora odvojiti deo novca i za kupovinu ronilačkih čizmica. RONILAČKA ODELA Njihova uloga je da očuvaju telesnu temperaturu ronioca i pruže mu određeni stepen zaštite od ogrebotina, uboda i sl. U osnovi se mogu podeliti na mokra , polusuva i suva, prema tome da li se za termalnu zaštitu koristi voda ili vazduh. Preciznije rečeno, kao zaštita od gubitka toplote koriste se voda i vazduh, a odelo je samo izolator ovih. MOKRA ODELA: Najčešće korišćeni način za termalnu i fizičku zaštitu u rekreativnom ronjenju, jeste upotreba mokrih neoprenskih odela. Zahvaljujući različitim stilovima i debljinama materijala od kojih su napravljena, ona obezbeđuju zaštitu u vodi temperature od 10 do 32 step.C. Termalna zaštita se obezbeđuje samom debljinom materijala i tankim slojem vode koja se nalazi između tela ronioca i odela. Neopren od kojeg je odelo napravljeno je odličan izolator i svojom debljinom štiti od gubitka toplote putem radijacije, osim u slučajevima kada pritisak vode, zbog veće dubine, svojim delovanjem smanji debljinu odela. Neopren se za ronilačka odela proizvodi u debljinama od 2,5 do 7mm. Tanji se koristi za ronjenja u toplijim morima /temperature iznad 24 step.C/, dok
  21. 21. su odela od debljeg neoprena dizajnirana za ronjenja u vodama čija je temperatura od 10- 25step.C. Neoprenska mokra odela se proizvode u dva modela: jednodelno i dvodelno odelo. Održavanje: Nakon završetka ronjenja, mokro ronilačko odelo treba isprati. Najčešće se to radi još na obali kada se ronilac oslobodi ostale opreme, ali nakon povratka kući neophodno je to mnogo pažljivije uraditi. POLUSUVA I SUVA ODELA Polusuvo ronilačko odelo Ova vrsta ronilačkog odijela, ima značajne prednosti nad mokrim odijelom, ukoliko ronimo u hladnim sredinama ili zimi. Izrađena su kao kombinezoni sa posebno izrađenim manžetnama na rukavima, nogavicama i vratu, te sa vodonepropusnim patent zatvaračem. Za razliku od suvih odijela, nemaju posebne ventile za priključak crijeva za vazduh, kao ni ventile za ispuštanje viška vazduha. Najčešće se koriste za duža ronjenja u hladnim vodama.
  22. 22. Za razliku od mokrih, suva odela ne dozvoljavaju prodor vode u unutrašnjost. Ova odela svojom konstrukcijom omogućavaju ronjenje u veoma hladnoj vodi temperature i do 0 stepeni C. Sa tačke ronjenja i zaštite ronioca u vodi, suva odela predstavljaju bolji izbor.Suva odela pružaju zaštitu roniocu na taj način, što zadržavaju izolacioni sloj vazduha između kože ronioca i hladne vode. Ovaj vazduh je podložan promenama zapremine sa promenom dubine kao i svaki drugi vazdušni prostor. Održavanje: Pravilno održavanje suvog odela ima najveći uticaj na njegov vek trajanja. U zavisnosti od materijala od kojeg je napravljeno, sprovodi se i odgovarajuća procedura. Ona je detaljno objašnjena u uputstvu za korišćenje i dobija se pri nabavci odela. DODATNA ZAŠTITA Kao dodatnu zaštitu od povreda i hladne vode, ronioci upotrebljavaju rukavice, čizme i kapuljače, ako to već nije u sklopu samog odela.Preko glave, koja nije zaštićena ronilačkom kapuljačom, gubi se preko 75% toplote ronioca. Iz tog razloga, kapuljača predstavlja obavezan deo opreme kada se roni u vodama temperature niže od 21C. U tim slučajevima, one pružaju najbolju zaštitu ako su u sastavu samog ronilačkog odela, jer ne postoji mogućnost da voda prodre u predeo vrata.
  23. 23. HIPOTERMIJA ( pothlađivanje ) Hladnoća je jedan od osnovnih faktora u ronjenju koji ugrožava ronioca. Na početnom stepenu gubitka telesne toplote gubi se veština prstiju, a zatim i udova. Rasudjivanje i sposobnost donošenja odluka su oslabljeni, osoba je konfuzna i sporije rešava uobičajene probleme. Hladnoca ne deluje u istoj meri na sve ronioce i učinak zavisi od trajanja i dubine ronjenja, starosti i psihofizičkog stanja ronioca, opreme, rada koji treba izvršiti, stanja vode i profila ronjenja. Čovek bez odeće moze uspesno da odrzava normalnu telesnu temperaturu kada spoljna suva temperatura nije ispod 27o C. Medjutim, voda prenosi toplotu 25 puta brže od vazduha, a izolacioni zagrejani sloj uz kožu u vodi postaje oko 10 puta manji, te se toplota gubi mnogo brže. Regulacioni mehanizmi koji održavaju telesnu toplotu na konstantnim vrednostima uspešno funkcionišu do pada centralne telesne temperature na 32o C. Ispod te granice više nije moguće odrzavanje telesne toplote pa dolazi do njenog brzog pada. Vreme preživljavanja u vodi temperature 10 0 C, iznosi oko 1-2 h, a na temperaturi od 0 oC, smrt nastupa za oko 1/2 h. Za blagu hipotermiju je karakteristično da roniočeva subjektivna procena toplotne ravnoteže nije pouzdana. Prvi znak pothladjivanja je drhtanje, ali daleko vazniji problem je bitno smanjenje mentalnih sposobnosti. Pad temperature jezgra tela za 0,5-0,8 o C, može dovesti do gubitka mentalnih sposobnosti za 10-20 %, a pamćenje za 40 %. U sličnoj meri su pogodjeni mišicna snaga i spretnost. Sporo hladjenje može ronioca dovesti u stanje stupora (sužene svesti - delimičnog prekida aktivnog odnosa prema okolini). Ujedno,, hladnoća pojačava narkotično delovanje azota, pa se intezitet poremećaja svesti povećava. Duboka hipotermija je stepen pothladjenosti u kojem je ugrožen život, zbog poremecaja disanja i srcanog ritma. Ako centralna temperatura tela padne ispod 35C0, rad srca postaje nepravilan. Na oko 35 C0 vecina osoba ce izgubiti svest i u daljem pothladjivanju umreti usled srcanog zastoja i paralize disanja. U ronilackoj praksi retko se srecemo sa dubokom hipotermijom. Medjutim, umerena hipotermija redovno se javlja kod ronjenja u hladnim vodama. Da bi se hipotermija izbegla ili svela na minimum potrebno je odgovarajuca zastita od rashladjivanja. To se postize ronilackim odelima koja mogu pruziti pasivnu ili aktivnu termalnu zastitu. Pasivna, podrazumeva da je ronilac zasticen slojevima odela koja imaju malu toplotnu vodljivost. Aktivna podrazumeva dovodjenje toplote iz spoljasnjeg izvora: elektricno grejano odelo ili odelo grejano toplom vodom. Razmena toplote se obavlja: kondukcijom, konvekcijom, radijacijom disanjem i uriniranjem. -Kondukcija je odavanje toplote ronioca direktnim kontaktom sa vodom. - Konvekcija označava razmenu toplote putem strujanja u okolini nezaštićenog ronioca.Voda se zagreva od njegovog tela i lagano se podiže, a hladnija količina dolazi na njeno mesto. - Radijacija je razmena toplote između ronioca i okoline zračenjem elektromagnetnih talasa. Pri tome se ronilac ponaša kao izvor toplote.
  24. 24. - Disanje je još jedan način na koji se ronilac rashlađuje tokom boravka pod vodom. Svakim izdahom gubi se mali deo toplote tela. - Uriniranjem se toplota gubi.Zbog izloženosti hladnoći, krvni sudovi u koži skupe tada se krv koncentriše u centralnom delu tela gde se nalaze bubrezi a protok krvi kroz njih se povećava, čime se povećava i produkcija urina.Izlučivanje 2 litra urina znači gubitak 1-og stepen Celzijusa toplote tela. ZNAK – HLADNO MI JE Znaci i simptomi umerenog pothlađivanja su: obamrlost pečati na koži bledilo ekstremiteta drhtavica, Znaci i simptomi teškog pothlađivanja su: nekontrolisano drhtanje nekoordinacija konfuzija, slabost, apatija, dezorjentacija, loša memorija treperenje mišića nesvestica raširene, fiksirane zenice neosetljivost na bol, odsustvo refleksa srčana aritmija PRVA POMOĆ KOD TEŠKE HIPOTERMIJE: - teška hipotermija je ozbiljno stanje, što pre kontaktirati kvalifikovanu medicinsku pomoć - pažljivo postupati sa pogođenim - pažljivo kontrolisati disanje i puls. Potrebno ih je duže kontrolisati /i do jednog minuta/, pošto oboje mogu biti veoma slabi
  25. 25. - primeniti reanimaciju ako je potrebno - sa merama reanimacije se ne sme prekinuti sve dok se ne postigne temperatura tela preko 36 step.C i onda samo po nalogu lekara - pažljivo skinuti ili iseći ronilačko odelo - ako je to nemoguće /u čamcu na primer/, ostaviti ga u ronilačkom odelu i zagrejati ga što je više moguće - zaštititi pacijenta od hladnoće, vetra, kiše... U nedostatku bolje zaštite, prislanjanje tela uz telo predstavlja dobru zamenu - dati tople napitke /alkohol, kafa i ostali napitci sa kofeinom su isključeni/, samo ako je nekontrolisana drhtavica zaustavljena, pogođeni stabilan i potpuno svestan - držati unesrećenog u ležećem položaju, jer prilikom utopljavanja i širenja krvnih sudova može doći do šoka HIPERTERMIJA Rekreativno ronjenje je sport koji se mahom upražnjava preko leta, odnosno u toplijim danima. Temperature tada mogu iznositi i preko 30 step.C, pa ronioci koji koji nose svoju opremu, vrlo lako mogu biti ugroženi. Temperatura ronioca najčešće poraste prilikom dugog čekanja na ronjenje, Organizam reaguje na nekoliko načina kako bi zadržao svoju temperaturu. U početku, kožni kapilari se šire dozvoljavajući toploti da zrači iz organizma. Ako ovo ne smanji telesnu temperaturu organizam reaguje sa znojem, koji hladi kožu i kroz nju krv. Ukoliko temperatura i dalje bude povišena, puls se pojačava ubrzavajući cirkulaciju radi bržeg hlađenja, a tada se disanje ubrzava. Ovaj proces se odvija sve dok se temperatura tela ne smanji, a ukoliko se stanje pogorša telo prestaje da kontroliše procese rashlađivanja i oni se zaustavljaju. Toplotni udar je ozbiljno stanje, što pre kontaktiirati kvalifikovanu medicinsku pomoć - položiti pogođenog na leđa, u hladovini, sa malo uzdignutim nogama - skinuti mu svu suvišnu odeću - kontrolisati disanje i puls i primeniti reanimaciju, ako je potrebno - hladiti ga sa hladnim oblogama ili sunđerom, ili ga umotati u hladne, mokre peškire ili čaršave. HIDROKUCIJA /vodeni udar/ Dosta česta pojava u ronilačkim incidentima, vezana za temperaturne promene, je i hidrokucija- vodeni udar. Do hidrokucije najčešće dolazi kada posle dužeg izlaganja suncu /sunčanje, čekanje na zaron i sl./, ronilac naglo uđe u vodu. U trenutku dodira sa hladnom vodom organizam pretrpi temperaturni šok koji mogože da dovede do pojava nesvestice sa svim mogućim pratećim komplikacijama. Prva pomoć: - prihvatiti i izvaditi ronioca iz vode - primeniti mere za stanje šoka
  26. 26. ŠOK Šok može biti uzrokovan smanjenjem cirkulacije zbog krvarenja /hemoragija/, povreda, infekcija, opekotina, dehidracije, povraćanja, dijareje, straha, dekompresione bolesti... Šok se u ronjenju javlja, osim pri nagloj promeni temperature, i pri svim ozbiljnijim incidentima. Prva pomoć: - kontrolisati disanje i puls i primeniti reanimaciju ako je potrebno - položiti unesrećenog na leđa, na ravnu površinu, ili tako da mu je glava na nižem položaju, a noge lako uzdignute, uz zabranu podizanja glave - onesvešćeni ronilac koji nije u stanju da odgovara na pitanja, mora biti položen na levi bok /koma-položaj/ - primeniti 100% kiseonik - povređeni treba da bude u miru /ne pomerati ga bez potrebe/ i tišini, zaštićen od okolnih uticaja i direktnog izvora toplote - obezbediti medicinski nadzor /transportovati povređenog do bolnice što je pre moguće/ - ako je potrebno, povređenom samo ovlažiti usne /ne davati nikakvu hranu i piće/ RONILAČKI POJAS SA TEGOVIMA Ronioci, noseći svoju opremu povećavaju svoju prirodnu plovnost, jer istiskuju veću količinu vode. Kako bi kompenzovali prirodnu i plovnost opreme ( ronilačko odelo , BCD ) ronioci nose pojas sa tegovima. Održavanje:Ronilački pojas sa tegovima je deo opreme koji zahteva najmanje održavanje. Sva potrebna nega je, da se nakon upotrebe pojas ispere od soli i sedimenta a zatim osuši.
  27. 27. REGULATOR PLOVNOSTI / KOMPENZATOR PLOVNOSTI Regulatori plovnosti, imaju više imena: kompenzatori plovnosti, prsluci za balansiranje, BCD /buoyancy control device/ ili samo BC. Oni imaju dvojaku ulogu u ronjenju. Prva je da obezbede roniocu plutanje i odmor na površini pre i posle ronjenja, a druga, da tokom samog boravka ispod površine kompenzuje promene u plovnosti, koje se javljaju kao rezulatat promene dubine. Boyancy Compensator – BC Buoyancy Control device - BCD Ronilački prsluk Priprema pre upotrebe Priprema BCD-ija se uglavnom svodi na njegovo podešavanje, odnosno prilagođavanje telu ronioca. Pravilo je da sa praznim BCD podesite remenje tako da vam dobro pristaje, ali da se ne okreće oko vas i da nije labav. Ukoliko je potrebno, možete ga dodatno podesiti i u toku zarona, jer su predviđeni za lako podešavanje.
  28. 28. Korišćenje BCD ne znači da ne vodite računa o broju tegova na pojasu. Pravilno balansiran ronilac treba da vertikalno pluta na površini, sa vodom u visini očiju, dok su pluća poluprazna, a regulator plovnosti potpuno ispražnjen. Kada je tako izbalansiran, ronilac može da krene u zaron jednostavnim izdahom, a punim plućima bez problema ostaje na površini. Ukoliko ronilac nosi više tegova nego što je neophodno, biće potrebno da u kompenzator unese više vazduha, a sa dubljim zaronom još malo. Time će se kompenzacije vršiti češće, a vazduh iz boce trošiti više .Osim toga, sam pojas sa tegovima predatavlja dodatni teret koji ronilac oseća i pre ronjenja, noseći ga po obali ili plovilu. Zato je neophodno da se, nezavisno od regulatora plovnosti, ronilac pravilno izbalansira pojasom sa tegovima. Održavanje: prilikom svakog korišćenja kompenzatora plovnosti, može doći do manjih prodora vode u njegovu unutrašnjost. Voda koja ulazi sadrži so, sediment, mikroorganizme i ostale štetne stvari. Ako se voda osuši u unutrašnjosti prsluka, kristali soli mogu postati toliko oštri da ga probiju. Čak i bez soli, mikroorganizmi koji dospeju u unutrašnjost mogu biti opasni, ako se udahnu prilikom oralnog naduvavanja. Iz tih razloga, kompenzator se mora detaljno isprati i osušiti nakon upotrebe.
  29. 29. RONILAČKI APARAT Pod ronilačkim aparatom se podrazumeva nekoliko delova ronolačke opreme koji su povezani u jednu celinu a to su: - ronilačke boce koje imaju jedan ili više ventila - ronilački regulator - kompenzator plovnosti /BCD ili BC/ - konzola sa ronilačkim instrumentima RONILAČKE BOCE Osnovni deo ronilačkog aparata predstavljaju ronilačke boce. U njima se nalazi sav vazduh koji ronilac ima na raspolaganju pod vodom. Vazduh se pomoću kompresora proćišćava od vlage, prašine i drugih primesa pri sabijanju u njih. U zavisnosti od svoje zapremine boce omogućavaju duži ili kraći boravak pod vodom. Danas se na tržištu nalaze boce koje se međusobno razlikuju po materijalu od kojeg su napravljene, kapacitetu, konfiguraciji i tipu ventila. Boce se proizvode za radni pritisak od 200 bara i 300 bara. Materijal, koji je danas u isključivoj upotrebi za proizvodnju boca za ronjenje je čelik i aluminijum i kevlar. Čelične boce su u upotrebi od samog početka rekreativnog ronjenja. Načinjene su od hrom- molibden čelika i odlikuju se velikom čvrstinom, otpornošću na udar i dobrom plovnom karakteristikom.Glavna mana im je što su neotporne na koroziju. Aluminijumske boce su se pojavile u rekreativnom ronjenju početkom sedamdesetih godina. Najveća prednost, u odnosu na čelične boce je, otpornost na koroziju. Iako i aluminijum oksidiše, aluminijum-oksid koji se stvara na površini postaje nepropustan za kiseonik. Loša strana ovih boca je što su one osetljive na udar, a zidovi moraju da su deblji jer je aluminijum mekan. To povećava dimenzije boce, pa su one teže i imaju veću plovnost zbog većeg deplasmana vode. Evropski proizvođači opreme zapreminu prazne boce obeležavaju u litrima. Prednost ovakvog načina je što ronilac u svakom trenutku može tačno da odredi, koja se količina vazduha nalazi u boci, prostim množenjem njene zapremine i trenutnog pritiska koji vlada u njoj. Najpopularnije su boce koje imaju zapreminu od 10,12 i 15 litara. Za razliku od njih, severnoamerički proizvođači opreme daju oznaku napunjenih boca u kubnim fitima /cu ft/ i najčešće se sreću boce od 72 i 80 cu ft /kada su prazne 9,05 i 11,15 litara.
  30. 30. Svaka ronilačka boca ima sledeće oznake : Održavanje: Nakon svakog ronjenja korisno je svežom vodom isprati ručice glavnog ventila i rezerve. Time se sprečava zadržavanje sedimenta i soli na ovim mestima. Sledeća stvar na koju treba obratiti pažnju je sprečavanje prodora vlage u unutrašnjost boce zbog pojave korozije. Vlaga najčešće prodire u bocu prilikom punjenja, ako je neispravan filter kompresora, ili iz vazduha kada je ostavljen otvoren ventil prazne boce. U sredini gde vlada povišeni vazdušni pritisak, oksidacija je ubrzana zahvaljujući kiseoniku koji se nalazi u većoj koncentraciji i vlagi koja se ponaša kao katalizator.Aluminijumske boce su otpornije. Zato je važno da kompresori koji pune ronilačke boce imaju ispravan sistem filtera za drenažu vlage. Ukoliko se boce ne koriste duži vremenski period, treba ih ostaviti pod pritiskom na većim 10-15 bara.
  31. 31. Redovno ispitivanje i testiranje u specijalizovanim servisima, koji izdaju atest za sudove pod pritiskom je zakonom regulisano. Osim redovnog periodičnog ispitivanja, boce treba podvrgnuti ispitivanju i svaki put kada boca: - odaje zvuke kotrljanja nekog predmeta u sebi - zadobije jači udarac - bude punjena preko maksimalnog radnog pritiska - bude izložena visokoj temperaturi /naročito važi za alu-boce, jer aluminijum na temperaturama višim od 82step.C menja svoja svojstva i postaje nepodoban za visoke pritiske/ - bude van upotrebe dve godine VENTILI ZA RONILAČKE BOCE Ventili na ronilačkim bocama omogućavaju da se međusobno spoje dve ili tri boce. Time se povećava ukupna zapremina ronilačkog aparata. Osim za međusobno spajanje boca, ventili omogućavaju vezu sa ronilačkim regulatorom preko koga ronilac dobija vazduh. Zato se uvek govori o sistemu ventila. Na tržištu se nalaze različiti tipovi, pa ronioci mogu da biraju: -za jednu ili više boca -sa ili bez ventila rezerve -sa jednim ili dva izvoda za regulator
  32. 32. RONILAČKI REGULATOR Redukciju visokog pritiska iz boca, na pritisak okoline na kojoj se ronilac nalazi, preuzima ronilački regulator. Da bi se iskoristio pod vodom, vazduh se mora prvo redukovati sa visokog pritiska, pod kojim se nalazi u boci, na ambijentalni pritisak Ronilački regulator za rekreativno ronjenje mora zadovoljiti dve osnovne konstruktivne osobine. Prva karakteristika je da ima konstrukciju »otvorenog« tipa,što znači da se izdahnuti vazduh ne upotrebljava ponovo, već se izdiše u okolinu /vodu/ a druga je doziranje vazduha »na zahtev«, što znači da se on aktivira /dozira/ jednostavnim udahom. Ronilački regulator se sastoji od prvog i drugog stepena i creva koje ih povezuje. Prvi stepen se montira na ventilsku grupu boce i njegova funkcija je da visoki pritisak redukuje na među-pritisak , pritisak u crevu regulatora (obično 9 - 13 bara + pritisak okoline). Prvi stepeni regulatora pojavljuje se u dve osnovne verzije: klipni i membranski /sa dijafragmom/. Kod prvog modela, pritisak okoline se preko klipa prenosi na ventil, dok se to kod membranskog modela vrši savitljivom dijafragmom iza koje se nalazi poluga koja otvara ventil. Druga razlika prvih stepena regulatora je u načinu rada ventilskog mehanizma za propuštanje vazduha iz boce. Oba tipa /i klipni i membranski/ mogu biti balansirani ili nebalansirani. Razlika je u tome što kod nebalansiranog prvog stepena pritisak iz boce ima određeni uticaj na njegov rad, dok kod balansiranog to nije slučaj. Iz ovih razloga, balansirani prvi stepen regulatora može da dozira veću količinu vazduha roniocu, što je važno ako se ronilac nalazi na većoj dubini.
  33. 33. Prvi stepen može biti: nebalansiran , koristi se za manje dubine i rekreativno ronjenje promena pritiska u boci – utiče na performanse regulatora balansiran, na njegovo funkcionisanje ne utiče promena - smanjenje pritiska u boci Drugi stepen regulatora omogučava roniocu da diše vazduh pod pritiskom okoline na kojoj se nalazi. Drugi stepen može biti • primarni koji koristimo pri zaronu • octopus (back up ili sekundarni ) koji se koristi u slucajevima, kada zakaže primarni ili kada jedan od regulatora moramo da damo paru sa kojim ronimo, Izlazi visokog i niskog pritiska iz prvog stepena služe za povezivanje dodatne opreme koja stvara sigurnije i prijatnije ronjenje. Na izlaz visokog pritiska /to je pritisak koji vlada u boci/ se priključuje podvodni manometar /obavezan deo za boce koje nemaju ventil rezerve/ ili ronilačka konzola sa instrumentima. Na izlaze niskog pritiska /međupritisak/ se priključuje drugi stepen
  34. 34. regulatora, crevo kompenzatora plovnosti, a mogu se povezati dodatci kao što su rezervni drugi stepen, i, eventualno, konektor za suvo ronilačko odelo. Obično na prvom stepenu regulatora ima jedan ili dva priključka za visoki pritisak, 3 i više za niski pritisak. Ovi izvodi su najčešće označeni slovima i različiti su po prečniku i poziciji, pa ih je nemoguće pomešati. Način vezivanja regulatora na bocu je standardizovan, a u ronjenju su uobičajeni takozvani internacionalni i DIN-način. Održavanje: Regulator treba nakon svakog ronjenja oprati u čistoj i slatkoj vodi i ne držati ga na suncu. nakon skidanja regulatora sa boce na prvi stepen stavljamo zaštitni kapicu kako bismo sprečili ulazak vode u suvu komoru prvog stepena. Regulator treba bar jednom godišnje poslati na pregled kod stručnog lica, a svake dve godine na servis i testiranje.
  35. 35. RONILAČKI INSTRUMENTI Ronilački instrumenti obezbeđuju roniocu sve neophodne informacije koje on mora da ima kako bi ronjenje bilo prijatno i sigurno. Najvažniji podaci koje ronilac tokom svakog ronjenja mora da zna su: - maksimalna dubina koja je postignuta tokom ronjenja - trenutna dubina na kojoj se ronilac nalazi - vreme provedeno pod vodom Poznavanje podataka o dubini i vremenu je neophodno, kako bi ronilac bio siguran da ostaje u granicama »krive sigurnosti« /vandekompresioni režim/, što je uobičajeno za rekreativno ronjenje. Svaki ronilac pod vodom nosi svoje instrumente. Postoji određena grupa podataka koja se smatraju korisnim i čije poznavanje doprinosi sigurnijem i lepšem ronjenju. Ti podaci su: - pravac kretanja
  36. 36. - okvirno preostalo vreme ronjenja /bazirano na trenutnoj dubini, trenutnoj potrošnji vazduha i pritisku u boci/ - broj ronjenja napravljenih u poslednjih 12h - trenutno vreme pod vodom /ili vreme provedeno u poslednjem ronjenju/ - trenutni površinski interval /ili poslednji površinski interval/ - bezbednost prelaska nadmorske visine od 300m - dubina i vreme trajanja eventualnih dekompresionih zastanaka Još jedna informacija je bitna za sigurno i ugodno ronjenje. To je podatak o preostaloj količini vazduha u boci. On se može svrstati u grupu neophodnih informacija ukoliko ronilac koristi ronilačke boce koje nemaju ventil rezerve.U tim slučajevima obavezan dodatak opremi je manometar koji je vezan na izvod visokog pritiska prvog stepena regulatora. Ronilački instrumenti se pod vodom mogu nositi na dva načina. Prvi način, koji je praktikovan od početka rekreativnog ronjenja, podrazumeva nošenje instrumenata na podlaktici ruke. Drugi način predstavlja tzv. Ronilačku konzolu, plastično kućište u koje su montirani instrumenti. Zahvaljujući napretku tehnologije na konzolama se u novije vreme mogu naći i digitalni instrumenti, pored standardnih analognih. Analogni instrumenti su oni koji vrednost pokazuju mehaničkim putem.. Digitalni instrumenti su novijeg datuma i vrednosti pokazuju na jednostavnom numeričkom displeju. Oni koriste elektronske elemente i algoritme koji se menjaju u zavisnosti od promene napona,a koji pak zavisi od ulaznih parametara od značaja za ronjenje ( pritisak okoline i vreme) tako da su precizniji od analognih instrumenata. Osim preciznosti, digitalni instrumenti imaju još jednu korisnu osobinu, a to je da na osnovu jednog,ili više ulaznih podatka,mogu da pomoču ugrađenih algoritama da preračunaju ostale podatke od značaja za ronjenje. Ronilački kompjuteri su kvalitetniji uređaji, koji pružaju više informacija. MANOMETAR, SAT, DUBINOMER, DEKOMPRESIONE TABLICE, KOMPJUTER PODVODNI MANOMETAR Evropski tipovi pokazuju pritisak do 300 bara sa osenčenih prvih 50 bara kao znak da je to minimalna količina vazduha sa kojom se mora krenuti u izron. Kod severnoameričkih proizvođača manometri su baždareni do 3500-4000 psi sa prvih 500 psi u crvenom polju. Najnoviji tipovi manometra su digitalnog tipa i najčešće su integrisani u elektronske konzole ili kompjutere. Oni su vrlo precizni, a neki modeli omogućavaju i grafički prikaz količine vazduha u boci.
  37. 37. Transmiteri – pritisak u boci se očitava na kompjuteru. Ronilačke konzole predstavljaju kombinaciju dva ili više ronilačkih instrumenata smeštenih u zajedničko kućište. DUBINOMER Jedan od najvažnijih instrumenata, bez kojeg se ne može baviti rekreativnim ronjenjem je dubinomer. To je u stvari, manometar koji meri pritisak vode i pokazuje ga na skali, koja je podeljena u metrima /ili drugim jedinicama/. Dubinomeri prema konstrukciji mogu biti: -Kapilarni -Otvorena Burdonova cev -Dubinomeri punjeni sa membranom – -Digitalni dubinomer Bez obzira na tip dubinomera, on bi morao da ima mogućnost da pokazuje, osim trenutne, i maksimalnu dubinu koju je ronilac postigao i da poseduje mogućnost podešavanja igle na nultu poziciju.
  38. 38. RONILAČKI SAT Klasični /analogni/ ronilački sat-imaju bazel Digitalni satovi- nemaju bazel, već poseduju štopericu koja se koristi za merenje vremena Ronilački sat je jedini instrument koji se ne postavlja na konzolu, već se isključivo nosi na ruci.
  39. 39. DEKOMPRESIONE TABLICE Dekompresione tablice služe da nam definišu dinamiku izrona: brzinu i eventualne zastanke u odnosu na dubinu i vreme koje smo proveli pod vodom. Dekompresione tablice obavezno sadrže sledeće kolone: Dubina ronjenja u metrima - označava maksimalno postignutu dubinu bez obzira koliko smo se zadržali na toj dubini; Boravak na dnu u minutima – označava vreme od početka zarona, postizanja maksimalne dubine do početka aktivnog izrona; Dekompresioni zastanci – stepenasta dekompresija koja se vrši na po tri metra od površine sa vremenima zastanka izraženo u minutima; Dekompresione tablice mogu da imaju oznake grupe ponavljanja za sukcesivna ronjenja Ronjenje unutar "krivulje sigurnosti" Ovaj pojam podrazumeva ronjenje u okviru dubine i vremena kada nije potrebno vršiti dekompresine zastanke ili tzv. ronjenje u ne-deco režimu. Krivulja sigurnosti predstavlja grafički prikaz.
  40. 40. PRINCIPI UPOTREBE PROFILAKTIČKIH DEKOMPRESIONIH TABLICA: Ako u tablicama nema tačne dubine na kojoj je ronjeno onda se kao osnova za dekompresiju uzima najbliža veća dubina; Ako u tablicama nema tačnog vremena provedenog na dnu onda se kao osnova uzima najbliže duže vreme; Brzina izrona do prvog zastanka i između zastanaka treba da bude u skladu sa dozvoljenom brzinom u tablicama, a preporučuje se do 10 metara u minuti; Ako u koloni „dekompresioni zastanci“ nije navedeno vreme zadržavanja to znači da je reč o ronjenjenju u „granicama krivulje sigurnosti“ Prilikom ronjenja u otežanim uslovima dekompresija se obavlja prema prvom sledećem strožijem režimu ( prema većoj dubini). Dubina ronjenja u metrima - označava maksimalno postignutu dubinu bez obzira koliko smo se zadržali na toj dubini, vreme ronjenja označava vreme od početka zarona do početka aktivnog izrona;
  41. 41. Pod vodom se lako dođe u situaciju da se ne ispoštuje unapred isplanirano ronjenje. Zbog takvih situacija je neophodno imati sa sobom plastične ronilačke tablice koje omogućavaju da se pravilno izvede dekompresija. Sa tablicama, koje ima uz sebe, ronilac izbegava situacije u kojima izroni, a nije vršio neophodne dekompresione zastanke, ili je pak nepotrebno izronio, a mogao je još da bude pod vodom. Na tržištu se mogu naći različite tablice US-Navy, Bulmanove, »No-bubbles«, PADI i druge. Iako se razlikuju u podatcima koje pružaju, zajedničko im je da su veoma sigurne i ronilac koji ih koristi treba da se pridržava datih podataka. Ronilačke tablice polako izlaze iz upotrebe zahvaljujući sve pristupačnijoj ceni kompjutera. Ipak, i pored kompjutera, mnogi ronioci vole da ih imaju sa sobom, »za svaki slučaj«. RONILAČKI KOMPJUTERI Ronilački kompjuter objedinjujuje funkciju dubinomera, ronilačkog sata i dekompresionih tablica Ronilački kompjuter nas informiše o dubini ronjenja, vremenu koje smo proveli pod vodom računa režime izronjavanja,kontroliše brzinu izrona, meri temperaturu, pamti ronjenja, izračunava ekvivalente dubina na višim nadmorskim visinama Ronilački kompjuter precizno izračunava zasićenost organizma gasovima, na osnovu stvarno provedenog vremena na svakoj postignutoj dubini tokom ronjenja. Time je eliminisana potreba da se za preračunavanje u obzir uzima maksimalna postignuta dubina. Čak šta više, kompjuter računa saturaciju i desaturaciju organizma pri svakoj promeni dubine na osnovu vremena koje je ronilac proveo na njima. Na osnovu ovoga može se zaključiti da kompjuter dopušta ronjenje prema graničnim /maksimalnim/ vrednostima, što je u suprotnosti sa preporukom da se u tablicama nikad ne koriste maksimalne vrednosti. Ronilački kompjuteri su tako pravljeni da računaju više teoretski tkiva, sa različitim poluvremenima zasićenja, pa u stvari dozvoljavaju samo još konzervativniji profil ronjenja. Ipak, u isto vreme, precizno računajući stvarnu dubinu i vreme pod vodom i desaturaciju organizma kada se tokom ronjenja smanjuje dubina, oni omogućavaju duže ronjenje u vandekompresionom režimu /krivi sigurnosti/. Zato su kompjuteri mnogo korisniji od tablica za multi-level ronjenja. Za razliku od kalkulatora, kompjuteri obrađuju sve podatke koje dobiju, pa su u stanju da osim standardnih informacija pruže i dodatne podatke, kao na primer: - kada krenuti u izron da bi se ostalo u vandekompresionom režimu - količinu preostalog vazduha u boci, predstavljenu u minutima - vreme trajanja i dubine za eventualne dekompresijone zastanke - upozoravaju na prekoračenje brzine izrona (10m/min.)
  42. 42. - dnevnik sa poslednjih ronjenja i na osnovu njih preračunata »granica sigurnosti« za ponovljena ronjenja i sl. Posebnu vrednost predstavlja automatsko podešavanje za ronjenja na nadmorskim visinama različitim od nivoa mora. DAN EUROPE PREPORUČUJE (bez obzira na “savet” vašeg ronilačkog kompjutera): Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ronjenja, koje nije zahtevalo dekompresione zastanke, prošlo manje od 12 sati! Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ponovljenog ronjenja ili dekompresionih ronjenja, prošlo manje od 24 časa! Ne prelazite preko granica svojih mogućnosti, svoje obučenosti i ne kršite standarde preporučenih režima ronjenja! Planirajte svoje ronjenje i ronite po svom planu !!! POSEBNA OPREMA I PRIBOR -Ronilački nož -Podvodne lampe -Zastavice i bove -Pomoćni izvori vazduha
  43. 43. RONILAČKI NOŽ Nož predstavlja osnovni ronilački alat. Tokom ronjenja može često do- ći do situacija koje zahtevaju da se nešto preseče ili odlomi. Isto tako, nož predstavlja vrlo koristan osnov za merenje predmeta pod vodom. Održavanje Ronilački noževi se održavaju ispiranjem čistom vodom posle svakog ronjenja, bez obzira da li je ono vršeno u slanoj ili slatkoj vodi. Nezavisno od tipa zaštite noževi često pokazuju tendenciju korodiranja. Iz tog razloga potrebno ih je posle ispiranja obrisati. Takođe, i korice treba isprati i prosušiti, jer se nož mora ostavljati na suvo mesto. Ne preporučuje se naknadno oštrenje noževa, jer se na taj način obično skida zaštita od rđanja. SIGNALNA BOVA je jedan od retkih delova ronilačke opreme čiju upotrebu propisuje većina lokalnih zakona o obavljanju podvodnih aktivnosti. Uglavnom je loptastog oblika i povezana je sa roniocem ili brodom tankim konopom, sa ronilačkom zastavom označava zonu ronjenja i na taj način upozorava sve koji se nalaze u blizini na oprez.
  44. 44. PODVODNE LAMPE Dobro opremljen ronilac u svom kompletu opreme obavezno ima i podvodnu lampu. Na većim dubinama zbog slabijeg prodora svetlosti je dosta tamno i vidljivost je smanjena. Takođe je i zbog loma svetlosti drugačije raspoznavanje boja koje već kod dubine od 6 - 7 metara gube svoja svojstva koja imaju iznad površine. Podvodne lampe razlikujemo po velicini ( vezano za napajanje – akumulator ili baterije ) Razlikuju se i po izvoru svjetlosti. Nude se modeli s halogenim, LED i HID (High Intensity Discharge) sijalicama.
  45. 45. POMOĆNI IZVORI VAZDUHA PONY-BOCA Ovo je klasičan ronilački cilindar malog kapaciteta. Postavlja se ili pored glavnog aparata ili se pričvršćuje između boca koje čine dvoboc, i u njen sastav dolazi standardni regulator. Ovaj sistem se koristi kao potpuno nezavisan izvor vazduha, tako da u slučaju potrebe obezbeđuje nesmetano disanje bez obzira na razlog prestanka doziranja glavnog aparata. Zahvaljujući svojoj zapremini /2-5 litara odnosno 400-1000 litara vazduha na 200 bara/ omogućuje ne samo izron, već i obavljanje kraćih dekompresionih zastanaka. BOCA ZA IZRON /SPARE AIR/ Ovo je sličan sistem kao PONY-boca. Razlika je utoliko što minijaturna boca ne koristi standardni regulator. Kod nje je na glavni ventil montiran specilalan usnik koji zamenjuje regulator. Ova boca ne dozvoljava duže disanje, već omogućava samo par udaha, koji su obično dovoljni za bezbedan izron. Boce za izron, se proizvode u zapreminama od 0,22; 0,37 i 0,4 litara /u zavisnosti od proizvođača/, što na pritisku od 200 bara, na koji se pune, daje od 44 do 80 litara vazduha
  46. 46. RONILAČKI ZNACI SIGNALIZACIJA ISPOD POVRŠINE Komunikacija je veoma važna u ronjenju, pa se zbog ograničenja koje uslovljava voda primenjuju različite tehnike. Na površini se upotrebljavaju signali rukama, zastavicama, pištaljkama ili sirenom, podvodnom lampom i ritmički signali. Pod vodom se koriste znaci koji se daju rukama, lampom i ritmički signali. Odeđeni znaci koji su od većeg značaja prihvaćeni su međunarodno i njihovo poznavanje je obavezno. Takođe, postoje i znaci koji nisu obavezni ali su u upotrebi svuda u svetu i umnogome olakšavaju sporazumevanje pod vodom. SVI ZNACI KOJI SE DAJU DRUGIMA MORAJU BITI /OD SUPROTNE STRANE/ PONOVLJENI KAO POTVRDA PRIJEMA I PRIHVATANJA. Sporazumevanje pod vodom ZARONI Znak kojim se obaveštavaju ostali ronioci da krenu u zaron. Upotrebljava se i pod vodom kada se treba spustiti na veću dubinu. OK Koristi se i kao pitanje i kao odgovor , ako je sve u redu i kao potvrda razumevanja drugog znaka. NEŠTO NIJE U REDU Obaveštavaju se ostali ronioci da nešto nije u redu, ili se neko ne oseća najbolje ali situacija ne zahteva nikakvu intervenciju. Daje se ispruženom šakom sa raširenim prstima koja se rotira oko svoje uzdužne ose. POKAZIVANJE Na ovaj način se pokazuju objekti ili osobe pod vodom
  47. 47. NEMAM VAZDUHA Obaveštavaju se ostali u grupi da je ronilac ostao bez vazduha. Nakon toga je potrebno objasniti da li će ronilac izroniti ili je potrebno bratsko disanje. POVUCI MOJU REZERVU Ovaj znak se daje kad ronilac ne može da dohvati ručicu rezerve na boci i potrebna mu je pomoć. POVUKAO SAM REZERVU Obaveštavaju se ostali ronioci da je ronilac oslobodio rezervnu količinu vazduha u boci. STOP Označava se da se ronilac ili grupa zaustavi, ili da se prekine sa aktivnost. IZRONI Obaveštavaju se svi ronioci da treba krenuti ka površini. Upotrebljva se i za obaveštavanje da treba smanjiti dubinu. OK Daje se na površini kada je ronilac udaljen i standardni znak se dobro ne vidi. OK Daje se takođe na površini kada je jedna ruka zauzeta. POTREBNA POMOĆ Daje se na površini kada je ronilac blizu
  48. 48. POTREBNA POMOĆ Daje se na površini kada je ronilac udaljen. OK Znak koji se daje noću. Ima isto značenje kao standardni znak. NEŠTO NIJE U REDU Znak koji se daje noću. Ima isto značenje kao standardni znak. POTREBNO BRATSKO DISANJE Daje se drugom roniocu kada je neophodno primeniti bratsko disanje. VRTOGLAVICA Znak kojim se ostali ronioci ili vođa grupe obaveštavaju da je došlo do vrtoglavice (usled otežanog izjednačavanja pritiska, pijanstva dubine itd.) SAKUPLJANJE Zahtev drugim roniocima u grupi da se okupe u krug i obrate pažnju na vođu grupe. KOJI PRAVAC Pitanje koje se postavlja okretanjem šake sa ispruženim palcem. SMER Odgovor na pitanje KOJI PRAVAC. Rukom se označava osnovni pravac. ISPOD,IZNAD,OKOLO Ovo je precizniji odgovor na pitanje KOJI PRAVAC. Rukom se preciznije objašnjava put kojim treba poći. TI VODI, JA PRATIM Sa ovim znakom se menja vođstvo para (ili grupe) dogovoreno pre ronjenja.
  49. 49. USPORI Obaveštavaju se ostali da uspore kretanje, vršenje neke radnje ili ritam disanja. OSTANI NA TOJ DUBINI Obično sledi posle znaka ZARONI ili IZRONI. Daje se ispruženom šakom okrenutom na dole sa raširenim prstima koja se pomera levo- desno. NISAM IZJEDNAČIO PRITISAK Obaveštavaju se ostali ronioci da ronilac ima problema sa izjednačavanjem pritiska u ušima. ZAJEDNO RONITI Ovim se znakom obično upozoravaju ronioci koji su udaljeni od grupe da treba da ostanu zajedno sa ostalim roniocima. NAPOMENA: Na upućeno pitanje pod vodom od strane nekog ronioca drugom obavezan je odgovor. ZNACI KOJI SE DAJU NOĆU Znaci svetiljkom se daju kada je ronilac udaljen, a ako je u blizini daju se uobičajeni znaci osvetljeni lampom. »OK« - Ima isto značenje kao i standardnio znak. »NEŠTO NIJE U REDU« - Ima isto značenje kao i standardni znak.
  50. 50. T 4. TOKSIČNO DELOVANJE GASOVA U RONJENJU Uzroci, znaci i simptomi, prevencija i sanacija - Daltonov zakon (ponavljanje) - Kiseonik (hipoksija i hiperoksija) - Azot - Ugljendioksid - Ugljen monoksid TOKSIČNOST GASOVA Prilikom rekreativnog i sportskog ronjenja se kao medijum za disanje uglavnom koristi vazduh –mešavina gasova koju (približno) čine: kiseonik 21%, azot 78%, a ostalo su ugljen dioksid 0,03% i retki gasovi u tragovima: argon, neon, ksenon, helijum, vodonik i dr. Poslednjih godina se sve više i za rekreativno ronjenje, koriste medijumi sa povećanom koncentracijom kiseonika (npr. Nitrox - do 40% kiseonika), ili druge mešavine kiseonika, helijuma, azota (Trimix, Heliox). Efekti gasova na ljudski organizam zavise isključivo od njihovog parcijalnog pritiska u medijumu koji se udiše i posledične vrednosti parcijalnog pritiska koji ostvaruju u krvi i tkivima, što zavisi od još nekih dodatnih faktora ( ventilacije pluća, transfera gasa preko pluća u krvotok, efikasnosti krvotoka i stanja tkiva i ćelija). Parcijalni pritisak gasa se određuje kada je poznat procenat njegove zastupljenosti u mešavini koja se udiše i ukupni pritisak iste mešavine, a prema formuli: Pp = (Pr x PA)/100, gde je Pp= parcijalni pritisak gasa; Pr = procenat gasa u mešavini; PA= apsolutni pritisak mešavine. Primer za određivanje parcijalnog pritiska kiseonika, prilikom udisanja vazduha, na nivou mora i pritisku vazduha od 1 bar ( približno 1 ATA - apsolutne atmosfere): Pp kiseonika = ( 21% x 1 bar) /100 = 0,21 bar Za većinu gasova koji se koriste za disajne medijume, postoji raspon vrednosti njihovih parcijanih pritisaka u okviru koga je bezbedno udisati ih. Van toga, dolazi do ispoljavanja štetnih, odnosno toksičnih efekata gasova na ljudski organizam, što se može i mora sprečiti pažljivim planiranjem svakog ronjenja. KISEONIK Iako neophodan za život, kiseonik može biti vrlo opasan ukoliko se udiše pod parcijalnim pritiskom koji je van raspona od 0,16 – 0,4 bar. Vrednosti ispod 0,16 bar dovode do nedostatka kiseonika u organizmu (tzv. hipoksije), tkiva mogu pretrpeti oštećenja, a posebno moždano tkivo koje je u ovom slučaju i najosetljivije.
  51. 51. Parcijalni pritisci kiseonika ispod 0,1 bar dovode do nesvestice, a za kratko vreme i do smrti. Dugotrajno udisanje kiseonika pod Pp većim od 0,4 ( više sati ili dana), izaziva postepene promene na finim strukturama pluća (plućni oblik kiseoničke toksičnosti), a u odmaklim fazama dovodi do pojave kašlja, bola iza grudne kosti, otežanog disanja sa poremećenom razmenom gasova i razvojem fibroze pluća. Relativno kratkotrajno izlaganje Pp kiseonika većem od 1,6 bara ( 10-40 minuta) prilikom ronjenja, dovodi do nervnog oblika toksičnosti koji se u početku manifestuje sužavanjem vidnog polja, mučninom, tikovima-trzajevima malih mišićnih grupa na licu i može dovesti do epileptičnog napada, koji je pod vodom uglavnom fatalan. Zbog toga je danas preporuka da parcijalni pritisak kiseonika u mešavinama koje se koriste za ronjenje ne prelazi 1,4 bara. Prilikom lečenja hiperbaričnim kiseonikom (u hiperbaričnim komorama), maksimalna vrednost Pp kiseonika ne sme preći 2,8-3,0 bara. Ovako visoke vrednosti Pp kiseonika se koriste za lečenje dekompresione povrede, gasne gangrene i trovanje ugljen monoksidom. Pacijenti u komori mogu podneti ove vrednosti Pp kiseonika za razliku od ronilaca koji se nalaze u imerziji (u vodenoj sredini), izloženi su fizičkom naprezanju, pothlađivanju i toksičnim efektima ostalih gasova u mešavini. HIPOKSIJA /nedostatak kiseonika/ Hipoksija je stanje izazvano nedostatkom kiseonika u organizmu koje nastaje zbog smanjenja parcijalnog pritiska u udahnutom vazduhu, ili nemogućnosti da već udahnuti kiseonik bude iskorišćen. Može biti hronična /kada se zbog bolesti pluća ili srca ne iskoristi sav uneti kiseonik/ ili akutna, koja je za ronjenje važnija, kada kiseonik u udahnutom vazduhu padne ispod optimalnog nivoa. Hipoksija se javlja naglo, i često bez ikakvog upozorenja. Praktično jedini znak koji se javlja pri hipoksiji je nagla nesvestica. Ponekad joj prethodi euforično stanje kada osoba nije u stanu da pravilno proceni situaciju, a posle incidenta se ne seća hipoksije i smatra da je sve bilo u redu. Zbog tog subjektivnog osećanja pogođeni nije u stanju da pomogne sam sebi. Prva pomoć: - izneti pogođenu osobu na atmosferu sa normalnim procentom kiseonika /na površinu/ - kod težih slučajeva hipoksije /prestanak disanja i srčane radnje/ - preduzeti reanimaciju - primeniti 100% kiseonik Ronioci na dah, a naročito podvodni ribolovci, često forsiraju dužinu boravka pod vodom i u fazi izrona dožive hipoksiju i gubitak svesti Za vreme boravka na dubini zbog povećanog opšteg pritiska visok je i parcijalni pritisak kiseonika u plućima. Tokom izrona naglo se smanjuje opšti pritisak pa i parcijalni pritisak kiseonika, te se neposredno pred površinom dostiže opasna hipoksična zona kada se gubi svest.
  52. 52. HIPERVENTILACIJA predstavlja forsirano, ubrzano i produbljeno disanje koje traje neko vreme.Više od dva-tri respiratorna ciklusa forsiranog disanja remete fiziološko stanje organizma. Hiperventilacijom značajno snižavamo količinu CO2 u organizmu, čime odlažemo pojavu gladi za vazduhom. HIPEROKSIJA /trovanje kiseonikom/ Kiseonik je gas koji je neophodan za održavanje života, ali ukoliko se diše pod povišenim pritiskom, ponaša se kao jak otrov. U rekreativnom ronjenju sa komprimovanim vazduhom je veoma redak slučaj trovanja, i do pojave hiperoksije dolazi samo na dubinama na kojima parcijalni pritisak O2 poraste preko kritične granice koja iznosi od 1,6 do 2,5 bara. Dubina na
  53. 53. kojoj parcijalni pritisak kiseonika dostiže tu granicu se može izračunati pomoću Daltonovog zakona. P . V P1 = ---------------- 100 odnosno: 100 . p1 P = ------------------- A Gde je : P1 – parcijalni pritisak P – apsolutni pritisak A – procenat gasa u smeši Pošto se za rekreativna ronjenja koristi i atmosferski vazduh gde je kiseonik zastupljen sa 20% znači da će se kritičan nivo parcijalnog pritiska kiseonika od 1,6 bara dostići na dubini od 70m. 100 . 1,6 P = ----------------------- = 8atm =70m 20 U profesionalnom ronjenju sa gasnim mešavinama i aparatima sa zatvorenim krugom disanja, relativno često dolazi do toksičnog delovanja kiseonika. Trovanje se javlja u dva oblika: - PLUĆNI OBLIK /Loran-Smitov efekt/ i - NEUROTOKSIČNI OBLIK /kiseonikova epilepsija ili Pol Bertov efekt/ TOKSIČNI EFEKTI AZOTA - AZOTNA NARKOZA Svim roniocima je poznato da udisanje azota pod povišenim pritiskom, odnosno vazduha kao medijuma za disanje koji sadrži 78% azota, na dubinama preko 30 metara, izaziva osećaj i stanje slično pijanstvu. Sa povećanjem dubine, ispoljavaju se još neprijatniji simptomi u vidu neadekvatnog rasuđivanja, omamljenosti, poremećene koordinacije pokreta, pospanosti, a kasnije i pojave halucinacija ili velike uznemirenosti. Smanjenjem dubine, simptomi se polako ublažavaju ili otklanjanju. Utreniranost i često upražnjavanje ronjenja odlažu ispoljavanje ovih efekata azota, ali su individualne razlike vrlo velike, kao i intraindividualne- isti ronilac može biti osetljiviji ukoliko roni gladan, neispavan, pothlađen, nalazi se pod stresom, vrši težak fizički rad pod vodom ili je prethodnog dana konzumirao alkoholna pića. Toksični efekti azota su i najvažniji razlog zbog čega se ronjenja sa vazduhom ograničavaju na maksimalnu dubinu od 40metara, odnosno ustanovljena je sigurnosna granica maksimalno
  54. 54. dozvoljenih vrednosti parcijalnog pritiska azota od 3,95 bara u mešavini koja se diše, a u okviru koje bi ronjenje trebalo da bude bezbedno. TOKSIČNI EFEKTI UGLJEN DIOKSIDA Ugljen dioksid je produkt metabolizma koji se neprestano stvara u organizmu, ali se efikasno odstranjuje puferskim mehanizmom krvotoka i disanjem (izdahom). Nagomilavanje ugljen dioksida u organizmu je obično posledica njegovog pojačanog stvaranja i neadekvatne ventilacije, odnosno odstranjivanja posredstvom disanja. U ređim slučajevima može biti posledica udisanja medijuma koji sadrži nedozvoljeno visoke koncentracije ovog gasa > 1% na 1 ATA mešavine (Pp CO2 > 0,01 bar odnosno > 10 mbara : loša ventilacija rekompresione komore, podmornice, habitata, teške opreme za ronjenje, loš kvalitet gasa u ronilačkim bocama ili problem sa opremom zatvorenog kruga disanja - ribrideri i istrošenost absorbenta za CO2. Prilikom ronjenja sa bocama se ispoljava zbog štednje vazduha od strane ronilaca (skip breathing), zamaranja prilikom ronjenja, vršenja podvodnih radova na dubinama preko 30 metara (velika gustina gasa - pojačan disajni rad, ali i otpor regulatora). Prvi simptomi su osećaj nedostatka vazduha – glad za vazduhom i glavobolja. Na suvom se mogu uočiti pojačano znojenje i crvenilo kože. Ukoliko se ne reaguje na vreme mogu se razviti i teški simptomi: mučnina, omamljenost, konfuzno stanje i nesvest. Ukoliko se ronilac zamori i oseća glad za vazduhom, mora prestati sa kretanjem pod vodom i pokušati da smiri disanje u vidu ređih ali dubljih udaha. Vođe ronjenja moraju prepoznati i reagovati na prve znake umora i ubrzanog disanja kod članova svoje grupe, ali i prilagoditi režim ronjenja i brzinu kretanja pod vodom prema potrebi najmanje utreniranog ronioca. HIPERKAPNIJA /trovanje ugljen – dioksidom/
  55. 55. Hiperkapnija, takođe, poznata i kao HIPERKARBIJA, nastaje kada CO2 u udahnutom vazduhu pređe nivo od 2-3%. Najčešći uzrok je kada ronilac ne diše sporo i dovoljno duboko, što rezultuje smanjenim tidalnim kapacitetom i povećanim mrtvim vazdušnim prostorom u alveolama. Najčešći uzrok je kontanimirani vazduh u bocama. Prva pomoć: - povratak na površinu - usporeni /smanjeni/ pokreti - normalno disanje - primeniti 100% kiseonik
  56. 56. TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM Visoka koncentracija ugljen monoksida (> 50 ppm na 1 ATA mešavine, odnosno Pp CO > 0,05 mbara u medijumu za disanje ronilaca predstavlja veliki propust u organizaciji ronjenja. Nalazi se u izduvnim gasovima i dimu, produktima rada motora, koji bivaju usisani od stane kompresora. Ovaj gas ima veliki kapacitet vezivanja za hemoglobin (strukturu koja se nalazi u crvenim krvnim zrncima i transportuje kiseonik do ćelija), čak 250 puta veći od kiseonika, koga istiskuje iz veze sa hemoglobinom i uzrokuje pojavu hipoksije i značajna oštećenja tkiva – posebno nervnog sistema. Prvi simptomi - glavobolja i mučnina se ispoljavaju posle dostizanja određene dubine, a pojačavaju se prilikom izrona. Teški simptomi podrazumevaju povraćanje, konfuziju, omaglicu, vrtoglavicu, teško disanje, opštu slabost, nesvesticu, konvulzije a može doći do smrtnog ishoda. Prva pomoć se sastoji u davanju 100% kiseonika na površini i prilikom transporta u bolnicu, a ispoljavanje bilo kog teškog simptoma zahteva lečenje u hiperbaričnoj komori. CO ( kao i CO2 ) može dospeti u boce prilikom punjenja kompresorom na benzinski ili dizel pogon. Trovanje ugljen-monoksidom je moguće i izvan ronjenja, ali pod vodom gde vlada povišen pritisak, postaje kompleksnije. Skoro isključivo se javlja iz kontaminiranih boca u koje je dospeo prilikom punjenja. Prisustvo CO je teško detektovati, jer je to gas bez mirisa i ukusa. Ugljen-monoksid se vezuje sa hemoglobinom u krvi i onemogućava ga za prenos kiseonika. Hemoglobin se vezuje lakše sa ugljen-monoksidom nego sa kiseonikom /200-250 puta/, a teško se i dugo oslobađa. Potrebno je 8-12 sati da se uneti CO izdvoji iz organizma. Uticaj ugljen- monoksida na organizam zavisi i od dužine i količine udisanja ovog gasa. Prvi simptom trovanja je osećaj pritiska u glavi /u temenu i slepoočnicama/. Sa porastom koncentracije gasa javlja se šum u ušima, vrtoglavica, mučnina i povraćanje, drhtanje prstiju, opšta slabost i gubitak svesti, a ponekad i konvulzije /grčevi/. Može se javiti i jarko crvenilo usana i ispod noktiju, mada to nije
  57. 57. uvek slučaj. U najtežim slučajevima mogu nastati psihički poremećaji, paraliza pa čak i trajna oštećenja mozga. Prva pomoć je da otrovani krene u izron do eventualnog prvog zastanka dekompresije, gde mu treba omogućiti disanje sa drugim aparatom ili ako je moguće sa kiseonikom, u kom slučaju mora imati pratioca. Ovo obično dovodi do poboljšanja i postupno do nestajanja simptoma trovanja. Na površini ga treba raspremiti i držati na čistom vazduhu i po mogućnosti dati čist kiseonik. Ukoliko je otrovani bez pulsa i ne diše treba mu dati veštačko disanje i masažu srca. Trovanje ugljen-monoksidom je lakše sprečiti nego povređenom pružiti prvu pomoć. Posebnu pažnju treba obratiti na izbor, montažu i održavanje kompresora, a naročito filtera za vazduh. Filteri treba da su što kvalitetniji jer oni od aktivnog uglja i silikagela ne štite od ugljen- monoksida. Preporučuje se upotreba kompresora sa pogonom na elektromotor, a ukoliko to nije moguće, posebnu pažnju treba obratiti da usisni ventil /za vazduh/ bude što je moguće vuše udaljen od izduvnog ventila i da vetar duva u pravcu od usisnog ka izduvnom ventilu. Prva pomoć: - povratak na površinu - odstraniti izvor ugljen-monoksida - kontrolisati disanje i puls i primeniti reanimaciju ako je potrebno - primeniti 100% kiseonik - što pre kontaktirati kvalifikovanu medicinsku pomoć - hospitalizacija
  58. 58. T 5. OSNOVI FIZIOLOGIJE RONJENJA - Čula (vid i sluh pod vodom sa opisom oka i uha) - Respiratorni sistem - Kardiovaskularni sistem VID POD VODOM Čovekovo oko funkcioniše tako što odbijenu svetlost od objekta koji se posmatra pretvara u električne inpulse i šalje ih u mozak. Svetlost se u vodi menja usled zamućenosti, rasipanja, apsorpcije i refrakcije. -Zamućenost vode, bilo da je organskog /plankton i sl./ ili neorganskog /mulj/ porekla, sprečava prodor svetlosti u dubinu. -Čak i u vrlo čistoj vodi, svetlost se rasipa i savija.Mada difuzija smanjuje količinu svetlosti pod vodom, ona čini da se i ta raspoloživa svetlost rasipa još više i time se smanjuju ili se potpuno eliminišu senke pod vodom. Voda ima mogućnost da apsorbuje elektromagnetne talase, a samim tim i svetlost. Dok prodire u vodu, svetlost biva apsorbovana sa porastom dubine. Sa porastom dubine, prvo se gubi crveni deo spektra, zatim narandžasti, i na kraju žuti i ljubičasti. Zbog svega toga glavni faktor raspoznavanja pod vodom nije boja, već kontrast predmeta.
  59. 59. Poslednja osobina svetlosti koja ima uticaj na ronjenje je refrakcija. Svetlost se savija pri prelasku iz vazduha u vodu i obratno. Iz tih razloga predmeti se vide neoštro /jer se projektuju iza mrežice/, a oko se ponaša kao dalekovido 32 dioptrije. Iz tih razloga ronioci koriste masku sa staklom koja izoluje oko od vode čime se postiže zadovoljavajuća oštrina vida. Ovo uzrokuje da se posmatrani objekat prikazuje bliže za ¼ nego što je stvarna udaljenost. Refrakcija, takođe, utiče i na prividno uvećavanje predmeta ispod vode za oko 1/3 od stvarne veličine.
  60. 60. SLUH POD VODOM Pošto je voda gušća od vazduha,zvuk se u vodi prenosi četiri puta brže nego u vazduhu. Zbog te brzine, ronilac čuje odlično ispod vode, ali teško određuje izvor zvučnih talasa. U vazduhu čovek određuje pravac na osnovu kašnjenja dolaska zvuka u jedno i drugo uho. Kada je brzina zvuka povećana, kao što je to slučaj pod vodom, kašnjenje je vrlo malo, pa ronilac nije u mogućnosti da odredi pravac odakle zvuk dolazi.U vodi se zvuk prima preko cele površine glave. ( koštana provodljivost ) Na kraju, treba reći da na problem prenosa zvuka pod vodom indirektno utiče i temperatura vode.Ukoliko u vodi postoje pojasevi različite temperature, energija zvučnog talasa se drastično menja pri prolasku, tako da između izvora zvuka i mesta gde se on više ne čuje, često može biti samo par metara. Ljudsko uho određuje smer dolaska zvuka, upravo zbog kašnjenja u dolasku zvuka u jedno uho u odnosu na drugo uho. Ovo kašnjenje na vazduhu iznosi oko 0,03 sek, što nam je dovoljno da odredimo smer dolaska zvuka sa greškom od samo 30. Pod vodom, zbog već pomenute razlike u brzini prostiranja zvuka, nismo u stanju da odredimp smer dolaska zvuka, pa zbog toga tokom ronjenja imamo osećaj da zvuk koji čujemo dolazi sa svih strana. Jedan od čestih uzroka ronilačkih udesa su povrede ronilaca nastale od brodske elise. Zbog toga uvek tokom ronjenja, a naročito tokom izronjavanja, vodimo računa da li nam se neki zvuk približava (tj. da li njegov intenzitet raste)
  61. 61. Da bi pravilno funkcionisao, naš organizam zavisi od nekoliko sistema čiji je rad usko povezan i zavisan je jedan od drugoga. Iako su svi životni procesi važni za čoveka, sa stanovišta ronjenja, najbitnija je razmena gasova u organizmu, pri čemu posebnu ulogu imaju cirkulatorni i respiratorni sistem. RESPIRATORNI SISTEM sastoji se od disajnih puteva (nosa, nazofarinksa, dušnika) i pluća. Respiratorni sistem obavlja razmenu gasova između organizma i spoljašnje sredine. Glavna funkcija respiratornog sistema je da obezbedi kiseonik koji je neophodan organizmu i da odstrani ugljen-dioksid. Kiseonik je važan gas za metabolizam čoveka i potreba za njim se javlja kod svih ćelija u organizmu. Mozak i nervni sistem zahtevaju neprekidno snabdevanje, a njihove ćelije odumiru u roku od par minuta ukoliko snabdevanje kiseonikom prestane. Kiseonik se u organizam unosi disanjem. Disanje je stalan proces i sastoji se od udaha i izdaha. Udah /inspiracija/ počinje kada se u telu poveća nivo ugljen-dioksida, a smanji nivo kiseonika,pri čemu je CO2 primaran za kontrolu disanja. U plućima se gasovi razmenjuju u alveolama koje su okružene plućnim kapilarima. Mehanizam po kojem se odvija razmena gasova je difuzija-težnja gasa da se kreće od nivoa veće koncentracije ka manjoj.
  62. 62. Izdah /ekspiracija/ sledi neposredno nakon udaha. To je proces pri kojem dolazi do pasivnog opuštanja dijafragme. Time se grudni koš sužava i primorava pluća da izbace vazduh i vodenu paru, zadržavajući ipak izvestan ostatak tog vazduha. Ritam disanja iznosi oko 15 puta u minutu, ali tokom vežbi, napornog rada i sl. Brzina se povećava pošto se i potrošnja kiseonika i produkcija CO2 takođe povećava. Udahom, se u organizam unosi svež vazduh i sa njim nova količina kiseonika. Normalan udah odraslog čoveka u stanju mirovanja iznosi oko 500cm3 vazduha, a pri vršenju težeg fizičkog rada može iznositi i 2000cm3. Ova se količina se zove respiratorni volumen. Nakon ove količine u organizam je moguće uneti još do 2000cm3(obično 500cm3) što se zove rezervni inspiratorni volumen Sav vazduh koji je unet u organizam nije iskorišćen za razmenu gasova. Postoji određeni prostor u disajnim putevima u kojima se on zadržava, i odatle odstranjuje sledećim izdahom. Taj prostor se naziva mrtvi vazdušni prostor, a količina vazduha koja nije iskorišćena mrtvi volumen. Slično kao kod udaha, i posle normalnog izdaha moguće je forsirano izdahnuti oko 1500cm3 vazduha što čini rezervni ekspiratorni volumen. Količina vazduha koja se normalno unese i iznese iz organizma naziva se tidalni kapacitet. vitalni respiratorni volumen ≈ 2,5l kapacitet rezervni inspirativni volumen ≈ 0,5l ≈ 4,5 l rezervni ekspirativni volumen ≈ 1,5l rezidualni volumen ≈ 1,5l ------------------------------------------------------- totalni kapacitet ≈ 6l U plućima uvek ostaje određeni nivo vazduha. On se ne može nikad izdahnuti, nego se meša sa novom uzdahnutom količinom vazduha. Ta količina iznosi oko 1500cm3 vazduha i zove se rezidualni volumen .
  63. 63. Minutni ventilacioni volumen je količina vazduha koja se u jednom minutu provetri kroz pluća. U stanju mirovanja on iznosi 8 litara, dok za vreme težeg rada ili sportske aktivnosti ova vrednost se može više puta premašiti što iznosi oko 25 - 40 litara vazduha. Minutni ventilacioni volumen je veoma važna veličina, jer se na osnovu poznavanja potrošnje vazduha vrši izračunavanje autonomije aparata CIRKULATORNI SISTEM /KRVOTOK/ Krvotok obezbeđuje snabdevanje svih ćelija organizma neophodnim elementima ishrane: kiseonikom, koji krv uzima iz pluća i hranjljivim sastojcima koje krv upija kroz resice creva. Glavni činioci krvotoka su krv, srce, i sistem vena i arterija /kardiovaskularni sistem/. -Krv se sastoji od pločastih ćelija i tečnosti i prenosi hranljive sastojke i kiseonik, a odstranjuje produkte sagorevanja i ugljen-dioksid. Glavni sastojci su: 1.Plazma je tečan deo krvi i sastoji se od 90% vode.2.Eritrociti / crvena krvna zrnca / nose glavninu kiseonika za tkiva pomoću hemoglobina koji lako vezuje i oslobađa kiseonik i bez koga bi krv morala da teče 20 puta brže da bi zadovoljila sve potrebe organizma za kiseonikom. 3.Leukociti / bela krvna zrnca / zadatak im je da uvuku u sebe i svare mikrobe i ostale štetne čestice koje prodru u krvotok. 4.Trombociti /krvne pločice/ zaduženi su da zgrušaju krv na mestu povrede i spreče njeno isticanje. KARDIOVASKULARNI SISTEM čine: srce, arterije, vene i kapilari. 1.Srce je mušićni organ i podeljeno je na dve pretkomore koje primaju krv i pumpaju je u dve komore. Odatle se krv prosleđuje dalje u krvotok. 2.Krvotok predstavlja stalno kretanje krvi, ali ne neprekidno, već u talasima. Put jedne kapi krvi kroz čitav ciklus izgleda ovako: Iz pluća izlazi oksidovana krv i ulazi u arterijsku stranu srca kroz levu pretkomoru, iz koje prelazi u levu komoru. Iz leve komore izlazi u organizam koji preuzima kiseonik iz krvi, a daje ugljen-dioksid, pretvarajući na taj način arterijsku /oksidovanu/ krv u vensku /redukovanu/. Venska krv se vraća u vensku stranu srca, ulazeći u desnu pretkomoru, odakle prelazi u desnu komoru, koja je šalje u pluća na oksidovanje. Ciklus kruženja krvi kroz organizam traje oko 20 sec. Svakim udarom srca formira se puls i krvni pritisak. Puls je frekfencija rada srca i iznosi za odrasle 60-80 otkucaja u minutu. Krvni pritisak se meri u trenutku skupljanja /sistolni/ i u trenutku opuštanja /distolni/ srca. Puls i pritisak mogu da porastu usled fizičkog napora, straha ili stresa, ali se ubrzo nakon toga vraćaju u normalan režim rada.
  64. 64. Veliki krvotok počinje u levoj komori iz koje polazi aorta. Ona raznosi oksidovanu krv po čitavom organizmu. U tkivima se ćelijama predaje kiseonik, a u krv ulazi ugljen-dioksid. Redukovana krv se šupljim venama vraća u desnu pretkomoru srca, a odatle ide u desnu komoru. Mali krvotok počinje u desnoj komori iz koje polazi plućna arterija koja se zatim grana na levu i desnu arteriju koje redukovanu krv odnose u pluća. U plućima se krv oksiduje (otpušta se CO2, a prima О2, hemoglobin u eritrocitima prelazi u oksihemoglobin) i vraća plućnim venama u levu pretkomoru
  65. 65. T 6. BAROTRAUME Uzroci, znaci i simptomi, prevencija i sanacija - Bojl-mariotov zakon (ponavljanje) - Uši - Sinusi - Zubi - Skviz ronilačke opreme - Pluća - Arterijska ( barotraumatska ) gasna embolija BAROTRAUMA je povreda specifična za ronjenje i manifestuje se oštećenjem tkiva zbog nemogućnosti da se pritisak u šupljinama tela ispunjenih gasom (pluća, srednje uho, sinusi itd.) izjednači sa pritiskom okoline i da se brzo prilagođava promenama ambijentalnog pritiska-prema Boyl-Mariott-ovom zakonu. Najveće promene se registruju u prvih 10 metara dubine zato što se zapremina i pritisak menjaju za 50%.
  66. 66. Barotrauma srednjeg uha je najčešća povreda u ronjenju uopšte. Češće se javlja prilikom zarona, ali se može ispoljiti i u toku izranjanja. Manifestuje se osećanjem pritiska u uhu, bolom, konduktivnim oštećenjem sluha, perforacijom bubne opne i vrtoglavicom zbog iznenadne kalorične stimulacije. Posledica je nemogućnosti da se izjednači pritisak u srednjem uhu zbog loše tehnike izjednačavanja pritiska, infekcije gornjih disajnih puteva i anatomskih deformacija. IZJEDNAČAVANJE PRITISKA U SREDNJEM UHU Izjednačavanje pritiska u srednjem uhu tokom zarona vrši se propuštanjem vazduha kroz Eustahijevu tubu.. Za izjednačavanje većina ronilaca koristi TONBEE ili VALSALVA MANEVAR Tonbee manevar sastoji se od blokiranja nosnica, zatvaranja usta i gutanja Valsalva manevar izvršava se tako da se začepe nosnice i lagano dune. Frenzelov manevar; mišićima grla (gutanjem) potiskuje se vazduh u zatvoreni nos. Ovaj manevar smanjuje mogućnost povrede okruglog otvora u srednjem uvu. Čin gutanja ili duvanja povećava pritisak unutar nosne šupljine Roniocima se često događa da pritisak izjednačavaju nakon što je već došlo do oštećenja. Ronilac ne sme čekati da mu bol signalizira potrebu za izjednačavanjem pritisaka u ušima. Manevre izjednačavanja treba započeti odmah po početku zarona ili na prvi "osećaj promene pritiska Bol je indikator da je barotrauma već nastupila. Ronilac ne smije čekati da mu bol signalizira potrebu za izjednačavanjem pritiska u ušima. Manevre izjednačavanja treba započeti neposredno nakon što ronilac započne sa zaronom. Izjednačavajte pritisak rano i često za vrijeme zarona! Ne ignorišite bol!
  67. 67. Pri izvršavanju Valsalva manevra ronilac mora biti oprezan i nikada ga ne forsirati. Česti su slučajevi da ronilac uspešno izjednači pritisak u jednom uhu, ali ne i u drugom. Ukoliko forsiramo Valsalvin manevar u ovakvom slučaju može doći i do pucanja bubne opne i zbog toga je uvek dobro prvo pokušati smanjiti dubinu i ponovo pokušati sa manevrom. Ukoliko ni tada ne možemo izjednačiti pritisak treba odustati od ronjenja za taj dan. Na izjednačavanje pritiska može uticati i položaj tela za vrijeme zarona. Kada ronilac zaranja na glavu, krvne žile koje oblažu Eustahijevu tubu se proširuju zbog pojačanog snabdevanja mozga krvlju. Zbog toga je otežan protok vazduha u srednje uho. Zaronom na noge otklanja se ovaj problem. BAROTRAUMA UNUTRAŠNJEG UHA je relativno retka, ali ozbiljna povreda. Može se javiti izolovano ili istovremeno sa barotraumom srednjeg uha. Manifestuje se zvonjenjem u uhu, upornom vrtoglavicom i perceptivnim oštećenjem sluha. Obično postoji ruptura okruglog prozora sa perilimfnom fistulom. Lečenje je obično hirurško, a ronilačka karijera uglavnom završena
  68. 68. BAROTRAUMATSKI POREMEĆAJI SPOLJAŠNJEG UVA / OBRNUTO UVO Povrede spoljašnjeg uva su obično izazvane kapuljačom koja tesno prianja uz ušnu školjku i onemogućava prolazak vazduha. Isti problem može izazvati i kaiš maske kada se postavi preko ušne školjke, kao i sekret u uvu. Ako se prilikom ronjenja upotrebljavaju ušni čepovi ili odela sa kapuljačom koja čvrsto priležu uz ušnu školjku, u slušnom kanalu će se javiti podpritisa u odnosu na srednje uvo, jer voda nemože da prodre u slušni kanal. Usled ovoga bubna opna će se savijati prema slušnom kanalu (spoljašnjem uvu). Na spoljašnjoj strani bubne opne javiće se krvlju podliveni mehurići. Ova pojava se naziva obrnuto uvo. Znatno je lakše oboljenje od pucanja bubne opne. Praćeno je krvarenjem u slušnom kanalu. Ako ronimo sa prehladom ili ako koristimo kapi za nos pre zarona, može nam se desiti obrnuta situacija. Obrnuto uvo može biti i posledica barotraume srednjeg uva prilikom izrona. U toku izrona vazduh ne može da izađe kroz Eustahijevu tubu jer je ona blokirana, usled čega u srednjem uvu ostaje nadpritisak. Kako se budemo približavali površini, bol će biti sve jači. Posledice su pucanje bubne opne ili "obrnuto uvo" (eng. Inverted Ear). Kao i u prethodnim slučajevima, važno je izjednačiti pritisak. "Obrnuto uvo" se često javlja kod onih koji su imali teškoća sa izjednačavanjem pritiska u toku zarona. Simptomi: Simptomi povrede spoljašnjeg uva su bol u uvu koji se ne smanjuje sa izjednačavanjem pritiska, krv iz uva i drugi simptomi koji su slični sa povredama srednjeg uva. Preventiva: Iako pored svih preduzetih mera dođe do ovoga, prekinite izron i zaronite do dubine na kojoj bol nestaje. Tada treba pokušati veoma lagani izron uz stalno gutanje, zevanje ili pomeranje vilice levo-desno kako bi olakšali izjednačavanje pritiska.
  69. 69. BAROTRAUMA SINUSA (paranazalnih šupljina) je česta povreda u ronjenju i posledica je akutne ili hronične blokade izvodnih kanala sinusa. Najčešće su zahvaćeni frontalni sinusi. Lečenje je slično kao kod barotraume srednjeg uha. BAROTRAUMA ZUBA (BARODONTALGIJA) Svaki bol zuba koji se javlja prilikom urona, izrona ili letenja ukazuje na moguće postojanje barodontalgije. Način nastanka povrede je jednostavan : prilikom boravka pod visokim pritiskom u mikropukotinama može se zadržati vazduh u manjim ili većim količinama, i taj vazduh pri prelasku na manji pritisak vrši ekspanziju i pokušava da se širi. Bol je javlja jer taj vazduh vrši pritisak na nerve koji se nalaze oko njega. Bol uglavnom ne traje dugo, te je i dijagnostika teza ukoliko postoji više mogucih uzrocnika, odnosno vise pokvarenih zuba ili više zuba koji su plombirani. Rentgenski snimak može da pomognu kod dijagnostike povrede, odnosno utvrđivanja problematičnog zuba (ili više njih).
  70. 70. SKVIZ ( GNJEČENJE ) MASKOM Vazdušni prostor u masci je podložan promename u zavisnosti od pritiska okoline i može izazvati nagnječenja.Preventiva je povremeno izdisanje vazduha kroz nos. OSTALE VAZDUŠNE ŠUPLJINE Svaki deo tela ( ili deo opreme ) gde se vazduh zadržava je podložan barotraumi ( creva , gnječenje odelom )
  71. 71. BAROTRAUMA PLUĆA, koja se javlja prilikom izrona, je ozbiljna i po život opasna povreda. Manifestuje se u nekoliko kliničkih oblika pri čemu se mogu i svi oblici istovremeno ispoljiti: PLUĆNI EMFIZEM (lokalizovano oštećenje plućnog parenhima ) MEDIJASTINALNI EMFIZEM I POTKOŽNI EMFIZEM PNEUMOTORAKS ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA – AGE Nastaje prilikom izrona kada se zbog smanjenja ambijentalnog pritiska poveća zapremine gasa u plućima. Tkiva će se oštetiti ukoliko ekspandirani gas ne bude mogao da se odstrani iz pluća. Gas može ostati zarobljen u plućima zbog postojanja deformiteta i/ili bolesti pluća i neadekvatne tehnike disanja prilikom izrona. Neurološki poremećaji i/ili gubitak svesti prilikom izrona ili neposredno posle izlaska na površinu su manifestacije AGE . Na terenu se mora dati 100% kiseonik i što pre započeti sa hiperbaričnom terapijom. MEDIJASTIALNI EMFIZEM Nastaje kada se vazduh akumulira u centralnom delu pluća pa pritiska srce i glavne krvne sudove.Simptomi su otežano disanje i kratak dah, čak i kolapsom zbog direktnog pritiska na srce i velike krvne žile. Vidljivo je plavilo kože. Nestaje apsorpcijom akumuliranog vazduha u krvotok. POTKOŽNI EMFIZEM Ova pojava obično prati medijastijalni emfizem kada vazduh nađe put do mekih tkiva u bazi vrata gde se zadržava ispod kože.Simptomi su otok vrata i promena u glasu i pucketanje pri dodiru na vrat i oko ključne kosti
  72. 72. PNEUMOTORAKS U slučaju kada se pluća previše rašire , maramice koje obavijaju pluća pucaju i vazduh ulazi u ovaj prostor.Simptomi su teškoća u disanju,bol u grudima i plava boja kože,sluznica i noktiju. Leči se hirurškom intervencijom. ARTERIJSKA ( BAROTRAUMATSKA ) GASNA EMBOLIJA Najozbiljnija posledica rupture alveola je oslobađanje gasnih mehurića u plućnu cirkulaciju koji putem plućne vene, leve strane srca, aorte i karotide ulaze u moždanu cirkulaciju. Svaki mehurić koji je prevelik da prođe kroz arteriju zaglaviće se i zaustaviti cirkulaciju prema obližnjim zonama i organima. Embolija je stanje kada neko strano telo začepi krvotok.Kod ronioca je to vazduh. Barotrauma je stanje kada dođe do oštećenja ćelija usled povišenog pritiska vazduha. Barotraumatska gasna embojija ima sličnosti sa dekompresionom bolešću,zbog pojave mehurića,samo se simptomi javljaju u roku od 5-10 min. nakon izrona i nezavisni su od dubine ronjenja. Simptomi su:glavobolja,gubitak svesti,krvavi ispljuvak,bol u grudima,paraliza udova i td. Prva pomoć:povređeni se transportuje u rekompresionu komoru položen na leđa sa nogama podignutim a glavom spuštenom na dole.
  73. 73. T 7. DEKOMPRESIONE POVREDE Uzroci, znaci i simptomi, prevencija i sanacija - Henrijev zakon (ponavljanje) - Tipovi povrede - Sanacija - Upotreba dekompresionih tablica - Proračun autonomije APSORPCIJA AZOTA Apsorpcija azota u telu se objašnjava Henrijevim zakonom o rastvaranju gasova u tečnostima. U ronjenju se posebno razmatra azot i njegovo rastvaranje u organizmu pri disanju pod povećanim pritiskom, zato što ga ima najviše u vazduhu, a ne troši se u metaboličkim procesima. Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površini, telo je saturisano, što znači da je u njemu rastvoreno tačno onoliko gasova koliko ih ima. Na atmosferskom pritisku,za odrasle osobe,rastvorljivoreni gasovi u organizmu iznose oko jedan litar. Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu. Saturisanje organizma se vrši putem respiratornog i cirkulatornog sistema. Kako raste pritisak azota u plazmi, usled sve većeg zasićenja, tako pada razlika pritiska između azota u alveolarnom vazduhu i azota u krvnoj plazmi, pa samim tim pada i nivo apsorpcije. Iz tog razloga organizam brže dođe do 50% zasićenja nego od 50% zasićenja do potpune saturacije. Vreme za koje organizam /ili tkivo/ dođe do 50% zasićenja, zove se vreme poluzasićenja i veoma je važno za razvoj dekompresionih tablica. Vreme poluzasićenja nije isto kod svih tkiva pa tako postoje tzv. Brza tkiva kao što je krv, i spora, kao što je na primer masno tkivo. Rastvoreni azot u organizmu ne predstavlja problem sve dok se ronilac nalazi pod vodom, odnosno povećanim pritiskom okoline. Problemi mogu nastati kada se pritisak smanjuje, tj. kada se krene ka površini. Kada ronilac izranja, pritisak u organizmu opada i dolazi u stanje kada je pritisak rastvorenog azota u plazmi veći nego pritisak azota u alveolarnom vazduhu. Tkivo je tada u stanju supersaturacije, što znači da ima više rastvorenog azota u tkivima nego što bi organizam trebao da ga ima na tom pritisku, i teži da ga se oslobodi. Način oslobađanja, azota iz tečnosti tj.desaturacija se vrši po istom principu kao i saturisanje organizma. Potrebno je određeno vreme da se organizam potpuno oslobodi od »viška« azota, a to vreme zavisi od više faktora: nivoa saturisanosti organizma, razlike u pritiscima azota u alveolama i plazmi i vrste saturisanog tkiva. Naravno, do desaturacije organizma ne dolazi samo kada se izroni na površinu. Oslobađanje azota iz supersaturisanog tkiva se javlja svaki put kada se smanji dubina ronjenja. Primećeno je da organizam može da toleriše određeni nivo supersaturacije bez komplikacija, ali ako razlika u pritiscima između azota u alveolama i krvnoj plazmi postane prevelika pojavljuje se dekompresiona povreda.
  74. 74. DEKOMPRESIONA POVREDA / DEKOMPRESIONA BOLEST Na osnovu mišljenja većine eksperata za podvodnu medicinu adekvatniji termin za dekompresionu bolest i arterijsku gasnu emboliju (AGE) je DEKOMPRESIONA POVREDA ili dekompresioni poremećaj. Definiše se kao organski i/ili funkcionalni poremećaj, izazvan separacijom gasne faze u tkivima, odnosno pojavom mehurića u tkivima i cirkulaciji, u osobe koja je bila izložena redukciji ambijentalnog pritiska. To je poremećaj koji može preći u bolest ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere i postoje dokazi da neotkriveni, zanemareni ili netretirani znaci i simptomi DCP mogu dovesti do permanentnog organskog i funkcionalnog o{te}enja. Doppler detekcija mehurića je pokazala da nema DCP bez prisustva mehurića u plućnoj Danas se umesto stare klasifikacije dekompresione bolesti (DCB) na: • Tip I laki oblik - koža, limfatici, mišići i zglobovi, opšti simptomi-umor • Tip II teški oblik - spinalni, cerebralni, vestibularni kardiorespiratorni-“chockes” • Tip III kombinovani - arterijska gasna embolija i DCB sa neurološkim manifestacijama, rezistentna na terapiju, predlaže, i ima sve više pristalica, DESKRIPTIVNA KLASIFIKACIJA koja podrazumeva detaljan opis kliničke slike i evoluciju simptoma u funkciji vremena. Dijagnostički elementi DESKRIPTIVNE KLASIFIKACIJE su: • kliničke manifestacije • vreme javljanja simptoma (za vreme ronjenja, neposredno posle izrona, nekoliko minuta ili sati posle izrona) • evolucija simptoma • opterećenje organizma gasom (nivo saturacije organizma)-navodi se profil ronjenja, odnosno da li je ronjenje zahtevalo dekompresione zastanke ili nije • znaci barotraume pluća FAKTORI KOJI UTIČU NA POJAVU DEKOMPRESIONE POVREDE Smatra se da osobe sa povredama i bolestima koje utiču na rad respiratornih i cirkulatornih organa su podložnije pojavi povrede, kao i starije osobe zbog smenjene efikasnosti ovih sistema. Konzumacija alkohola pre ronjenja ubrzava cirkulaciju u organizmu, usled čega se rastvara veća količina azota.

×