SlideShare a Scribd company logo
1 of 18
М И Т О С И З И ФУ
Јована Лукић
Ко је био Сизиф?
 Сизиф је био један од најмудријих и
најпрепреденијих људи, Еолов син, а Одисејев
отац.
 По легенди био је оснивач Коринта.
 Био је толико лукав да је преварио и бога смрти
Танатоса и због тога бива кажњен.
 Богови са Олимпа осудили су га, послат је у
подземно царство Хад.
 Његов задатак је био да један огроман камен гура
уз брдо, а када би дошао до врха камен би се
скотрљао поново на дно.
 Сизиф би поново силазио и почињао испочетка тај
узалудни посао.
С И З И Ф О В
П О С А О -
У З А Л У Д А Н РА Д ,
П О С А О Б Е З
С В Р Х Е
 Ками идентификује Сизифа као архетипског
апсурдног јунака, како због свог понашања на
земљи, тако и због његове казне у подземљу.
 Показује презир према боговима, мржњу према
смрти и страст за животом. Његова је казна
издржати вечност безнадежне борбе.
 Није речено како Сизиф трпи своју казну у
подземљу, толико је тога остало нашој машти.
Ø Оно што фасцинира Камија је Сизифово
стање ума у моменту након што се стена
откотрља с врха планине. Док се спусти низ
планину, накратко ослобођен свог рада,
свестан је апсурдности своје судбине.
Ø Његова се судбина може сматрати
трагичном само зато што је он разуме и
нема наде за поврат. Истовремено,
луцидност коју постиже овим разумевањем
такође га поставља изнад његове судбине.
С И З И Ф И М О Д Е Р А Н Ч О В Е К
 Сизиф камију представља слику за психолошку, моралну и философску пројекцију
живота.
 Мит о Сизифу повезује судбину модерног човека са Сизифовом судбином. Сизиф је
симбол човечанства.
 За Камија сваки човек је Сизиф.
 Човек који гура камен на врх, иако је осуђен да поново падне на дно. Тако да је човек
осуђен да стално понавља исту узалудну ствар.
 Данашњи радник сваки дан у свом животу ради на истим задацима, а ова судбина
није мање апсурдна од оне Сизифове.
 Попут Сизифа, човек доноси своје одлуке, бира свој властити пут и контролише
судбину.
С И З И Ф И М О Д Е Р А Н Ч О В Е К
 Ками каже да данашњи радник сваки дан у свом животу ради на истим задацима и та
судбина није ништа мање апсурдна.
 Али то је трагично само у ретким тренуцима када човек постане свестан тога попут
Сизифа у време силаска. Током свесног ума, он мисли и осећа своје очајно стање и
све узроке који су довели до тог стања.
 Човек је срећан или није, овисно о његовим изборима и труду који улаже у оно што
жели.
 Ками налази паралелу за човеково стање у свету без смисла, свету у којем многи
људи чине ствари које се понављају и бесмислене су као што то Сизиф мора
учинити.
 Попут Сизифа, човек доживљава срећу као и апсурд.
С Р Е Ћ А И А П С У РД
Срећа и апсурд уско су повезани.
Обоје су везани открићем да су наш
свет и наша судбина наши
сопствени, да нема наде и да је наш
живот чисто оно што од њега
направимо.
Спуштајући се с планине, Сизиф је
потпуно свестан своје судбине.
Ками закључује: „Морамо
замислити да је Сизиф срећан.“
Основне поставке Камијеве филозофије
1. Живот је апсурдан јер је трагичан и узалудан
Зашто је живот апсурдан и узалудан ?
Зато што је једина извесност у нашем животу
смрт. Човек када се роди једино што је осигурао
јесте смрт.
Поставља се питање, због чега онда живети?
Ово питање је и једно од главних питања
филозофије егзистенцијализма.
2. Човек је разапет између противречности
Човек је разапет између жеље за општим (носталгија за апсолутом) где човек жели вечност,
бесмрстност, бога, жеља да се рационално спозна свет и са друге стране стоји разум који не
може да разуме апсолут.
Та разапетост доводи човека у стање где се он осећа отуђеним, усамљеним и да осећа
коначност.
Човек у овом свету живи у наметнутим оквирима и због тога стално постоје одређена
понављања.
Због немогућности да човек својим разумом схвати суштину свог постојања, света, човек се
осећа изгубљено - постаје странац у овом свету.
3 . Ч О В Е К Н И Ј Е
А П С У РД Н О Б И Ћ Е
Апсурд се не налази ни у човеку ни у
свету, он се рађа из судара човека и
света.
Варница се не јавља ни из камена ни
из кресива, већ као резултат њиховог
судара.
Апсурд је према Камију несклад између
носталгије за апсолутним и стварности
у којој човек живи.
4. Луцидност - бистрина ума
Апсурд који настаје између света и носталгије можемо схватити управо бистрином
ума то јест луцидношћу.
Без схватања несклада, разумевања апсурда, живот постаје узалудан и трагичан.
Уколико схватамо нашу позицију и стање где се налазимо као људи онад не
живимо узалудан и трагичан живот.
Пред сваким човеком су две могућности.
Прва је да се човек помири са тим да свет није савршен, да се не може достићи
апсолут.
5. Револт - побуна
Као другу могућност Ками представља да луцидним уочавањем и схватањем
апсурда изаберемо револт.
Ками поручује да треба што дуже живети.
Говори да је Сизиф срећан.
За Камија нема пристајања на очајање и апсурд већ се треба борити против
апсурда.
Човек треба да се буни против себе, својих мана, лоше верзије себе и против
свега онога што вуче на дно људску природу
6 . С В Е С Т О С Е Б И ,
С У Д Б И Н И И Н Е П Р А В Д И -
Г О Р Д О С Т
Разлог за револт и побуну налазе се у
свести о себи, судбини и неправди која
се догофила човеку, што нас доводи до
гордости.
Тако Сизиф у име свести о себи и
неравде коју трпи, мора да буде
срећан, и гура камен што упоррније и
што боље.
Самоубиство
Питање самоубиства било је основно филозофско питање за Камија.
Ками одбацује самоубиство као решење, јер оно није суочавање, већ одбацивање ист
ине, избегавање апсурда.
Мит о Сизифу налаже да човек треба да умре без помирења, у револту.
Он сматра да починити самоубиство значи признати да нас је живот победио и да не
можемо схватити поенту, односно да смо се помирили с тим да живот нема смисла.
Човек који схвати поенту постане странац у односу на све остале јер види нешто
што други не виде.
Та идеја је поново апсурд па се опет поставља питање може ли самоубиство
прекинути онда тај апсурд.
Шта се дешава кад људи изгубе наду? За неке је самоубиство трагичан одговор.
Међутим, Албер Ками тврди да губитак наде не мора бити разлог за самоубиство,
већ сугерише да признање да нема наде за ишта осим одређене смрти (што он
назива реализовањем апсурда) заправо нуди могућност срећнијег постојања.
Н Е П О С Т О Ј И И З Л А З И З А П С У Р Д Н Е С И Т У А Ц И Ј Е , А Л И
С Е А П С У Р Д М О Ж Е П Р Е В А З И Ћ И П Р И Х В А Т А Њ Е М
А П С У Р Д А
Уколико прихватимо апсурд можемо само да очајавамо и тада наш
живот остаје трагичан, тако да је Ками овде погрешио.
ХВАЛА ЗА ПАЖЊУ!

More Related Content

What's hot

Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
nasaskolatakmicenja1
 
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusijiPrvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
andjelan
 
српска средњовековна књижевност и типови књижевних језика код
српска средњовековна књижевност и типови књижевних језика кодсрпска средњовековна књижевност и типови књижевних језика код
српска средњовековна књижевност и типови књижевних језика код
Вања Вулин
 
Alber Kami - kratka biografija
Alber Kami - kratka biografijaAlber Kami - kratka biografija
Alber Kami - kratka biografija
Milica Petrovic
 
32.југославија од 1945 до 2000. године
32.југославија од 1945 до 2000. године32.југославија од 1945 до 2000. године
32.југославија од 1945 до 2000. године
Šule Malićević
 
Doba revolucija
Doba revolucijaDoba revolucija
Doba revolucija
andjelan
 

What's hot (20)

Толеранција
ТолеранцијаТолеранција
Толеранција
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
 
Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)
 
Dani u nedelji_kreativni_centar
Dani u nedelji_kreativni_centarDani u nedelji_kreativni_centar
Dani u nedelji_kreativni_centar
 
Biblija
BiblijaBiblija
Biblija
 
Romantizam
RomantizamRomantizam
Romantizam
 
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusijiPrvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
 
"Cipela na kraju sveta" - prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
"Cipela na kraju sveta" -  prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino..."Cipela na kraju sveta" -  prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
"Cipela na kraju sveta" - prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
 
Hamlet predavanja
Hamlet   predavanjaHamlet   predavanja
Hamlet predavanja
 
српска средњовековна књижевност и типови књижевних језика код
српска средњовековна књижевност и типови књижевних језика кодсрпска средњовековна књижевност и типови књижевних језика код
српска средњовековна књижевност и типови књижевних језика код
 
Evropska unija
Evropska unijaEvropska unija
Evropska unija
 
демократија
демократијадемократија
демократија
 
Alber Kami - kratka biografija
Alber Kami - kratka biografijaAlber Kami - kratka biografija
Alber Kami - kratka biografija
 
Realizam
RealizamRealizam
Realizam
 
Kreativna20skola pilipenda simo20matavulj_oc5a1_22_oktobar_surc48din1
Kreativna20skola pilipenda simo20matavulj_oc5a1_22_oktobar_surc48din1Kreativna20skola pilipenda simo20matavulj_oc5a1_22_oktobar_surc48din1
Kreativna20skola pilipenda simo20matavulj_oc5a1_22_oktobar_surc48din1
 
32.југославија од 1945 до 2000. године
32.југославија од 1945 до 2000. године32.југославија од 1945 до 2000. године
32.југославија од 1945 до 2000. године
 
Naselja
NaseljaNaselja
Naselja
 
Doba revolucija
Doba revolucijaDoba revolucija
Doba revolucija
 
врсте културе1
врсте културе1врсте културе1
врсте културе1
 
Život i priključenija, Dositej Obradović
Život i priključenija, Dositej Obradović  Život i priključenija, Dositej Obradović
Život i priključenija, Dositej Obradović
 

Similar to Mit o Sizifu - Alber Kami (8)

Razgovor sa Gojom.docx
Razgovor sa Gojom.docxRazgovor sa Gojom.docx
Razgovor sa Gojom.docx
 
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisi
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisiRadivoje pešić-predavanja-i-zapisi
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisi
 
Segej Georgijevič -Manipulacija svescu
Segej Georgijevič -Manipulacija svescuSegej Georgijevič -Manipulacija svescu
Segej Georgijevič -Manipulacija svescu
 
Јован Дучић
Јован Дучић Јован Дучић
Јован Дучић
 
књижевност старог века
књижевност старог векакњижевност старог века
књижевност старог века
 
Cudonev
CudonevCudonev
Cudonev
 
Писмени задаци Јоване Петровић
Писмени задаци Јоване Петровић Писмени задаци Јоване Петровић
Писмени задаци Јоване Петровић
 
Сергеј Јесењин
Сергеј ЈесењинСергеј Јесењин
Сергеј Јесењин
 

More from lukicka

More from lukicka (20)

Pojam ekologije, bioloski nivoi organizacije
Pojam ekologije, bioloski nivoi  organizacijePojam ekologije, bioloski nivoi  organizacije
Pojam ekologije, bioloski nivoi organizacije
 
Srpski narodni običaji i verovanja
Srpski narodni običaji i verovanjaSrpski narodni običaji i verovanja
Srpski narodni običaji i verovanja
 
Kriptografija i zaštita podataka
Kriptografija i zaštita podatakaKriptografija i zaštita podataka
Kriptografija i zaštita podataka
 
Barok u Holandiji i Flandriji
Barok u Holandiji i FlandrijiBarok u Holandiji i Flandriji
Barok u Holandiji i Flandriji
 
Baterije
Baterije Baterije
Baterije
 
Struktura proteina
Struktura proteinaStruktura proteina
Struktura proteina
 
Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja jovana lukić ii5
Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja  jovana lukić ii5Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja  jovana lukić ii5
Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja jovana lukić ii5
 
Koncepcija procesa
Koncepcija procesaKoncepcija procesa
Koncepcija procesa
 
Prve parne masine
Prve parne masinePrve parne masine
Prve parne masine
 
Diplomatija u 2. sv ratu
Diplomatija u 2. sv ratuDiplomatija u 2. sv ratu
Diplomatija u 2. sv ratu
 
Demonstracija gej lisakovog zakona sa balonima
Demonstracija gej lisakovog zakona sa balonimaDemonstracija gej lisakovog zakona sa balonima
Demonstracija gej lisakovog zakona sa balonima
 
Hardverske komponente
Hardverske komponenteHardverske komponente
Hardverske komponente
 
Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
Žene heroji u Prvom svetskom ratu
Žene heroji u Prvom svetskom ratuŽene heroji u Prvom svetskom ratu
Žene heroji u Prvom svetskom ratu
 
Gravitacija zanimljivosti
Gravitacija zanimljivostiGravitacija zanimljivosti
Gravitacija zanimljivosti
 
Geografija Jugozapadna Azija
Geografija   Jugozapadna AzijaGeografija   Jugozapadna Azija
Geografija Jugozapadna Azija
 
Cr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pbCr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pb
 
Marinski procesi
Marinski procesiMarinski procesi
Marinski procesi
 
El parque nacional de glaciares
El parque nacional de  glaciaresEl parque nacional de  glaciares
El parque nacional de glaciares
 
El parque nacional de Monfrague
El parque nacional de MonfragueEl parque nacional de Monfrague
El parque nacional de Monfrague
 

Mit o Sizifu - Alber Kami

  • 1. М И Т О С И З И ФУ Јована Лукић
  • 2. Ко је био Сизиф?  Сизиф је био један од најмудријих и најпрепреденијих људи, Еолов син, а Одисејев отац.  По легенди био је оснивач Коринта.  Био је толико лукав да је преварио и бога смрти Танатоса и због тога бива кажњен.  Богови са Олимпа осудили су га, послат је у подземно царство Хад.  Његов задатак је био да један огроман камен гура уз брдо, а када би дошао до врха камен би се скотрљао поново на дно.  Сизиф би поново силазио и почињао испочетка тај узалудни посао.
  • 3. С И З И Ф О В П О С А О - У З А Л У Д А Н РА Д , П О С А О Б Е З С В Р Х Е
  • 4.  Ками идентификује Сизифа као архетипског апсурдног јунака, како због свог понашања на земљи, тако и због његове казне у подземљу.  Показује презир према боговима, мржњу према смрти и страст за животом. Његова је казна издржати вечност безнадежне борбе.  Није речено како Сизиф трпи своју казну у подземљу, толико је тога остало нашој машти.
  • 5. Ø Оно што фасцинира Камија је Сизифово стање ума у моменту након што се стена откотрља с врха планине. Док се спусти низ планину, накратко ослобођен свог рада, свестан је апсурдности своје судбине. Ø Његова се судбина може сматрати трагичном само зато што је он разуме и нема наде за поврат. Истовремено, луцидност коју постиже овим разумевањем такође га поставља изнад његове судбине.
  • 6. С И З И Ф И М О Д Е Р А Н Ч О В Е К  Сизиф камију представља слику за психолошку, моралну и философску пројекцију живота.  Мит о Сизифу повезује судбину модерног човека са Сизифовом судбином. Сизиф је симбол човечанства.  За Камија сваки човек је Сизиф.  Човек који гура камен на врх, иако је осуђен да поново падне на дно. Тако да је човек осуђен да стално понавља исту узалудну ствар.  Данашњи радник сваки дан у свом животу ради на истим задацима, а ова судбина није мање апсурдна од оне Сизифове.  Попут Сизифа, човек доноси своје одлуке, бира свој властити пут и контролише судбину.
  • 7. С И З И Ф И М О Д Е Р А Н Ч О В Е К  Ками каже да данашњи радник сваки дан у свом животу ради на истим задацима и та судбина није ништа мање апсурдна.  Али то је трагично само у ретким тренуцима када човек постане свестан тога попут Сизифа у време силаска. Током свесног ума, он мисли и осећа своје очајно стање и све узроке који су довели до тог стања.  Човек је срећан или није, овисно о његовим изборима и труду који улаже у оно што жели.  Ками налази паралелу за човеково стање у свету без смисла, свету у којем многи људи чине ствари које се понављају и бесмислене су као што то Сизиф мора учинити.  Попут Сизифа, човек доживљава срећу као и апсурд.
  • 8. С Р Е Ћ А И А П С У РД Срећа и апсурд уско су повезани. Обоје су везани открићем да су наш свет и наша судбина наши сопствени, да нема наде и да је наш живот чисто оно што од њега направимо. Спуштајући се с планине, Сизиф је потпуно свестан своје судбине. Ками закључује: „Морамо замислити да је Сизиф срећан.“
  • 9. Основне поставке Камијеве филозофије 1. Живот је апсурдан јер је трагичан и узалудан Зашто је живот апсурдан и узалудан ? Зато што је једина извесност у нашем животу смрт. Човек када се роди једино што је осигурао јесте смрт. Поставља се питање, због чега онда живети? Ово питање је и једно од главних питања филозофије егзистенцијализма.
  • 10. 2. Човек је разапет између противречности Човек је разапет између жеље за општим (носталгија за апсолутом) где човек жели вечност, бесмрстност, бога, жеља да се рационално спозна свет и са друге стране стоји разум који не може да разуме апсолут. Та разапетост доводи човека у стање где се он осећа отуђеним, усамљеним и да осећа коначност. Човек у овом свету живи у наметнутим оквирима и због тога стално постоје одређена понављања. Због немогућности да човек својим разумом схвати суштину свог постојања, света, човек се осећа изгубљено - постаје странац у овом свету.
  • 11. 3 . Ч О В Е К Н И Ј Е А П С У РД Н О Б И Ћ Е Апсурд се не налази ни у човеку ни у свету, он се рађа из судара човека и света. Варница се не јавља ни из камена ни из кресива, већ као резултат њиховог судара. Апсурд је према Камију несклад између носталгије за апсолутним и стварности у којој човек живи.
  • 12. 4. Луцидност - бистрина ума Апсурд који настаје између света и носталгије можемо схватити управо бистрином ума то јест луцидношћу. Без схватања несклада, разумевања апсурда, живот постаје узалудан и трагичан. Уколико схватамо нашу позицију и стање где се налазимо као људи онад не живимо узалудан и трагичан живот. Пред сваким човеком су две могућности. Прва је да се човек помири са тим да свет није савршен, да се не може достићи апсолут.
  • 13. 5. Револт - побуна Као другу могућност Ками представља да луцидним уочавањем и схватањем апсурда изаберемо револт. Ками поручује да треба што дуже живети. Говори да је Сизиф срећан. За Камија нема пристајања на очајање и апсурд већ се треба борити против апсурда. Човек треба да се буни против себе, својих мана, лоше верзије себе и против свега онога што вуче на дно људску природу
  • 14. 6 . С В Е С Т О С Е Б И , С У Д Б И Н И И Н Е П Р А В Д И - Г О Р Д О С Т Разлог за револт и побуну налазе се у свести о себи, судбини и неправди која се догофила човеку, што нас доводи до гордости. Тако Сизиф у име свести о себи и неравде коју трпи, мора да буде срећан, и гура камен што упоррније и што боље.
  • 15. Самоубиство Питање самоубиства било је основно филозофско питање за Камија. Ками одбацује самоубиство као решење, јер оно није суочавање, већ одбацивање ист ине, избегавање апсурда. Мит о Сизифу налаже да човек треба да умре без помирења, у револту. Он сматра да починити самоубиство значи признати да нас је живот победио и да не можемо схватити поенту, односно да смо се помирили с тим да живот нема смисла.
  • 16. Човек који схвати поенту постане странац у односу на све остале јер види нешто што други не виде. Та идеја је поново апсурд па се опет поставља питање може ли самоубиство прекинути онда тај апсурд. Шта се дешава кад људи изгубе наду? За неке је самоубиство трагичан одговор. Међутим, Албер Ками тврди да губитак наде не мора бити разлог за самоубиство, већ сугерише да признање да нема наде за ишта осим одређене смрти (што он назива реализовањем апсурда) заправо нуди могућност срећнијег постојања.
  • 17. Н Е П О С Т О Ј И И З Л А З И З А П С У Р Д Н Е С И Т У А Ц И Ј Е , А Л И С Е А П С У Р Д М О Ж Е П Р Е В А З И Ћ И П Р И Х В А Т А Њ Е М А П С У Р Д А Уколико прихватимо апсурд можемо само да очајавамо и тада наш живот остаје трагичан, тако да је Ками овде погрешио.