4. плућа
плућне артерије
плућни семилунарни залистак
десна комора
трикуспидални залистак
десна преткомора
Горња шупља венаДоња шупља вена
вене
капилари
артерије
плућне вене
лева комора
лева преткомора
бикуспидални залистак
аортин семилунарни залистак
аорта
Десно срце
Дезоксигенисана
крв
улази у срце из
тела и
транспортује се у
плућа
Лево срце
Оксигенисана
крв
улази у срце из
плућа и
транспортује
се у тело
Ток крви
6. Спроводни систем срца
SA чвор
Интернодални снопови
АV чвор
Хисов сноп
Лева и десна грана Хисовог снопа
Пуркињеова влакна
7. Спроводни систем срца
• Импулси за рад срца спонтано се генеришу у самом срцу и та појава се назива
аутоматизам срчаног рада.
• Ћелије које ритмично стварају акционе потенцијале називају се ''пејсмејкер''
ћелијама и у нормалним условима то су нодалне ћелије синус-атријалног чвора.
• Синус-атријални SA чвор се налази у зиду десне преткоморе у близини ушћа
горње шупље вене.
• Фреквенца којом овај центар генерише акционе потенцијале јесте фреквенца
срчаног рада.
• Из синус-атријалног чвора импулси се шире кроз три интернодална снопа ка
атрио-вентрикуларном чвору
• Атрио-вентрикуларни AV чвор се налази у задњем десном делу интератријалног
септума. У њему се импулс задржава око 0.1 сец, што омогућава да се контракција
преткомора заврши пре него што почне контракција комора.
• Из атрио-вентрикуларног чвора ексцитација се шири на Хисов (Хис) сноп, који се
наставља на атрио-вентрикуларни чвор и улази у интервентрикуларни септум.
Хисов сноп је једини пут преношења импулса из преткомора на коморе
• Хисов сноп се у интервентрикуларном септуму дели на леву и десну грану за сваку
комору
• У миокарду комора гране се даље деле до мреже Пуркињеових влакана.
8. СРЧАНИ ТОНОВИ
• Срчани тонови настају као
последица вибрирања
затворених и затегнутих
срчаних залистака,
вибрирања зидова
комора и почетних
делова аорте и
артеријског плућног
стабла, као и крви у
њима.
• систолни (I) тон настаје у
моменту систоле комора,
док
• дијастолни (II) тон настаје
и означава почетак
дијастоле комора.
Први срчани тон
настаје када се затворе
трикуспидални и
бикуспидални залистак
Други срчани тон
настаје када се затворе
семилунарни залисци
трикуспидални и
бикуспидални
залистак
семилунарни
залисци
9. ЕКГ
електрокардиограм
• EKG представља графички запис пропагације процеса деполаризације и
реполаризације кроз проводни систем и кроз радну мускулатуру срца
• P-талас настаје као последица деполаризације миокарда преткомора.
• QRS-комплекс означава деполаризацију комора, док
• Т-талас означава реполаризацију комора.
• Како се реполаризација преткомора одиграва за време деполаризације комора, слаб
електрични сигнал који се јавља при реполаризацији мале масе преткомора не може
да се региструје.
Таласи добијени
EKG записом
осликавају
контракције и
релаксације
срчаног мишића
10. Електрична активност
Деполаризација
преткомора
Задржавање у АV
чвору
Нема електричне
активности
Р талас
PR сегмент
QRS
комплекс
Т талас
Графички приказ Назив на ЕКГ-у
Деполаризација
комора
Реполаризација
комора
Електрична активност
Деполаризација
преткомора
Задржавање у АV
чвору
Р талас
PR сегмент
QRS
комплекс
Графички приказ Назив на ЕКГ-у
Изоелектрична
линија
Нема електричне
активности
Т талас
Деполаризација
комора
Реполаризација
комора
Електрична активност
Деполаризација
преткомора
Задржавање у АV
чвору
Р талас
PR сегмент
QRS
комплекс
Графички приказ Назив на ЕКГ-у
11. ЦИКЛУС СРЦА
• Кретање крви је контролисано променама
вредности притиска:
– промена притиска је последица промена
запремине срчаних шупљина
– промена запремине се постиже контракцијом и
релаксацијом срчаног мишића
– кретање крви одвија се низ градијент притиска (од
већег до мањег притиска) кроз све доступне отворе
– промена притиска узрокује отварање и затварање
срчаних залистака, усмеравајући кретање крви у
одређеном правцу
12. 1. ПАУЗА СРЦА
• све 4 срчане шупљине релаксиране и пуне крви.
• запремина срца максимална
• притисак у свим деловима срца је минималан.
• трикуспидални и бикуспидални залисци су отворени
• семилунарни залисци су затворени јер је притисак у аорти и
артеријском плућном стаблу већи од притиска у коморама.
• крв из шупљих вена и плућних вена се пасивно креће у
предкоморе па у коморе и оне се пуне 70%.
2. СИСТОЛА ПРЕТКОМОРА
• Нови срчани циклус почиње генерисањем
импулса у SA чвору и систолом предкомора
• још 30% крви се истисне у коморе.
13. 3. СИСТОЛА КОМОРА
• две подфазе:
• 1 фаза је ИЗОВОЛУМЕТРИЈСКА КОНТРАКЦИЈА;
– коморе су пуне крви, па им се запремина не смањује;
– сви залисци су затворени (зато се запремина у овом
тренутку не мења);
– како снага контракције расте и притисак нагло расте
• 2 фаза ИЗОТОНУСНА КОНТРАКЦИЈА зидова комора;
– притисак постаје већи од притиска у почетним артеријама
које излазе из срца, семилунарни залисци се отварају
– крв се истискује из комора;
– притисак пада, семилунарни залисци се затварају и то
затварање представља почетак ДИЈАСТОЛЕ КОМОРА;
– Сада притисак нагло пада, а запремина комора остаје иста;
– Када је притисак мањи него у предкоморама, АV залисци се
отварају и поново почиње пауза срца.
4. ДИЈАСТОЛА КОМОРА
– притисак пада, семилунарни залисци се затварају и то затварање представља
почетак ДИЈАСТОЛЕ КОМОРА;
– Сада притисак нагло пада, а запремина комора остаје иста;
– Када је притисак мањи него у предкоморама, АV залисци се отварају и поново
почиње пауза срца.
14. РЕГУЛАЦИЈА СРЧАНОГ РАДА
• АУТОРЕГУЛАЦИЈА
• Ауторегулација срчаног рада је унутрашње својство срца да
прилагођава количину крви коју истискује променама у
запремини крви која стиже венама у срце.
• Ауторегулацију објашњава Старлингов закон који каже да снага
контракције ћелија срца зависи од њихове почетне дужине;
што је дужина ћелије већа, а већа је кад коморе садрже више
крви, и снага контракције је већа.
• Другим речима, што више крви стигне у срце, снага
контракција је већа.
• Физиолошки значај ауторегулације је у томе што:
– Спречава заостајање и нагомилавање крви у срцу и венама;
– Осигурава да систолни волумен десне и леве коморе буду
идентични;
– Прилагођава систолни волумен притиску у аорти.
15. • НЕРВНА РЕГУЛАЦИЈА
• Срце је инервисано и симпатикусним и парасимпатикусним
делом аутономног нервног система.
• Аутономни нервни систем континуирано модификује основни
ритам срца који је одређен активношћу синус-атријалног чвора.
• Симпатички део су 3 вратне ганглије симпатичког стабла
• Парасимпатички део подразумева центар за регулацију срчаног
рада у продуженој мождини и припадају нерву вагусу.
• Норадреналин, ослобођен из завршетака симпатикусних
неурона, делује на нодалне ћелије синус-атријалног чвора и
радне мишићне ћелије. Ефекат је повећање фреквенце рада
срца и повећање снаге контракције миокарда.
16. Крвни судови
Ако бисмо наставили све крвне
судове једне на друге, могли бисмо
окружити Земљу 2,5 пута
17. Поређење артерија, вена и капилара
Капилари
(само Тunica interna)
Ендотелијалне
ћелије
Tunica adventitia
Везивно ткиво
Tunica interna
Ендотелијалне ћелије
Лумен
Tunica media
Глатки мишићи и еластично ткиво
Венски
залистак
Артерије
Најразвијенија Tunica media
Вене
Дебели зидови, јако развијена Tunica adventitia
18. АРТЕРИЈЕ
• Еластичне артерије
– Аорта - највећа
– Најразвијенији еластични слој
– Трпи највећи притисак крви приликом
систоле комора
– Услед еластичности у стању да се враћа у
почетни положај
• Мишићне артерије
– Развијен мишићни слој
– Инервисане вазомоторним нервним
влакнима која утичу на ширење и
скупљање
– Место нервне регулације крвног
притиска
• Артериоле
– Најмање аретрије које доводе хранљиве
материје и гасове у капиларну мрежу
– Сужавају се и шире у зависности од
интензитета метаболизма
– Место хуморалне регулације крвног
притиска
Вазомоторно
нервно
влаконо
Вазомоторно
нервно
влаконо
Проширен
крвни суд
Сужен крвни суд
19. КАПИЛАРИ
• Присутан само слој
ендотелијалних ћелија што
омогућава дифизију гасова и
хранљивих материја
• Већина капилара је
организована у капиларне
мреже ткива
• Могућа регулација протока
крви
Интензиван метаболизам – сфинктери
капилара отворени, крв пролази кроз целу
капиларну мрежу
Смањен метаболизам – сфинктери капилара
затворени, крв пролази само кроз попречни
капилар
20. ВЕНЕ• Венуле
– одводе крв из капиларне мреже
• Вене
– Венуле се удружују у вене
– Јако развијена туника адвентиција, дебели,
нееластични зидови
– Присутни венски залисци
– У венама нема крвног притиска, па постоји
проблем враћања крви из делова тела који
су “испод” срца (деловање гравитације)
– Решење је у два система: мишићној и
респираторној пумпи
Венуле
Венски
залисци
Мишићна
пумпа
-контракције
скелетних
мишића
притискају
вене
-крв се
потискује у
једном правцу
захваљујући
венским
залисцима
Респираторна
пумпа
Приликом удисаја:
-притисак се
смањује у грудном
кошу
-притисак се
повећава у
трбушним венама
-резултат је “усисна
сила” која вуче крв
на “горе” у срце
низак
притисак
висок
притисак
22. Пулс
• Пулс је периферни одраз рада срца.
• Ритмичке осцилације зида артерија проузроковане ритмичким
осцилацијама притиска у тим артеријама.
• Пулсне осцилације артеријског зида започињу у почетном делу
аорте , како се притисак шири даље узрокује осцилације
дисталних крвних судова (пулс)
• Физиолошки опсег пулса 60 -100/минут
• < 60 – брадикардија – успорен рад срца
• >100 – тахикардија- убрзан рад срца
брадикардија
тахикардија
нормалан
23. Минутни волумен срца
МV= SV x
• Минутни волумен срца је
запремина крви коју срце
испумпа током једног минута
• једнака је производу систолног
волумена и фреквенције срца
• При фреквенци 60 – 80/min,
минутни волумен је око 5 L
SV – систолни волумен срца
Запремина крви коју испумпа
једна комора током откуцаја
(систоле)
Просечно око 70 ml код
одраслих при мировању
- фреквенција срца
представља број
срчаних циклуса у
минути
24. Крвни притисак
• Крвни притисак је сила којом
крв делује на зидове артерија.
• Изражава се у mmHg или Pa.
• Притисак је највећи у аорти и
опада до артериола,
капилара, док је у венама
скоро једнак нули или
негативан.
• Систолни притисак – вредност
крвног притиска која настаје у
артеријама у тренутку систоле,
приликом избацивања крви
из леве коморе у циркулацију.
• Дијастолни притисак – крвни
притисак у артеријама током
дијастоле.
КАТЕГОРИЈА
СИСТОЛНИ
ПРИТИСАК (MMHG)
ДИЈАСТОЛНИ
ПРИТИСАК (MMHG)
Оптималан притисак <120 <80
Нормалан притисак 120-129 80-84
Повишен притисак 130–139 85–89
Блага хипертензија 140–159 90–99
Умерена
хипертензија
160–179 100–109
Тешка хипертензија ≥180 ≥110
Изолована систолна
хипертензија
≥140 <90
25. Мерење крвног притиска
b) Када пустимо да се манжетна празни,
притисак у њој пада. У тренутку када се притисак
у манжетни изједначи са; СИСТОЛНИМ
притиском у артерији, крв нагло крене кроз
сужену артерију и ми чујемо први шум –шум
ТУРБУЛЕНТНОГ кретања крви;
c) Када се манжетна испумпа, притисак у
њој се изједначава са ДИЈАСТОЛНИМ
притиском у артерији, шумови престају јер
крв поново тече ЛАМИНАРНО
стетоскоп
манометар
манжетна
ц
ц
ц
а) Када је манжетна напумпана, притисак у
њој надвлада притисак у артерији и она се
затвара;
b) Када пустимо да се манжетна празни,
притисак у њој пада. У тренутку када се притисак
у манжетни изједначи са; СИСТОЛНИМ
притиском у артерији, крв нагло крене кроз
сужену артерију и ми чујемо први шум –шум
ТУРБУЛЕНТНОГ кретања крви;
c) Када се манжетна испумпа, притисак у
њој се изједначава са ДИЈАСТОЛНИМ
притиском у артерији, шумови престају јер
крв поново тече ЛАМИНАРНО
стетоскоп
манометар
манжетна
ц
ц
ц
• Индиректна метода
• Мери се притисак у манжетни, који
се супротставља притиску у
брахијалној артерији
26. Фактори који утичу на крвни притисак
• Промер крвних судова (периферни отпор) – што је промер крвних
судова мањи, виши је притисак
– симпатичка влакна, адреналин, вазопресин; повећана конц. О2 ,
хладноћа сужавају крвне судове
– пад конц. О2, повећана конц СО2 и других метаболита, хистамин,
топлота шире крвне судове
– патолошке промене – закрчење крвних судова (атеросклероза) услед
накупљања масних наслага.
• Вискозитет крви – што је већи вискозитет крви, већи је крвни
притисак
– мерило вискозитета је хематокрит HCT (проценат крви који чине црвена
крвна зрнца)
• Укупна дужина крвних судова – што је већа дужина крвних судова,
виши је притисак
– гојазност – у масним наслагама у поткожном ткиву развијају се нови
крвни судови
• Укупна запремина крви – што је већа запремина крви, виши је
притисак
– нпр. уносом слане хране којом се задржава течност, доводи до
повишења крвног притиска;
– губитком течности приликом знојења, притисак се смањује
