1. OZONSKI OMOTAĈ
SMANJENJE
OZONSKOG OMOTAĈA

2. (O3)ONE
 1840. GODINE NEM. HEMIĈAR KRISTIJAN FRIDRIH
SENBAJN
 GRĈKA REĈ οζω (MIRIS), ZBOG KARAKTERISTIĈNOG
MIRISA
 OZON JE GAS BLEDO-PLAVE BOJE, SASTAVLJEN IZ 3
ATOMA KISEONIKA (O3)
 PRIRODNO SE PRAVI U GORNJIM SLOJEVIMA
ATMOSFERE UZ POMOĆ SNAŽNOG UV ZRAĈENJA

3. NASTANAK OZONA

4.  DEO ATMOSFERE U KOJEM SE OKO 90 % OZONA
STVARA NA OVAJ NAĈIN, IZMEĐU 15-TOG I 55-TOG KM
IZNAD ZEMLJINE POVRŠINE NAZIVA SE STRATOSFERA

5.  OZONSKI OMOTAĈ JE SLOJ STRATOSFERE GDE JE
PRISUTAN OZON
 ON JE OD VITALNOG ZNAĈAJA ZA ŽIVOT NA ZEMLJI JER
DELUJE KAO FILTER OD UV ZRAĈENJA

6. 1. UV-A ZRAČENJE - ZRAĈENJE TALASNE DUŽINE
IZNAD 320 nm.
2. UV-B ZRAČENJE - TALASNE DUŽINE 280-320
3. UV-C ZRAČENJE – 200-280 nm

7. ŠTA JE OZONSKA RUPA?
 OZONSKA RUPA JE PODRUĈJE ZNATNOG SMANNJENJA
KONCENTRACIJE OZONA
 PRVI PUT OZONSKA RUPA JE PRIMEĆENA 1985.
GODINE

8.  FREON I HALON ( KOJI SE KORISTE KAO POTISNI GAS I
KAO RASHLADNI MATERIJAL)

9.  U VISOKIM SLOJEVIMA OVI OVA JEDINJENJA
IZAZIVAJU OŠTEĆENJA ODNOSNO UTIĈU NA
RAZLAGANJE NA OBIĈNE MOLEKULE
KISEONIKA O2
 U KOPENHAGENU 1992. GODINE DOPUNA
MONTREALSKOG PROTOKOLA- ZABRANA NA
EMISIJU CFCa, UGLJEN-TETRAHLORIDA,
METIL-HLOROFORMA

10.  OZONSKI OMOTAĈ SE MOŽE OPORAVITI AKO SE
PRESTANE SA UPOTREBOM STVARI KOJE GA
OŠTEĆUJU
 PORED FREONA I HALONA TU SE UBRAJAJU JOŠ;
 UGLJENTETRAHLORID (CCl4)
 METILBROMID
 METIL HLOROFORM
 BROMHLORMETAN

11.  OVE SUPSTANVE IMAJU ŠIROKU PRIMENU
RASHLADNO SREDSTVO U FRIŽIDERIMA I DRUGIM RASHLADNIM
UREĐAJIMA
U TOPLOTNIM PUPMAMA
AEROSOL RASPRŠIVAĈIMA
SREDSTVIMA ZA STVARANJE PENE
SREDSTVIMA ZA ĈIŠĆENJE
APARATIMA ZA GAŠENJE POŽARA

12.  SMANJENJE OZONSKOG OMOTAĈA DOVODI DO
SMANJENJA NJEGOVIH ZAŠTITNIH MOGUĆNOSTI, ŠTO
DOVODI DO POVEĈAVANJA IZLOŽENOSTI UV-B
ZRAĈENJU ŠTO MOŽE IZAZVATI POSLEDICE;
 PO LJUDE ( RAK KOŽE, KATARAKTA OĈIJU, OPEKOTINE
OD SUNCA, STARENJE KOŽE, POGORŠANJE IMUNOG
SISTEMA...)
 PO VODENE EKOSISTEME (OGRANIĈAVANJE
PROIZVODNE FITO I ZOOPLANKTONA I ŠTETA U RANIM
FAZAMA RAZVIĆA RIBA, RAKOVA AMFIBIJA...
 PO KOPNENE BILJKE ( UTIĈE NA RAST BILJAKA )
 PO MATERIJALE UPOTREBLJENE U ZGRADAMA, BOJE,
GUME, DRVO I PLASTIKU...

14. GASOVI STAKLENE
BAŠTE
 VODENA PARA (H2O)
 UGLJEN DIOKSID (CO2)
 METAN (CH4)
 CFC-HCF-PHC (FLUORISANI UGLJOVODONICI)
 AZOTSUBOKSID (NO2)
 SUMPORHEKSAFLUORID (SF6)
 KONCENTACIJA OVIH GASOVA U ATMOSFERI RASTE
USLED ĈOVEKOVOG DELOVANJA

17.  IZRAZ ZA ZAGREVANJE PLANETE ZEMLJE, NASTALO
POREMEĆAJEM ENERGETSKE RAVNOTEŽE
 OVAJ EFEKAT PREDSTALJA REZULTAT POVEĆANJA
KOLIĈINE ZRAĈENJA KOJE ATMOSFERA UPIJA I
POSTAJE TOPLIJA
 ATMOSFERA ODBIJA DEO ENERGIJE ( 37-39% ) KOJU
DIREKTNO DOBIJA OD SUNCA (ALBEDO)
 OSTATAK ZRAĈENJA PADA NA TLO, ZAGREVA GA, ATLO
POTOM EMITUJE IC ZRAKE KOJI SE VRAĆAJU U
SVEMIR

18.  UKOLIKOU ATMOSFERI POSTOJE GASOVI KOJI UPIJAJU
OVO ZRAĈENJE, DOĆI ĆE DO POVEĆAVANJA
TEMPERATURE ATMOSFERE
 EFEKAT NASTAJE NA SLIĈAN NAĈIN KAO U
STAKLENIKU
SUNĈEVI ZRACI PROBIJAJU KROZ
STAKLO I GREJU POD ISPOD
STAKLA
CO2 I OSTALI ŠTETNI TLO POTOM EMITUJE IC
GASOVI FORMIRAJU ZRAĈENJE KOJE NE MOŽE
OMOTAĈ OKO ZEMLJE
KOJI SE PONAŠA KAO PROĆI KROZ STAKLO I
STAKLENI KROV ZADRŽAVA SE UNUTRA

19.  DOKAZI PROMENE KLIME

20.  1998. GOD UN SU OSNOVALE KOMISIJU ZA PRAĆENJE
PROMENE KLIME
 NIVO CO2 > ZA 30% U POSLEDNJIH 200 GODINA
 75 % EMISIJE ŠTETNIH GASOVA DOLAZI OD
SAGOREVANJA FOSILNIH GORIVA
 SAD SU ODGOVORNE ZA 35 % EMISIJE OVIH GASOVA

21.  OĈEKUJE SE DA U BUDUĆNOSTI EMISIJA VEĈINE
GASOVA RASTE I TO;
 CO2- 0,5 %
 CH4- 0,9 %
 N2O- 0,3 % GODIŠNJE
 PREDVIĐA SE DUPLIRANJE KONCENTRACIJE GASOVA
STAKLENE BAŠTE DO 2030. GODINE

22. POSLEDICE
 PORAST TEMPERATURE ZA 1,5-4,5 º C NA 100-150
GODINA
 TOPLJENJE POLARNOG LEDA
 PORAST NIVOA MORA
 POVEĆANJE ISPARAVANJA MORA I POVEĆAVANJE
OBLAĈNOSTI
 ZBOG EXTREMNOG POVEĆAVANJA TEMPERATURE ŽIVI
SVET JE UGROŽEN, SVE VIŠE IZUMIRU BILJNE I
ŽIVOTINJSKE VRSTE

24.  NAJBRŽE SE ZAGREVAJU JUŽNA AMERIKA I ANTARKTIK
 LED SE TOPI, NIVO MORA RASTE I POVEĆAVA SE
KISELOST VODE
 UMIRU NEKE VRSTE PLANKTONA KOJE JEDU MALA
STVORENJA I KITOVI
 AFRIKA I JUŽNA AMERIKA POSTAJU SUŠNA PODRUĈJA
BEZ PIJAĆE VODE, DOK U AZIJI SVE OBILNIJE
PADAVINE UGROŽAVAJU VELIKE GRADOVE
 JUŽNI I SEVERNI POL NESTAJU, REMETI SE TOK
VODENIH STRUJA NA ZEMLJI
 VELIKI BROJ VRSTA SE VEĆ SELI U HLADNIJE KRAJEVE

25.  SA UVEĆANJEM GLOBALNE TEMPERATURE OD 2,5 º C -
OKO 30 % BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA
 NEKE VRSTE ĆE OPSTATI ( BUBAŠVABE, GOLUBOVI,
PACOVI, KOROV...)
 U SRBIJI ĆE SE I DALJE SMENJIVATI SUŠNI I PERIODI
SA OBILNIM PADAVINAMA
 SVE ĈEŠĆA SMENA IZUZETNO TOPLOG I IZUZETNO
HLADNOG VREMENA U TOKU JEDNE SEZONE

26. Procena klimatskih promena u
sledećih 50 godina
POKAZATELJI PROSEČNE GOD
PROMENE
TEMPERATURA +2 DO +5º C
NIVO MORA +10 DO +100 cm
PADAVINE +7 do +15%
DIREKTNA SUN -10 do +10%
RADIJACIJA
ZEMLJIŠNA VLAGA ?
VODOTOCI povećanje