Obrenovici

Dragana Misic
Dragana Misicprofeseor at Sesta beogradska gimnazija um Sesta beogradska gimnazija
Милош Обреновић
(1815-1839,
1858 -1860)
Милан Обреновић
(1839-1839)
Михаило Обреновић
(1839-1842)
Милан Обреновић
(1868-1889)
Александар
Обреновић
(1889-1903 )
Обреновићи
Држава: Кнежевина Србија
Краљевина Србија
Vladarska titula Кnez Srbije
Kralj Srbije
Први владар Милош Обреновић
Последњи владар Александар Обреновић
Смена Због убиства Обреновић
Александра
Националност Српска
Вера Православна
Обреновићи су били српска владарска
породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—
1858. По једном предању преци Обреновића су
доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а
потичу од Копривица.
Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а
последњи владар Александар Обреновић. За
време владавине Обреновића Србија је стекла
независност на Берлинском конгресу 1878. Затим
7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.
Осим владара значајни чланови династије су и
њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија,
краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза
Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате
чланове ове фамилије убраја се и Велимир
Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза
Михаила.
Кнез Милош Обреновић
1783-1860
 Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Био је велики државник и
дипломата. Један је од најзаслужнијих за добар политички статус Србије у Европи. Милошево
презиме је било Теодоровић (по оцу Теодору Михајловићу). Презиме Обреновић преузео је од
рудничких Обреновића, односно његове браће по мајци Јакова и Милана Обреновића. За то је
био најзаслужнији Милан, који је као истакнути војвода, имао велики углед у народу. Уз њега је
Милош прошао кроз готово све битке у Првом српском устанку. Управа и одбрана Ужичке
нахије је била поверена управо њему.
 После пропасти устанка, Милош је био једини од истакнутих војвода који је остао у Србији.
Добио је амнестију од Турака и постао оборкнез Рудничке, а затим Пожешке и Крагујевачке
нахије.
 Године 1815, 23. априла Милош је стао на чело Другог српског устанка, који је подигао у
Такову. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Тако је 25.
октобра 1815. године склопио усмени договор са Али-пашом о мешовитој српско-турској
управи у Београдском пашалуку. Договор је уређен посебним ферманом, којим је Србија и
званично добила неколико значајних повластица.
 Упорном дипломатијом и уз много политичког такта, Милош је 1830. задобио посебан султанов
акт о делимичној унутрашњој самоуправи и слободној школи, такозвани Хатишериф. Посебним
бератом Милошу је било признато наследно кнежевско достојанство.
Иако је сам био неписмен, кнез је добро осећао потребе новог времена. Захваљујући њему, српски младићи
су почели да се школују у Русији, Угарској, Аустрији и Немачкој, док су, по кнежевом позиву, у Србију стали да
долазе лекари, професори, инжењери. Привреда целе земље се унапређује, тако што се нови становници
шаљу у опустеле области и за то добијају званичне пореске олакшице. Године 1835. успостављен је први
Устав српске модерне државе, познатији као “Сретењски устав”. Устав је брзо суспендован јер није одговарао
великим силама Русији, Аустрији и Турској. На место њега. године 1838. је донет један хатишериф, назван
“Турски устав”. Овим уставом успоставља се Совјет.Са таквом поделом власти, Милош 1. јуна 1839. године
абдицира и напушта земљу. Наследио га је тешко оболели старији син Милан, који је умро после месец дана,
па је престо припао Милошевом млађем сину Михаилу. Михаилова владавина је била краткога века. Убрзо је
од стране Уставобранитеља бива прогнан из земље. На његово место су 1842. године довели Карађорђевог
сина Александра, који је владао до 1858. године.
Након деветнаест година изгнанства, Милош се вратио у Србију и започео своју другу краткотрајну владавину.
Умире 26. септембра 1860. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.
Кнез Милан Обреновић
1819-1839
 Рођен 21. октобра у Крагујевцу. Био је кнез Србије као први
престолонаследник Обреновића.
 Старији син кнеза Милоша I Обреновића и кнегиње Љубице, брат
кнеза Михаила. Иако је био целог живота болешљив и није ни
имао редовно систематско образовање, успео је да делимично
изгради извесне политичке погледе и схватања, али је ипак болест
сушице временом спречила његов развој и делатност. На престо
је дошао абдикацијом кнеза Милоша (13. јун) и владао је до 8. јула
1839. године, када је умро. Услед болести и супростављања
Савета Намесништва није имао прилику да као кнез потпише ни
један акт. У историји Срба ушао је као владар са најкраћим
периодом владавине (25 дана).
Њено девојачко презиме било је Вукомановић, била је ћерка Радосава и Марије Вукомановић. Главни посредник
удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом
Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца. Кум на венчању које било 1806.
године био је Карађорђе, стари сват Лазар Мутап, а ручни девер Никола Милићевић Луњевица.Била је позната као
строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у
озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Једном приликом је у налету љубоморе убила из пиштоља једну од
љубавница кнеза Милоша, Петрију.[3] Као њена резиденција изграђен је конак књегиње Љубице у којем је касније
био смештен Београдски Лицеј.
Са кнезом Милошем изродила је синове Милана (1819-1839) и Михаила (1823-1868) и ћерке Петрију (1808-1871) и
Савку (1814-1848).1842. године дошло је до смене власти у Србији, са династије Обреновића на династију
Карађорђевића.
Кнегиња Љубица умрла је у прогонству 1843. у Новом Саду у Аустријском царству, а сахрањена је у манастиру
Крушедол на Фрушкој гори.
Љубица Обреновић
Кнез Михаило Обреновић
1823-1868

Дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице, родио се 4. септембра 1823. у Крагујевцу. Завршио јр школовање у Пожаревцу,
да би се затим с мајком преселио у Беч. Његов старији брат Милан I Обреновић дошао је на престо по праву
наследства, 1. јуна 1839. године. Али, слабог здравља, владао је непуних месец дана. Умро је 8. јула 1839. у Београду.
Народне старешине одличиле су да на престо доведу другог Милошевог сина, Михаила Обреновића. У то време
Михаило се налазио у Букурешту. Пре доласка у Србију, кнез је са својом мајком отишао код турског султана Абдула
Меџида, који га је дочекао с великим почастима. Султан му је подарио звање мушира и одликовао га орденом Ифтихара.
У пратњи свите, кнез Михаило долази у Србију 2. марта 1840. године.
На кнежевски престо ступио је први пут 26. јуна 1839. године и владао до 25. августа 1842. Пошто је био малолетан,
одређено му је намесништво. Порта је потврдила његов избор. Као веома млад и нискусан, Михаило се није сналазио у
сложеним приликама унутрашњег и спољашњег положаја Србије. Свргнут је 1842, у буни коју је предводио један од
најистакнутијих уставобранитеља, Тома Вучић Перишић. Уставобранитељи су 1843. године на скупштини за новог кнеза
изабрали Александра Карађорђевића.
О судбини младог Михаила одлучиле су Аустрија и Турска. Заједно са мајком упућен је у Банат, на имање своје сестре
Савке Николић. После Баната, одлази у Беч с оцем. Путовао је по Европи у потрази за животном сапутницом. Коначно, у
Бечу се 1853. године оженио са грофицом Јулијом Хуњади.
Кнез Михаило је после смрти свога оца, кнеза Милоша, по други пут дошао на престо, 14. септембра
1860. године. На почетку његове друге владавине извршене су значајне промене у политици Србије.
Укинут је „турски Устав“, дошла су сасвим друга законска наређења, која је донела Народна
Скупштина, а кнез санкционисао. Кнез Михаило је донео и наредбе за уређење народне војске и законе
о порезима.
Када је 3. јуна 1862. на Чукур-чесми пала српска крв, Турци су почели да бомбардују Београд. Кнез
Михаило је отпутовао у Лозану, где је припремао рат с Турском за ослобођење српских градова. У
Београд долази 23. јула 1862. године и на министарској седници позива све Србе да се одупру турским
претензијама. Већ 23. септембра 1862. јавља да ће се Турци иселити из Србије, осим градова, у којима
ће остати само посаде војске. На празник Духова, 23. маја 1865. године, кнез Михаило је свим борцима
из Милошевог устанка који су доживели прославу 50-годишњице обновљене слободе подарио
споменицу изливену од првога топа кнеза Милоша, названу Таковски крст.

Девојачко Хуњади де Кетељи, рођена је 26. августа 1831. године у
Бечу. Кћер грофа Ференца Хуњадија и грофице Јулије Зичи де Зич
ет Васонке, удала се 1. августа 1853. године за кнеза Михаила
Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До
повратка на трон Србије кнез Михаило и Јулија живели су у Аустро-
Угарској. Имали су имање Иванка на Дунаву, које је купио кнез
Михаило. У браку нису имали деце.
После смрти кенза Михаила, кнегиња Јулија удала се за кнеза Карла
Аренберга. Умрла је у Бечу, 19. фебруара 1919. године.
Кнегиња Јулија Обреновић
1831-1919
​
Краљ Милан Обреновић
1854-1901
Рођен у Манасији 10/22. августа 1854. године. Отац Милана Обреновића, Милош
Јевремов Обреновић је као страни најамник служио у румунској војсци и погинуо је у
борби са Турцима код Букурешта 20. новембра 1861. Мајка Милана, Елена Марија
Катарџи је била ћерка румунског грофа Константина Катарџија. По рођењу Милана,
Милош и Елена Марија су се разишли. Милан је био једини њихов син, и имао је једну
сестру Томанију. После погибије оца, о њему се старала мајка која је водила живот
раскошне аристократкиње. Милановом васпитању није обраћала нарочито пажњу. Бригу
о младом Милану је преузео његов рођак, кнез Михаило Обреновић, кнез Србије. Милан
Обреновић долази са шест година у Крагујевац код кнеза Михаила који води рачуна о
њему. Кнез му је обезбедио изврсну гувернанту која га је васпитавала и подучавала. По
сазревању, кнез Михаило шаље Милана на школовање у Париски Лицеј. Васпитање које
је Милан добио у Србији је било доста оскудно. Био је окружен непријатним и
нерасположеним људима у Крагујевцу који су покушавали на све могуће начине да га
уназаде. Као један од главних васпитача младог Милана Обреновића био је и познати
дубровачки песник Медо Пуцић.Убиство кнеза Михаила затекло га је у Паризу. Велика
скупштина признала је његово право на наследство престола, а потом му је и Порта
даровала берат наследног кнеза. Намесници су му били Блазнавац, Ристић и
Гавриловић.
После Ристића кнез Милан је 1873. довео на власт владу конзервативаца. Између конзервативаца и либерала у Србији тог
времена непрестано је било сукоба који су се често завршавали министарским кризама, па чак и до првог распуштања
парламента у новијој историји Србије 1875. године. Херцеговачким устанком који је избио исте године, односи Србије и
Турске који и онако нису били добри, нагло се погоршавају. У међувремену, кнез Милан се венчао са Наталијом, ћерком
руског пуковника Петра Кешко и наредне године, у току рата Србије и Турске, родио му се син Александар.
Након првог рата, и наредне 1877. године Србија улази у други рат са Турском, што ће на Берлинском конгресу довести и до
независности Србије и припајања четири нова округа. У спољној политици кнез Милан се након Берлинског конгреса окреће
од Русије ка Аустро-Угарској и све тешњим односима са Бечом. Сигуран у подршку бечке дворске канцеларије, кнез Милан
је 1882. године прогласио Србију за Краљевину. Исте године догодио се и атентат на краља Милана, на кога је пуцала Илка
Марковић, удовица пуковника Јеврема Марковића. Краљ Милан мења унутрашњу политику и своју подршку даје
напредњачкој странци, а против радикалне странке, што ће довеси до Тимочке буне која је уз помоћ војске брзо угушена.
 Уједињење Бугарске са Источном Румелијом 1885. године Милан је доживео као припрему за освајање
Македоније, што га је навело на рат са Бугарском. У краткотрајном рату Србија је поражена, а главна битка
се водила на реци Сливници од 5. до 7. новембра 1885. Мир је склопљен у Букурешту, по начелу повратка
на првобитно стање.
Непосредно после завршетака Српско-бугарског рата, покушан је атентат на краља Милана на врло
специфичан начин. Наиме, завереници су успели да се увуку у Двор и да истестеришу греде од његовог
купатила. Само захваљујући будности стражара који су видели подвалу, краљ Милан Обреновић се спасао.
Због љубавних авантура дошао је у сукоб са својом супругом краљицом Наталијом. После бројних
перипетија, дошло је до развода 1888. године.
Исте године проглашен је Радикалски устав познат по својој либералности и напредности. При његовом
доношењу, као узор је употребљен белгијски устав из 1835. године.
22. фебруара 1889. на прослави Дана Краљевине, краљ Милан је објавио своју абдикацију. Силазећи са
престола, краљ Милан је, по Уставу, одредио три намесника, који су имали владати до пунолетства краља
Александра. После уступања престола своме малолетном сину, краљ Милан се још неко време задржао у
Србији. На основу Милановог договора са руским двором, влада је 14. марта 1892. донела закон по коме се
краљу Милану забрањује боравак у Србији и поново добијање српског држављанства без дозволе Народне
Скупштине. Само у случају болести краља Александра, Милан је имао право да дође и да остане у Србију
за време трајања болести. У међувремену, краљ Александар је извршио државни удар и прогласио се
пунолетним. После првог одласка и повратка у Србију, краљ Милан је у пролеће 1895. по други пут
напустио Србију. После новог договора са сином, Милан се поново враћа у Србију 7. октобра 1897.
Александар му је дао положај врховног команданта активне војске, а Милан ју је почео оспособљивати и осавремењивати.
На Милана Обреновића је покушан још један атентат, на Ивањдан 1899. када је један радикал покушао да га убије.
До нових проблема са краљем Александром долази после његове одлуке да се ожени Драгом Машин. Краљ Милан га је
прекорио у писму и није му дао благослов. Након тога, Милан је заувек отпутовао из Србије крајем 1900. године. Једно време
је боравио у Карлсбаду, па затим у Темишвару, да би последње тренутке провео у Бечу.
Краљ Милан се смртно разболео од упале плућа. Лекарски конзилијум који га је прегледао је рекао да му нема спаса. Цар
Фрања Јосиф, у знак добрих односа је обезбедио једну своју кућу у којој је болесни Милан боравио и послао мађарског
грофа Ергенија Зичија да до задњег часа буде с њим. Често су Милана спопадали такви болови, да је у очајању тражио
револвер да прекрати себи муке. Док је био у агонији, успео је да се повери Зичију да се никако не сахрањује у Србији. Често
би по престанку болова, грлио Зичија, говорећи:
“Пријатељу, зар није страшно да тако млад умрем?”
У бунилу је често дозивао вукове, а једном је и тражио да га воде да гледа комад Раковског у позоришту. Милан Обреновић
је умро 29 јануара/11. фебруара 1901. у 47.години живота. Сахрањен је у Крушедолу, поред књегиње Љубице.
Краљ Александар Обреновић
1876-1903
Рођен је 2/14. августа 1876. године у Београду. Родио се у породилишту које је лично финансирао краљ Милан
Обреновић. Васпитаван је у Србији, а за гувернере је имао Др Лазара Ђокића и генерала Јована Мишковића. Сву бригу
о младом престолонаследнику искључиво је преузео на себе краљ Милан. Такође, о трошку оца млади краљевић је
послат на школовање у Париз. Враћа се у Београд са непуних једанаест година 1887. године.21. фебруара/6. марта
1889. године краљ Милан Обреновић абдикацијом препушта трон своме сину Александру, а од тога тренутка, на челу
Србије требало је да до његовог пунолетства, буду наменици: Јован Ристић и генерали Јован Белимарковић и Коста
Протић. Четири године након ступања на престо, Александар преузима власт од намесништва, потпомогнут својим
оцем Миланом. У време када је краљ Александар извршио дворску револуцију, и тако преузео власт, око њега се
налазила неколицина високих официра, међу којима и коњички пуковник Лазар Петровић, који ће касније постати његов
лични ађутант, а краљ ће га унапредити у чин генерала. Протести министра су остали без резултата, док је краљ је
понављао да је тако боље за све. Нову владу је саставио краљев бивши васпитач, др Лазар Докић, са неколико
угледних радикала.На прослави 500-те годишњице Косовског боја 1889. године у манастиру Жича, митрополит Михаил
је миропомазао краља Александра, у присуству краљевских намесника, министара српске Владе и руског посланика
Персијанија. Чин миропомазања био је изузетно свечан. Претходно је млади краљ присуствовао бденију у Лазаревој
цркви у Крушевцу, положио темељац за споменик Косовским јунацима и на путу за Жичу свратио у манастир
Љубостињу, где је приређен нарочити помен на гробу Царице Милице. Посебним законом је основано Друштво за
подизање Храма Светог Саве на Врачару, које је добило ослобађање од свих пореских дажбина.Због веома тешког
положаја српског становништва у границама Турске империје, краљ Александар је посетио Цариград у лето 1894.
године, не би ли измолио неке политичке повластице српског живља у Турској. Негујући добре односе са Грчком, краљ
Александар је у пролеће, по повратку из Цариграда, посетио и грчки двор. На том, путу, после неколико векова, посетио
је Свету гору и Хиландар, коме је претила опасност да га Бугари преотму. Том приликом хиландарско браство је
поклонио је краљу Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину повељу манстиру и још неколико рукописа.
Овом краљевом посетом и његовим великим новчаним прилозима, Хиландар је остао српски манастир.
У лето 1900. године, када су се краљ Милан и тадашњи председник владе др Владан Ђорђевић
налазили ван Београда, краљ Александар је изненада објавио своју веридбу са Драгом Луњевица.
Многи су се противили овоме браку, а Ђорђевићево министарство је поднело оставку. После неких
недоумица код виших официра, краљ Александар их је окупио у Саборној цркви10. јула 1900. године на
парастос страдалим жртвама у ратовима за ослобођење Србије и одржао им говор:
„Ја сам глава Дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и
будућности Династије. Према томе мишљења мога оца у делу моје женидбе је споредна ствар и малог
је значаја. То је главно шта мислим ја, а не мој отац. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам
га, као врховни командант, с тога справом разрешио дужности команданта активне војске.“
 После објављене веридбе, уследила је краљева женидба 23. јула 1900. у Саборној Цркви у
Београду. У спољној политици краљ се окренуо одмах Русији, пустивши претходно радикале из
затвора оптужене за Ивањдански атентат. Услед таквих догађаја гроф Голуховски, иначе
аустроугарски посланик у Бепграду, упутио је оштар протест. Нарочито велики проблеми за
краља Александра настали су непостојећом трудноћом краљице Драге. На ово је први
реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету.
 Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да
се поново приближи Аустрији, а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902.
године краљ Александар је послао у Беч свог личног секрета Милоша Петронијевића с
обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, и то, по
својој прилици, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе
у Аустро-Угарској. На то је оштро протествовао руски министар иностраних послова гроф
Александар Ламздорф, у Нишу када је крајем 1902. дошао у посету краљу Александру.
У ноћи 29. маја/11. јуна 1903. године, група завереника, под руководством капетана
Драгутина Димитријевића Аписа, извршила је преврат . Краљ Александар Обреновић и
краљица Драга зверски су убијени у спаваћој соби, тела су им бачена преко прозора.
Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: председник владе Димитрије Цинцар-
Марковић, војни министар Милован Павловић, оба краљичина брата Никодије и Никола
Луњевица. Капије Двора отворио је официр Петар Живковић.
Краљ Александар и краљица Драга почивају у крипти Храма Светог Марка у Београду.
Крај
1 von 11

Recomendados

Prezentacija von
PrezentacijaPrezentacija
PrezentacijaNebojsaPuzic
5.4K views14 Folien
династија обреновић von
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновићDragana Misic
5.2K views15 Folien
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića von
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovićaPrva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovićaDušan Novakov
11.3K views13 Folien
Prvi srpski ustanak 1804 1813. von
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.Dragana Misic
1.8K views12 Folien
Srbija u doba Nemanjića von
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaŠule Malićević
11.7K views81 Folien
Kraljevina jugoslavija 1929 1941 von
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Tihomir Bogović
7.3K views12 Folien

Más contenido relacionado

Was ist angesagt?

6. razred srbi u ranom srednjem veku von
6. razred srbi u ranom srednjem veku6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem vekuPedja Vajagic
11K views9 Folien
29.Србија у доба Немањића von
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
39.4K views73 Folien
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878. von
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
16.8K views136 Folien
србија 1878 1903 von
србија 1878 1903србија 1878 1903
србија 1878 1903Ucionica istorije
43.8K views6 Folien
Druga valadavina kneza miloša i mihaila von
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDušan Novakov
13.8K views12 Folien
Francuska revolucija von
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucijaandjelan
24.1K views12 Folien

Was ist angesagt?(20)

6. razred srbi u ranom srednjem veku von Pedja Vajagic
6. razred srbi u ranom srednjem veku6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku
Pedja Vajagic11K views
29.Србија у доба Немањића von Šule Malićević
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
Šule Malićević39.4K views
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878. von Šule Malićević
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Šule Malićević16.8K views
Druga valadavina kneza miloša i mihaila von Dušan Novakov
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Dušan Novakov13.8K views
Francuska revolucija von andjelan
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucija
andjelan24.1K views
Srednjovekovna kultura srba von Dušan Novakov
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srba
Dušan Novakov7.9K views
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1 von Šule Malićević
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
Šule Malićević810 views
други српски устанак von Dragana Misic
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанак
Dragana Misic21.2K views
Kraljevina jugoslavija 1934 1941. von andjelan1
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
andjelan17.3K views
свет у другој половини Xix и почетком xx von Ucionica istorije
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
Ucionica istorije43.3K views
Срби под османском влашћу von Ucionica istorije
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
Ucionica istorije47K views
Građanski rat u sad von andjelan
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sad
andjelan9.1K views
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji von andjelan
Prvi svetski rat i revolucije u rusijiPrvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
andjelan13.8K views

Destacado

степа степановић и оскар поћорек von
степа степановић и оскар поћорекстепа степановић и оскар поћорек
степа степановић и оскар поћорекDragana Misic
926 views10 Folien
битка на мачковом камену von
битка на мачковом каменубитка на мачковом камену
битка на мачковом каменуDragana Misic
1K views23 Folien
филип вишњић von
филип вишњићфилип вишњић
филип вишњићDragana Misic
790 views12 Folien
историја von
историјаисторија
историјаDragana Misic
474 views14 Folien
карађоPђе prezentacija von
карађоPђе prezentacijaкарађоPђе prezentacija
карађоPђе prezentacijaDragana Misic
519 views18 Folien
почетак буне против дахија von
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
903 views31 Folien

Destacado(20)

степа степановић и оскар поћорек von Dragana Misic
степа степановић и оскар поћорекстепа степановић и оскар поћорек
степа степановић и оскар поћорек
Dragana Misic926 views
битка на мачковом камену von Dragana Misic
битка на мачковом каменубитка на мачковом камену
битка на мачковом камену
Dragana Misic1K views
карађоPђе prezentacija von Dragana Misic
карађоPђе prezentacijaкарађоPђе prezentacija
карађоPђе prezentacija
Dragana Misic519 views
почетак буне против дахија von Dragana Misic
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
Dragana Misic903 views
уставобранитељи von Dragana Misic
уставобранитељиуставобранитељи
уставобранитељи
Dragana Misic3.7K views
Srbija u prvom svetskom ratuuu von Dragana Misic
Srbija u prvom svetskom ratuuuSrbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuu
Dragana Misic1.4K views
Prvi srpski ustanak puric von Dragana Misic
Prvi srpski ustanak  puricPrvi srpski ustanak  puric
Prvi srpski ustanak puric
Dragana Misic6.9K views
3.Србије oд 1858 дo 1903.године von Šule Malićević
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
Šule Malićević3.8K views
Битка за Београд 1914 1915 von Dragana Misic
Битка за Београд 1914 1915Битка за Београд 1914 1915
Битка за Београд 1914 1915
Dragana Misic356 views
ђорђе петровић von Dragana Misic
ђорђе петровићђорђе петровић
ђорђе петровић
Dragana Misic860 views
почетак буне топоними von Dragana Misic
почетак буне топонимипочетак буне топоними
почетак буне топоними
Dragana Misic592 views
пројекат урош и марко Viii4 von Dragana Misic
пројекат урош и марко Viii4пројекат урош и марко Viii4
пројекат урош и марко Viii4
Dragana Misic506 views
битка на морави леона николићи von Dragana Misic
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићи
Dragana Misic658 views

Similar a Obrenovici

2.Srbija od 1858 do 1878.godine von
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godineŠule Malićević
3.9K views65 Folien
династија обреновића von
династија обреновићадинастија обреновића
династија обреновићаTozaNS
1.5K views8 Folien
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad von
Knez mihailo obrenovic   ucenicki radKnez mihailo obrenovic   ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic ucenicki radSanja Mladenovic
1.2K views17 Folien
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic von
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicUcenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicSanja Mladenovic
141 views18 Folien
Knez von
KnezKnez
Knezsaculatac
148 views12 Folien
Petrovići ii von
Petrovići iiPetrovići ii
Petrovići iiMihailo999
2.2K views29 Folien

Similar a Obrenovici(20)

династија обреновића von TozaNS
династија обреновићадинастија обреновића
династија обреновића
TozaNS 1.5K views
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad von Sanja Mladenovic
Knez mihailo obrenovic   ucenicki radKnez mihailo obrenovic   ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
Sanja Mladenovic1.2K views
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic von Sanja Mladenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicUcenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Sanja Mladenovic141 views
Petrovići ii von Mihailo999
Petrovići iiPetrovići ii
Petrovići ii
Mihailo9992.2K views
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године von Milan Milanović
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
Milan Milanović7.1K views
Obrenovići protiv karađorđevića von TozaNS
Obrenovići protiv karađorđevićaObrenovići protiv karađorđevića
Obrenovići protiv karađorđevića
TozaNS 6K views
ђорђе петровић карађорђе von Dragana Misic
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђе
Dragana Misic4.2K views
узун мирко апостоловић von Dragana Misic
узун мирко апостоловићузун мирко апостоловић
узун мирко апостоловић
Dragana Misic383 views
Druga vladavina von saculatac
Druga vladavinaDruga vladavina
Druga vladavina
saculatac1.2K views
поп лука лазаревић von Dragana Misic
поп лука лазаревићпоп лука лазаревић
поп лука лазаревић
Dragana Misic243 views

Más de Dragana Misic

Porodica i ja.pptx von
Porodica i ja.pptxPorodica i ja.pptx
Porodica i ja.pptxDragana Misic
21 views8 Folien
Oslobodjenje Pozarevca.pptx von
Oslobodjenje Pozarevca.pptxOslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptxDragana Misic
26 views5 Folien
Genocid i holokaust von
Genocid i holokaustGenocid i holokaust
Genocid i holokaustDragana Misic
1.2K views24 Folien
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak von
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakUros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakDragana Misic
273 views12 Folien
Arhivska gradja von
Arhivska gradjaArhivska gradja
Arhivska gradjaDragana Misic
230 views21 Folien
Prvi srpski ustanak secanje von
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjeDragana Misic
372 views19 Folien

Más de Dragana Misic(20)

Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak von Dragana Misic
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakUros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Dragana Misic273 views
Prvi srpski ustanak secanje von Dragana Misic
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
Dragana Misic372 views
Prvi srpski ustanak sa savremenicima von Dragana Misic
Prvi srpski ustanak sa savremenicimaPrvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
Dragana Misic330 views
Сећања - више споменика von Dragana Misic
Сећања - више споменикаСећања - више споменика
Сећања - више споменика
Dragana Misic180 views
Битка на Чегру von Dragana Misic
Битка на ЧегруБитка на Чегру
Битка на Чегру
Dragana Misic658 views
Prvi srpski ustanak secanje von Dragana Misic
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
Dragana Misic293 views
Prvi srpski ustanak u slikama von Dragana Misic
Prvi srpski ustanak u slikamaPrvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikama
Dragana Misic979 views
Prvi srpski ustanak kultura von Dragana Misic
Prvi srpski ustanak kulturaPrvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kultura
Dragana Misic296 views
Kultura secanja na prvi srpski ustanak von Dragana Misic
Kultura secanja na prvi srpski ustanakKultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
Dragana Misic340 views
Kultura secanja na drugi srpski ustanak von Dragana Misic
Kultura secanja na drugi srpski ustanakKultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
Dragana Misic259 views
Drugi srpski ustanak secanje von Dragana Misic
Drugi srpski ustanak secanjeDrugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanje
Dragana Misic323 views
Drugi srpski ustanak pregled von Dragana Misic
Drugi srpski ustanak pregledDrugi srpski ustanak pregled
Drugi srpski ustanak pregled
Dragana Misic418 views

Último

11.-16. NIZOVI.pptx von
11.-16. NIZOVI.pptx11.-16. NIZOVI.pptx
11.-16. NIZOVI.pptxBrankica Jokić
41 views16 Folien
ICK6-L8.pptx von
ICK6-L8.pptxICK6-L8.pptx
ICK6-L8.pptxAleksandarSpasic5
6 views9 Folien
MladenIlic_MaliPrinc.pptx von
MladenIlic_MaliPrinc.pptxMladenIlic_MaliPrinc.pptx
MladenIlic_MaliPrinc.pptxkosta04miletic
16 views7 Folien
ICK6-L11.pptx von
ICK6-L11.pptxICK6-L11.pptx
ICK6-L11.pptxAleksandarSpasic5
8 views5 Folien
09. -10. WHILE PETLJA.pptx von
09. -10. WHILE PETLJA.pptx09. -10. WHILE PETLJA.pptx
09. -10. WHILE PETLJA.pptxBrankica Jokić
41 views12 Folien
ICK6-L10.pptx von
ICK6-L10.pptxICK6-L10.pptx
ICK6-L10.pptxAleksandarSpasic5
5 views9 Folien

Obrenovici

  • 1. Милош Обреновић (1815-1839, 1858 -1860) Милан Обреновић (1839-1839) Михаило Обреновић (1839-1842) Милан Обреновић (1868-1889) Александар Обреновић (1889-1903 )
  • 2. Обреновићи Држава: Кнежевина Србија Краљевина Србија Vladarska titula Кnez Srbije Kralj Srbije Први владар Милош Обреновић Последњи владар Александар Обреновић Смена Због убиства Обреновић Александра Националност Српска Вера Православна Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842— 1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица. Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина. Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.
  • 3. Кнез Милош Обреновић 1783-1860  Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Био је велики државник и дипломата. Један је од најзаслужнијих за добар политички статус Србије у Европи. Милошево презиме је било Теодоровић (по оцу Теодору Михајловићу). Презиме Обреновић преузео је од рудничких Обреновића, односно његове браће по мајци Јакова и Милана Обреновића. За то је био најзаслужнији Милан, који је као истакнути војвода, имао велики углед у народу. Уз њега је Милош прошао кроз готово све битке у Првом српском устанку. Управа и одбрана Ужичке нахије је била поверена управо њему.  После пропасти устанка, Милош је био једини од истакнутих војвода који је остао у Србији. Добио је амнестију од Турака и постао оборкнез Рудничке, а затим Пожешке и Крагујевачке нахије.  Године 1815, 23. априла Милош је стао на чело Другог српског устанка, који је подигао у Такову. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Тако је 25. октобра 1815. године склопио усмени договор са Али-пашом о мешовитој српско-турској управи у Београдском пашалуку. Договор је уређен посебним ферманом, којим је Србија и званично добила неколико значајних повластица.  Упорном дипломатијом и уз много политичког такта, Милош је 1830. задобио посебан султанов акт о делимичној унутрашњој самоуправи и слободној школи, такозвани Хатишериф. Посебним бератом Милошу је било признато наследно кнежевско достојанство. Иако је сам био неписмен, кнез је добро осећао потребе новог времена. Захваљујући њему, српски младићи су почели да се школују у Русији, Угарској, Аустрији и Немачкој, док су, по кнежевом позиву, у Србију стали да долазе лекари, професори, инжењери. Привреда целе земље се унапређује, тако што се нови становници шаљу у опустеле области и за то добијају званичне пореске олакшице. Године 1835. успостављен је први Устав српске модерне државе, познатији као “Сретењски устав”. Устав је брзо суспендован јер није одговарао великим силама Русији, Аустрији и Турској. На место њега. године 1838. је донет један хатишериф, назван “Турски устав”. Овим уставом успоставља се Совјет.Са таквом поделом власти, Милош 1. јуна 1839. године абдицира и напушта земљу. Наследио га је тешко оболели старији син Милан, који је умро после месец дана, па је престо припао Милошевом млађем сину Михаилу. Михаилова владавина је била краткога века. Убрзо је од стране Уставобранитеља бива прогнан из земље. На његово место су 1842. године довели Карађорђевог сина Александра, који је владао до 1858. године. Након деветнаест година изгнанства, Милош се вратио у Србију и започео своју другу краткотрајну владавину. Умире 26. септембра 1860. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.
  • 4. Кнез Милан Обреновић 1819-1839  Рођен 21. октобра у Крагујевцу. Био је кнез Србије као први престолонаследник Обреновића.  Старији син кнеза Милоша I Обреновића и кнегиње Љубице, брат кнеза Михаила. Иако је био целог живота болешљив и није ни имао редовно систематско образовање, успео је да делимично изгради извесне политичке погледе и схватања, али је ипак болест сушице временом спречила његов развој и делатност. На престо је дошао абдикацијом кнеза Милоша (13. јун) и владао је до 8. јула 1839. године, када је умро. Услед болести и супростављања Савета Намесништва није имао прилику да као кнез потпише ни један акт. У историји Срба ушао је као владар са најкраћим периодом владавине (25 дана). Њено девојачко презиме било је Вукомановић, била је ћерка Радосава и Марије Вукомановић. Главни посредник удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца. Кум на венчању које било 1806. године био је Карађорђе, стари сват Лазар Мутап, а ручни девер Никола Милићевић Луњевица.Била је позната као строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Једном приликом је у налету љубоморе убила из пиштоља једну од љубавница кнеза Милоша, Петрију.[3] Као њена резиденција изграђен је конак књегиње Љубице у којем је касније био смештен Београдски Лицеј. Са кнезом Милошем изродила је синове Милана (1819-1839) и Михаила (1823-1868) и ћерке Петрију (1808-1871) и Савку (1814-1848).1842. године дошло је до смене власти у Србији, са династије Обреновића на династију Карађорђевића. Кнегиња Љубица умрла је у прогонству 1843. у Новом Саду у Аустријском царству, а сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори. Љубица Обреновић
  • 5. Кнез Михаило Обреновић 1823-1868  Дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице, родио се 4. септембра 1823. у Крагујевцу. Завршио јр школовање у Пожаревцу, да би се затим с мајком преселио у Беч. Његов старији брат Милан I Обреновић дошао је на престо по праву наследства, 1. јуна 1839. године. Али, слабог здравља, владао је непуних месец дана. Умро је 8. јула 1839. у Београду. Народне старешине одличиле су да на престо доведу другог Милошевог сина, Михаила Обреновића. У то време Михаило се налазио у Букурешту. Пре доласка у Србију, кнез је са својом мајком отишао код турског султана Абдула Меџида, који га је дочекао с великим почастима. Султан му је подарио звање мушира и одликовао га орденом Ифтихара. У пратњи свите, кнез Михаило долази у Србију 2. марта 1840. године. На кнежевски престо ступио је први пут 26. јуна 1839. године и владао до 25. августа 1842. Пошто је био малолетан, одређено му је намесништво. Порта је потврдила његов избор. Као веома млад и нискусан, Михаило се није сналазио у сложеним приликама унутрашњег и спољашњег положаја Србије. Свргнут је 1842, у буни коју је предводио један од најистакнутијих уставобранитеља, Тома Вучић Перишић. Уставобранитељи су 1843. године на скупштини за новог кнеза изабрали Александра Карађорђевића. О судбини младог Михаила одлучиле су Аустрија и Турска. Заједно са мајком упућен је у Банат, на имање своје сестре Савке Николић. После Баната, одлази у Беч с оцем. Путовао је по Европи у потрази за животном сапутницом. Коначно, у Бечу се 1853. године оженио са грофицом Јулијом Хуњади. Кнез Михаило је после смрти свога оца, кнеза Милоша, по други пут дошао на престо, 14. септембра 1860. године. На почетку његове друге владавине извршене су значајне промене у политици Србије. Укинут је „турски Устав“, дошла су сасвим друга законска наређења, која је донела Народна Скупштина, а кнез санкционисао. Кнез Михаило је донео и наредбе за уређење народне војске и законе о порезима. Када је 3. јуна 1862. на Чукур-чесми пала српска крв, Турци су почели да бомбардују Београд. Кнез Михаило је отпутовао у Лозану, где је припремао рат с Турском за ослобођење српских градова. У Београд долази 23. јула 1862. године и на министарској седници позива све Србе да се одупру турским претензијама. Већ 23. септембра 1862. јавља да ће се Турци иселити из Србије, осим градова, у којима ће остати само посаде војске. На празник Духова, 23. маја 1865. године, кнез Михаило је свим борцима из Милошевог устанка који су доживели прославу 50-годишњице обновљене слободе подарио споменицу изливену од првога топа кнеза Милоша, названу Таковски крст.
  • 6.  Девојачко Хуњади де Кетељи, рођена је 26. августа 1831. године у Бечу. Кћер грофа Ференца Хуњадија и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке, удала се 1. августа 1853. године за кнеза Михаила Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До повратка на трон Србије кнез Михаило и Јулија живели су у Аустро- Угарској. Имали су имање Иванка на Дунаву, које је купио кнез Михаило. У браку нису имали деце. После смрти кенза Михаила, кнегиња Јулија удала се за кнеза Карла Аренберга. Умрла је у Бечу, 19. фебруара 1919. године. Кнегиња Јулија Обреновић 1831-1919 ​
  • 7. Краљ Милан Обреновић 1854-1901 Рођен у Манасији 10/22. августа 1854. године. Отац Милана Обреновића, Милош Јевремов Обреновић је као страни најамник служио у румунској војсци и погинуо је у борби са Турцима код Букурешта 20. новембра 1861. Мајка Милана, Елена Марија Катарџи је била ћерка румунског грофа Константина Катарџија. По рођењу Милана, Милош и Елена Марија су се разишли. Милан је био једини њихов син, и имао је једну сестру Томанију. После погибије оца, о њему се старала мајка која је водила живот раскошне аристократкиње. Милановом васпитању није обраћала нарочито пажњу. Бригу о младом Милану је преузео његов рођак, кнез Михаило Обреновић, кнез Србије. Милан Обреновић долази са шест година у Крагујевац код кнеза Михаила који води рачуна о њему. Кнез му је обезбедио изврсну гувернанту која га је васпитавала и подучавала. По сазревању, кнез Михаило шаље Милана на школовање у Париски Лицеј. Васпитање које је Милан добио у Србији је било доста оскудно. Био је окружен непријатним и нерасположеним људима у Крагујевцу који су покушавали на све могуће начине да га уназаде. Као један од главних васпитача младог Милана Обреновића био је и познати дубровачки песник Медо Пуцић.Убиство кнеза Михаила затекло га је у Паризу. Велика скупштина признала је његово право на наследство престола, а потом му је и Порта даровала берат наследног кнеза. Намесници су му били Блазнавац, Ристић и Гавриловић. После Ристића кнез Милан је 1873. довео на власт владу конзервативаца. Између конзервативаца и либерала у Србији тог времена непрестано је било сукоба који су се често завршавали министарским кризама, па чак и до првог распуштања парламента у новијој историји Србије 1875. године. Херцеговачким устанком који је избио исте године, односи Србије и Турске који и онако нису били добри, нагло се погоршавају. У међувремену, кнез Милан се венчао са Наталијом, ћерком руског пуковника Петра Кешко и наредне године, у току рата Србије и Турске, родио му се син Александар. Након првог рата, и наредне 1877. године Србија улази у други рат са Турском, што ће на Берлинском конгресу довести и до независности Србије и припајања четири нова округа. У спољној политици кнез Милан се након Берлинског конгреса окреће од Русије ка Аустро-Угарској и све тешњим односима са Бечом. Сигуран у подршку бечке дворске канцеларије, кнез Милан је 1882. године прогласио Србију за Краљевину. Исте године догодио се и атентат на краља Милана, на кога је пуцала Илка Марковић, удовица пуковника Јеврема Марковића. Краљ Милан мења унутрашњу политику и своју подршку даје напредњачкој странци, а против радикалне странке, што ће довеси до Тимочке буне која је уз помоћ војске брзо угушена.
  • 8.  Уједињење Бугарске са Источном Румелијом 1885. године Милан је доживео као припрему за освајање Македоније, што га је навело на рат са Бугарском. У краткотрајном рату Србија је поражена, а главна битка се водила на реци Сливници од 5. до 7. новембра 1885. Мир је склопљен у Букурешту, по начелу повратка на првобитно стање. Непосредно после завршетака Српско-бугарског рата, покушан је атентат на краља Милана на врло специфичан начин. Наиме, завереници су успели да се увуку у Двор и да истестеришу греде од његовог купатила. Само захваљујући будности стражара који су видели подвалу, краљ Милан Обреновић се спасао. Због љубавних авантура дошао је у сукоб са својом супругом краљицом Наталијом. После бројних перипетија, дошло је до развода 1888. године. Исте године проглашен је Радикалски устав познат по својој либералности и напредности. При његовом доношењу, као узор је употребљен белгијски устав из 1835. године. 22. фебруара 1889. на прослави Дана Краљевине, краљ Милан је објавио своју абдикацију. Силазећи са престола, краљ Милан је, по Уставу, одредио три намесника, који су имали владати до пунолетства краља Александра. После уступања престола своме малолетном сину, краљ Милан се још неко време задржао у Србији. На основу Милановог договора са руским двором, влада је 14. марта 1892. донела закон по коме се краљу Милану забрањује боравак у Србији и поново добијање српског држављанства без дозволе Народне Скупштине. Само у случају болести краља Александра, Милан је имао право да дође и да остане у Србију за време трајања болести. У међувремену, краљ Александар је извршио државни удар и прогласио се пунолетним. После првог одласка и повратка у Србију, краљ Милан је у пролеће 1895. по други пут напустио Србију. После новог договора са сином, Милан се поново враћа у Србију 7. октобра 1897. Александар му је дао положај врховног команданта активне војске, а Милан ју је почео оспособљивати и осавремењивати. На Милана Обреновића је покушан још један атентат, на Ивањдан 1899. када је један радикал покушао да га убије. До нових проблема са краљем Александром долази после његове одлуке да се ожени Драгом Машин. Краљ Милан га је прекорио у писму и није му дао благослов. Након тога, Милан је заувек отпутовао из Србије крајем 1900. године. Једно време је боравио у Карлсбаду, па затим у Темишвару, да би последње тренутке провео у Бечу. Краљ Милан се смртно разболео од упале плућа. Лекарски конзилијум који га је прегледао је рекао да му нема спаса. Цар Фрања Јосиф, у знак добрих односа је обезбедио једну своју кућу у којој је болесни Милан боравио и послао мађарског грофа Ергенија Зичија да до задњег часа буде с њим. Често су Милана спопадали такви болови, да је у очајању тражио револвер да прекрати себи муке. Док је био у агонији, успео је да се повери Зичију да се никако не сахрањује у Србији. Често би по престанку болова, грлио Зичија, говорећи: “Пријатељу, зар није страшно да тако млад умрем?” У бунилу је често дозивао вукове, а једном је и тражио да га воде да гледа комад Раковског у позоришту. Милан Обреновић је умро 29 јануара/11. фебруара 1901. у 47.години живота. Сахрањен је у Крушедолу, поред књегиње Љубице.
  • 9. Краљ Александар Обреновић 1876-1903 Рођен је 2/14. августа 1876. године у Београду. Родио се у породилишту које је лично финансирао краљ Милан Обреновић. Васпитаван је у Србији, а за гувернере је имао Др Лазара Ђокића и генерала Јована Мишковића. Сву бригу о младом престолонаследнику искључиво је преузео на себе краљ Милан. Такође, о трошку оца млади краљевић је послат на школовање у Париз. Враћа се у Београд са непуних једанаест година 1887. године.21. фебруара/6. марта 1889. године краљ Милан Обреновић абдикацијом препушта трон своме сину Александру, а од тога тренутка, на челу Србије требало је да до његовог пунолетства, буду наменици: Јован Ристић и генерали Јован Белимарковић и Коста Протић. Четири године након ступања на престо, Александар преузима власт од намесништва, потпомогнут својим оцем Миланом. У време када је краљ Александар извршио дворску револуцију, и тако преузео власт, око њега се налазила неколицина високих официра, међу којима и коњички пуковник Лазар Петровић, који ће касније постати његов лични ађутант, а краљ ће га унапредити у чин генерала. Протести министра су остали без резултата, док је краљ је понављао да је тако боље за све. Нову владу је саставио краљев бивши васпитач, др Лазар Докић, са неколико угледних радикала.На прослави 500-те годишњице Косовског боја 1889. године у манастиру Жича, митрополит Михаил је миропомазао краља Александра, у присуству краљевских намесника, министара српске Владе и руског посланика Персијанија. Чин миропомазања био је изузетно свечан. Претходно је млади краљ присуствовао бденију у Лазаревој цркви у Крушевцу, положио темељац за споменик Косовским јунацима и на путу за Жичу свратио у манастир Љубостињу, где је приређен нарочити помен на гробу Царице Милице. Посебним законом је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, које је добило ослобађање од свих пореских дажбина.Због веома тешког положаја српског становништва у границама Турске империје, краљ Александар је посетио Цариград у лето 1894. године, не би ли измолио неке политичке повластице српског живља у Турској. Негујући добре односе са Грчком, краљ Александар је у пролеће, по повратку из Цариграда, посетио и грчки двор. На том, путу, после неколико векова, посетио је Свету гору и Хиландар, коме је претила опасност да га Бугари преотму. Том приликом хиландарско браство је поклонио је краљу Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину повељу манстиру и још неколико рукописа. Овом краљевом посетом и његовим великим новчаним прилозима, Хиландар је остао српски манастир. У лето 1900. године, када су се краљ Милан и тадашњи председник владе др Владан Ђорђевић налазили ван Београда, краљ Александар је изненада објавио своју веридбу са Драгом Луњевица. Многи су се противили овоме браку, а Ђорђевићево министарство је поднело оставку. После неких недоумица код виших официра, краљ Александар их је окупио у Саборној цркви10. јула 1900. године на парастос страдалим жртвама у ратовима за ослобођење Србије и одржао им говор: „Ја сам глава Дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности Династије. Према томе мишљења мога оца у делу моје женидбе је споредна ствар и малог је значаја. То је главно шта мислим ја, а не мој отац. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, с тога справом разрешио дужности команданта активне војске.“
  • 10.  После објављене веридбе, уследила је краљева женидба 23. јула 1900. у Саборној Цркви у Београду. У спољној политици краљ се окренуо одмах Русији, пустивши претходно радикале из затвора оптужене за Ивањдански атентат. Услед таквих догађаја гроф Голуховски, иначе аустроугарски посланик у Бепграду, упутио је оштар протест. Нарочито велики проблеми за краља Александра настали су непостојећом трудноћом краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету.  Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији, а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902. године краљ Александар је послао у Беч свог личног секрета Милоша Петронијевића с обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, и то, по својој прилици, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустро-Угарској. На то је оштро протествовао руски министар иностраних послова гроф Александар Ламздорф, у Нишу када је крајем 1902. дошао у посету краљу Александру. У ноћи 29. маја/11. јуна 1903. године, група завереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, извршила је преврат . Краљ Александар Обреновић и краљица Драга зверски су убијени у спаваћој соби, тела су им бачена преко прозора. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: председник владе Димитрије Цинцар- Марковић, војни министар Милован Павловић, оба краљичина брата Никодије и Никола Луњевица. Капије Двора отворио је официр Петар Живковић. Краљ Александар и краљица Драга почивају у крипти Храма Светог Марка у Београду.