1.
RAZNOVRSNOST RIBA
Ribe su najbronija grupa kičmenjaka.
28.000 vrsta

2.
•
•
•
•
•
•
More
 Škrţni prorezi
 Krljušt sa zubićem
 Usta sa donje strane
 RaĊaju ţive mlade
 Nemaju riblji mehur
RUŠLJORIBE

Mora i slatke vode
Škrţni poklopac
Krljušt u vidu crepova
Usta sa prednje strane
Polaţu jaja
Imaju riblji mehur
KOŠLJORIBE

3.
rušljoriba
košljoriba

4.
RUŠLJORIBE (HRSKAVIĈAVE RIBE)
Ajkule
 Raţe
 Himere


5.
Škrţni prorezi

6.
Plava
ajkulam(
3.8 m)
Velika
bela
ajkula
(8m)

7.
Ĉekić ajkula
(6 m)
Kit ajkula (21
m)

8.
Tigar
ajkula
(5m)
Golema
psina
(14m)

9.
Velika manta
raţa (7m)
Kalifornijska raţa
(1.5m)

10.
Raža

11.
KOŠLJORIBE
(KOŠTANE RIBE)

PRAVE KOŠLJORIBE

ŠTITONOŠE
ŠAKOPERKE
 I DVODIHALICE


12.
Australija
Afrika
DVODIHALICE
Juţna
Amerika

13.
ŠAKOPERKE
Latimerija

14.
ŠTITONOŠE
Jesetra
Moruna
Keĉiga

15.
Sabljarka
PRAVE KOŠLJORIBE
Tuna

16.
Morki konjić
Skuša

17.
Bakalar
Sardela

18.
Jato riba

19.
Babuška
Jegulja
SmuĊ
Karaš
Potoĉna
pastrmka
Som

20.
Sunĉanica
Linjak
Keder
Šaran
Klen
Štuka

21.
MIGRACIJE
RIBA

22.
LOSOS





Losos je snažna riba iz familije Salmonida. koja ceo svoj život
provodi u slanoj vodi, a u slatku vodu migrira samo u fazi mresta.
Mladi lososi najpre određeno vreme borave u slatkoj vodi (1-3
godine), a potom se sele u more, gde za 1-2 godine postaju polno
zreli, dobijajući srebrnu boju.
Kada odrastu i postanu spremni za razmnožavanje, jata lososa kreću
sa pučine ka obali, a zatim uzvodno rekama do mesta gde su se
izlegli pre određenog broja godina.
Lososi se popularno nazivaju “Kraljevi riba”, zbog
veliĉanstvenih skokova koje izvode plivajući uzvodno ka
mestu razmnoţavanja (postoje podaci da su zabeleţeni
skokovi lososa dugi i po 3 m). Na kraju ove faze, većina
jedinki ove ribe strada (pacifiĉki losos), ali iza sebe ostavlja
brojno potomstvo.
Atlantski losos je jedina vrsta koja „posećuje“ Evropu
(Norveška, Švedska, Danska, Island, Engleska, Škotska,
Irska, severni deo Španije i jugoistoĉna Francuska)

23.
MORUNA-NAJVEĆA SLATKOVODNA RIBA




Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje.
Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i
dugaĉke 9 metara.
Moruna ima telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet
redova koštanih ploĉica (po tome su dobile ime
štitonoše).
Moruna naseljava vode Kaspijskog, Crnog i Azovskog
mora. Ima je i u istoĉnom delu Sredozemnog mora i
njegovim slivovima. Do izgradnje Đerdapske brane
dospevala je i u gornje tokove Dunava. Danas je to
nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod Đerdapa.
Moruna ţive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme
razmnoţavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste).

24.
JEGULJA





Jegulja ţivi u slivovima Baltiĉkog, Sredozemnog i Severnog mora.
Evropska jegulja naseljava Evropu duţ obale Atlanskog okeana,
Mediteranskog, Azovskog i Crnog mora. Ţenke odlaze u gornje tokove, a
muţjaci ostaju u braktiĉnim vodama na ušću.
Jegulja raste i razvija se u slatkoj vodi, a u more odlazi da se izmresti.
Razmnoţavanje jegulja je do danas nedovoljno ispitano i tajanstveno.
Niko još nije video ljubavnu igru ove ribe, mada se nauĉnici slaţu da se
odvija u Sargaskom moru, na puĉini ispred Floride. Mresti se od februara
do aprila u Sargarskom moru. Kada potpuno odraste u slatkoj vodi (4-5
godina), otpoĉinje putovanje prema moru, gde se mresti.
Na putu do mora ne jede, pa kada, potpuno iscrpljena, stigne do Sargaskog mora,
spušta se na dubinu 100-300 metara, gde se mresti, posle čega ugine. Oplođena
jaja se dižu prema površini i na tom putu se izlegnu male jegulje, koje putuju
Golfskom strujom. Za tri godine stignu do obala Evrope .
Mužjaci će tokom čitavog boravka u slatkoj vodi ostati kod prvih kilometara
reka, dok će ženke, veće i snažnije, pokušavati da dođu do izvora