2. Optika je grana fizike koja
proučava svetlosne
pojave, sočiva i ogledala
(geometrijska optika).
3. Svetlost je jedan oblik zračenja, odnosno energije
koju stručno nazivamo "elektromagnetno zračenje".
Osim svetlosti, postoje i drugi oblici ovog zračenja
(radio-talasi, mikrotalasi, rendgenski zraci i drugi).
Svetlost je vidljivi oblik ovog zračenja…
Svetlosni izvor je svako telo koje emituje svetlost.
Postoje prirodni i veštački izvori svetlosti.
Osvetljena tela su ona tela koja sa svoje površine
odbijaju svetlost.
4.
5. Svetlost se odbija od površine kao lopta od podloge.
Ovo nazivamo refleksijom svetlosti.
6. Kristijan Hajgens (Christian Huygens, 1625-1695)
Rodjen 14. Aprila 1629 , Hag , Holandija
Umro 8. Jula 1695 , Hag , Holandija
Bio je astronom, matematičar
i teorijskifizičar
Otkrio je 1655. Saturnov
prsten i jedan njegov satelit,
objasnio način prostiranja
svetlosti (Hajgensov princip)
i konstruisao časovnik sa
klatnom.
7. Holandski naučnik Hajgens dao je objašnjenje koje
glasi: svetlost stvara talase, kao što kamen bačen u
vodu stvara talase.
Pomoću Hajgensovog principa može se izvesti zakon
odbijanja svetlosti.
8. Zakon odbijanja svetlosti glasi:
-odbojan ugao jednak je upadnom uglu
-upadni zrak, normala na površinu od koje
se zraci odbijaju i odbojni zrak leže u
istoj ravni
9. Upadni zrak S1 sa normalom u tački C gradi upadni
ugao
. Na kružnoj ploči se vidi da upadni iznosi
40 stepeni. Zrak se odbija tako da odbojni zrak S
Sa normalom gradi odbojni ugao
, koji takođe
Iznosi 40 stepena.
Odbojni
zrak S
Normala
S1
Upadni
zrak
C
UPADNI UGAO JE JEDNAK ODBOJNOM UGLU.
UPADNI ZRAK, NORMALA I ODBOJNI ZRAK LEŽE
U ISTOJ RAVNI.
13. Kada svetlost padne na neku površinu, ona se ili upije
ili se odbije, to jest vrati natrag. Ogledalo je površina
koja odbija svetlost.
Uglačana ravna površina, koja odbija najveći deo
upadnih zraka, naziva se ravno ogledalo.
14. Kada svetlost padne na ogledalo pod nekim uglom, ona
se pod jednakim uglom odbija na drugu stranu.
Osobina ravnog ogledala imaju dobro uglačana metalna
površina ili staklo koje je sa jedne strane metalizirano.
15. Ravno ogledalo je u
svakodnevnoj upotrebi, a
nalzi značajnu primenu u
raznim optičkim aparatima,
npr. kod periskopa pomoću
koga se mogu iz zaklona
posmatrti razni predmeti
(npr. iz vojničkog rova) ili iz
podmornice – kretanje
brodova po površini mora ili
automobila iza velikih krivina.
Periskop
16. Sunčevi zraci, koji su
praktično paralelni, kada
padnu na ravno ogledalo,
odbijaju se tako što su i
odbojni zraci paralelni.
Kada sunčevi zraci padnu
na neravnu površinu (npr.
sneg) oni se neravno
rasipaju i ne može se
videti lik. Ovakva pojava
naziva se difuzno
odbijanje svetlosti.
17.
18.
19. Osim ravnih ogledala postoje i ogledala čije u
uglačane površine krive, tzv. sferna ogledala.
Sferna ogledala su mali delovi uglačane
površine sfere.
21. Elementi sfernog ogledala su:
1) Centar krivine (C) koji je centar lopte, čiji je
odsečak sferno ogledalo
2) Teme ogledala (T) - vrh sfernog odsečka
3) Poluprečnik krivine (r)
4) Glavna optička osa – prava koja prolazi kroz teme
ogledala i centar krivine
T
r
C
22. 1
C
F
1
r
f
Zraci paralelni glavnoj
optičkoj osi, koji
padaju na izdubljeno
ogledalo, odbijaju se i
seku glavnu optičku
osu u tački (F) koja se
naziva žiža ili fokus.
T
Žiža ogledala je
karakteristična tačka
na glavnoj optičkoj osi
koja se nalazi na
sredini rastojanja
između centra krivine
C i temena ogledala T.
r
f = CF = FT =
2
24. Iz sličnosti trouglova TBA i TB1A1 nalazi se da je
veličina lika (A1B1) prema veličini predmeta (AB) u
istom odnosu kao njihove daljine od temena ogledala:
A
A1B1
= l
p
AB
1
L
T
B
P
A
f
P
C
B
1
0
Odnos l = u naziva se uvećanje i podrazumeva odnos
p
linearnih dimenzija (dužina) lika i predmeta. Pri manjoj
daljini predmeta (od temena ogledala) od daljine lika
(p<l) lik je uvećan (u>1), a za (p>1) lik je umanjen (u<1).
