1. Рам Меморија


РАМ , меморија са случајним
приступом) или оперативна
меморија, означава врсту меморије
која је директно адресибилна и
њеном садржају се може приступити
произвољној локацији, а не само
редом (секвенцијално, као код
трака). Најчешће се користи
у рачунарима као примарна или
главна меморија, мада то није
неопходно.
Под термином „РАМ“ се често
сматрају меморије које губе садржај
по престанку напајања (нпр.
насупрот РОМ меморијама), али то
није неопходно јер скраћеница
„РАМ“ једино означава слободу у
редоследу приступа.

2. Примарна меморија



Примарна меморија је меморија која је директно доступна процесору рачунара преко
његових главних магистрала (адресних и за податке), без потребе за алтернативним
улазно-излазним и често значајно споријим начинима комуникације.
Примарна меморија се користи за смештај података и инструкција које рачунар у том
тренутку извршава, односно као радна меморија рачунара (сем у случају када се у њен
садржај не може мењати - разне ROM меморије). римарна меморија има следеће особине:
значајно је бржа (често хиљадама пута)
 Као пример, почетком 21. века, било ком делу примарне је могуће приступити у
просеку за свега неколико наносекунди. Насупрот томе, тврди диск, као најпознатија
секундарна меморија, мора прво да механички позиционира главу за читање
до цилиндра са подацима, што у просеку траје око 9 ms а у најгорем случају и до
20 ms. Затим мора да сачека да се диск окрене тако да подаци „дођу под главу“, што у
случају 10.000 обртаја у минути траје у просеку додатних 3 ms. На крају, потребно је
саме податке прочитати (трајање значајно зависи од густине података) и послати у
примарну меморију. Како тврди дискови не могу да раде са блоковима мањим од
једног сектора (типично 512 бајтова) то је потребно пребацити све њих у примарну
меморију пре него што је могуће употребити било који, што је само по себи толико
пута спорије у односу да директан приступ примарној меморији. Збирно, приступ било
ком податку на тврдом диску у просеку траје преко 12 ms.

3. 








РАМ је кроз историју био израђиван на разне начине (без посебног
редоследа):
Механички (полуге, зупчаници, итд)
Електро-механички (релејни)
Од електронских вакумских цеви
Феро-магнетни, од феромагнетних прстенчића
Од магнетних ваљака или добоша (са подацима забележеним у
концентричним круговима, слично тврдим дисковима
Од разних линија за кашњење и то механичких (нпр. подаци су
забележени као таласи живе у котлићу) и других (нпр. оптичких)
Транзисторски
Интегралних кола

4. Врсте рам меморија




Уобичајене врсте РАМ-а
SRAM, skraćeno od engl. Static
RAM
NV-RAM od eng. Non. Volatile
RAM.
DRAM engl. Dynamic RAM
 Fast page mode dram
 Edo RAM engl. Extended Data
Out DRAM
 Sdram engl. Synchronous
DRAM
 DDR Sdram engl. Double
Data Rate Synchronous
DRAM
RDRAM ili RAMBUS DRAM






Oстале врсте РАМ-А
Duel-ported ram
Video Ram-dual-port memorija sa
jednim portom nasumičnog
pristupa i drugim, sekvencijalnim.
Ova je vrsta sve popularnija zbog
sve izraženijom potrebom
korisnika za sve više video
memorije.
WRAM
MRAM
FeRAM

5. Срам

Срам или у преводу статички рам,једна је у изведби полуводичке
меморије.СРАМ одржава спремљене податке све док интегрирани круг
добија напајање па је у предности у односу на ДРАМ чији се садржај
мора освежавати.Срам чипови се састоје од бистабила.Бистабил је
електронски склоп који може бити у два стања, од којих једно стање
зовемо логичком нулом а друго логичком једниницом.Тако сваки
бистабил похрањује један БИТ.

6. НВ-РАМ

НВ-РАМ је назив за све врсте РАМ меморије који губе податке
када се рачунар угаси. Предност НВ-РАМ меморије је брже
паљење и гашење рачунара. Најпознатији облик НВ-РАМ-А је
флеш меморија, МП3 уређаји и слично.

7. ДРАМ


ДРАМ или динамички РАМ је врста полуводичке меморије код које се
подаци чувају као електрични набој у кондезатору унутар интегрираног
кола.Због несавршености електрични набор избија па га је потребно
освежавати.Томе служе додатни склопови који прво читају стање па га
потом обнављају
ДРАМ на меморијској картици

8. Видео рам-ВРАМ

Видео рам је термин за специјалну РАМ меморију која се
налази на графичкој картици. Данашње картице обично садрже
64,128 и 256мб видео рам-а.Меморија са једним портом
насумичног приступа и другим секвенцијалним.Ова врста је све
популарнија због све израженијом потребом корисника за све
више видео меморијом.