Ovo je psihologija ličnih konstrukata od A. Kelija

1. Psihologija ličnih konstrukata: implikacije za obrazovanje
Keli u svom delu „Autobiografija teorije“ prati jedan deo razvoja u svom životu i mislima
koji je sazreo u psihologiju ličnih konstrukata. On je u ovu oblast psihologije dospeo
obrazujući se u oblasti pedagogije i sociologije obrazovanja,pošto je prethodno studirao
fiziku i matematiku. Njegova teorija najvećim delom se oslanja na područje psihoterapije.
Keli je ukazivao na sličnosti između procesa obihvaćenih praksom psihoterapije i
podučavanja i između lične kostrukcije neophodne da bi klijent napredovao, što
predstavlja avanturu u koju osoba koja uči mora da se upusti ukoliko želi da za nju
učenje ima smisla.
Naglašavanje ličnog smisla ohrabrilo je izvestan broj pedagoga da ispitaju važnost
psihologije ličnih konstrukata kako bi unapredili proces podučavanja i učenja.
Konstruktivni alternativizam: sržni konstrukt
Kelijeva zamisao o konstruktivnom alternativizmu je osnova za razumevanje njegove
teorije. Glavna poruka je da naši načini viđenja stvarnosti mogu da se uporede sa
privremenim naočarima koje nosimo da bismo stvorili prozor u svet. Kao i naočari, i oni
su podložni promeni. Kelijevo epistemološko opredeljenje konstruktivnog alternativizma
sastoji se u tome da ljudi razumeju sebe, svoje okruženje i da anticipuju moguće događaje
u budućnosti konstruisanjem posebnih modela koje potom vrednuju ličnim kriterijumima.
On je odbacio apsolutistučko shvatanje istine.
Keli je istakao da ljudi mogu da kontrolišu svoju okolini na različite načine.
Za samo razumevanje ljudi važnije je da znamo šta i kako oni misle o svojoj postojećoj
situaciji- tj.da znamo njihove lične konstrukte tekućih hipoteza, nego da znamo kakva su
bila njihova iskustva u ranom detinjstvu ili u kakvim sredinskim okolnostima se sada
nalaze.
Kada se suoče sa izazovom konstruktivnog alternativizma, ljudi nisu skloni da prihvate
odgovornost i za njih je mnogo prihvatljivije da veruju u „stanje stvari takve kakvi jesu“.
Lakatoš pravi razliku između pasivističkih i aktivističkih teroja znanja.