1. Свијет послије другог свјетског
рата
Предмет: Историја
Наставник: Бранка Штрбац
Ученик: Нео Јаворац
Час бр. 68
2. Организација уједињених нација
• Стварањем Организације уједињених нација након Другог
свјетског рата настојало се очувати трајни мир у свијету.
• Организација Уједињених нација – насљедница Друштва
народа.
• Tемељи ОУН налазе се у Атлантској повељи (1941), коју су
потписале САД и Велика Британија
Састанак Рузвелта и Черчила на
броду „Prince of Wales“ прије
потписивања Атлантске повеље
3. Организација уједињених нација
• Организација уједињених нација основана је на
конференцији у Сан Франциску, 26. јуна 1945. године
4. L,l• Оснивачка повеља ступила је на снагу 24. октобра 1945.
година
• Тај дан се обиљежава као Дан ОУН
Ознака конференције у Сан
Франциску, прототип данашњег
лого-а Уједињених нација
- Уједињене нације имају задатак да чувају мир и безбједност у
свијету.
- Да развију сарадњу међу државама у свим пољима људске
дјелатности.
6. Слабости ОУН
• Пет великих земаља у Савјету безбједности (САД, Русија,
Енглеска, Француска и Кина) присвојиле су себи право
вета
• Право вета – могућност оспоравања сваке одлука која
некој од њих не одговара.
Због тога су деценијама присутна жаришта сукоба у свијету
7. Деколонизација
• Деколонизација – једно од најважнијих обиљежја
послијератног свијета
• Процес деколонизације почео је одмах након рата у Азији,
затим у Африци
Африка Азија
8. Деколонизација
• 1960. ОУН је донијела декларацију о давању независноти
колонијалним земљама.
• У УН примљено 16 афричких земаља
- Индија (највећа британска колонија) међу првима је добила
независност (1947)
Индија, 15. август 1947.
9. ф
Mахатма Ганди (1869-1948), вођа Индије, на насиља
колонијалних власти није узвраћао насиљем,
него мирним бојкотом
10. Хладни рат и стварање блокова
• Мировна конференција у Паризу 1945. године –
расправљало се о границама, ратној штети, ратним
злочинцима, сарадницима окупатора, грађанским правима
и слободама
11. Хладни рат и стварање блокова
• 1947. г. - Побједничке силе су потписале прве мировне уговоре .
• Капиталистичким земљама није одговарало ширење социјализма.
• Затегнутост у односима међу великим силама побједницама назива се
хладни рат
• Са једне стране били су СССР и његови савезници, а са друге стране су
били САД и његови савезници
Подјела Берлина
12. k
Берлински зид – раздвајао је Источни и Западни Берлин
Основни циљ подјеле Берлина био је да се
трајно искоријени њемачки нацизам.
13. Хладни рат и стварање блокова
• Хладни рат се организовао у два блока:
1. 1949.г. - НАТО пакт – САД и земље Западне Европе
2. 1955.г. - Варшавски пакт – СССР и земље Источне Европе
14. Хладни рат и стварање блокова
• Основно обиљежје хладног рата била је трка у
наоружању
• Рат је донио знатне напретке у развоју културе,
спорта, науке и технологије
15. Свемирска трка
• Свемирска трка била је важан дио технолошког и културног ривалства
између Совјетског савеза и САД током хладног рата.
• Укључивала је паралелне напоре обје земље да истраже свемир
вјештачким сателитима
• 1957. Совјетски савез лансирао је први вјештачли сателит „Спутњик“ у
Земљину орбиту
Нил Армстронг, командант мисије
Apollo11, први је човјек који је
слетио на мјесец. (21. јул 1969.)
Постоје многе теорије завјере да је све снимљено у студију, као
би САД стекла предност у свемирској трци.
16. Локални ратови и политичке кризе
• Најопаснији локални сукоби након Другог свјетског рата
били су:
Корејски рат, подјела Њемачке, ратови између Израела и
арапских земаља, Кубанска криза, рат у Вијетнаму и
грађански рат у Кини.
Кубански револуционари, под вођством Фидела
Кастра, 1959. преузели су власт у Куби.
17. • Џон Кенеди је одлучио да свргне Кастра са власти,
јер није могао да прихвати постојање
коминистичке власти на америчком континенту.
- Свијет је 1962. г. био на ивици нуклеарног рата
Кенеди Кастро Хрушчов
18. • Трка у наоружању трајала је до почетка 70-их година, када
је амерички предсједник Никсон започео политику детанта
(попуштања напетости)
19. Крај хладног рата
• Опште сиромаштво и економска криза довели су
до пропадања социјалистичког система
• Промјена друштвеног система мирним путем
изведена је у Чехословачкој, Бугарској и
Мађарској
- 1989. рушење Берлинског зида – крај хладног рат
20. Рађање нове Европе
• Слом комунизма у Истичној Европи – отворен пут
ка стварању уједињене Европе
• Некадашња Европска економска заједница 1992.
постала је Европска унија
• Савјет Европе – учвршћивање стабилности у
Европи