P1* CMAS/SOPAS program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ SAVEZ ORGANIZACIJA PODVODNIH AKTIVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE – SOPAS

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P1*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
•Zadihavanje (etiologija i prevencija)
•Hipoksija (etiologija, prevencija)
•Utapanje (etiologija i prevencija)
•Stres i panika
•Postupci i tehnike samospašavanja
•Postupci i tehnike spašavanja
•Veštačko disanje i masaža srca
•Upotreba O2 u spašavanju

4. ZADIHAVANJE (etiologija, prevencija)
Pojava zadihavanja tokom
ronjenja može nastati iz više
razloga :
povećanog fizičkog napora
hladnoće
straha ili stresa.
Fiziološki do zadihavanja dolazi
zbog nakupljana ugljen dioksida u
krvi i tkivima (hiperkapnia)
Povećana koncentracija CO2 u
krvi podražuje centar za disanje i
dovodi do osećaja gladi za
vazduhom i zadihavanja

6. Zbog rastućeg respiratornog otpora
s dubinom, smanjuje se ventilacioni
kapacitet pluća
I pored toga što se ronilac napreže
ubrzanim i dubljim disanjem da
eliminiše višak CO2, nije u stanju da
poveća ventilaciju, respiratorni
mišici se zamaraju i nastaje osećaj
gušenja, straha od utapanja,
gubitka samokontrole i panike, a
odatle do udesa je samo jedan
korak

7. PREVENCIJA
Disati duboko i sporo kako bi se
neutralisao mrtvi vazdušni prostor.
Ne štedeti vazduh preskakanjem udaha.
Reagovati na prvu pojavu otežanog
disanja, smiriti se i lagano disati.
Roniti u okviru svojih kvalifikacija i
trenutnih fizičkih mogućnosti.
Izbegavati promenu ritma disanja i
kretanja pod vodom.
Roniti u odelu adekvatnog kroja i debljine
Nositi adekvatnu količinu tegova
Ne nositi teret pod vodom
Znak za zadihavanje
MRTVI
VAZDUŠNI
PROSTOR

8. HIPOKSIJA
HIPOKSIJA /nedostatak kiseonika/
Hipoksija je stanje izazvano nedostatkom kiseonika u organizmu koje nastaje
zbog smanjenja parcijalnog pritiska u udahnutom vazduhu, ili nemogućnosti da
već udahnuti kiseonik bude iskorišćen ili kada kiseonik u udahnutom vazduhu
padne ispod optimalnog nivoa.
Hipoksija se javlja naglo, i često bez ikakvog upozorenja.

9. Ronioci na dah, a naročito podvodni
ribolovci, često forsiraju dužinu boravka
pod vodom i u fazi izrona dožive
hipoksiju i gubitak svesti
Za vreme boravka na dubini zbog
povećanog opšteg pritiska visok je i
parcijalni pritisak kiseonika u plućima.
Tokom izrona naglo se smanjuje opšti
pritisak pa i parcijalni pritisak kiseonika,
te se neposredno pred površinom dostiže
opasna hipoksična zona kada se gubi
svest.

10. Hiperventilacija predstavlja
forsirano, ubrzano i produbljeno
disanje koje traje neko vreme.
Više od dva-tri respiratorna ciklusa
forsiranog disanja remete
fiziološko stanje organizma.
Hiperventilacijom značajno
snižavamo količinu CO2 u
organizmu, čime odlažemo pojavu
gladi za vazduhom.

12. UTAPANJE (etiologija, prevencija)
Utapanje ili davljenje je akutno
gušenje izazvano prisustvom vode
u disajnim putevima, koja
sprečava prodor vazduha u pluća.
Svako stanje koje može dovesti
do gubitka svesti kao što su
šećerna bolest, epilepsija, srčana
aritmija i sl., može takođe dovesti i
do davljenja.
Kod ronjenja na dah utapanje
najčešće nastupa posle gubitka
svesti koje može biti izazvano
hipoksijom, naglim ulaskom u
hladnu vodu, udarcem, zbog
pucanja bubne opne do koje
dolazi zbog upornog forsiranja
Valsalvinog manerva ili na neki
drugi način

13. U autonomnom ronjenju utapanje
najčešće nastupa kao posledica
grubog kršenja sigurnosnih mera.
Povod za utapanje loše obučenih i
neiskusnih ronilaca može biti i
neznanje ili panika koja nastupa
prilikom banalnih incidenata kao
što su punjenje maske vodom,
ispuštanje usnika regulatora i sl.

14. PREVENCIJA
Obavezno izvršiti lekarske
preglede za bavljenje ronjenjem
Roniti u okviru svojih kvalifikacija i
trenutnih fizičkih mogućnosti.
Postepeno ulaziti u vodu, naročito
ako je ronilac bio izložen suncu
Pažljivo izvoditi Valsalvin
manevar / ne forsirati ga /
Uvek roniti u paru, nikad sam
Pod vodom sprečiti pojavu panike

15. STRES I PANIKA
STRES je subjektivno reagovanje
koje osoba doživljava u skladu sa
svojim iskustvom i sopstvenom
procenom situacije u kojoj se
nalazi.
To je sklop emocionalnih, fizičkih,
fizioloških reakcija i ponašanja
koje se javljaju kada osoba za neki
događaj proceni da je opasan ili
uznemiravajući i prevazilazi njene
kapacitete nošenja sa postojećom
situacijom

16. Da bi se borio i odbranio ili bežao, u telu se dešavaju mnoge
promene:
1. disanje se ubrzava, treba nam više kiseonika i više energije u
mišićima
2. srce jače i ubrzano kuca, raste krvni pritisak
3. krvni sudovi na periferiji se sužavaju a šire u organima bitnim za
preživljavanje – u mozgu, u krupnim mišićima ruku i nogu koji treba
da vrše veliki rad
4. zenice se šire, i čula bolje rade, sluh i vid se izoštravaju
5. imuni sistem privremeno zaustavlja rad
6. zaustavlja se rad probavnog sistema
7. uključuju se nagonski delovi mozga koji su slični životinjskim

17. MOGUĆI PROBLEMI TOKOM
RONJENJA
STRESORI U RONJENJU
Problemi sa opremom
Fizički i psihološki problemi
Uslovi za ronjenje
KAKO REAGOVATI ?

18. Kako možeš pomoći sam sebi kada problem nastupi pod vodom?
MOGUĆI PROBLEMI TOKOM RONJENJA:
FIZIČKI PROBLEMI
Hladoća
Zadihavanje
Problemi sa izjednačavanjem pritiska
Grčevi u nogama ili stopalu
Upetljavanje
Gubljenje iz grupe
PROBLEMI SA OPREMOM:
Magljenje maske
Plavljenje maske
Loše pričvršćena boca ili pojas sa tegovima
Spadanje peraja
Problemi sa regulatorom , BCD
PSIHOLOŠKI PROBLEMI:
Osećaj nelagodnosti
Strah
Napad panike

19. Neki incidenti do kojih može doći u toku ronjenja su:
•prodor vode u masku,
•ispuštanje piska i oštećenje usnika,
•pucanje stopala peraje, kaiša peraja ili gubljenje peraje,
•prekomerno i neprestano snabdevanje iz regulatora,
•prekid snabdevanja iz regulatora
•naglo izbacivanje na površinu ( BCD ili gubitak tegova )
•zapetljavanje,
•gubljenje ronioca,
•pucanje "O" ringa ili pucanje nekog od creva
•neprekidno punjenje BCD-a vazduhom

20. FIZIČKI PROBLEMI
Hladoća
Zadihavanje
Problemi sa izjednačavanjem pritiska
Grčevi u nogama ili stopalu
Upetljavanje
Gubljenje iz grupe

21. STRESOR : FIZIČKI PROBLEMI. HLADNOĆA
SKRENUTI PAŽNJU VOĐI GRUPE DA VAM JE HLADN
U JADRANU JE OBAVEZNO NOŠENJE KAPULJAČE

22. STRESOR : FIZIČKI PROBLEMI.
ZADIHAVANJE
ZADIHAVANJE
SMIRITI SE , DUBOKO DISATI
SKRENUTI PAŽNJU PARU i/ili VOĐI GRUPE
Disati duboko i sporo kako bi se
neutralisao mrtvi vazdušni prostor.
Ne štedeti vazduh preskakanjem udaha.
Reagovati na prvu pojavu otežanog
disanja, smiriti se i lagano disati.
Izbegavati promenu ritma disanja i kretanja
pod vodom.
Roniti u odelu adekvatnog kroja i debljine
Nositi adekvatnu količinu tegova
Ne nositi teret pod vodom

23. STRESOR :FIZIČKI PROBLEMI.
TEŠKOĆE SA IZJEDNAČAVANJEM PRITISKA
AKO JE IZJEDNAČAVANJE OTEŽANO, VRATITI SE PAR METARA, PA
PONOVO PROBATI, AKO TO NE POMOGNE ODUSTATI OD RONJENJA
VRŠITI KOMPENZACIJU PRITISKA U MASCI
SKRENUTI PAŽNJU PARU i/ili VOĐI GRUPE

24. STRESOR :FIZIČKI PROBLEMI - GRČEVI
Masirajte mišić u kom vas je uhvatio grč dok bol ne prestane.
Ako vas je grč uhvatio u listu, najbolje je da uhvatite vrh peraja i povucite nogu ka sebi,
masirajući list, ili neka vam pomogne ronilački par.
SKRENUTI PAŽNJU PARU i/ili VOĐI GRUPE
POKUŠATI SA NATEZANJEM NOGE
ILI STOPALA

25. ZNAK ZA GRČ

26. STRESOR :FIZIČKI PROBLEMI.
UMOR I PREOPTEREĆENOST
SMIRITI SE , IZBEGAVATI ZADIHANOST
SKRENUTI PAŽNJU PARU i/ili VOĐI GRUPE

27. STRESOR :FIZIČKI PROBLEMI.: MORSKA BOLEST
AKO SE I PO ULASKU U VODU NE OSEĆATE DOBRO – ODUSTATI
OD RONJENJA

28. STRESOR :FIZIČKI PROBLEMI.
LEKOVI – MUČNINA , VRTOGLAVICA

29. PROBLEMI SA OPREMOM:
Magljenje maske
Plavljenje maske
Loše pričvršćena boca ili pojas sa tegovima
Spadanje peraja
Problemi sa regulatorom , BCD

30. STRESOR: PROBLEMI SA OPREMOM
MAGLJENJE MASKE
SKRENUTI PAŽNJU VOĐI GRUPE AKO VAM POSTAJE NEPRIJATNO
PUSTITI MALO VODE U MASKU

31. STRESOR : PROBLEMI SA OPREMOM.
PLAVLJENJE MASKE
PRAZNITI MASKU , PROVERITE KOSU U MASCI , NAMESTITE KAIŠ

32. STRESOR : PROBLEMI SA OPREMOM.
ISPADANJE BOCE, LABAV BCD
SKRENUTI PAŽNJU PARU i/ili VOĐI GRUPE
RUKAMA PRIDRŽATI BOCU DA NE BI ČUPALA REGULATOR
AKO JE NEMOGUĆE PONOVO UČVRSTITI BOCU KRENUTI U IZRON

33. STRESOR : PROBLEMI SA OPREMOM.
GUBLJENJE –SPADANJE PERAJA
SPADANJE POJASA
SA TEGOVIMA

34. STRESOR: PROBLEMI SA OPREMOM.
LOŠE BALANSIRANJE
PROBLEMI SA BCD

35. STRESOR: PROBLEMI SA OPREMOM.
PREOPTEREĆENOST
NEDOVOLJNA OPTEREĆENOST

36. STRESOR: PROBLEMI SA OPREMOM.
PROBLEMI SA INSTRUMENTIMA
( kompjuter , dubinometar , sat )
PROBLEMI SA LAMPOM

37. STRESOR: PROBLEMI SA OPREMOM.
PROBLEMI SA REGULATOROM
FREE FLOW , LOŠA DOBAVA
PREBACITI SE NA OCTOPUS , SMIRENO REAGOVATI
SKRENUTI PAŽNJU PARU i/ili VOĐI GRUPE

38. PSIHOLOŠKI PROBLEMI:
Osećaj nelagodnosti
Strah
Napad panike
Fobije

39.
Stres započinje već s mislima ili
emocijama. Sama pomisao na nezgodu
ili osećaj neugodnosti dovodi do
kaskade biohemijskih reakcija koje
započinju u mozgu
( hipotalamus i hipofiza) ,
a čiji je krajnji rezultat stimulacija
nadbubrežne žlijezde i pojačano lučenje
adrenalina.
Samo nekoliko sekundi kasnije srčani,
kao i ritam disanja se snažno
ubrzavaju, naprežu se mišići, šire
zenice, oslobađa se glukoza
deponovana u jetri i mišićima.
Istovremeno dolazi do aktivacije
gušterače, kao i produkcije insulina i
glukogena, kako bi se ćelije dovoljno
snabdele glukozom.

41. Stresna situacija – korak do napada panike
Panika - haotičan i neprimeran odgovor na stresne situacije
• Napad panike jeste iznenadni osećaj veoma jakog straha i uplašenosti,
osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma.
• Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da joj se nešto zaista
strašno dešava.

42. POSTUPCI I TEHNIKE SAMOSPAŠAVANJA
Kako možeš pomoći sam sebi kada problem nastupi na površini?
Zamaranje , negativna plovnost, grčevi , mučnina itd.
1. Odmah osiguraj plovnost ili punjenjem BC-a ili odbacivanjem tegova
2. Stani ( smiri se ) , razmisli i tada deluj.
3. Ne ustručavaj se , signali za pomoć - koristi zviždanje ili mahanje.

43. KAKVU REAKCIJU ŽELIMO ?
STANI ( smiri se )
DIŠI
MISLI
REAGUJ
KAKVU REAKCIJU NE
ŽELIMO ?
NEKONTROLISANI IZRON
AGRESIVNU REAKCIJU

44. Prilikom zarona:
Ne zaranjati na glavu zbog mogućih problema sa izjednačavanjem pritiska
Pri skoku sa obale ili čamca prvo proveriti da li je »sve čisto«
Zabeležiti vreme na satu
Odmah početi sa izjednačavanjem pritiska, ne čekati na pojavu bola
Ako je izjednačavanje otežano, vratiti se par metara, pa ponovo probati,
ako to ne pomogne odustati od ronjenja
Vršiti kompenzaciju pritiska u masci

45. Tokom ronjenja:
Nikad ne roniti sam
Kontrolisati instrumente i manometar
U slučaju razdvajanja od grupe, slediti
dogovorenu proceduru
Periodično proveravati položaj i stanje
ostalih ronilaca
Ne ulaziti u pećine, olupine i sl. ukoliko
to nije unapred dogovoreno i isplanirano

46. Prilikom izrona:
Izronjavati sa ispruženom rukom iznad glave
Disati normalno – ne zadržavati dah
Izronjavati brzinom max 10 m/min.
Vršiti profilaktičku dekompresiju od 5min. na 4,5 m
U incidentnim situacijama savladati pojavu panike

47. GUBLJENJE IZ GRUPE
Ako se grupa ili ronilac iz para odvoji, mora se postupiti po utvrđenom
dogovoru pre ronjenja. Uobičajena procedura za ponovno sastajanje
ronilaca je sledeća:
Kada se primeti nedostatak ronioca iz para ili grupe, treba se zaustaviti, i
okrećući se oko sebe u mestu pažljivo tražiti pogledom ronioca ili mehuriće
iz njegovog aparata. Ako vizuelna pretraga ne urodi plodom, treba se
lagano vraćati ka mestu gde je poslednji put viđen, ali ne duže od 10-15sec.
Ako ni to ne pomogne, potrebno je vratiti se na mesto gde je primećen
nestanak i podići se za 3-5m. Sa manje dubine se lakše uočavaju mehurići
pošto se oni povećavaju pri izronu.
Stalno se treba okretati na sve strane. Često pomaže i kuckanje o bocu
tvrdim predmetom /nožem, kamenom i sl./. Ukoliko ni tada ne bude
rezultata, treba nastaviti sa izronom i na površini sačekati. Ronilac koji se
odvoji od para ili grupe treba da provede istu proceduru. Ako uradi tako na
površini bi trebalo da se nađu u približno isto vreme.

48. OSTAJANJE BEZ VAZDUHA
BRATSKO DISANJE
„Bratskom“ disanju se pristupa uz istovremeno izronjavanje.
Ukoliko nije drugačije dogovoreno razmena regulatora se vrši
na svaki drugi udah.

49. KONTROLISANI SLOBODAN IZRON
( poslednji izbor , ako nema drugog
rešenja )
Prilikom slobodnog izrona glava ronioca se
zabacuje nazad, širom otvaraju usta a
pogled se usmerava prema površini.
Prilikom smanjivanja dubine kostantno se
izbacuje vazduh koji se širi u plućima.
Nekoliko metara pred površinom usporiti
brzinu izrona širenjem ruku.
Pred površinom ruka se podiže iznad glave
da bi se sprečila eventualna kolizija sa
predmetima na površini (ovo posebno važi
noću ili ako se ronilo u mutnoj vodi).
Pojas sa olovom se odbacuje ukoliko ima
problema prilikom izrona.

50. UPETLJAVANJE
Zaustavi se, razmisli i tada djeluj. Ne reaguj nagonski !
• Radi polako i smireno da se oslobodiš.
• Ne pokušavaj se okrenuti, jer to vodi u još veće upetljavanje.
• Pozovi u pomoć ( napr. udaraj kamenom u bocu )

51. STANI ( smiri se )
DIŠI
MISLI
REAGUJ
( seti se naučenog )

52. POSTUPCI I TEHNIKE SPAŠAVANJA
Spašavanje unesrećenog ronioca može se podijeliti u tri osnovne faze:
1. pod vodom,
2. na vodi,
3. nakon izlaska na obalu ili čamac ( brod )

53. PRVA FAZA: Spašavanje pod vodom:
a) Prići unesrećenom iza leđa i ostvariti čvrst kontakt;
osigurati pravilan, uspravan i malo zabačen položaj glave ronioca (otvoreni
dišni putevi)
održavati naš položaj neznatno iznad njega (lakše ga je pridržavati)
b) Unesrećenom stalno pridržavati regulator i masku;
sprečavamo njegovo utapanje i osiguravamo disanje
c) Održavati kontrolu izrona; pomoću kompenzatora plovnosti unesrećenog
prema potrebi odbaciti njegov pojas sa utezima

54. Unesrećenom stalno pridržavati regulator i masku

55. Prilikom izrona unesrećenom stalno pridržavati regulator i masku ,
osigurati malo zabačen položaj glave ronioca ( slobodne dišne puteve )

57. DRUGA FAZA: Spašavanje na površini:
a) Odmah dozvati pomoć sa obale ili čamca ( broda)
b) Proveriti stanje disanja unesrećenog;
- po potrebi odmah započeti veštačko disanje (osloboditi se suvišne opreme)

58. Skinuti masku i početi veštačko disanje ( ako unesrećeni ne diše )
Po potrebi odbaciti njegov pojas sa utezima, napumpati BCD

61. TREĆA FAZA: Spašavanje na obali ili čamcu - brodu:
BLS (engl: Basic Life Support) ili
osnovno održavanje životnih funkcija

62. VEŠTAČKO DISANJE I MASAŽA SRCA
Osnovno održavanje životnih funkcija obuhvata kontrolu prohodnosti
disajnih puteva i funkcije disanja i cirkulacije, tzv. ABC :
Airway - disajni put;
prohodan disajni put omogućava da vazduh (kiseonik) nesmetano dospe do
pluća.
Breating – disanje
disanje omogućava da kiseonik, kao komponenta vazduha, preko plućnih
alveola dospe u krvotok, a ugljen dioksid iz krvi u spoljašnju sredinu.
Circulation - cirkulacija;
normalna i stalna cirkulacija omogućava da srce pumpa krv obogaćenu
kiseonikom, kroz krvne sudove po celom tijelu i na taj način omogućava da
kiseonik i hranjive materije dospeju do svih ćelija eliminišući ugljen dioksid i
štetne materije.

64. A. Otvorite dišni put
(zabaciti glavu podići bradu )
Slušati, osetiti dah (5 - 10 sekundi).
B. Dati 2 udaha
(ne zaboravite da zatvorite prstima nos )
C. Započnite CPR 30 kompresija
Dati 2 udaha
30 kompresija
100 pritisaka u minuti

68. JEDAN SPASILAC

69. DVA SPASIOCA

70. Prepoznavanje ronilačkog udesa bazira se na:
• podatku o nedavnom ronjenju aparatom
• prisustvu znakova i simptoma
• Ne postoji test ili znak koji sa sigurnošću potvrdjuje postojanje DS-a
(dekompresijskog sindroma)
• Raznovrsni znakovi i simptomi
• Sličnost mnogim ostalim bolestima i povredama

71. Ako unesrećeni diše i reaguje na podražaj
- postavite ga u ležeći položaj na leđa ili bok
Ako unesrećeni diše i ne reaguje na podražaj
- postavite ga u ležeći položaj na bok
Ako unesrećeni ne diše
- postavite ga u ležeći položaj na leđa

72. UPOTREBA O2 U SPAŠAVANJU

85. T 9. PRINCIPI BEZBEDNOSTI U RONJENJU
SLEDEĆI ČAS
•Postupci pre ronjenja
(planiranje, izbor i priprema opreme,proračun autonomije aparata, kontrola
opreme, obeležavanje terena, procedura u slučaju incidenta, provera znakova)
•Postupci u toku ronjenja
(ronjenje u paru, vođa ronjenja i njegova uloga, postupci u slučaju gubitka)
•Postupci nakon ronjenja
(analiza, evidencija ronjenja, održavanje opreme)