2. Ugljeni hidrati
2
Sadrzaj
1.Uvod...............................................................................................................................................3
1. Monosaharidi..............................................................................................................................4
1.1. Aldoze.................................................................................................................................5
2.2 Ketoze......................................................................................................................................7
1.2. Poluacetalni oblici monosaharida..........................................................................................8
1.3. Fizicke osobine monosaharida............................................................................................11
2.6. Hemijske odobine monosaharida .............................................................................................12
2.6.1. Oksidacija ..................................................................................................................12
2.5.2. Redukcija.........................................................................................................................15
2.5.3. Esterifikacija....................................................................................................................16
2.5.4. Reakcija sa jakim mineralnim kiselinama ...........................................................................17
2.5.5. Reakcija u razblazenim alkaljima.......................................................................................18
2.6. Amino-seceri..........................................................................................................................19
2.6. Secerni estri...........................................................................................................................19
2.8. Deoksi seceri..........................................................................................................................20
2.9. Glikozidna veza......................................................................................................................20
2. OLIGOSAHARIDI ........................................................................................................................21
3. POLISAHARIDI ...........................................................................................................................24
4. ZAKLJUCAK................................................................................................................................28
3. Ugljeni hidrati
3
1.Uvod
Ugljeni hidrati su velika klasa prirodnih organskih jedinjenja koji pored
proteina,nukleinskih kiselina i lipida čine grupu primarnih biomolekula.Po hemijskoj
strukturi,ugljeni hidrati su polioksialdehidi ili polioksiketoni ili takvi polimeri čijom se
hidrolizom dobijaju ova jedinjenja.
Ime UGLJENI HIDRATI potiče otuda što većina ovih jedinjenja proste strukture ima
bruto formulu Cn(H2O)n pa se u prvo vreme smatralo da su to jedinjenja ugljenika i
vode.Kasnije je utvrđeno da ugljeni hidrati nemaju ovu bruto formulu i da se ne sastoje samo iz
ugljenika i vode.
Najviše ugljenika u živoj prirodi vezano je u obliku ugljenih hidrata.U biljkama, koje
su uglavnom nosioci fotosinteze,nalazi se i do 90% ugljenih hidrata u obliku celuloze
ili skroba.Životinje,unose ova jedinjenja hranom,a zatim ih pogodnim enzimskim
mehanizmima transformišu u neophodne sastojke za egzistenciju ćelije.Prosti šećeri
su osnovno energetsko „gorivo“ ćelije.
Pojedini predstavnici ugljenih hidrata,kao na primer tršćani šećer,bili su poznati još
u staroj Kini,Indiji i Egiptu.Danas se smatra da je saharoza prvo organsko jedinjenje
izolovano u čistom stanju.Osnove hemije šećera položili su Kiliani i Fischer krajem
prošlog veka.
Prema složenosti, odnosno na osnovu broja osnovnih jedinica,ugljeni hidrati se
mogu podjeliti na monosaharide, oligosaharide i polisaharide.
4. Ugljeni hidrati
4
1. Monosaharidi
Monosaharidi (grc. mono = jedan) su jednostavni seceri. Ne mogu se hidrolizom razloziti na prostija
jedinjenja.
Opšta formula (CH2O)n gde je n = 3 – 7
Podela
Prema broju ugljenikovih atoma dele se na:
Trioze
Tetroze
Pentoze
Heksoze
Prema funkcionalnim grupama dele se na:
Aldoze (prisutna aldehidna grupa)
Ketoze (prisutna keto grupa)
5. Ugljeni hidrati
5
1.1. Aldoze
Trioze
Najniža aldoza je gliceraldehid.On se u prirodi javlja u obliku dva enantiomera, a to
su D- i L- gliceraldehid.
Ovi enantiomeri služe za određivanje tzv. Apsolutne konfiguracije kod jedinjenja koja
sadrže hiralni centar.Među njima su i monosaharidi.Naime, svi monosaharidi, sem
dihidroksiacetona (ketotrioze), sadrže barem jedan hiralni ugljenikov atom, te se
mogu javiti u svom D- i L- obliku.Pri tome se za odredjivanje apsolutne konfiguracije
posmatra prostorni raspored, odnosno, orijentacija hidroksilne grupe na
asimetričnom C-atomu koji je najudaljeniji od karbonilne funkcije.
D-eritroza je aldotetroza koja nastaje u procesu fotosinteze i predstavlja polazno
jedinjenje za biosintezu aromatičnih aminokiselina
6. Ugljeni hidrati
6
Pentoze
Najznačajnije aldopentoze su D-riboza, koja ulazi u sastav ribonukleinskih kiselina,kao i
D-arabinoza i D-ksiloza, koje predstavljaju osnovne monosaharidne jedinice biljnih polisaharida.
Heksoze
Najrasprostanjenije aldoheksoze, a ujedno I najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi je D-
glukoza. Ona se jos naziva I dekstroza ili grozdjani secer. Kao slobodna se nalazi u vocu I krvi
kicmenjaka, a kao vezana u oligo- I polisaharidima.
7. Ugljeni hidrati
7
Druga važnaaldoheksoza je D-galaktoza koja se u prirodi ne nalazi slobodna već u disaharidu
laktozi.D-galaktoza se od D-glukoze razlikuje samo po konfiguraciji na četvrtom C-
atomu.S druge strane, D-manoza, koja ulazi u sastav veoma rasprostranjenih biljnih
polisaharida, od glukoze se razlikuje samo po konfiguraciji na drugom C-
atomu.Monosaharidi koji se u svojoj strukturi razlikuju po konfiguraciji samo na
jednom C-atomu (isključujući hiralni C-atom koji određuje apsolutnu konfiguraciju)
nazivaju se epimerni šećeri.Prema tome D-galaktoza je 4-epimer D-glukoze, a
D.manoza je 2-epimer D-glukoze
2.2 Ketoze
Najniža ketoza je dehidroksiaceton, koji se javlja kao intermedijer u metabolizmu
ugljenih hidrata.Biološki najznačajnije heksoze su D-ribuloza, D-ksiluoza i D-
fruktoza, D-psikoza, D-sorboza, D-tagatoza.
D-fruktoza se naziva jos I levuloza. Nalazi se slobodna u vocu I medu, a ulazi u sastav disaharida
saharoze.
8. Ugljeni hidrati
8
1.2. Poluacetalni oblici monosaharida
Monosaharidi sadrže karbonilnu (aldehidnu ili keto) grupu i hidroksilnu grupuna dovoljno
velikoj udaljenosti, molekul se može prostorno saviti tako da naspramkarbonilne grupe dođe
hidroksilna grupa i dolazi do njihove međusobne intramolekulske reakcije pri čemu
nastaju ciklični poluacetalni (hemiacetali) ili ciklični poluketali (hemiketali).
Aldo(keto)pentoze i aldo(keto)heksoze se javljaju u obliku
petočlanih i šestočlanih cikličnih poluacetala(ketala), koji su slični prstenu furana i
pirana, pa se nazivaju furanoznim (petočlanim) i piranoznim (šestočlanim) cikličnim
poluacetalima(ketalima), (slike 4 i 5) U vodenom rastvoru aciklični oblici praktično i
ne postoje, oni se javljaju samo kao intermedijeri pri uspostavljanju ravnotežne
smeše cikličnih oblika. Prilikom ovih intramolekulskih reakcija stvara se novi hiralni centar na
asimetričnom C-atomu (C1) tako da postoje dve mogućnosti za orijentaciju
nastale poluacetalne hidroksilne grupe. Na osnovu anomernog C-atoma razlikuju se
dva anomerna oblika: α-anomer poluacetalna OH grupa je orijentisana ispod ravni
prstena, i β-anomer poluacetalna OH grupa je orijentisana iznad ravni prstena.
Anomerni šećeri su poluacetalni oblici monosaharida koji se razlikuju jedino po
konfiguraciji hemiacetalne (hemiketalne) grupe na C-atomu. U rastvorima aldoze
dominantniji je udio piranoznih oblika zbog veće stabilnosti šestočlanog prstena.
U vodenim rastvorima monosaharida postoji ravnoteža između četiri
poluacetalna oblika monosaharida i acikličnog molekula kao inetrmedijera pri
prelasku iz furanoznog u piranozni oblik. Kristalizacijom glukoze iz različitih
rastvarača dobijaju se dva oblika D-glukoze koji se razlikuju po tačkama topljenja i po
uglu rotacije i to su: α,D-glukoza čiji je ugao rotacije +112,2
0i β,D-glukoza čiji je ugao rotacije +18,70. Kada se bilo koji od ovih anomera rastvori u vodi na
200C specifičan ugao rotacije se mijenja i postiže se ekvilibrijum na +52,70. Tada se u rastvoru
nalazi 63,6 % β,D-glukoze i 36,4 % α,D-glukoze. Pretvaranje jednog anomernog oblika u
drugi sve dok se ne postigne ravnoteža naziva se mutarotacija. Ovo pretvaranje iz
jednog oblika u drugi se ubrzava dodavanjem kiseline ili baze.
Hejvortovim perspektivnim formulama se prikazuju ciklične strukture
poluacetala i u njima se naznačava samo orijentacija OH grupe. Fišerove i
Hejvortove formule prikazuju piranozne oblike planskim sistemima, a oni se u
stvarnosti javljaju u dva konformaciona oblika: “stolica” i “lađa”
11. Ugljeni hidrati
11
1.3. Fizicke osobine monosaharida
Prosti monosaharidi su obično čvrste, bezbojne kristalne supstance, slatkog ukusa,
međutim poznati su neki monosaharidi u obliku viskoznih sirupa i kod njih je teško
izazvati kristalizaciju. Monosaharidi se rastvaraju u vodi, teže u alkoholu, a ne
rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaračima kao što su etar, hloroform i
benzol. Stabilniji su u blago kiselim uslovima, zagrevanjem se tope i kristališu. Svi
monosaharidi, osim dihidroksiacetona, su optički aktivna jedinjenja i imaju određenu
vrijednost specifičnog ugla rotacije. Ova fizička veličina se koristi za kontrolu i
određivanje čistoće monosaharida. Broj optički aktivnih izomera se određuje po
formuli 2n. U formuli se koristi 2 jer svaki monosaharid ima dva stereoizomera, a n
označava broj asimetričnih C-atoma u lancu monosaharida .
12. Ugljeni hidrati
12
2.6. Hemijske odobine monosaharida
2.6.1. Oksidacija
Aldoze
1) Pri reakciji sa blagim oksidacionim sredstvima dolazi do oksidacije aldehidne grupe u
karbonilnu grupu pri čemu nastaju monokarbonske polihidroksilne kiseline tj. aldonske
kiseline . Ime dobijaju tako što se na ime aldoze koja se oksiduje doda sufiks -onska
kiselina.
2) U vodenom rastvoru aldonske kiseline se javljaju u laktonskom obliku.
Sinteza D-glukonolaktona
13. Ugljeni hidrati
13
Ako se na aldoze deluje jakim oksidacionom sredstvima vrši se oksidacija primarne hidroksilne
grupe i nastaju uronske kiseline. Ova jedinjenja imaju važnu ulogu u izgradnji nekih polisaharida
(hijaluronske kiseline) i u detoksifikaciji organizma.
Oksidacija primarne alkoholne grupe D-glukoze
3) Oksidacijom i aldehidne i primarne alkoholne grupe aldoza nastaju aldarne kiseline
Oksidacija aldehidne i primarne alkoholne grupe D-glukoze
4) Sve aldoze su redukujući šećeri, jer prilikom oksidacije sa Tolensovim i Felingovim
reagensom redukuju Tolensov reagens do Ag0, a Felingov reagens do Cu2
+1O
14. Ugljeni hidrati
14
D- glukoza D-glukonska kiselina
Tolensova reakcija
Felingova reakcija
Ketoze
Redukujuća svojstva pokazuju samo u baznoj sredini, jer se pri tome prevode u aldoze.
15. Ugljeni hidrati
15
Oksidacija D-fruktoze
2.5.2. Redukcija
Redukcijom aldoza se dobijaju polihidroksilni (šećerni) alkoholi poznati kao alditoli, a
redukcijom ketoza se dobijaju 2 epimer alditoli.
16. Ugljeni hidrati
16
2.5.3. Esterifikacija
Hidroksidne grupe monosaharida se mogu esterifikovati i tom prilikom se dobijaju šećerni estri.
Najznačajniji su estri fosforne i sumporne kiseline.
Esterifikacija aldoze
17. Ugljeni hidrati
17
Esterifikacija ketoze
2.5.4. Reakcijasajakimmineralnimkiselinama
Ako se na monosaharide deluje jakim koncentrovanim mineralnim kiselinama izdvaja se voda tj.
dolazi do dehidratacije monosaharida i dobija se furfural ili derivat furfurala.
Sinteza furfurala
19. Ugljeni hidrati
19
2.6. Amino-seceri
Nastaju zamenom jedne hidroksilne grupe monosaharida (najčešće na 2 C-atomu) amino-
grupom. Najznačajniji su D-glukozamin D-galaktozamin, D-manozamin i njihovi N-acetil
derivati.
2.6. Secerni estri
20. Ugljeni hidrati
20
2.8. Deoksi seceri
To su monosaharidi kod kojih su jedna ili više hidroksilnih grupa zamenjene vodonikom. Deoksi
šećeri mogu nastati iz aldoza ili ketoza, ali su rasprostranjenije deoksi aldoze. Najznačajniji
deoki šećeri su deoki-D-riboza, D-digitoksoza, D-halkoza.
Deoksi šećer
2.9. Glikozidna veza
Reakcijom poluacetalnih oblika monosaharida sa alkoholima nastaju glikozidi. U reakciju
stupaju poluacetalna OH grupa i hidroksilna grupa alkohola i nastaju dva acetala α i β glikozidi
uz izdvajanje molekula vode vezana O-glikozidnom vezom .
21. Ugljeni hidrati
21
Građenje glikozida
2. OLIGOSAHARIDI
Među oligosaharidima najrasprostranjeniji su disaharidi, od kojih su od biološkog značaja svega:
maltoza, laktoza i saharoza.
Maltoza i laktoza pripadaju grupi redukujućih šećera jer je poluacetalna hidroksilna grupa
druge monosaharidne komponente slobodna i može da redukuje jone metala.
1) Maltoza nastaje pri enzimskoj hidrolizi skroba i u većim količinama se može naći u
sladu(proklijalom ječmu) i sladnom ekstraktu.Sastavljena je od dve glukozne jedinice koje
su međusobno povezane glikozidnom vezom, nastale reakcijom α-anomerne hidroksilne
grupe (C-1 atomu) prvog molekula D-glukoze sa hidroksilnom grupom na C-4 atomu
drugog molekula.
22. Ugljeni hidrati
22
Dobijanje maltoze
Na ovaj način ostvarena veza između dve monosaharidne jedinice se naziva α (1→4) glikozidna
veza ili naziva α (1→4) glikozidni most.
2) Laktoza ili mlečni šećer se nalazi u mleku sisara, u količini od 5 do 8 % u humanom,
odnosno 4 do 6% u kravljem mleku.Nastaje na taj način što β-anomerna hidroksilna grupa
D-galaktoze reaguje sa hidroksilnom grupom na C-4 atomu D-glukoze.Ova glikozidna veza
se naziva β (1→4) glikozidni most.
3) Saharoza predstavlja konzumni šećer i naziva se još tršćani šećer.Saharoza nastaje
reakcijom jednog molekula α-D-glukopiranoze i jednog molekula β-D-fruktofuranoze.Ove
dvije monosaharidne jedinke su povezane preko poluacetalnih hidroksilnih grupa pa se,
strogo posmatrano, ne bi moglo govoriti o glikozidnoj vezi.Ovaj tip veze se označava kao
trehalozna veza, jer je prvi put uočena kod disaharida trehaloze.
23. Ugljeni hidrati
23
Pošto obe poluacetalne hidroksilne grupe monosaharidnih jedinica učestvuju u građenju
hemijske veze,saharoza spada u neredukujuće šećere.Pod dejstvom kiselina ili enzima,
saharoza hidrolizuje dajući ekvimolsku smješu glukoze i fruktoze, koja se često naziva invertni
šećer.
Saharoza se industrijski dobija iz šećerne repe (sadrži 12 do 20% saharoze) ili šećerne trske
(sadrži oko 12% saharoze).Proizvodnja saharoze obuhvata dvije faze: dobijanje sirove saharoze i
prečišćavanje sirove saharoze.
Prva faza se sastoji od nekoliko uzastopnih etapa:
a)dobijanje šećernog soka
b)udaljavanje proteina i drugih kolodnih primjesa iz soka
c)otparavanje viška vode
d)kristalizacija saharoze
e)odvajanje kristala od sirupa
Druga faza predstavlja prečišćavanje i započinje kada se sirova saharoza rastvori u maloj količini
vode.Nakon toga se ponovo dodaje krečno mleko i sumpor dioksid.Na kraju se dodaju i sredstva
za obezbojavanje.
24. Ugljeni hidrati
24
4) Trehaloza
3. POLISAHARIDI
Polisaharidi su makromolekuli nastali vezivanjem velikog broja monosaharidnih jedinki
glikozidnim vezama.Prema sastavu se dijele na homopolisaharide, koji su izgrađeni od jedne
vrste monosaharidnih jedinki, i heteropolisaharide, koji sadrže dve ili više vrsta
monosaharidnih jedinki.Pored toga,polisaharidi se prema svojoj biološkoj funkciji mogu
podijeliti na rezervne i strukturne polisaharide.
Rezervni polisaharidi
Rezervni polisaharidi predstavljaju makromolekule u kojima se čuva hemijska energija potrebna
živim organizmima.U određenim momentima se iz ovih jedinjenja odvajaju monosaharidne
jedinke i njihovom degradacijom obezbjeđuje energija potrebna za normalno funkcionisanje
organizma.Najrasprostranjeniji rezervni polisaharidi su skrob i glikogen.
Skrob je široko rasprostranjeni biljni polisaharid a služi kao energetska rezerva biljkama i kao
hrana životinjama.Najvećim dijelom se nalazi u sjemenu i plodovima biljaka i omogućuje
klijanje i razvoj embriona.Glavni izvori skroba za ishranu ljudi i životinja su
pšenica,krompir,pirinač i kukuruz.Prirodni skrob se sastoji iz dve komponente: amiloze i
25. Ugljeni hidrati
25
amilopektina.Osnovna monosaharidna jedinica obje ove komponente je α-D-glukoza.Prema
tome, skrob je homopolisaharid.
Amiloza je linearan molekul sastavljen od 200 do 300 glukoznih jedinica međusobno
povezanih α (1→4) glikozidnom vezom.Kada se amiloza suspenduje u vodi, molekul se uvija u
spiralu, pri čemu u svaki navoj ulazi šest glukoznih ostataka.U nastale navoje spirale mogu da se
ugrade molekuli joda, gradeći tzv. Inkluziono jedinjenje, koje je intezivno plave boje.
Isecak iz strukture amiloze
Amilopektin ima račvastu strukturu.Naime kod ovog makromolekula za osnovni lanac,koji je
izgrađen od α (1→4) glikozidnom vezom povezanih glukoznih ostataka,vezani su bočni
nizovi.Bočni nizovi takođe predstavljaju polimere u kojima su glukozne jedinice povezane α
(1→4) glikozidnom vezom, a vezani su za osnovni niz α (1→6) glikozidnom
vezom.Amilopektin ne gradi spiralne strukture u vodi i sa jodom ne daje plavu boju.
Isečak iz strukture amilopektina
Skrob se može hidrolizovati dejstvom kiselina ili enzima.Pri tome se, zavisno od stepena
hidrolize i primijenjenog katalizatora, mogu dobiti dekstrini, maltoza i glukoza.
Glikogen je rezervni polisaharid životinja.Takođe je homopolisaharid,sastavljen od velikog
broja ostataka α-D-glukoze.Po svojoj strukturi je sličan amilopektinu,samo što je
razgranatiji.Glikogen se nalazi u jetri i u skeletnim mišićima.
26. Ugljeni hidrati
26
Strukturni polisaharidi
Strukturni polisaharidi učestvuju u izgradnji ćelijskih struktura.Među njima je
najrasprostranjenija celuloza.
Celuloza je homopolisaharid.Sastavljena je iz velikog broja (300-15000) glukoznih ostataka
međusobno povezanih β(1→4) glikozidnim vezama.Molekuli celuloze su linearni.Celuloza je
nerastvorna u vodi i u organskim rastvaračima,slabo je reaktivna i ima veliku mehaničku
otpornost.Za čovekov organizam nije hranjiva jer ljudi ne poseduju enzime koji bi je mogli
razložiti do glukoze.
Isečak iz strukture celuloze
Celuloza je glavni sastojak ćelijskih zidova kod biljaka.Drvo sadrži 50% celuloze, dok je
pamuk skoro čista celuloza .
Dobijanje celuloze
Celuloza se u industrijskim razmjerama dobija iz različitih sirovina biljnog porjekla. Najčešće se
dobija iz drveta, kako četinarskog (bor, jela, smreka), tako i listopadnog (bukva, topola, javor,
breza). U novije vrijeme se kao izvor celuloze koriste i jednogodišnje biljke, kao što su trava,
slama i trska. Proizvodnja celuloze obuhvata mehanički i hemijski tretman sirovine. Pod
mehaničkim tretmanom se podrazumjeva usitnjavanje drveta ili drugih sirovina, što se potiže
korišćenjem specijalnih uređaja.
Pri hemijskom tretmanu usitnjene sirovine dolazi do razlaganja i pastvaranja lignina,
hemiceluloze i ostalih pratećih materija, a kao nerastvorena zaostaje celuloza različitog stepena
čistoće. Lignin je rastvoran u toplim rastvorima alkalnih hidroksida i u kokiselom rastvoru
alkalnih i zemnoalkalnih bisulfita, dok se hemiceluloza rastvara u razblaženim kiselinama i
alkalijama na sobnoj temperaturi. Zavisno od vrste sirovine i željenog kvaliteta celuloze, u
industriji se primjenjuju dva postupka: alkalni (sulfatni) i kiseli (bisulfatni) postupak.
27. Ugljeni hidrati
27
Kod alkalnog (sulfatnog) postupka dobija se jaca celuloza koja sluzi za proizvodnju jakih i
čvrstih vrsta hartije. Prednost ovog postupka je u tome sto se moze obrađivati drvo bez obzira na
sadržaj smole (cak i borovina koja je izuzetno bogata smolama), zatim drvo koje nije potpuno
oljušteno, otpaci iz strugara, slama, i druge jednogodisnje biljke. Sirovina se najprije isječe na
sitnije komade (do 4 cm duzine i 1 cm debljine), a zatim se kuva pod pritiskom (u autoklavu) sa
rastvorom koji sadrži natrijum-hidroksid, natrijum-sulfid, natrijum-karbonat i natrijum-sulfat. Pri
tome se lignin i hemiceluloza razlažu i rastvaraju, a zaostala celuloza odvaja od tečnosti, ispira i
bijeli. Za beljenje celuloze može se upotrebiti natrijum-bisulfat, natrijum-ditionit (Na2S2O4) ili
vodonik-peroksid.
Kiseli (bisulfitni) postupak se primjenjuje za dobijanje celuloze iz četinara sa manjim sadrzajem
smole (smreka i jela), kao i listopadnog drveća. Za hemijski tretman se najčešće koriste kiseli
rastvor kalcijum-bisulfita (mada se može primjeniti i magnezijum-, natrijum- ili amonijum-
bisulfit), koji sadrzi višak sumporaste kiseline. Ovaj rastvor se priprema tako da se u vodenu
suspenziju kreča uvodi sumpor-dioksid. Isjeckano drvo se kuva u autoklavu na 120-150 °C, sa
pomenutim kiselim rastvorom. Pri tome hemiceluloza u potpunosti hidrolizuje do pentoza, a
lignin se sulfonuje i hidrolitički razlaže do vodorastvornih soli lignin-sulfonske kiseline. Zaostala
celuloza se od tečnosti (tzv. sulfitni lug) odvoji cijeđenje, ispira se, po potrebi bijeli i suši.
Sulfitni lug sadrži 2 do 4% šećera i može se, nakon neutralizacije, upotrijebiti kao podloga za
dobijanje stočnog kvasca ili kao sirovina za proizvodnju alkohola.
28. Ugljeni hidrati
28
4. ZAKLJUCAK
Naziv ugljeni hidrati potiče od nekadašnje pretpostavkeda su sastavljeni do ugljenika i vode.
Nekadašnja definicija sada je značajno proširena, jer tom skupu pripada i niz jedinjenja svrstanih
u sledeće podgrupe:šećerni alkoholi,aminošećeri,anhidrošećeri Ideoksišećeri.Za naš su
organizam ugljeni hidrati isto što i gorivo za vozila. To znači da su te materije potrebne kako bi
se uopšte mogao odvijati metabolizam.
Ugljeni hidrati su od svih prehrambenih sastojaka koje svakodnevno unosimo u organizam
najznačajniji izvor energije. Ugljeni hidrati čine 55-60% ukupne energije unesene tokom dana
hranom. Jedan gram ugljenih hidrata razgradnjom daje oko 4kCal, poput belančevina, a 1g masti
daje oko 9kCal, skoro dvaput više od ugljenih hidrata i belančevina.Ugljeni hidrati ili šećeri su
vrlo raznolika grupa jedinjenja, koji se nalaze u našem organizmu, a budući da čine i sastavne
delove životinjskih i biljnih vrsta dobijamo ih u velikoj meri hranom. Dele se na jednostavne
šećere ili monosaharide, oligosaharide i složene šećere ili polisaharide.
Literatura:
1. Milijana Petrović i Smiljana Velimirović-Udžbenik iz hemije za 4. Razred gimnazije i
prirodno-matematičkog i opšteg smjera
3. Internet (www.sr.wikipedia.org , www.znanje.org)
