Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.
Histologija
Nivoi organizacije
žive materije
ORGANIZAM
SISTEM ORGANA
ORGANSKI APARAT
ORGAN
TKIVO
ĆELIJA
• Ćelija je osnovna
jedinica građe i
funkcije svakog
organizma i
predstavlja najmanji
oblik u kome se javlja
živo biće.
•Viši nivo organizacije
je tkivo. Ćelije se
integrišu u tkivo tj.
tkivo je grupa ćelija
istog oblika, građe,
funkcije i em...
• Viši nivo organizacije žive
materije je organ. U sastav
jednog organa ulazi više vrsta
tkiva. Svaki organ vrši
određenu ...
• Viši nivo je organski aparat -
čine ga organi koji su
funkcionalno i anatomski
povezani. Svaki organ u
okviru aparata vr...
• Organski sistem čine organi koji su
funkcionalno i anatomski povezani (npr.
sistem organa za varenje, disanje,
krvotok)....
• Najviši nivo žive materije je organizam u
kome je ostvaren visok stepen integracije
njegovih delova organa i organskih
s...
Tkiva
•Kompleksi morfološki i
fiziološki istovetnih
ćelija zajedničkog
embrionalnog porekla,
specifične funkcije
Podela tkiva prema
građi i funkciji
•Epitelijalno
•Vezivno
•Mišićno
•Nervno
Epitelijalno tkivo
• Najmanje diferencirana
životinjska tkiva
• Pokrivaju površinu tela
• Oblažu telesne duplje
• Učestvuj...
Epitelijalno
tkivo
• Podela po
broju slojeva
–Jednoslojan
–Višeslojan
ЕПИТЕЛНО (ПОКОРИЧНО) ТКИВО
Према грађи ћелија и функцији коју имају
дели се на:
1. Плочасти епител
2. Коцкасти епител
3. Ц...
ПЛОЧАСТИ ЕПИТЕЛ
Ћелије плочасте, облажу многе органе
– плућа, крвне судове (ендотел) и
друге.
КОЦКАСТИ ЕПИТЕЛ
Ћелије коцкастог облика, облажу
нпр. бубрежне каналиће.
ЦИЛИНДРИЧАН ЕПИТЕЛ
Ћелије издужене, цилиндричног облика, облажу
цревне ресице.
ТРЕПЉАСТИ ЕПИТЕЛ
Ћелије са трепљама на површини, налазе се у
дисајним путевима, полним одводима,
спољашњем уху.
ЧУЛНИ ЕПИТЕЛ
Налази се у свим чулним органима.
ЖЛЕЗДАНИ ЕПИТЕЛ
Улази у грађу жлезда.
Epitelijalno
tkivo
• Specijalni oblici:
Endotel – epitel koji pokriva
površine unutrašnjih organa i
krvnih sudova
Žlezdani...
Vezivno tkivo
• Vezivno tkivo u užem
smislu
• Hrskavičavo tkivo
• Koštano tkivo
• Krv i limfa
I Vezivno tkivo u užem smislu
• Ćelije mogu biti različitih oblika: nepravilnog,
zvezdastog, ovalnog, okruglog
• Luče amor...
ЕЛАСТИЧНО ВЕЗИВО
Eластично везивно ткиво Eластично везивно ткиво
(слика) (схема)
Ћелије су у паралелним низовима између ко...
МАСНО ВЕЗИВО
Масно везивно ткиво Масно везивно ткиво
(слика) (схема)
Ћелије су у групама обавијеним влакнима.
Улази у грађ...
РАСТРЕСИТО ВЕЗИВО
У међућелијском простору налазе се растресита и расута
влакна,
распоређена у разним правцима.
Улази у гр...
ГУСТО ВЕЗИВО
Густо ткиво (слика)
Сачињавају га ћелије и везивна влакна збијена у
паралелне снопиће(еластична и колагена). ...
II Hrskavičavo tkivo
• Krupne hrskavičave ćelije – hondroblasti
• Ćelije raspoređene u grupicama
• Elastična međućelijska ...
1. Hijalinska ili staklasta
hrskavica
• Homogena, bela,
providna osnovna
supstanca sa
kolagenim vlaknima
• Sačinjava skele...
2. Mrežasta ili elastična
hrskavica
• Neprozirna i
žućkasta
• Mreža elastičnih
vlakana
• Ušna školjka,
grkljan
2. Vlaknasta hrskavica
• Krupna kolagena vlakna
• U zglobovima i između kičmenih
pršljenova
III Koštano tkivo • Koštane ćelije -
osteocite
• радијално су
распоређене
око Хаверзових
канала
• Međućelijska
supstanca
(...
IV Krv i limfa
• Krv je tečno vezivno tkivo
• Ima ulogu u prenošenju kiseonika i hranljivih
materija do svih tkiva u organ...
Vezivno tkivo – Krv
Krvni elementi
1. ERITROCITI – crvena krvna zrnca – transport
gasova
2. LEUKOCITI – bela krvna zrnca –...
Vezivno tkivo – Krv
Krvni elementi: eritrociti
Vezivno tkivo – Krv
Krvni elementi: leukociti -
granulociti
Neutrofili Bazofili Eozinofili
Vezivno tkivo – Krv
Krvni elementi: leukociti -
agranulociti
Vezivno tkivo – Krv
Krvni elementi: trombociti
Mišićno tkivo
• Ćelije – mišićna vlakna
• Imaju sposobnost kontrakcije
tj. menjanja dužine
• Prisustvo kontraktilnih vlaka...
• Poprečno-
prugasto
mišićno
tkivo
• Glatko
mišićno
tkivo
• Srčano
mišićno
tkivo
Poprečno-prugasto mišićno
tkivo
• Ćelije:
– miofibrili cilindričnog
oblika
– poprečna prugavost
– mnogo perifernih jedara
...
Glatko mišićno tkivo
• Ćelije:
– Vretenaste
– 1 jedro
– miofibrili paralelni
• Tkivo:
– Svetle boje
– Spore kontrakcije (1...
Srčano mišićno tkivo
• Ćelije
– Granate
– poprečna prugavost
– jedno do dva centralna jedra
• Tkivo:
– Ćelije povezane u m...
БИЦЕПС
АСОЦИЈАЦИЈА
аплауз несвестан попречно-пругасто ткиво
за рад Иван Павлов 1/3
руковање пателарни теретана
рука рефлек...
Nervno tkivo
• Нервно ткиво састоји се из нервних и
потпорних ћелија.
• Улази у грађу нервног система
животиња.
• Улога: п...
НЕУРОН
Nervno tkivo
ТИПОВИ НЕУРОНА
У зависности од смера кретања нервног импулса, разликујемо три типа
неурона:
1. сензитивни (осећајни) – про...
ТИПОВИ НЕУРОНА
Према броју наставака који полазе од тела неурона такође разликујемо три
типа неурона:
1. униполарни – од т...
Literatura
• Imre Krizmanić, Mirjana Ulčanin – Biologija 2
udžbenik za II razred prirodno-matematičkog
smera, Novi logos, ...
Nächste SlideShare
Wird geladen in …5
×

Histologija - tkiva

22.831 Aufrufe

Veröffentlicht am

Veröffentlicht in: Bildung
  • Als Erste(r) kommentieren

Histologija - tkiva

  1. 1. Histologija
  2. 2. Nivoi organizacije žive materije
  3. 3. ORGANIZAM SISTEM ORGANA ORGANSKI APARAT ORGAN TKIVO ĆELIJA
  4. 4. • Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svakog organizma i predstavlja najmanji oblik u kome se javlja živo biće.
  5. 5. •Viši nivo organizacije je tkivo. Ćelije se integrišu u tkivo tj. tkivo je grupa ćelija istog oblika, građe, funkcije i embrionalnog porekla.
  6. 6. • Viši nivo organizacije žive materije je organ. U sastav jednog organa ulazi više vrsta tkiva. Svaki organ vrši određenu funkciju npr. pluća -razmenu gasova; bubrezi- izlučivanje; srce-cirkulaciju krvi.
  7. 7. • Viši nivo je organski aparat - čine ga organi koji su funkcionalno i anatomski povezani. Svaki organ u okviru aparata vrši određenu funkciju koja je podređena organskom aparatu. Organski aparati su čulo vida (oko) i čulo sluha.
  8. 8. • Organski sistem čine organi koji su funkcionalno i anatomski povezani (npr. sistem organa za varenje, disanje, krvotok). • Organski sistem mogu graditi organi među kojima postoji samo funkcionalna veza. • Npr. endokrini sistem. Endokrine žlezde su u organizmu prostorno jako udaljene, povezuju se putem krvi koja prenosi hormone.
  9. 9. • Najviši nivo žive materije je organizam u kome je ostvaren visok stepen integracije njegovih delova organa i organskih sistema. • Organizam je strukturna i funkcionalna celina. U organizmu postoji koordinirano, skladno delovanje njegovih organa i organskih sistema na pr. poremećaj u radu jednog organa može se odraziti i na rad drugih organa a to se može odraziti na nivou organizma kao celine.
  10. 10. Tkiva •Kompleksi morfološki i fiziološki istovetnih ćelija zajedničkog embrionalnog porekla, specifične funkcije
  11. 11. Podela tkiva prema građi i funkciji •Epitelijalno •Vezivno •Mišićno •Nervno
  12. 12. Epitelijalno tkivo • Najmanje diferencirana životinjska tkiva • Pokrivaju površinu tela • Oblažu telesne duplje • Učestvuju u građi žlezda i čula
  13. 13. Epitelijalno tkivo • Podela po broju slojeva –Jednoslojan –Višeslojan
  14. 14. ЕПИТЕЛНО (ПОКОРИЧНО) ТКИВО Према грађи ћелија и функцији коју имају дели се на: 1. Плочасти епител 2. Коцкасти епител 3. Цилиндричан епител 4. Трепљасти епител 5. Чулни епител 6. Жлездани епител
  15. 15. ПЛОЧАСТИ ЕПИТЕЛ Ћелије плочасте, облажу многе органе – плућа, крвне судове (ендотел) и друге.
  16. 16. КОЦКАСТИ ЕПИТЕЛ Ћелије коцкастог облика, облажу нпр. бубрежне каналиће.
  17. 17. ЦИЛИНДРИЧАН ЕПИТЕЛ Ћелије издужене, цилиндричног облика, облажу цревне ресице.
  18. 18. ТРЕПЉАСТИ ЕПИТЕЛ Ћелије са трепљама на површини, налазе се у дисајним путевима, полним одводима, спољашњем уху.
  19. 19. ЧУЛНИ ЕПИТЕЛ Налази се у свим чулним органима.
  20. 20. ЖЛЕЗДАНИ ЕПИТЕЛ Улази у грађу жлезда.
  21. 21. Epitelijalno tkivo • Specijalni oblici: Endotel – epitel koji pokriva površine unutrašnjih organa i krvnih sudova Žlezdani epitel – ćelije specijalizovane da luče različite materije Trepljast epitel (disajni putevi, kanal srednjeg uha, genitalni odvodi)
  22. 22. Vezivno tkivo • Vezivno tkivo u užem smislu • Hrskavičavo tkivo • Koštano tkivo • Krv i limfa
  23. 23. I Vezivno tkivo u užem smislu • Ćelije mogu biti različitih oblika: nepravilnog, zvezdastog, ovalnog, okruglog • Luče amorfnu međućelijsku masu u kojoj se nalaze vezivna vlakna • Kolagena vlakna – Čvrsta,debela, savitljiva, neelastična • Elastična vlakna – Tanja, elastična, razgranata • Deli se na: 1. Еластично 2. Масно 3. Растресито 4. Густо
  24. 24. ЕЛАСТИЧНО ВЕЗИВО Eластично везивно ткиво Eластично везивно ткиво (слика) (схема) Ћелије су у паралелним низовима између којих се налазе еластична влакна. Налази се у кожи и осталим органима.
  25. 25. МАСНО ВЕЗИВО Масно везивно ткиво Масно везивно ткиво (слика) (схема) Ћелије су у групама обавијеним влакнима. Улази у грађу наше коже, као трећи слој према мишићима.
  26. 26. РАСТРЕСИТО ВЕЗИВО У међућелијском простору налазе се растресита и расута влакна, распоређена у разним правцима. Улази у грађу органа. Повезује органе, мишиће, нерве, кости, кожу, лимфне и крвне судове. . Растресито везивно ткиво Растресито везивно ткиво (слика) (схема)
  27. 27. ГУСТО ВЕЗИВО Густо ткиво (слика) Сачињавају га ћелије и везивна влакна збијена у паралелне снопиће(еластична и колагена). Улази у грађу лигамената, тетива, облаже кости, плућа, крвне судове... Густо ткиво (схема) Лигаменти су везивни елементи између костију. Тетиве су завршеци којима се мишић повезује с костима.
  28. 28. II Hrskavičavo tkivo • Krupne hrskavičave ćelije – hondroblasti • Ćelije raspoređene u grupicama • Elastična međućelijska supstanca • Prema strukturi osnovne međućelijske supstance razlikujemo tri tipa hrskavičavog tkiva 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica 2. Mrežasta ili elastična hrskavica 3. Vlaknasta hrskavica
  29. 29. 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica • Homogena, bela, providna osnovna supstanca sa kolagenim vlaknima • Sačinjava skelet hrskavičavih riba • Hrskavica zglobova, nosa, dušnika dušnik
  30. 30. 2. Mrežasta ili elastična hrskavica • Neprozirna i žućkasta • Mreža elastičnih vlakana • Ušna školjka, grkljan
  31. 31. 2. Vlaknasta hrskavica • Krupna kolagena vlakna • U zglobovima i između kičmenih pršljenova
  32. 32. III Koštano tkivo • Koštane ćelije - osteocite • радијално су распоређене око Хаверзових канала • Međućelijska supstanca (čvrsta koštana masa) – Osein – Kolagena vlakna – Neorganske soli magnezijuma i kalcijuma
  33. 33. IV Krv i limfa • Krv je tečno vezivno tkivo • Ima ulogu u prenošenju kiseonika i hranljivih materija do svih tkiva u organizmu, transportovanju produkata metabolizma do organa za izlučivanje kao i zaštiti organizma od patogenih mikroorganizama • Sastoji se od: – KRVNIH ELEMENATA – TEČNE MEĐUĆELIJSKE SUPSTANCE – PLAZME • Limfa je posrednik izmeću krvi i tkiva, bezbojna tečnost slična krvnoj plazmi koja sadrži samo bela krvna zrnca
  34. 34. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi 1. ERITROCITI – crvena krvna zrnca – transport gasova 2. LEUKOCITI – bela krvna zrnca – odbrambena uloga 1. Granulociti – nespecifični imunitet 1. Neutrofili 2. Bazofili 3. Eozinofili 2. Agranulociti 1. Imfociti – specifični imunitet 2. Monociti 2. TROMBOCITI – krvne pločice – imaju ulogu u koagulaciji krvi
  35. 35. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: eritrociti
  36. 36. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - granulociti Neutrofili Bazofili Eozinofili
  37. 37. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - agranulociti
  38. 38. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: trombociti
  39. 39. Mišićno tkivo • Ćelije – mišićna vlakna • Imaju sposobnost kontrakcije tj. menjanja dužine • Prisustvo kontraktilnih vlakana MIOFIBRILA: aktina i miozina
  40. 40. • Poprečno- prugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo • Srčano mišićno tkivo
  41. 41. Poprečno-prugasto mišićno tkivo • Ćelije: – miofibrili cilindričnog oblika – poprečna prugavost – mnogo perifernih jedara – најкрупније (дугачке и до 4 cm код човека) Tkivo: – Tamnocrvena boja – Snažne i brze kontrakcije (1/10-1/100 sek) – Umaranje – Pod voljnom kontrolom
  42. 42. Glatko mišićno tkivo • Ćelije: – Vretenaste – 1 jedro – miofibrili paralelni • Tkivo: – Svetle boje – Spore kontrakcije (1-1,5 min) – Izdržljivost – pod kontrolom vegetativnog NS • Улази у грађу унутрашњих органа (црево, мокраћна бешика, крвни судови, материца...)
  43. 43. Srčano mišićno tkivo • Ćelije – Granate – poprečna prugavost – jedno do dva centralna jedra • Tkivo: – Ćelije povezane u mrežu preko interkalarnih diskova – Tamnocrvena boja – Snažne i brze kontrakcije – Izdržljivost • Контролише га вегетативни нервни систем (ВНС) и сопствени аутоматски центари
  44. 44. БИЦЕПС АСОЦИЈАЦИЈА аплауз несвестан попречно-пругасто ткиво за рад Иван Павлов 1/3 руковање пателарни теретана рука рефлекс мишић A1 A ВБ В3 В1 Б3 Б2 Б1 A2 A3 В2 ???
  45. 45. Nervno tkivo • Нервно ткиво састоји се из нервних и потпорних ћелија. • Улази у грађу нервног система животиња. • Улога: пријем и пренос нервних импулса, њихове обраде и слања • повратних информација телу како би организам био у равнотежи. • Funkcionalne i natomske jedinice: – NERVNE ĆELIJE ( NEURONI)
  46. 46. НЕУРОН
  47. 47. Nervno tkivo
  48. 48. ТИПОВИ НЕУРОНА У зависности од смера кретања нервног импулса, разликујемо три типа неурона: 1. сензитивни (осећајни) – проводе нервни импулс од чулних ћелија – рецептора до централног нервног система (ЦНС); 2. интернеурони – налазе се у ЦНС-у и повезују сензитивне и моторне неуроне; 3. моторни (покретачки) – проводе нервне импулсе од ЦНС-а до ефектора – органа који треба да реагују (мишићи и жлезде).
  49. 49. ТИПОВИ НЕУРОНА Према броју наставака који полазе од тела неурона такође разликујемо три типа неурона: 1. униполарни – од тела неурона полази један наставак који се грана на дендрит и аксон; 2. биполарни – од тела неурона полазе два наставка – дендрит и аксон; 3. мултиполарни – од тела неурона полази више наставака – дендрита и један аксон.
  50. 50. Literatura • Imre Krizmanić, Mirjana Ulčanin – Biologija 2 udžbenik za II razred prirodno-matematičkog smera, Novi logos, 2016 (korišćeni su slajdovi sa CD-a) • Brigita Petrov, Miloš Kalezić: Biologija za II razred prirodno-matematičkog smera, ZUNS, Beograd 2003 • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

×