2. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Programi za obradu teksta služe za:
1. unošenje teksta u računar
2. modifikaciju unetog teksta
3. oblikovanje teksta za štampanje
3. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Unošenje teksta je početno
smišljanje i ukucavanje dokumenta.
Modifikacija ili editovanje je
svako menjanje sadržaja dokumenta.
Oblikovanje ili formatiranje je
priprema dokumenta da lepo izgleda
kad bude odštampan
4. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Bitna osobina obrade teksta jeste
razdvajanje pisanja dokumenta od njegovog
ispisivanja na papir.
Koristeći program za obradu teksta,
istovremeno sa pisanjem teksta mogu se
popravljati greške, menjati unet tekst
dopisivanjem i/ili izbacivanjem pojedinih
delova i dr.
6. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Editori su programi koji
omogućavaju unošenje, ispravljanje,
čuvanje i štampanje teksta.
Oni su obično deo operativnog
sistema, ali ima i editora koga su
napisali i korisnici.
7. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Za procesore teksta su se smatrali
programi koji su imali veće
mogućnosti od editora jer su
omogućavali i složenije operacije s
tekstom.
Ovi programi su korišćeni za unošenje
teksta namenjenog za štampanje.
8. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Unet tekst se dodatno oblikovao i
pripremao za štampu formaterom
teksta, nekim od programa za
oblikovanje.
9. PROGRAMI ZA OBRADU
TEKSTA
Uz mnoge programe za obradu
teksta, koji su trenutno na tržištu,
vodećim se smatra program
Microsoft Word, koji radi pod
operativnim sistemom Windows.
11. Program za rad sa
tabelama
Programi za rad sa tabelama imaju
na ekranu prikazane tabela, podeljene
na vrste i kolone, koje služe za
prikazivanje i obradu poslovnih
podataka.
12. Program za rad sa
tabelama
Okruženje u kom se odvija rad programa čine:
* radne tabele za unošenje, računanje i
analizu podataka,
* grafikoni (charts) za grafičko
predstavljanje podataka,
* baze podataka (data bases) za obradu velkog
broja informacija,
* posebne mogućnosti za formatizovanje,
grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line)
izveštaja.
14. Program za rad sa
tabelama
Radne tabele se sastoje od ćelija (cells)
u koje se unose podaci, koji mogu biti
izvorni i izvedeni.
Izvorni podaci se unose u ćeliju
direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji
pomoću formula u kojima se pozivaju
izvorni ili drugi izvedeni podaci.
Podaci u tabeli mogu se predstaviti
grafikonima raznih oblika (linijama,
histogramima, krugovima, pitama, itd
16. Program za rad sa
tabelama
Promena jednog podatka dovodi do automatske
promene svih izvedenih podataka u tabeli i na
grafikonima u skladu s ovom izmenom.
Ipak, ovi programi nisu namenjeni za
upravljanje bazama podataka i ne treba
zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za
to.
Budući da su namenjeni za poslovne primene,
ovi programi na osnovu tabela i baza podataka
imaju i mogućnosti za brzo kreiranje različitih
sumarnih izveštaja i grafikona, namenjenim
rukovodećim strukturama u firmama.
17. Programi za rad sa
bazama podataka
Programi za upravljanje bazama
podataka koriste se za manipulaciju velikim
brojem podataka. Svaki logički povezani
skup čini bazu podataka.
Za upravljanje podacima koristi se
programski sistem DBMS - Data Base
Management System (SUBP - Sistem za
Upravljanje Bazama Podataka).
19. Programi za rad sa
bazama podataka
Sistem za upravljanje bazama podataka
treba da obezbedi osnovne funkcije:
* Kreiranje baze podataka
* Ponovni pristup podacima
* Modifikaciju podataka
* Sortiranje podataka
* Kontrola pristupa podacima
* Formiranje izveštaja
20. Programi za rad sa
bazama podataka
• Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i
zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk,
disketa, traka)
• Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se
sastoji od određivanja mesta, odnosno nalaženja
podataka na nosiocu informacija, formatiranja
podataka i određivanja traženog podataka među
podacima koji su na raspolaganju. Podaci
uskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti
u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje,
već može biti potrebno dodatno formatiranje
podataka, a ponekad i preuređenje u drugi
redosled.
21. Programi za rad sa
bazama podataka
• Modifikacija ili ažuriranje baze podataka
podrazumeva dodavanje novih podataka u
bazu, uklanjanje podataka iz baze i izmene
na podacima u bazi.
• Sortiranje baze podataka znači
uređivanje podataka u bazi po redosledu
zadatom nekim kriterijumom.
22. Programi za rad sa
bazama podataka
• Kontrola pristupa podacima je unutrašnje
regulisanje toka postupka upravljanja
podacima. Ona utvrđuje da li neki korisnik
može da pristupi podacima i da ih menja,
kao i postupak kada više korisika pristupa
istom podatku.
• Primenjujući različite kriterijume, na
osnovu podataka u bazi mogu se formirati
razni izveštaji. Oni mogu da se prikažu na
ekranu ili da se odštampaju na papiru.
23. Programi za obradu
crteža
• Primenjuju se za obradu crteža u
račinaru na vektorski način (draw
programi). Neki programi su više
namenjeni dizajnu, a neki su
namenjeni tehničkom crtanju.
24. Programi za obradu
crteža
• Bez obzira kojoj grupi pripadaju, svi programi za
crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi koje mogu
da se podele u sledeće grupe:
* naredbe za crtanje osnovnih grafičkih
objekata
* naredbe za manipulisanje objekata
* naredbe za transformacije objekata
* naredbe za globalni pregled slike
* naredbe za korišćenje teksta
* naredbe za dimenzionisanje
25. Programi za obradu
crteža
• Naredbe za crtanje osnovnih
grafičkih objekata uključuju naredbe
za crtanje duži i izlomljenih linija
ctanje slobodnom rukom, crtanje
kvadrata i pravougaonika, crtanje
kruga ili elipse, ...
26. Programi za obradu
crteža
• Naredbe za manipulaciju objekatima
uključuju naredbe za označavanje,
premeštanje, brisanje, kopiranje i rotaciju
objekata, popunjavanje zatvorene konture
bojom ili šrafurom, grupisanje više
objekata u jedan ili razdruživanje grupe u
pojedinačne objekte. Pre izvodjenja bilo
koje naredbe za manipulaciju ili
transformaciju objekata, objekat nad
kojim se izvodi naredba mora biti označen
korišćenjem naredbe za označavanje.
27. Programi za obradu
crteža
• S obzirom na to da je ekran monitora
najčešće mnogo manji od crteža koji se
crta pomoću računara, potrebno je
pojedine delove crteža uveličati za vreme
crtanja, a povremeno ceo crtež umanjiti da
bi se dobio pregled slike.
• Zbog toga u svim programima za crtanje
postoje naredbe za globalni pregled slike
uz pomoć kojih pojedini delovi crteža mogu
da se uvećaju ili umanje.
28. Programi za obradu
crteža
• Naredbe za korišćenje teksta koriste se
kod programa namenjenih za tehničko
crtanje za opis crteža. Ovi programi imaju
samo najosnovnije mogućnosti koje
zadovoljavaju potrebe programa. Kod
programa koji su više namenjeni dizajnu
ove naredbe su bogatije i uključuju obični i
ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola,
kao i naredbe za manipulaciju tekstom,
koje se koriste na sličan način kao kod
procesora teksta.
29. Programi za obradu
crteža
• Naredbe za kotiranje koriste se za
označavanje dimenzija na tehničkim
crtežima.
• Programi više namenjeni dizajnu imaju
samo osnovne mogućnosti za
kotiranje, dok je kod programa
namenjenih tehničkom crtanju
repertoar ovih naredbi znatno
bogatiji.
31. Programi za animaciju
Programi za animaciju omogućavaju
stvaranje pokretnih slika, filmskih sekvenci
i sl., kombinovanjem raznih tehnika,
vizuelnih i zvučnih efekta kao što su npr:
crteži, slike, filmovi, zvuk, ...
Ovi programi se koriste i u dizajnu,
projektovanju, za pravljenje reklamnih
spotova i mnoge druge primene...
32. Programi za obradu
zvuka
Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih
zapisa na sličan način kao što se procesori teksta
primenjuju za obradu teksta.
Ovi programi omogućavaju komponovanje tj.
početno stvaranje muzičkih dela, unošenje u
računar postojećih dela (zadavanjem nota,
sviranjem na klavijaturama putem audio-ulaza
itd.), kao i različite naknadne obrade unetih
zvučnih zapisa tj. njihovu izmenu dodavanjem ili
izbacivenjem pojedinih delova, zamenu
instrumenata, različite zvučne efekte itd. Široko
se primenjuju u muzičkoj industriji.
33. Programi za proračune u
nauci i tehnici
Programi za proračune u nauci i tehnici
se primenjuju u različitim naučno-
tehničkim proračunima - statičkim i
dinamičkim proračunima u građevinstvu i
mašinskoj industriji (posebno
automobilskoj), zatim u kontroli
proizvodnje i u inženjerstvu.
Namenjeni su užem krugu korisnika, za
oblast za koju je program predviđen.
34. Igrice
Posebnu veliku grupu aplikativnih
programa čine igre, koje predstavljaju
znatan deo industrije softvera. Namenjene
su najrazličitijim uzrastima, od najmađe
dece do odraslih.
Igrice koje se danas najviše igraju su:
counter-strike, fifa, splinter sell, hitman,
sims, barbie, ...
35. Virusi
Jedan od najvećih problema u korišćenju
personalnih računara predstavljaju virusi.
Virus je mali program uskladišten na neki
medijum (disk, disketa, CD, itd.) samostalno ili
uključen u neku datoteku (trojanski konj) koji je
kreiran gotovo isključivo sa namerom da što većem
broju korisnika naprave što veću štetu. Kada se
takav program ili datoteka unesu u memoriju, virus
može neprimerno da se priključi i drugim
datotekama ili programima u memoriji ili da se
uskladište i na neki drugi medijum.
36. Virusi
Od kreatora virusa zavisi šta će se
desiti:
*virus može odmah da počne pa pravi
probleme
*može da broji specifične događaje (npr.
koliko puta se kopirao) i posle toga da
pričini štetu
* može da očitava vreme na računaru i
prouzrukuje štetu određenog datuma
* može da se reprodukuje i onda pričini
štetu
37. Virusi
Virusi mogu da inficiraju druge
programe i datoteke i da se tako šire.
Jednom unet u računar, obično se teško
uklanja.
Za uklanjanje i otkrivanje virusa
postoje mnogi antivirus programi.
Oni mogu da se uključuju prema potrebi
i da vrše proveru nekog medija ili da budu
stalno aktivni kada je računar uključen,
kao štit koji će odmah reagovati na pojavu
virusa.
38. Virusi
Da bi se zaštitili od virusa, korisnici treba da:
• redovno dopunjavaju antivirus-programe,
• svaki put prilikom razmene datoteka sa drugim
korsnicima provare da li su one zaražene,
• izbegavaju preuzimanje datoteka s nepoznatih
mesta na mreži,
• izbegavaju razmenu datoteka s nepoznatim
korisnicima
• ne otvaraju elektronsku poštu s datotekama u
prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika,
• nabavljaju programe legalnim putem.
