SlideShare a Scribd company logo
1 of 32
ЕВОЛУЦИЈА
ГЕОГРАФСКОГ
ОМОТАЧА
ПРИПРЕМИО: Драган Николић, дипл.географ
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
На основу: ЛИТОЛОШКОГ САСТАВА, и
карактеристичне ФЛОРЕ и ФАУНЕ настанак Земље
је процењена на 4,5 милијарде година и подељена
је на ТРИ ЕОНА:
1)АРХАИК
2)ПРОТЕРОЗОИК
3)ФАНЕРОЗОИК
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
ЕОНИ:
1)А Р Х А И К
2)П Р О Т Е Р О З О И К
3)Ф А Н Е Р О З О И К
ЕОНИ су подељени на ЕРЕ:
1)СТАРИ ЖИВОТ ( ПРЕКАМБРИЈА и ПАЛЕОЗОИК )
2)СРЕДЊИ ЖИВОТ ( МЕЗОЗОИК )
3)НОВИ ЖИВОТ ( КЕНОЗОИК )
ЕРЕ се деле на ПЕРИОДЕ, а оне на ЕПОХЕ.
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
ПРЕКАМБРИЈА је најстарија ера у историји
Земље која је трајала око 3,9 милијарде година.
Стене које су настале у овом периоду су доживеле
дуготрајне промене (метаморфисане), због чега се
недовољно зна о биљном и животињском свету из тог
периода.
Сматра се да је органски свет настао пре око 3,5
милијарде година и да су то биле: АЛГЕ и
БАКТЕРИЈЕ, сачуване као “хемијски фосили”, као
органски молекули распршени у стенама.
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
ПАЛОЗОЈСКА ера је почела пре 570 милиона
година и подељена је на 6 периода:
1)СТАРИЈИ ПАЛЕОЗОИК
-КАМБРИЈА,
-ОРДОВИК,
-СИЛУР,
-ДЕВОН)
2)МЛАЂИ ПАЛЕОЗОИК
-КАМБОН,
-ПЕРМ )
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
ПАЛОЗОЈСКА ера је почела
пре 570 милиона година и
подељена је на 6 периода:
1)СТАРИЈИ ПАЛЕОЗОИК
-КАМБРИЈА,
-ОРДОВИК,
-СИЛУР,
-ДЕВОН)
су настале: ПРИМИТИВНЕ ВОДЕНЕ
БИЉКЕ, које су почеле да се шире и
по копну, од којих су најпознатије
ПАПРАТЊЕАЧЕ, од којих је
дуготрајним процесом настао УГАЉ,
појављују се РИБЕ са коштаним
скелетом и РИБЕ (са шкргама и
плућима), од којих су се развили први
ВОДОЗЕМЦИ, а од њих први
КИЧМЕЊАЦИ на копну.
Средином СТАРИЈЕГ ПАЛЕОЗОИКА:
ЈУЖНИ ПОЛ се налазио на територији данашње ЗАПАДНЕ САХАРЕ, због
ледничких седимената се сматра да ЛЕДЕНИ ПОКРИВАЧ БИО ДЕБЕО
3 Км на површини од најмање 5 милиона Км².
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
ПАЛОЗОЈСКА ера је почела пре 570 милиона година
и подељена је на 6 периода:
1)СТАРИЈИ ПАЛЕОЗОИК ( КАМБРИЈА, ОРДОВИК, СИЛУР, ДЕВОН ),
2)МЛАЂИ ПАЛЕОЗОИК
-КАМБОН,
-ПЕРМ )
За време МЛАЂИ ПАЛЕОЗОИК сви КОНТИНЕНТИ су
били СПОЈЕНИ у један огдоман континент ПАНГЕУ, док
је остало било под морем ПАНТАЛАСА.
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
МЕЗОЗОИК ( “средњи живот” чине
три периода: ТРИЈАС, ЈУРА,
КРЕДА) на Земљи је почео пре 245
милиона година.
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
МЕЗОЗОИК ( “средњи живот” чине три периода: ТРИЈАС, ЈУРА,
КРЕДА) на Земљи је почео пре 245 милиона година.
На свим континетима КЛИМА је била ТОПЛА (негде влажна а
негде сува).
Појављују се прве ПТИЦЕ ( АРХЕОПТЕРИКС ), мали
СИСАРИ, доминирају џиновски ГМИЗАВЦИ или
ДИНОСАУРУСИ: диплодокус, стегосаурус, трицератопс,
ихтиосаурус, птеросаурус, ...
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
МЕЗОЗОИК ( “средњи живот” чине три периода:
ТРИЈАС, ЈУРА, КРЕДА) на Земљи је почео пре 245
милиона година.
Почетком МЕЗОЗОИКА почиње снажно набирање Земљине
коре и још увек траје, када настају младе веначне планине у:
Јужној и Северној Америци, Европи, Азији и СЗ Африци.
Крајем МЕЗОЗОИКА дошло је до потпуног нестанка
ДИНОСАУРУСА, сматра се да је пре око 65 милиона година у
предлу Мексичког залива “ударио” метеор пречника око 10 Км
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
КЕНОЗОИК ( “нови живот” чине га два
периода:
1) ТЕРЦИЈАР и
2) КВАРТАР
и на Земљи је почео пре 65 милиона
година.
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
У ТЕРЦИЈАРУ је настављена еволуција сисара, који су
подељени на: МЕСОЈЕДЕ, БИЉОЈЕДЕ и СВАШТОЈЕДЕ, а
временом неки од њих постају великих димензија: коњи,
слонови и китови.
У овом периоду настају лежишта ЛИГНИТА и МРКОГ угља, а
у фосиној смоли четинара, од којих је настао ћилибар,
очувани су инсекти, семенке дрвећа и лишћа.
Клима је постала ХЛАДНИЈА и СУВЉА у односу на
МЕЗОЗОИК, а види се у наталоженим седиментима.
ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА
КВАРТАР је НАЈМЛЂИ ПЕРИОДУ у процесу настанка Земље и
подељен на два епохе: ПЛЕИСТОЦЕН и ХОЛОЦЕН.
ПЛЕИСТОЦЕН се одликовао: НАИЗМЕНИЧНИМ смењивањем
ТОПЛИЈИХ и ХЛАДНИЈИХ климатских фаза.
ХЛАДНЕ фазе се називају ГЛАЦИЈАЛИ, а између њих су се јављали
ИНТЕРГЛАЦИЈАЛИ.
У Европи је било изражено 6 јаких захлађења, због чега је дебљина леда
на неким деловима Европе била и већа од 2 км.
Српски научник Милутин Миланковић је сматрао да се ПОСЛЕДЊЕ
ЛЕДЕНО ДОБА ЗАВРШИЛО ПРЕ 14.000 година.
Сматра се да је због леда на Земљи, ниво светског океана био нижи за
ВИШЕ ОД 100 м.
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ОСТАЛИ ИЗВОРИ
И
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://www.privreda.gov.rs/
https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/
https://www.srbija.gov.rs/
https://www.mgsi.gov.rs/
https://www.serbia.travel/vidi-srbiju/banje
https://mtt.gov.rs/
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
https://a3.geosrbija.rs/
https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.geosrbija.geosrbija&hl=sr&gl=US
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за МОБИЛНЕ телефоне:
https://www.hidmet.gov.rs/
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
https://geoliss.mre.gov.rs/OGK/RasterSrbija/
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
https://geoliss.mre.gov.rs/
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
https://geoliss.mre.gov.rs/?page=atlas
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
https://geoliss.mre.gov.rs/geolAtlas/pdf/14_metalogenetska.pdf
https://geoliss.mre.gov.rs/geolAtlas/
http://gis.mre.gov.rs/visios/Srbija
Република Србија - Министарство рударства и енергетике
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
https://www.topografskakarta.com/
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
https://www.zzps.rs/wp/
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
На основу члана 42. став 9.
Закона о заштити природе
(„Службени гласник РС”, бр.
36/09, 88/10, 91/10-исправка,
14/16, 95/18-др. закон и 71/21)
Министарство заштите
животне средине обавештава
јавност о поступку покретања
ревизије заштите природног
подручја I (прве) категорије,
Национални парк „Стара
планина”.
ПРАКТИЧНА
ПРИМЕНА
ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за
РАЧУНАРЕ
На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Национални парк „Стара планина”.
https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/inline-
files/Izvod%20iz%20Studije%20za%C5%A1tite%20NP%20Stara%
20planina_lat.pdf
ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ
Корисни линкови за РАЧУНАРЕ
https://www.topirot.com/
Постоји могућност да неки од линкова у презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час
можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ:
ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ.
ПИТАЊА.
ДА ПОНОВИМО.

More Related Content

What's hot

Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaOblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaradmila10
 
кOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska kartaкOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska kartaljubicadj1
 
Kretanje vazduha.pptx
Kretanje vazduha.pptxKretanje vazduha.pptx
Kretanje vazduha.pptxhome
 
Mineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreMineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreprijicsolar
 
Стене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурсиСтене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурсиprijicsolar
 
Геолошки развој земљине коре
Геолошки развој земљине кореГеолошки развој земљине коре
Геолошки развој земљине кореprijicsolar
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenataDragan Antić
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiJovana Veselinović
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineprijicsolar
 
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stenePostanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, steneljubicadj1
 
Jezera evrope
Jezera evrope Jezera evrope
Jezera evrope lucidobg
 
Географска средина и људске делатности
Географска средина и људске делатностиГеографска средина и људске делатности
Географска средина и људске делатностиTanja Milanović
 
Ротација и револуција
Ротација и револуцијаРотација и револуција
Ротација и револуцијаТихи Тихи
 
Oblik i veličina zemlje
Oblik i veličina zemljeOblik i veličina zemlje
Oblik i veličina zemljeradmila10
 
Dimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDragan Antić
 
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.pptGeo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.pptTeacherDN
 

What's hot (20)

Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaOblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
кOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska kartaкOntrolni geografska karta
кOntrolni geografska karta
 
Kretanje vazduha.pptx
Kretanje vazduha.pptxKretanje vazduha.pptx
Kretanje vazduha.pptx
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Mineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreMineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine kore
 
Стене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурсиСтене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурси
 
Геолошки развој земљине коре
Геолошки развој земљине кореГеолошки развој земљине коре
Геолошки развој земљине коре
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobine
 
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stenePostanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stene
 
Jezera evrope
Jezera evrope Jezera evrope
Jezera evrope
 
Географска средина и људске делатности
Географска средина и људске делатностиГеографска средина и људске делатности
Географска средина и људске делатности
 
Ротација и револуција
Ротација и револуцијаРотација и револуција
Ротација и револуција
 
Klima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja GagićKlima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja Gagić
 
Oblik i veličina zemlje
Oblik i veličina zemljeOblik i veličina zemlje
Oblik i veličina zemlje
 
Lednička erozija
Lednička erozijaLednička erozija
Lednička erozija
 
Dimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik Zemlje
 
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.pptGeo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
 

More from TeacherDN

EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptxEG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptxTeacherDN
 
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...TeacherDN
 
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...TeacherDN
 
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...TeacherDN
 
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.pptGeo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.pptTeacherDN
 
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptxTeacherDN
 
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docxTeacherDN
 
EG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptEG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptTeacherDN
 
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...TeacherDN
 
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptxEG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptxTeacherDN
 
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptxEG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptxTeacherDN
 
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...TeacherDN
 
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptxEG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptxTeacherDN
 
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...TeacherDN
 
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptxEG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptxTeacherDN
 
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.pptEG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.pptTeacherDN
 
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u SrbijiEG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u SrbijiTeacherDN
 
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...TeacherDN
 
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.TeacherDN
 
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiEG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiTeacherDN
 

More from TeacherDN (20)

EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptxEG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
 
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
 
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
 
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
 
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.pptGeo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
 
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
 
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
 
EG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptEG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.ppt
 
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
 
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptxEG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
 
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptxEG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
 
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
 
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptxEG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
 
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
 
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptxEG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
 
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.pptEG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
 
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u SrbijiEG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
 
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
 
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
 
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiEG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
 

Geo-33-26-30-Evolucija geografskog omotaca.ppt

  • 2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. ОБАВЕШТЕЊЕ:
  • 3. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА На основу: ЛИТОЛОШКОГ САСТАВА, и карактеристичне ФЛОРЕ и ФАУНЕ настанак Земље је процењена на 4,5 милијарде година и подељена је на ТРИ ЕОНА: 1)АРХАИК 2)ПРОТЕРОЗОИК 3)ФАНЕРОЗОИК
  • 4. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА ЕОНИ: 1)А Р Х А И К 2)П Р О Т Е Р О З О И К 3)Ф А Н Е Р О З О И К ЕОНИ су подељени на ЕРЕ: 1)СТАРИ ЖИВОТ ( ПРЕКАМБРИЈА и ПАЛЕОЗОИК ) 2)СРЕДЊИ ЖИВОТ ( МЕЗОЗОИК ) 3)НОВИ ЖИВОТ ( КЕНОЗОИК ) ЕРЕ се деле на ПЕРИОДЕ, а оне на ЕПОХЕ.
  • 5. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА ПРЕКАМБРИЈА је најстарија ера у историји Земље која је трајала око 3,9 милијарде година. Стене које су настале у овом периоду су доживеле дуготрајне промене (метаморфисане), због чега се недовољно зна о биљном и животињском свету из тог периода. Сматра се да је органски свет настао пре око 3,5 милијарде година и да су то биле: АЛГЕ и БАКТЕРИЈЕ, сачуване као “хемијски фосили”, као органски молекули распршени у стенама.
  • 6. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА ПАЛОЗОЈСКА ера је почела пре 570 милиона година и подељена је на 6 периода: 1)СТАРИЈИ ПАЛЕОЗОИК -КАМБРИЈА, -ОРДОВИК, -СИЛУР, -ДЕВОН) 2)МЛАЂИ ПАЛЕОЗОИК -КАМБОН, -ПЕРМ )
  • 7. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА ПАЛОЗОЈСКА ера је почела пре 570 милиона година и подељена је на 6 периода: 1)СТАРИЈИ ПАЛЕОЗОИК -КАМБРИЈА, -ОРДОВИК, -СИЛУР, -ДЕВОН) су настале: ПРИМИТИВНЕ ВОДЕНЕ БИЉКЕ, које су почеле да се шире и по копну, од којих су најпознатије ПАПРАТЊЕАЧЕ, од којих је дуготрајним процесом настао УГАЉ, појављују се РИБЕ са коштаним скелетом и РИБЕ (са шкргама и плућима), од којих су се развили први ВОДОЗЕМЦИ, а од њих први КИЧМЕЊАЦИ на копну. Средином СТАРИЈЕГ ПАЛЕОЗОИКА: ЈУЖНИ ПОЛ се налазио на територији данашње ЗАПАДНЕ САХАРЕ, због ледничких седимената се сматра да ЛЕДЕНИ ПОКРИВАЧ БИО ДЕБЕО 3 Км на површини од најмање 5 милиона Км².
  • 8. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА ПАЛОЗОЈСКА ера је почела пре 570 милиона година и подељена је на 6 периода: 1)СТАРИЈИ ПАЛЕОЗОИК ( КАМБРИЈА, ОРДОВИК, СИЛУР, ДЕВОН ), 2)МЛАЂИ ПАЛЕОЗОИК -КАМБОН, -ПЕРМ ) За време МЛАЂИ ПАЛЕОЗОИК сви КОНТИНЕНТИ су били СПОЈЕНИ у један огдоман континент ПАНГЕУ, док је остало било под морем ПАНТАЛАСА.
  • 9. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА МЕЗОЗОИК ( “средњи живот” чине три периода: ТРИЈАС, ЈУРА, КРЕДА) на Земљи је почео пре 245 милиона година.
  • 10. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА МЕЗОЗОИК ( “средњи живот” чине три периода: ТРИЈАС, ЈУРА, КРЕДА) на Земљи је почео пре 245 милиона година. На свим континетима КЛИМА је била ТОПЛА (негде влажна а негде сува). Појављују се прве ПТИЦЕ ( АРХЕОПТЕРИКС ), мали СИСАРИ, доминирају џиновски ГМИЗАВЦИ или ДИНОСАУРУСИ: диплодокус, стегосаурус, трицератопс, ихтиосаурус, птеросаурус, ...
  • 11. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА МЕЗОЗОИК ( “средњи живот” чине три периода: ТРИЈАС, ЈУРА, КРЕДА) на Земљи је почео пре 245 милиона година. Почетком МЕЗОЗОИКА почиње снажно набирање Земљине коре и још увек траје, када настају младе веначне планине у: Јужној и Северној Америци, Европи, Азији и СЗ Африци. Крајем МЕЗОЗОИКА дошло је до потпуног нестанка ДИНОСАУРУСА, сматра се да је пре око 65 милиона година у предлу Мексичког залива “ударио” метеор пречника око 10 Км
  • 12. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА КЕНОЗОИК ( “нови живот” чине га два периода: 1) ТЕРЦИЈАР и 2) КВАРТАР и на Земљи је почео пре 65 милиона година.
  • 13. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА У ТЕРЦИЈАРУ је настављена еволуција сисара, који су подељени на: МЕСОЈЕДЕ, БИЉОЈЕДЕ и СВАШТОЈЕДЕ, а временом неки од њих постају великих димензија: коњи, слонови и китови. У овом периоду настају лежишта ЛИГНИТА и МРКОГ угља, а у фосиној смоли четинара, од којих је настао ћилибар, очувани су инсекти, семенке дрвећа и лишћа. Клима је постала ХЛАДНИЈА и СУВЉА у односу на МЕЗОЗОИК, а види се у наталоженим седиментима.
  • 14. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА КВАРТАР је НАЈМЛЂИ ПЕРИОДУ у процесу настанка Земље и подељен на два епохе: ПЛЕИСТОЦЕН и ХОЛОЦЕН. ПЛЕИСТОЦЕН се одликовао: НАИЗМЕНИЧНИМ смењивањем ТОПЛИЈИХ и ХЛАДНИЈИХ климатских фаза. ХЛАДНЕ фазе се називају ГЛАЦИЈАЛИ, а између њих су се јављали ИНТЕРГЛАЦИЈАЛИ. У Европи је било изражено 6 јаких захлађења, због чега је дебљина леда на неким деловима Европе била и већа од 2 км. Српски научник Милутин Миланковић је сматрао да се ПОСЛЕДЊЕ ЛЕДЕНО ДОБА ЗАВРШИЛО ПРЕ 14.000 година. Сматра се да је због леда на Земљи, ниво светског океана био нижи за ВИШЕ ОД 100 м.
  • 15. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. ОБАВЕШТЕЊЕ:
  • 16. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. ОСТАЛИ ИЗВОРИ И КОРИСНИ ЛИНКОВИ
  • 17. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. КОРИСНИ ЛИНКОВИ https://www.privreda.gov.rs/ https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/ https://www.srbija.gov.rs/ https://www.mgsi.gov.rs/ https://www.serbia.travel/vidi-srbiju/banje https://mtt.gov.rs/
  • 18. ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ Корисни линкови за РАЧУНАРЕ https://a3.geosrbija.rs/
  • 23. https://geoliss.mre.gov.rs/?page=atlas Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
  • 24. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. https://geoliss.mre.gov.rs/geolAtlas/pdf/14_metalogenetska.pdf https://geoliss.mre.gov.rs/geolAtlas/
  • 25. http://gis.mre.gov.rs/visios/Srbija Република Србија - Министарство рударства и енергетике Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
  • 28. На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Национални парк „Стара планина”.
  • 29. ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ Корисни линкови за РАЧУНАРЕ На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Национални парк „Стара планина”. https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/inline- files/Izvod%20iz%20Studije%20za%C5%A1tite%20NP%20Stara% 20planina_lat.pdf
  • 30. ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ГЕОГРАФИЈЕ Корисни линкови за РАЧУНАРЕ https://www.topirot.com/
  • 31. Постоји могућност да неки од линкова у презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час можете учинити бољим и интересантнијим за присутне: - кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних, - кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...), - организацију угледних или иновативних часова, - позивом експерата, - ... ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ:
  • 32. ХВАЛА НА ПАЖЊИ ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ. ПИТАЊА. ДА ПОНОВИМО.