Prezentacija o reciklaži plastike. Uvod, tipovi plastike i detaljni postupci reciklaže plastike.

1. RECIKLA A PLASTIKEŽ

2. DA PONOVIMO:
 Šta je reciklaža?
 To je ponovna uptreba,
 Ona obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu
novog proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i
izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema
vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se
iskoristiti.
 Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)
R - reduce - smanjiti
R - reuse - ponovo koristiti
R - recycle – reciklirati

3. O PLASTICI:
 Aleksandar Parks je pronašao plastiku još 1862.,
ali njena masovna proizvodnja počela je tek za
nekoliko poslednjih decenija.
 Plastika je nastala kombinacijom nafte ili
prirodnog gasa sa kiseonikom ili hlorom. Ovaj
proces zahteva paljenje velikih količina nafte.
Ako bi se reciklirala sva naša plastika, smanjili
bismo smo potrošnju nafte i uštedeli 25%
prostora naših deponije.

4.  Razgradnja različitih
proizvoda od plastike traje
od 100-1.000 godina. Pri
spaljivanju 4 plastične kese
potroši se onoliko
koseonika koliko je
potrebno čoveku za 1 dan,
što govori o opasnosti
uništavanja i spaljivanja
plastike. Zato su najbolje
rešenje preventivne mere,
izbegavanje kupovine i
korišćenje plastične
ambalaže i kesa.

5. Postoje sedam tipova plastike koje se
mogu reciklirati :
 PET (Polietilen-tereftalat ili polietilen)
 HDPE (Polietilen velike gustine) i LDPE (Polietilen
male gustine)-U čistom stanju su pogodni za
reciklažu, potrebno ih je mleti, regranulirati. U slučaju
kada nisu u čistom stanju, postupak je nešto složeniji.
U slučaju odlaganja na deponije, imaju veoma dug
period raspadanja.
 PVC (Polivinil-hlorid)-Čist PVC ima visoku reciklažnu
vrednost, može se više puta reciklirati. Kada je čist,
da bi se doveo u stanje sekundarne sirovine, dovoljno
ga je podvrgnuti mlevenju, granulisanju. U ostalim
slučajevima postupak je nešto složeniji.
 PP (Polipropilen)-Reciklažni proces je sličan procesu
obrade polietilena.

6. (PVC)

7.  PS (Polistiren)-Otpad polistirena prerađuje se
mlevenjem i regranulacijom.
 OSTALO
Akrilonitrilbutadienstiren(ABS)-Dobra
upotrebna svojstva doprinela su
korišćenju ABS u raznim aparatima,
telefonima, delovima za automobile, itd.
Reciklira se mlevenjem i regranulacijom.
Poliuretani su vrsta veštačkih smola koje
se nazivaju još i poliizocijanati. Služe i
kao osnova za proizvodnju tvrdih
premaza, elastične i čvrste pene. Otpadni
poliuretani prerađuju se mlevanjem i
regranulacijom.

8. (Ekspandiran polistiren)

9. RAZDVAJANJE:
 Kod razdvajanja plastičnih masa, usitnjeni
plastični materijal se sortira prema njegovim
fizičkim svojstvima, sao što su gustina,
umreženost i elektro provodljivosti
 Princip hidrociklonske tehnike zasniva se na
razdvajanju frakcija različita specifične
mase(gustine) u polju dejstva centrifugalne sile.
 Pored ovih načina razdvajanja, poznati su i
postupci razdvajanja flotacijom, razdvajanje na
bazi različite elektroprovodljivosti (elektrostatički
uređaj za sortiranje), itd.

10. POSTUPCI PRERADE PLASTIČNOG
OTPADA:
 Iskorišćene plastične proizvode moguće je
ponovo upotrebiti ili preraditi pomoću različitih
postupaka, zavisno od postavljenog cilja.
Plastični otpad se može preraditi na više načina:
 Topljenjem, pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja
makromolekulska struktura;
 Hemijski, hidrolizom ili alkoholizom moguće je dobiti
monomere, ili se pirolizom iz početnog materijala mogu
dobiti organske sirovine;
 Kontrolisanim spaljivanjem, pri čemu se dobija energija
i, kao produkti sagorevanja, CO2 i H2O.

11. MOGUĆNOSTI PRERADE
PLASTIČNOG OTPADA
PLASTIČNI OTPAD
TOPLJENJE
HEMIJSKA
PRERADA
SPALJIVANJE
REGRANULAT
MONOMERI ZA
POLIMERIZACIJU
SIROVINE ZA
HEMIJSKU
INDUSTRIJU
ENERGIJA

12. PRERADA TOPLJENJEM:
 Regranuliranje plastike je jedan od najstarijih i najčešćih
postupaka recikliranja. Osnova ovakvog recikliranja je
sposobnost ponovnog topljenja. Postupkom topljenja se
od istovrsnog i čistog plastičnog otpada mogu dobiti
visokokvalitetni reciklati, koji mogu biti upotrebljeni kao
zamena za originalne sirovine, istog ili ličnog kvaliteta.
 Recikliranje plastike topljenjem:
 Dopremanje otpadne plastike
 Razvrstavanje
 Usitnjavanje
 Granulisanje
 Omekšavanje
 Proizvodnja

13. MLIN ZA MLEVENJE PLASTIKE

14. HEMIJSKA PRERADA:
 Postupci hemijske prerade mogu se podeliti u dve
grupe:
1. Postupci prerade kod kojih se makromolekuli(polimeri)
prevode u niskomolekulske supstance. Tako se polimeri
dobijeni reakcijama polikondezacije ili poliadicije, mogu
razgraditi do prolaznih monomera u prisustvu određenih
reagenasa. Na ovaj način se mogu preraditi mnoge
vrste plastičnih materijala, jer poseduju hemijski aktivne
i lako deljive veze.
2. Postupci prerade kod kojih se od makromolekula koje
sadrži plastični otpad mogu dobiti ugljovodonici u obliku
gasa ili ulja, koji se dalje mogu prerađivati
petrohemijskim postipcima u rafinerijama, ili monomeri
kao što su metil-metakrilat i stiren.

15. SPALJIVANJE PLASTIČNOG OTPADA:
 Cilj ovog načina iskorišćavanja plastičnog
otpada je dobijanje eergije. Direktna upotreba
nafte za proizvodnju energije, gledano sa
aspekta održivog razvoja u dužem vremenskom
periodu, ne bi imala smisla. S obzirom na to da
je u plastičnim proizvodima sačuvana, praktično,
ukupna energija nafte, od velike koristi je da se
energija nafte, akumulirana u plastičnim
proizvodima, koristi u energetske svrhe, ali tek
na kraju nihovog upotrebnog ciklusa. Ovakav
način iskorišćenja plastičnog otpada bi trebalo
primenjivati samo u slučaju kad otpad više nije
moguće reciklirati na druge načine.

16.  Postoji noviji, ali i skuplji način reciklaže: termalna
depolimerizacija. Ovim procesom se "imitira" prirodni
proces stvaranja foslinih goriva, te se u principu plastika
pretvara nazad u naftu. Ta nafta se može koristiti kao
gorivo, ili, opet, za proizvodnju plastike. Dakle ovaj
proces ima prednost da (teoretski) može da pretvori bilo
koju plastiku (polimer) u bilo koju drugu. Prednost
termalne depolimerizacije je što prima i druge materijale
kao sirovinu (u principu bilo kakav organski materijal),
npr. automobilske gume ili poljoprivredne otpatke. Jedino
postrojenje za termalnu depolimeraziciju koje trenutno
postoji korisiti otpatke iz fabrike mesa kao sirovinu. To
znači da u principu možemo praviti plastiku i od
biomase. Ako može od ostataka životinja, verovatno bi
moglo i od biljnih sirovina (kao što se prave biodizel i
bioetanol kao goriva).

17.  Reciklaža plastike je proces prerade otpadne
plastike u korisne proizvode, ponekad u potpuno
različite forme od svog prvobitnog stanja. Na
primer, istopljena PET ambalaža može se
koristiti za dobijanje nekih drugih plastičnih
masa kao što su plastične stolice i stolovi.
 Reciklaža PET ambalaže je skup aktivnosti kojima se
obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.
PROCES RECIKLAŽE PET AMBALAŽE

18.  Prerada PET ambalaže
podrazumeva sledeće faze:
 Sakupljanje PET boca,
otkup i transport do pogona
za reciklažu.
 Sortiranje po boji i sastavu.
 Pranje i izdvajanje PET-a od
ostalih materijala.
 Mehaničko mlevenje
prikupljenog PET-a do nivoa
PET flekica.
 Hlađenje, sušenje i
pakovanje u džambo vreće.
 Dobijanje finalnih proizvoda.

19.  Otkup i transport:
Upotrebljene PET boce se
kupuju i preuzimaju od
sakupljača i lokalnih
komunalnih deponija koji ih
pakuju u bale. Presovanje
(baliranje) ambalažnog
otpada se vrši radi jeftinijeg
i lakšeg transporta, jer se u
1m3 nalazi oko 10kg
nepresovanih PET boca.
Nakon dovoženja baliranog
otpada preradjivač isti
mora debalirati radi dalje
prerade.

20.  Sortiranje i razvrstavanje:
U fabrici, sakupljene boce
se prvo odvajaju od ostalih
vrsta plastike. Zatim se u
prvom delu pogona za
reciklažu, prikupljene boce
odvajaju po boji i polimeru
(sastavu) i uklanjaju etikete
(gde je to moguće).
Uklanjaju se poklopci i
prstenovi oko flaša,
obzirom da se uglavnom
proizvode od polipropilena,
a zatim se uvode u
poseban proces reciklaže.

21.  Pranje i izdvajanje: Boce se
peru kako bi se uklonila
preostala površinska
kontaminacija i svi
nekompatibilni polimeri,
odnosno materijali koji
plutaju po vodi pri procesu
koji se uobičajeno naziva
"proces plivanja i tonjenja".
PET je teži od vode tako da
će on potonuti, a svi preostali
materijali će ostati na
površini tako da se lako
mogu prikupiti i izdvojiti.

22.  Usitnjavanje: Boce putuju
iz uređaja za pranje prema
granulatoru gde se
usitnjavaju i oblikuju u
flekice. Flekice (flakes) se
suše i čuvaju u silosu, a
zatim se usmeravaju u
kompaktor i ekstruder, pri
čemu se kreira reciklirani
materijal u obliku špageta.

23.  Hlađenje, sušenje i
pakovanje: Po hlađenju,
vrši se sušenje plastike, a
regranulat se pakuje u
džambo vreće i otpremaju
se u vidu sirovine koja je
spremna za upotrebu u
proizvodnji novih PET
proizvoda.

24.  Gotov proizvod, je očišćeni
PET koji se često
naziva reciklirani PET ili
skraćeno rPET. Koristi se za
izradu plastičnih proizvoda
kao što su: dušeci, jastuci,
vreće za spavanje, tepisi ili
punjenje za jakne i
prekrivače. Tanka plastika
ima dobre izolacione osobine
tako da se koristi i pri izolaciji
krovova.

25. RAZMISLI O OVOME:
 Građani Srbije dnevno odbace desetine tona
plastičnog otpada. Ukoliko se hitno nešto ne
preduzme, procene su da će u naredne tri do
pet godina priroda i reke biti dodatno zagađeni
količinom od 130.000, do čak 200.000 tona ovog
otpada.
 Iako je u svetu reciklaža davno prihvaćena, u
našoj zemlji se preradi tek mali deo nastalog
plastičnog otpada. Najveća količina iskorišćenih
boca i čaša završi u rekama, na poljima i
poljanama i neuređenim deponijama.

26. Hemijsko-prehrambena tehnološka
škola
Beograd
Emilija GnjatovićIII-3
Školska 2013/2014