Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Die SlideShare-Präsentation wird heruntergeladen. ×

Драган-Станимировић-Мастер-рад.docx

Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ-КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за Географију
Семинарски рад
ПРЕДНОСТИ И ОГ...
Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић
1
Садржај
У В О Д..................................................
Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић
2
4.2.1. Индустриjа ...............................................
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Wird geladen in …3
×

Hier ansehen

1 von 56 Anzeige

Weitere Verwandte Inhalte

Anzeige

Драган-Станимировић-Мастер-рад.docx

  1. 1. УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ-КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек за Географију Семинарски рад ПРЕДНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА У РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ ОПШТИНЕ ЈАГОДИНА Професор: Студент: Проф. др Саша Милосављевић Милица Станимировић Косовска Митровица, 2018.год.
  2. 2. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 1 Садржај У В О Д................................................................................................................................................... 3 1. ПОЛОЖАЈ И ВЕЛИЧИНА............................................................................................................... 4 1.1.Географски положај ....................................................................................................................5 1.2. Регионални положај...................................................................................................................6 2. ПРИРОДНО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .................................................................... 7 2.1. Геолошка грађа..........................................................................................................................7 2.2. Рељеф..........................................................................................................................................9 2.3. Клима........................................................................................................................................10 2.4. Хидрографске карактеристике...............................................................................................11 2.4.1. Велика Морава................................................................................................................... 12 2.4.2. Белица................................................................................................................................. 13 2.5. Биљни и животињски свет ......................................................................................................14 3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ .................................................................................... 16 3.1. Структура становништва..........................................................................................................16 3.2. Миграције .................................................................................................................................19 3.3. Природно кретање становништва..........................................................................................19 3.3.1. Наталитет ........................................................................................................................... 20 3.3.2. Морталитет......................................................................................................................... 20 3.3.3. Природни прираштај......................................................................................................... 21 3.4. Култура и уметност...................................................................................................................21 3.5. Мрежа насеља..........................................................................................................................24 4. ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ.................................................................................................... 26 4.1. Примарне делатности..............................................................................................................26 4.1.1. Пољопривреда ................................................................................................................... 27 4.1.2. Шумарство ......................................................................................................................... 28 4.2. Секундарне делатности...........................................................................................................28
  3. 3. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 2 4.2.1. Индустриjа ......................................................................................................................... 29 4.3. Терцијарно-квартарни сектори...............................................................................................34 4.3.1. Саобраћај............................................................................................................................ 34 4.3.1.1. Друмски саобраћај ......................................................................................................... 34 4.3.1.2. Железнички саобраћај ................................................................................................... 35 4.3.1.3. Ваздушни саобраћај ....................................................................................................... 35 4.3.2. Туризам............................................................................................................................... 35 5. SWOT АНАЛИЗА............................................................................................................................ 42 8.Предности у регионалном развоју града Јагодина ....................................................................... 47 9.Ограничења у регионалном развоју Јагодине............................................................................... 51 З А К Љ У Ч А К.................................................................................................................................. 52 ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................... 54
  4. 4. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 3 У В О Д Јагодина у свом развоју прошла кроз разне фазе урбаног, етничког и културног развоја. Формирајући се најпре као сеоце са тргом у плодној долини, као трговиште у доба средњовековне српске државе, као важна саобраћајна станица и војно утврђење у доба турске владавине, да би након Српске револуције па до краја XIV века прерасла у развијену административну, културну, саобраћајну и трговинску – занатску окружну варош. Град Јагодина већ дуже време губи популациону снагу. Узроци депопулације овог краја нису једноставни и крећу се у широком распону, између специфичностима демографског развитка са једне стране и чиниоца, интензитета и праваца друштвено- историјског и социо- еконосмког развоја са друге стране, као и њихове међузависности са друге стране. Циљ овог рада јесте да утврси и научно, аргументовано, објасни који су то елементи који повољно делују на развој ове општине, а који су то ограничавајући фактори који утичу на његов развој. Циљ је, систематизација више друштвено географских, тематских посебности сагледаних кроз: географски аспект развоја града Јагодине као специфичне географске средине; становништво; социјални развој; визију одрживог развоја; еконосмки развој; урбани развој; институционални развој. Овим радом, помоћу темељне систематизације постојећег стања, анализе и хипотезе, доћи до резултата, до друштвено географских сазнања у норми дањег регионалног развоја града Јагодине. Слика1. Грб и застава општине Јагодина( извор: http://www.jagodina.org.rs)
  5. 5. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 4 1. ПОЛОЖАЈ И ВЕЛИЧИНА Општина Јагодина налази се у централном делу Поморавског округа и самим тим чини срце Поморавља. Налази се 136 km јужно од Београда и 130 km северно од Ниша, на коридору А-10 међународног ауто пута Е-75. Простире се на површини од 470 km2 , што чини 17,08 % укупне површине Поморавског округа (2.614 km2 ).Просечна величина насеља је 8,9 km2 . По евиденцији из 2005. године од укупне површине општине 329,47 km2 (70,10%) је пољопривредна површина, што чини 20,39% укупне површине Поморавља. Општина Јагодина налази се на надморској висини од 116 m, а највиша кота је Ђурђево брдо са надморском висином од 213 m. Јагодинска општина у свом саставу има 53 насеља, а kроз сам град протиче река Белица, а кроз територију општине рекe Велика Морава и Лугомир. Јагодинска општина налази се између планина Црни Врх и Јухор. Јагодинска општина граничи се са општинама: Свилајнац на северу, Деспотовац на северо-истоку, Баточина на северо-западу. На истоку и југо-истоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу са општином Крагујевац и на југо-западу са општином Рековац.1 Слика 2. Географски положај Јагодине на карти Србије (извор: http://www.jagodina.org.rs) 1 http://www.jagodina.org.rs
  6. 6. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 5 1.1.Географски положај Јагодина се налази на реци Белици у средњем Поморављу, под којим, у ужем смислу, треба подразумевати Параћинско-јагодинску котлину, односно узан равничарски појас са обе стране тока Велике Мораве — од Сталаћке клисуре на југу до Багрданског теснаца на северу, на коме се развијају Параћин, Ћуприја и Јагодина као важнији регионални центри и седишта истоимених општина. Горњовеликоморавска котлина у којој је смештена Јагодина пружа се меридијански између Сталаћке и Багрданске клисуре. Дугачка је 45 km, широка око 28 km, дубока око 650 m а површине је око 600 km². Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије области. Према досадашњим појавама трусни удари стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотреса велике јачине 1910. године, епицентар источне зоне лежи у Ресави. Слика 3. Положај општине Јагодина (извор: http://www.jagodina.autentik.net/geografski_polozaj/geografski_polozaj.php)
  7. 7. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 6 1.2. Регионални положај Поморавски округ се налази у централном делу Србије на површино од 2616 km2 . Велико Поморавље је долинска, ужа, меридијански издужена регија између брежуљкасте Шумадије на западу и планинске источне Србије на истоку. Обухвата широку долину Велике Мораве( не слив ) од ставе Јужне и Западне Мораве код Сталаћа до ушћа реке у Дунав близу Смедерева. Долинско развође регије је искидано долинама бочних притока. Долина је композитна са Горњевеликоморавском котлином на југу и Доњевеликоморавским проширењем на северу, између којих је Багрданска клисура. Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије области. Према досадашњим појавама трусни удару стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотреса велике јачине 1910. Године, епицентар источне зоне лежи у Ресави. Слика 4. Поморавски округ (извор: https://www.381info.com/pomoravski-okrug/photo) Општина обухвата 52 насеља и граничи се са 7 општина. Северно се граничи са општином Свилајнац, североисточно општином Деспотовац, северозпадно општином Баточина. На истоку и југоистоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу градском општином Пивара Града Крагујевца и југозападно општином Рековац.
  8. 8. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 7 2. ПРИРОДНО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Природни фактори који утичу на основне одлике сваке географске регије, су мање променљиви и дуготрајнији су од друштвених. Њихово приучавање представља основу за разумевање регионално- географских обележја овог краја, јер имају доминантан утицај на регионални развој. 2.1. Геолошка грађа Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије облати. Према досадашњим појавама трусни удари стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотеса велике јачине 1910. године, епицентар источне зоне лежи у Ресави. Током палеоцена територија Јагодине је представљала копно. Копно се стално издизало тако да није било услова за образовање примарних седимената. Условно речено територија општине Јагодина је припадала двема палеогеографским јединицама, Моравској и Шумадијској области (мањи део).2 У средњем еоцену покретима илирске тектогенезе, којима су иницирани радијали позитивни и негативни покрети, долази до стварања првих депресија у којима почиње процес седиментације. Тада је Моравска палеогеографска област разбијена на копненне средине и средине акумулације. У другој половини горњег еоцена долази до стабилизације рељефа моравског копна чија се равнотежа мења тек крајем горњег еоцена, када се активирају дислокације на већим просторима које доводе до нових палеогеографских промена. Почетак олигоцена је обележен пиринејском тектогенезом која се није јаче одразила на Моравску и Шумадијску палеогеографску област и где није дошло до тангенцијалних покрета. У току средњег олигоцена, као последица декомпресије, читав простор Србије био је захваћен јаким радијалним покретима. Раседање и деференцијално кретање блокова током средњег периода вршено је дуж дислокационих линија, како оних које су биле активне у горњем еоцену тако и дуж новоактивираних дислокација. Крајем пиринејске тектогенезе, дуж моравско – шумадијске дислокације образује се пространа Левачко – крушевачка депресија. Ова депресија се простирала од Стрезовачког басена на југоистоку, преко Косаничког басена, Крушевачко – Трстеничког до Дунава на северу. Ова пространа тектонска депресија је у олигоцену 2 Марко В. Милошевић, Клизишта на територији града Јагодине – генетски фактори и последице – Београд 2010. стр 28.
  9. 9. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 8 изграђена од система језерских басена који су највећим делом међусобно комуницирали. У току самог процеса седиментације дошло је до стварања слојева различите гранулометрије: у доњем делу су кластични седименти пролувијалног карактера; у средњем делу се развијају глиновито – лапоровите творевине са остацима флоре и риба а у горњем делу је карбонатни развој или се наставља глиновито – лапоровити састав. Како смо раније истакли раседањем Моравске палеогеографске области, простор Јагодина се издеференцирао на Левачко – Крушевачке депресије запљускивала и вода Врањске депресије на југу.3 Између Црног Врха и Јухора током II савске тектогенезе спуштен је белички басен којим је успостављена веза између Левачко – Крушевачке депресије на западу и Великоморавско – Јужноморавске депресије на истоку. ''У Беличком басену стварају се у првом седиментном циклусу, кластити у доњем и глиновито – лапоровити седименти у горњем делу. У другом седиментационом циклусу ствара се беличка серија представљена беличким кластитима, који су представљени конгломератима, крупнозрним шљунковима, бречама са које прелазе у пескове и песковите глине са прослојцима шљунка. У горњем делу јављају се лапоровито – глиновите творевине. Преко беличке серије леже трансгресивно и дискордантно баденски морски седименти''. Јагодина прелази у равничарско копно, чиме започиње изградња савременог рељефа. Доказ који иде у прилог овој тврдњи јесте да у селу Рајкинац преко сарматских седимената лежи само фосилна флора. У понту долази до позитивне епирогенезе, што је условило повлачење мора и то далеко на север, на долину реке Раље и северно од ње. У овом периоду коначно се формира тектонска физиономија рељефа територије Јагодине и почиње стварање савремених геоморфолошких облика и процеса. Коа последица епирогеног засвођења претходно равничарско копно прелази у брдско копно а седиментација се своди на нагомилавање колувијалних, пролувијалних и алувијалних творевина. Секундарни седименти. Као последица физичко – хемијских процеса распадања чврстих стенских маса долази до формирања коре распадања. Литолошки она је представљена некласиранм растреситим песковитим материјалом у коме се формира издан са слободним нивоом. Издан се прихрањује искључиво на рачун инфилтрације вода насталих излучивањем атмосверских падавина. Када се овај растресити материјал, који лежи преко матичне стене, нађе на нагнутом терену под дејством гравитације може доћи до покретања и појаве клизишта. Секундарни седименти карактеристични су за шкриљаве крупнозрне (висококристаласте) стене представљене гнајсевима, микашистима које прате амфиболски шкриљци, мигматити и доломитски мермери. Гнајсеви представљају најстарију литолошку јединицу на територији општине Јагодина. Распрострањени су у Багрданској клисури, Осаничкој и Штипаљској реци (источни обод Црног Врха) и западном делу Јухора (у атару села Колара) у виду већих маса, трака и сочивастих тела. Минеролошки састав ове литолошке јединице чине 3 Марко В. Милошевић, Клизишта на територији града Јагодине – генетски фактори и последице – Београд 2010. стр 28.
  10. 10. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 9 кварц, плагиокласи (25 – 30%), биотит, мусковит, К фелдспат-микроклин коа и серицит и минерали глина.Почетком марта 2006. године на територији града Јагодине забележена је активност већег броја клизишта. То је угрозило преко 45 домаћинстава и изазвало оштећење већег броја саобраћајница у селима Добра Вода, Дубока, Шантаровац, Шуљковац и Доњи Рачник..4 2.2. Рељеф Око града чине огранци околних масива као и терасе настале повлачењем Панонског језера, а усечене коритима приточних река. У рељефу овог краја, сем овог дела који би издвојили као средишњи и равничарски у средњем току Велике Мораве и доњих токова њених притока, можемо издвојити још две предеоне целине. То су источни планински предео који припада Карпатско-Балканским планинама и западни предео који припада Родопским планинама. Ову целину, западно од Велике Мораве, чине ниске планине Јухор (773m), Црни Врх (707m) и огранци Гледићких планина. Између њих је Левачки басен. Јагодинска општина простире се на 470 km², обухвата 54 насеља и граничи се са седам општина. Северно се граничи са општином Свилајнац, североисточно општином Деспотовац, северозападно општином Баточина. На истоку и југоистоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу градском општином Пивара Града Крагујевца и југозападно општином Рековац. Јагодина лежи на 43° 59' северне географске ширине и на 24° 14' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 116 метара а највиша кота је Ђурђево брдо на 213 метара. Кроз Јагодину пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а тик поред ње је међународни ауто пут Е-75.5 4 Марко В. Милошевић, Клизишта на територији града Јагодине – генетски фактори и последице – Београд 2010. стр.28 – 40. 5 Кроз Јагодину и околину, Саша Микић, Јагодина,2002. Слика 5. Планина Јухор (извор: http://www.pdzezelj.org/-juhorska- transverzala) Слика 6. Црни Врх (извор: http://www.pdzezelj.org)
  11. 11. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 10 2.3. Клима Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији. Тиме се граде одлике умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима, уз мања одступања, док се у пролеће снажније осећају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације. Средња годишња температура износи 11,2°C - 11,7 °C. Средње месечне температуре ваздуха се крећу од -0,8 °C у јануару до 22,2 °C у јулу. Такав распопред температуре је условљен продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне температуре премашују још у марту 10 °С и задржавају се изнад те вредности све до новембра. Тај дуги деветомесечни период пружа широке могућности за туристичка кретања ка околним излетиштима ради одмора, рекреације, лова и риболова. Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручје сврстава у област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у јулу (306). Падавине у просеку износе 619 mm годишње. Средње месечне суме су највеће у мају (83 mm), а најмање у фебруару (35 mm). Највише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 mm или 56% од укупне годишње количине. Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима када су температуре ниске, док је у току лета најнижа. Она се креће од 64% до 71%, док је средња вредност притиска водене паре 8,5 mm/Hg са амплитудама у јануару од 4 mm/Hg до јула од 13,8 mm/Hg. Табела 1. Средње минималне и максималне температуре и количина падавина Месец 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Год. Сред. мак., оC 3.8 6.7 11.8 17.3 22 25 25 27.2 23.9 18.2 11.5 5.6 27.2 Сред. мин. оC -3,8 -1,7 1,4 5,5 10,1 13 14,2 13,7 10,7 6,3 2,4 -1,6 -3,8 Кол. падави на, mm 41.1 38.7 44.4 49.4 73.8 84.7 68 53.3 44.8 38.2 48.2 47.6 633.2 Извор: Документација метеоролошке станице Ћуприја
  12. 12. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 11 Ветрови се јављају као стални када и проузрокују локалне временске непогоде, или као повремени ако их стварају продори ваздуха из суседних области. Иначе, врло су значајан фактор јер утичу на климатске промене изазивајући разлике у температури, доносећи падавине или сушу. Међутим, како Јагодинско поље одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%, они мало помажу у проветравању котлине од загађеног ваздуха и у растеривању магле, па и на манифестовању других појава. Најучесталије дува северозападни ветар са особином да доноси главне количине падавина под утицајем ваздушних струја са Атлантског океана и Јадранског мора. Други по учесталости је југоисточни ветар кошава који стиже преко долине Црнице и креће се низводно све до Багрданског теснаца. Долази са Карпатско- Балканских планина услед разлика у ваздушном притиску које настају као резултат високог ваздушног притиска који се образује изнад континенталних области (Украјина) и Средоземља где влада низак ваздушни притисак. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради високе сметове изазивајући повећан осећај хладноће. Трећи по значају је хладни северац нарочито због утицаја на исушивање тла у периоду вегетације од јула до септембра. Знатно је ређи од октобра до јануара мада тада утиче на највеће температуре. Јужни ветар, развигорац, дува током целе године. У рано пролеће може да се нагло јави и дуже да траје изазивајући поплаве. Са њим се мешају локална југозападна ваздушна струјања из Левачке котлине или из Варваринског поља, али их Ђурђево брдо омета у продору ка Јагодини.Иначе, средња јачина ветрова износи око 2-6 бофора, што је равно кретању 2-5 m/с односно 7-18 km/h, док максимална јачина иде и до 6-9 бофора, доводећи до озбиљних штета.Јаки ветрови обично не трају дуго, са изузетком кошаве која током зиме и пролећа дува и до 15 дана са максималном снагом од 8 бофора, односно 55 km/h.Олујни карактер, често праћен градом, има западни ветар са највећом честином у току лета.6 2.4. Хидрографске карактеристике Хидрографске карактеристике чине релативно сиромашне подземне и површинске воде. Издани су се током последњих 15 – 20 година спустили на 5 – 10 m у котлини, 10 – 15 m у вишим деловима. Градски водовод се снабдева водом из бунара дубине 80 m, лоцираних у Рибару, дуж леве обале Велике Мораве, док алтернативни значај имају воде Буковичке чесме, на 4 km северно од града и неискоришћени издани око изворишта и горњег тока Јошаничке реке, који са пошумљеном долином ове реке представљају најзначајнији еколошки бег Јагодине пред индустријским загађењима. Површинске воде чине реке: Лугомир на јужном, Белица на средишњем и Осаница на северном делу општинског подручја али све три током топлијих летњих месеци махом 6 Извор: Документација метеоролошке станице Ћуприја
  13. 13. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 12 пресуше. Средином Параћинско – Јагодинске котлине протиче река Велика Морава која је најзначајнија река овог краја.7 2.4.1. Велика Морава Морава или Велика Морава је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km. Велика Морава настаје спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, малог града и централне железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно од Смедерева Велика Морава је дуга 185 km. Са својом дужом притоком, Западном Моравом, укупна дужина износи 493 km. Јужна Морава која представља главни извор воде за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас учињена краћом. Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600 km дужине. Данас је најудаљенији извор воде за моравски слив извор реке Ибар, десне и највеће притоке Западне Мораве. Ибар извире у Црној Гори и заједно као систем Ибар-Западна Морава-Велика Морава представља речни систем дужине 550 km, и као такав је најдужи водени пут на Балканском полуострву. Слика 7. Велика Морава (извор: http://flickr.com/photo/70619264@N00/363562035) Велика Морава припада црноморском сливу. Површина слива Велике Мораве је 6.126 km², а целог моравског система 37.444 km² што је 42,38% од површине Србије. 7 Гавриловић Љ., Дукић Д.,(2002): ''Реке Србије'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Стр. 185.
  14. 14. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 13 Велика Морава протиче најплоднијим и најгушће насељеним подручјем уже Србије, звано Поморавље. Поморавље је настало на месту залива некадашњег Панонског мора које се исушило пре око 200.000 година. Око половине дужине долине се налази Багрданска клисура. Просечни проток Велике Мораве на ушћу у Дунав је 297 m3 /s. Од тога 12m3 /s је допринос Западне Мораве, 121 m3 /s Јужне Мораве, а 35 m3 /s се улива непосредно у Велику Мораву. Притоке Велике Мораве су кратке по дужини. Најдужа је Јасеница (79 km) а друге су ретко преко 50 km. Десне притоке су: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица (или Ресавчина). Леве притоке су бројније, укључујући: Каленићки река, Лугомир, Белица, Осаоница (или Осаница) Лепеница, Рача, и Јасеница. Многе од њих нису богате водом, али током кишних година оне изазивају велике поплаве, што је главни проблем целог моравског слива.8 2.4.2. Белица Белица је река у Србији, дугачка 26 km. Настаје од речица Вољавице и Бешњаје, које се састају код села Белица, а улива се у Велику Мораву код села Ланишта као њена лева притока, северно од Јагодине. Вољевица извире на Црном врху, а Бешњаја код места Ломови. У Белицу се уливају Лозовички поток, Вољовачки поток, Јошаничка река и Штипљанска река. У горњем току реке живе поточна мрена, клена и кркуша, као и ракови. Долина реке је без шумске вегетације, која је скоро у потпуности искрчена.9 Слика 8. Белица (извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/193948) 8 https://sr.wikipedia.org/sr/ВеликаМорава 9 Jovanović P. 1960. Belica. U: Enciklopedija Jugoslavije 1. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. стр. 422.
  15. 15. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 14 2.5. Биљни и животињски свет Разнолики биљни свет који се јавља у Поморављу резултат је за разних физичко географских услова и почев с топографских, педолошких, климатских до хидролошких и других особина овог краја. Највећи део јагодинског поља, се обрађује, па је аутохтона флора сведена на незнатне површине. Терен је раван, топао са високим нивоом подземних вода. Аутохтону вегетацију налазимо на површини која је окарактерисана као ливадско земљиште са високим нивоом подземне воде. На том земљишту развила се, популација оштрице. Поред оштрица у овој популацији заступљене су и следеће врсте: прољевак, љутић, барска млечина и друге. С обзиром на квалитет земљишта у овом подручјусе гаји пшеница, кукуруз, шећерна репа, крмно биље и поврће. Највећи комплекс шума налазе се у Кучајским планинама, а затим н Јухору и Црном врху. У структури шумске вегетације зѕаступљени су четинари, буква, храст и остали лишћари. У шумама и шумарцима овог краја има доста дивљачи. Најчешћи су зец, лисица, јазавац, док се вук врло ретко среће. У рејону побрђа, с обзиром на конфигурацију терена, шумске и травнате површине, доминира крупна дивљач као што су дивље свиње и срне. Заступљене су затим и птице јаребица, препелица, шумска шљука, а у одређеним рејонима и фазани. Слика 9. Фазан (извор: http://www.lovackisaveti.rs/naslovni-slajder/fazan/) По напуштеним меандрима Велике Мораве и барама поред осталих река има доста барских птица, дивљих пловки и дивљих гусака. Великој Морави је од свих река овог краја најбогатија рибом. Заступљена су мрена, шаран, клен, смуђ и кркуша, а од крупније рибе сом. Специјелни резерват природе ''Брзанско моравиште'', једно од последње очуваних мочварних станишта птица, водоземаца и гмизаваца у долини Велике Мораве. Резерват се налази између села Брзан(Општина Баточина) и села Милошево (Јагодина), површине је 64,75 хектара, од којих је 49,75 хектара територија
  16. 16. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 15 Јагодине. Од Београда је удаљено 100 km, од Јагодине 20 и од Баточине 8 km. То је природна мртваја настала на простору старог меандра реке Мораве, где су се и поред одређеног антропогеног притиска за сачуване основне вредности једног мочварског екосистема. Посебну важност ово подручје има са аспекта заштите птица мочварица, јер чине део коридора мигграције, или обезбеђује и услове за гнежђење многих ретких и заштићених врста птица. На ''Брзанском моравишту'' редовно борави 59 строго заштићених врста птица од којих се 29 и гнезди и на том локалитету. Осим тога, ''Брзанско моравиште'' је од изузетног значајаи као репродуктивни центар за више врста водоземаца и гмизаваца. Шуме су заступљене у источном и западном делу општине, мада мањих и већих шумских комплекса и забрана има и на осталом подручју. Зеленим покривачем листопадних шума доминира заједница храстова, заједница букве и мечје леске. Део искрчених површина, посебно у средњем и вишем брдском, а делимично и у планинском појасу, претворен је у шикаре, ксерогитну дрвно-жбунасту и жбунасто травну вегетацију, камените пашњаке и праве камењаре. Смањење шумских заједнца у равницама и долинама река, условљено је брзим ширењем ливада, а касније и ораница кроз масовно насељавање људи у овом крају. У узаној алувијалној равни Мораве налазе се састојине хидрофилних шума, тополе, врбе и ниског шибља. У граду и његовој околини расте питоми кестен.
  17. 17. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 16 3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ Општина Јагодина има 8 градских и 52 сеоске месне заједнице. Што се тиче месних канцеларија на територији општине послује 17 канцеларија које услужују грађане општине.Највећа градска месна заједница је Центар, а најмања је Ђурђево брдо. Што се тиче сеоских месних заједница највећа је Рибаре, док је најмања Доњи Рачник. 3.1. Структура становништва Према попису становништва из 2002. године Јагодина је имала 70.894 становника, што представља 31,17% од укупног броја становника на територији Поморавског округа (227.345 становника) по попису из исте године. По овом попису 35.635 (50,26%) је градско становништво, а 35.259 (49,73%) сеоско. У просеку на сваки км 2 живи 150 становника. По истом попису из 2002. године по полној структури 34.308 (48,39%) особа су мушког пола, а 36.526 (51,52%) је женског пола. Из овог пописа може се утврдити да у јагодинској општини преовладава женско становништво. Упоређивањем пописа становништва из 1991. и 2002. године бележи се негативан тренд становништва за 2.092. Годишњи негативни тренд становништва у овом периоду износи 264. По старосном добу према попису из 2002. године највише је становника између 20 и 70 година. Број становника овог старосног доба је 47.194. Од укупног броја лица истог старосног доба у Поморављу (60696) 17.016 су лица преко 60 година старости, што представља 28,03% Укупан број домаћинстава у јагодинској општини по попису из 2002. године износи 24.345, док је просечан број чланова домаћинстава 3. 10 10 Републички завода за статистику
  18. 18. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 17 Табела 1. У следећој табели дат је приказ становништва према старости и полу у општини Јагодина по попису из 2002. године Извор: Републички завода за статистику Због великих миграција које су се десиле током протеклих година на територији Србије, у општину Јагодина досељено је преко 4000 становника са подручја Косова и Метохије, као и са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине. На почетку миграција евиденцију о овим лицима водио је Црвени крст, међутим, данас ни у једној установи не постоји тачна евиденција о броју досељених лица. Стога, подаци наведени у табели, трпе измене јер датирају из евиденције старе пет година.Становништво јагодинске општине је мултиетничко. Међутим, не постоје тачни подаци о етничкој припадности, због тога што се многе особе из личних разлога не изјашњавају по својој стварној припадности. 11 11 Републички завод за статистику Старост Укупно Мушкарци Жене Од 0-4 године 3.165 1.619 1.546 Од 5-9 година 3.580 1.770 1.810 Од 10-14 година 3.812 1.898 1.914 Од 15-19 година 4.424 2.290 2.134 Од 20-24 године 4.742 2.472 2.270 Од 25-29 година 4.623 2.321 2.302 Од 30-34 године 4.393 2.220 2.173 Од 35-39 година 4.248 2.069 2.179 Од 40-44 године 5.058 2.478 2.580 Од 45-49 година 5.975 2.972 3.003 Од 50-54 године 5.799 2.878 2.921 Од 55-59 година 3.660 1.784 1.876 Од 60-64 године 4.076 1.918 2.158 Од 65-69 година 4.620 2.097 2.523 Од 70-74 године 4.093 1.778 2.315 Од 75-79 година 2.613 1.017 1.596 Од 80-84 године 1.131 413 718 Од 85-89 година 326 131 195 Од 90-94 године 134 47 87 95 година и више 23 8 15 Непознато 399 188 211 Укупно: 70.894 34.368 36.526
  19. 19. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 18 Табела 2. У следећој табели приказано је становништво по етничкој припадности у општини Јагодина по попису из 2002. године. Етничка припадност Бројно стање % Срби 68.851 97,10 Роми 521 0,73 Црногорци 230 0,32 Југословени 120 0,17 Македонци 78 0,11 Бугари 36 0,05 Власи 30 0,04 Мађари 27 0,04 Горанци 11 0,02 Муслимани 11 0,02 Бошњаци 6 0,01 Извор: Републички завода за статистику Према подацима Републичког завода за статистику, у 2005. години, на територији општине Јагодина рођена је 721 беба, што износи 10,2‰. У истој години умрло је 1.097 особа, сто је становника 15,6‰. Из овога се може закључити да природни прираштај на територији општине Јагодина бележи негативан тренд за 376. По званичним информацијама Завода за статистику из 2002. године, од укупног броја становника у општини је 655 особа са неким од облика инвалидитета. Њих 321 је са сметњама у развоју. Међутим, према евиденцији коју поседује наша општина, на основу акционих планова из 2006. године, у општини Јагодина има 1.915 регистрованих особа са инвалидитетом. Такође, од укупног броја становника 12.345 лица су пензионери, што чини 17,41 % целе популације општине. Табела 3. У табели приказана је структура становништва старих 15 и више година, према полној и образовној структури, по попису из 2002. Године. Стручна спрема Укупно Жене Мушкарци Без основног образовања 14.114 9.064 5.050 Основно образовање 14.796 8.131 6.665 Средње образовање 24.648 10.905 13.743 Више образовање 2.942 1.453 1.489 Високо образовање 3.113 1.400 1.713 Непознато 724 303 421 Укупно: 60.337 31.256 29.081 Извор: Републички завода за статистику
  20. 20. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 19 3.2. Миграције Сталне миграције становништва и размена добара, довеле су почетком миленијума пре нове ере до после бакра, појаве новог метала у овим крајевима. Реч је о бронзи која је већ била позната на Блиском истоку и малоазијским и егејским просторима , а вероватно и у средње европском простору. На прелазу из XIII у XII век пре нове ере, десила се нова миграција становништва која је кренула из простора данашње Мађарске изазвала померање тадашњих културних група на просторима Паноније и Подунавља. Вероватно са поменутих простора у Поморавље долазе носиоци једне нове културне групе и настањују се у областима од Јагодине до Сталаћа и од Мораве до Кучајских планина. У науци је ова група позната као параћинска културна група и представља интегрални део позних бронзанодобских култура, као што су Гава култура или пак Жутобрдска . Због великих миграција које су се десиле током протеклих година на територији Србије, у општини Јагодина досељено је преко 4 000 становника са подручја Косова и Метохије, као и са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине.12 3.3. Природно кретање становништва Природно или биолошко кретање становништва представља разлику између наталитета и морталитета у току године или у току више година и представља једно од најважнијих питања демографије. Природно кретање и биолошка репродукција становништва имају велики значај за друштвени, економски и просторно- демографски развој, за виталне, егзистенцијалне интересе сваке земље и сваког народа. Велики утицај на кретање становништва на територији општине Јагодина, било да је реч о механичкој или биолошкој компоненти кретања, имали су процеси урбанизације и индустријализације који су започети након Другог светског рата, и чије су последице довеле до процес деаграризације који још увек трају и све су интензивније. На промену броја становника битно су утицали и географски положај општине, као и социо-економски положај становника. Број становника општине Јагодина након Другог светског рата, према пописима који су вршени бележи стално повећање све до 2002 године, када се смањује у односу на 1991 годину . Према подацима Републичког завода за статистику , по последњем попису из 2011 године укупан број становника на територији Јагодине износио је 71852, што представља 958 становника више у односу на попис из 2002 године.13 12 Миграције, Републички завод за статистику ,Република Србија, Београд 2013. 13 Природна кретања становништва у Републици Србији, Ребублика Србија- Републички завод за статистику, Београд 2012.
  21. 21. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 20 3.3.1. Наталитет Наталитет представља број рођених у току једне године на 1.000 становника. Стопа наталитета се често користи јер су подаци за његово израчуњавање јако доступни али треба знати да је ова мера веома зависна од старосне структуре становништва које се налази унутар репродуктивног контингента.14 Број рођених на територији општине Јагодина је у опадању у односу на 2010 годину када је забележена највиша стопа наталитета 10,3 %0 . Табела 4. Кретање стопе наталитета на територији Јагодине од 2010 до 2016 године.( %0 ) Година 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Наталитет 723 679 732 673 617 621 651 %0 10,3 9,7 10,2 9,4 8,7 8,8 8,9 Извор: Републички завода за статистику На основу података из табеле 4 може се закључити да је просечна општа стопа наталитета општине Јагодина за период од 2010 до 2016 године 9,4 %0 . Највиша општа стопа наталитета забележена је 2010 године 10,3 %0 , док је најнижа стопа наталитета 2014 године 8,7 %0. То покажује да је изражено колебање са тенденцијом благом опадања наталитета. Готово у свим насељима наталитет је знатно опао као последица исељавања млађег сеоског живља, тако да данас већину становништва чине тзв. старачка домаћинства, па је разумљиво да је наталитет низак. 3.3.2. Морталитет Стопа морталитета је годишњи број умрлих на 1,000 становника неке популације. Табела 5. Кретање стопа морталитета на територији општине Јагодина за период од 2010-2016 године Година 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Морталитет 1.107 1.091 1.067 1.054 1.028 1.066 1.105 %0 15,8 15,6 14,9 14,7 14,4 14,7 15,7 Извор: Републички завода за статистику Из предходне табеле се види да је стопа морталитета веома висока и у прописаном периоду од 2010 и 2016 креће су у распону од 14,7 до 15,8 %0 . Највећа 14 Медојевић, Ј., Пунишић,М., Милосављевић, С.:(2011): Географска статистика, Природно- математички факултет, Косовска Митровица.
  22. 22. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 21 стопа морталитета забележена је 2010 године када је износила 15,8%0 . Лако се може закључити да промене опште стопе смртности показују благу тенденцију повећања што се може преписати већ увелико испољеном процесу старења становништва, поготово у већини сеоских насеља. 3.3.3. Природни прираштај Природни прираштај представља разлику између наталитета и морталитета. На тај начин долазимо до апсолутног природног прираштаја, путем којег сазнајемо за који се број становника нека популација у току године повећала, уколико он није негативан, и такође се изражава у промилима (%0 ). Табела 6. Кретање стопе природног прираштаја на територији општине Јагодина од 2010-2016 године (%0). Година 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Природни прираштај -384 -412 -335 -381 -411 -445 -478 %0 -5,5 -5,9 -4,7 -5,3 -5,8 -6,1 -6,8 Извор: Републички завода за статистику За посматрани период од 2010. до 2016 године стопе природног прираштаја општине Јагодине имају негативан вредност. Из наведене табеле видимо да се стопа природног прираштаја креће од -4,7 до -6,8 %0 . Највиша стопа је била 2016 године -6,8 %0 , а док је најнижа 2012 године када је била -4,7 %0 . На основу свега наведеног, у целини посматрано становништво општине јагодина се налази у демографском процесу старења и опадања. Само добром популационом политиком се могу постићи бољи резултати и смањити тренутни тренд негативног природног прираштаја. 3.4. Култура и уметност Град Јагодина, у приличној мери негује свој културни живот, постојањем многих културних институција и организовањем разноврсних културних дешавања. Народна библиотека у Јагодини је модерна установа са дугогодишњом традицијом у раду са књигом, у неговању и задовољавању културних и образованих потреба средине у којој делује. Главна је матична библиотека за Поморавски округ и као таква представља чвориште библиотечко - нформационог система ове регије.
  23. 23. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 22 Слика 9. Народна библиотека у самом центру Јагодине(извор: www.jagodina.org.rs) Библиотека раполаже богатим фондом од преко 100.000 књига из свих области људског знања и стваралаштва и служби. У саставу има Дечије одељење, Одељење одраслих корисника, Одељење стручне књиге, Завичајно одељење, Матично одељење, Одељење периодике, Одељење набавке и обраде библиотечког материјала, Редакцију културно уметничког програма, и Одељење управе. Библиотека има око 4.000 сталних корисника у чијој структури преовладују млади. Укупан простор библиотеке у којој су њене, службе, одељења, радни и магацински део износи 650 m2 . Завичајни музеј је регионална музеолошка установа комплексног типа од изузетне важности са јурисдикцијом над општинама Јагодина, Свилајнац, Рековац и Деспотовац. Музеолошки рад се остварује кроз 5 одељења: археолошко, етнолошко, природњачко, историјско и уметничко. Поред одељења постоје и службе: општа, вођичко - педагошка, библиотекарска, документаристичка, конзерваторска и фототечка. Завичајни музеј је од оснивања 1954. године мењао локације да би коначно 1981. године прешао у зграду бивше "Соколане изградене 1935. године. Зграда музеја је 1987 године проглашена спомеником културе. Музеј има 400 m2 изложбеног простора и депо од 150 m2 . Раполаже са око 200.000 експоната велике научне и културне вредности. Слика 10. Завичајни музеј у Јагодини (извор: http://www.infocentrala.rs/manifestacija-muzeji)
  24. 24. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 23 Музеј наивне уметности у Јагодини је основан 1960. године као прва музејска установа специјализована за сакупљање чување, заштиту, проучавање излагање и публиковање дела наивне уметности. Смештен је у згради која датира из 1929. године. Данас је то установа са богатом колекцијом од преко 2.000 дела из земље и иностранства почев од 1935. године. Такође, представља један од највећих документационих центара за проучавање наивне уметности у Европи. У својој бранши, највећи је на Балкану и један од најзначајнијих у свету Историјски архив "Средње Поморавље", основан 1948. године са основном функцијом да прикупља, чува и заштићује, сређује, обрађује, публикује важну архивску грађу и омогуће њену научну, службену и другу употребу. Рад се остварује кроз службе: служба заштите архивске грађе ван архива, у архиву - служба депоа и служба сређивања обраде архивске грађе. У административној згради Историјског архива у Јагодини, налази се и библиотека. Библиотека Архива поседује преко 3.000 библиотекарских јединица и 1.500 периодичних издања. У библиотеци се налази велики број старих и ретких књига од којих је најзначајнија збирка извора Прибављеније III, издате у Бечу 1795. године. Смештајни простор - депо Историјског архива је у згради некадашње Учитељске школе "Сретен Аџић" која је споменик културе. У депоима је смештено око 4.500 дужних метара архивске грађе тј. 375 фондова и 9 збирки. "Светозар Марковић"- културни центар својом програмском оријентацијом задовољава потребе грађана Јагодина за најразноврснији културним садржајима. У активности Културног центра Јагодине спадају програми који се одвијају у простору самог Културног центра (сали и фоајеу), као и програми који се одвијају ван тог простора, односно на летњој сцени, затим градском тргу, у сеоским домовима културе, као и у спортској хали ''ЈАССА''. У програме који се одвијају у оквиру простора Културног центра спадају: позоришни, биоскопски, ликовни, дечји и забавни програми, научне трибине, семинари, саветовања, ђачке академије и друге градске манифестације. Градско позориште у Јагодини, основано је 1947. године и од тада непрестано ради до данас. Годишње се изведе 50 – так представа на Вечерњој сцени и нешто више на дечјој сцени. Представе се изводе у сали Културног центра. Представе градског позоришта извођене су на Позоришном фестивалу "Дани комедије", а Позориште је гостовало у многим градовима Србије, као и у земљама бивше Југославије. Скупштина града Јагодина је два пута наградило Позориште највишим својим признањем – Октобарском наградом града. Поред извођења представа, Позориште је и значајан издавач. У предходне три године, издате су: „Позориште у Јагодини” (монографија поводом 60. година од оснивања) и „Слике сећања“ свих оних, који су на било који начин, прошли кроз позориште. Многи бивши чланови јагодинског позоришта сада су познати и реномирани професионални глумци. Културно уметничко друштво "Каблови" које је познато и изван граница наше земље, основано је 1952 године и има 350 активних чланова. Има више секција: фолклорну, музичку, ликовну, драмски студио и књижевни клуб. Фолклорна секција наступала је у више земаља Европе: Грчкој , Немачкој, Аустрији, Бугарској итд. Најзначајнија признања које је освојио КУД "Каблови" су Златна плакета Савеза аматера Србије и прва награда на Међународном фестивалу фолклора у Бургасу. Град
  25. 25. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 24 је КУД-у доделио више Октобарских награда и "Кристалних призми" за изузетан допринос у афирмацији културе ЛУЈ“- Ликовно удружење Јагодина je удружење академских сликара, које броји 24 члана и, по богатству и квалитету стваралаштва, испред је већих ликовних удружења из Крагујевца, Крушевца и др. „КЛУЈ"- Клуб ликовних уметника Јагодине је основан као друштвена организација са циљем да скупља ликовне уметнике са подручја града Јагодина, да путем личног, самосталног, стваралачког рада, унапређујe, развија и шири ликовну уметност, као интегрални део ликовне културе и културе уопште. Традиционалне изложбе у Јагодини су мартовска и октобарска. 3.5. Мрежа насеља Мрежа насеља је комплексна географска категорија, хронолошки динамична у просторном, демографском и функционалном смислу. Она представља скуп свих одређених врста и типова насеобина н некој територији са прцизно дефинисаним границама. Ниједно се насеље не може у простору посматрати изоловано, већ се оно развија и трансформише под утицајем других насеља. Међу насељима постоје одређене интеракције чији интензитет зависи од демографске величине насеља, али исто тако и од његовог функционалног капацитета. Таква насеља чине склоп једног система, који се дефинише као скуп насњља који се развија и делује као просторно-функционална целина. Свако од ових насеља представља елемент тог система и у том случају делује као субсистем. Оно што чини суштину система јесте прожимање међу насељима, изражено у могућности да се живи у једном, а обавља друге активности у другом насељу и обрнуто. Везано за ово је степен рационалности територијалне организације, као основни критеријум конституисања система. Он је изражен у комплементарним односима међу насељима у систему, а изражава се у међусобном допуњавању или заједницком решавању одређених проблема из домена производње, снабдевања, услуга, јавних функција и др. Из свега произилази да конструисање ових система треба схватити као прелаз у вишу форму територијалне организације насеља.15 Током XIX века је јагодинско језгро прошло кроз три морфолошке фазе – од једноставне праволинијске чаршије, тридесетих година, преко крстате чаршије половином века, која ће се крајем века развити у мрежу која ће се задржати и развијати све до данас. Варош се након 1815. године почела зидати из темеља, јер је 1813. године у току турске одмазде, српски део попаљен да се није могло ни парче дрвета наћи. Али, изглед вароши је остао и надаље исти, са кривим узаним сокацима и трошним чатмарама. Све до 1832. године Јагодина је била бицентрална варош, јер су упоредо биле активне и стара турска, и нова, српска чаршија. Читав даљи развој српског дела вароши, опредељен је 1818. године, када је кнез Милош, приликом доласка у Јагодину, 15 Борислав Челиковић: Јагодински округ Белица; Насеља, пореко становништва, обичаји. Службени гласник САНУ.
  26. 26. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 25 одабрао место где ће се градити нова јагодинска црква (црква светог Архангела Михаила – данашња стара црква). Подизањем цркве и магистрата, формираће се, нова '' главна улица'' такозвана Левачка чаршија. У њој се подижу многи ханови, кафане са магазама за претовар робе, стајама за стоку и двориштима за смештај запрега. Траса Левачке чаршије ишла је дуж једног дела пута ка Крагујевцу, од каменог моста, дуж Папуџијске улице до доње чесме. По својој прилици да је прелазила и леву обалу реке Белице, ка цркви и магистрату. Долазак новог становништва, током тридесетих година и формирањем новог сокака, махала, путића, уличица и улица – чаршија, наметало је потребу за урушавањем и регулисањем вароши. Нова чаршија настала је на раскрсници Левачког и Цариградског друма. Основу овог система чинили су: - стара и нова траса Цариградског друма, - траса Левачког друма према Крагујевцу, преко Каменог моста. У педесет и два села јагодинске општине живи око 35000 становника бавећи се углавном, пољопривредом, ратарством и воћарством јер преко тридесет хиљада хектара пољопривредног земљишта чине обрадиве површине од чега су скоро двадесет одсто оранице, а остало су воћњаци, пашњаци и шуме. Највећа села у општини су Рибаре са 3177, Трнава са 2228, Вољавче са 1808, Кончарево 1628, Глоговац са 1550, Милошево 1227 и Ракитово са 1224 становника, а најмање по броју становника је село Каленовац са 27 и Топола са 36 житеља. У селима јагодинске општине ради пет предшколских установа, док основци похађају наставу у пет матичних школа и 34 подручна одељења. Матичне школе налазе се у Глоговцу, Багрдану, Рибару, Мајуру и Бунару.16 Јагодина, Параћин и Ћуприја по свом положају у централном делу Србије, на старом Цариградском друму и у долини Велике Мораве представљају такозвано Великоморавско тромеђе. Ови градови имају примарни значај у социјално – економској трансформацији великог броја насеља на територији која превазилази границе њихових општина, па и границе Поморавског округа, чији је Јагодина административно – управни центар. Савремени урбани развој ова три града окарактерисан је интензивним променама његове морфофизиономске, демографске и функционалне компоненте. Интензитет пораста урбане популације видљив је код сва три града, али је уочљива и различита динамика. Најинтензивнији раст како укупне тако и градске популације, запажен је код Јагодине као водећег центра овог округа, док Ћуприја бележи извесну стагнацију. Разлога за то има више, пре свега усред средишњег положаја Ћуприје између два већа града који јој одузимају функције градског средишта. Становништво Јагодине, у односу на 1948. годину, повећало се скоро четири пута ( са 9297 на 36653). 16 Станоје Мијатовић (1941): Белица, Српска краљевска академија, српско етнографски зборник, књига LVI, Прво одељење, насеља и порекло становништва, књига 30. Београд.
  27. 27. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 26 4. ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ Економска предност општине Јагодина огледа се у томе што се налази на коридору А-10 ауто-пута Е-75. Има развијену електрификовану железничку пругу којом се средња и централна Европа повезују са Јужном Европом и Азијом. Такође, у општини Јагодина развијене су и телекомуникационе везе. Економска криза деведесетих година довела је до тога да у општини Јагодина дође до пропадања великог броја предузећа и до масовног отпуштања запослених. Привреда општине Јагодина је разноврсна. Пре економске кризе деведесетих година најразвијенија привредна грана била је кабловска индустрија. Носиоц ове гране била је Фабрика каблова ˝ Светозарево˝ која је запошљавала преко 13.000 људи , што је чинило око 28% тадашње радно способне популације општине Јагодина. Тада је ова фабрика била једна од водећих фабрика у Европи. Данас ова фабрика запошљава мање од 3.000 људи. Носиоци привреде у општини Јагодина пре економске кризе поред Фабрике каблова ˝Светозарево˝ била су и следећа предузећа: ˝Јухор˝, ˝Јагодинска пивара˝, ˝Елмос˝,˝Будућност˝, ˝Минел˝. Нека од ових предузећа данас су или приватизована или угашена. Уједно ова предузећа су запошљавала највећи број грађана општине. Данас је доминантно предузеће ˝Јухор˝ које се бави месном прерађивачком индустријом. Ово предузеће запошљава око 6.590 радника. Уједно, водећа грана у општини Јагодина је прерађивачка. Од 2000. године до данас приватизовано је 6 предузећа и то: Грађевинско предузеће ˝Пут˝, ˝Морава˝, ˝Јухортранс˝, Продајно сервисни центар ˝Агроопрема˝, ˝Агроопрема промет˝, Робна кућа ˝Агроопрема˝, ″Будућност″, ″Минел″, ″Палас″, ″Житомлин″. У току је приватизација још 8 предузећа и то: ЈС Ветеринарска станица, Јавно предузеће ˝Нови пут˝, Народни универзитет ˝Радислав Никчевић˝, Транспортно предузеће ˝Југопревоз˝. На територији општине Јагодина активно је 1.900 предузетника и 689 привредних друштава. 4.1. Примарне делатности Од 2004. године Јагодина је град који је доживео муњевит економско- инфраструктурни развој и град у коме је саграђено највише стамбено-пословног простора, у односу на број становника. Поред гиганта-фабрике каблова Јагодина,
  28. 28. Геопросторне анализе општине Јагодина Драган Станимировић 27 Јагодинске пиваре и индустрије меса Јухор на привредној мапи града присутан је и велики број приватних предузећа. Четрдесетих година 19. века у условима бурних економских процеса првобитне акумулације и напора на изграђивању модерне буржоаске државе, јавила се потреба за првим инвестирањем у индустрији. Интерес се изражавао за стварање сопствене индустрије, за производњу робе широке потрошње. Сиромашна и привредно неразвијена земља, због несташице капитала, техничких средстава и искустава, морала је да се ослони на странце. Напори у том правцу, иако је било извесног интересовања, нису уродили плодом, јер су они постављали неприхватљиве услове. Стога је држава морала сама да преузме улогу инвеститора. Истовремено се јавио интерес и код домаће трговачке и чиновничке буржоазије за инвестирањем у индустрију. Између више предлога и понуда Совјет је једино прихватио понуду Аврама Петронијевића, тадашњег министра спољних послова, јагодинског грађанина, за подизање фабрике стакла у Јагодини. Очигледно је да капитала у Србији није било довољно. Капитал који се стекао у малобројној богатој чиновничкој и трговачкој буржоазији био је недовољан за веће захвате у индустрији. Ипак, чињеница да се у старој Јагодини већ средином 19. века, налазе међу првим и ретким индустријским капацитетима у Србији две фабрике говори о важности овог града, његовој економској снази, угледним људима и развијеним контактима са главном управом земље и државаним центром. 4.1.1. Пољопривреда Највећи број газдинстава су породична, а остало су правна лица Према подацима из пописа пољопривреде који је Републички завод за статистику спровео 2012. године,6369 је број газдинства у Јагодини. Коришћено землиште у општини Јагодини је 19746, од тога:  Оранице и баште – 15594  Боћнњаци – 940  Виногради - 310  Ливаде и пашњаци – 2596 Што се тиче сточарства:  Говеда 5432  Свиње 24928  Овце 12316  Живина 548918 У општини Јагодине постоји 4223 трактора од чија је годишња радна јединица 5897. Доминантни пољопривредни правци: • воћарство, виноградарство • Моравски део - ратарство, сточарство, повртарство

×