1. БЕОГРАД, 23. АПРИЛ 2009 ■ ДРУГА ГОДИНА, САМОФИНАНСИРАЊЕ ■ ОСМИ БРОЈ ■ ОСНИВАЧИ И
НАЈПРВИ МЕЂУ НЕЈЕДНАКИМА: МАРИЈА, МАРКО И МИРКО ■ ВЛАСНИШТВО НЕЈЕДНАКИХ
Криза нам је током своје незваничне посете
УВОДНА РЕЧ
сугерисала да расипамо рационалније (2+2=3,
Прошле године у ово време, око 15. дана месеца рецесија). Нема куке без мотике. Дићи ће се кука и
нисана, културна сцена је била јадна, бедна, никаква, 'леб. Треба да будемо солидарни: ако имаш 'леба,
да не кажемо неку грубљу реч... Срање! А онда се из тражи со, ако имаш соли, тражи 'леба (као у старим,
редова (последњих, који ће бити први) најгенијал- добрим ратовима – тражи и (из)висићеш). Избацу-
није генерације још од између два рата (сигурно се јемо из употребе глаголе јести, пити и имати и
питате која два, али ми ћемо то задржати као нашу троцифрене бројеве из новчаничког система.
малу тајну), из пепела понижених и увређених Штедњи ће се допринети и изменама у нашем
уздигла, а онда испод завесе отписаних испузала, часопису: објављујемо поезију (јер је нецењена),
мисао о призивању из мртвих – поезије. Укратко, одустајемо од црно-белог дизајна (све је обојено
настао је овај ког држите у рукама, дигнут, из црвено), од ћирилице (јер нас скупо кошта), од
мртвих, повампирен. А дошло неко такво време да
ће се повампирити много штошта. Нисте чули?
Дошло време Кризе. Дакле, кризно време. И сад,
сви смо изненађени. Овако је то било...
Долази Криза на наша врата. Куц, пуц, куц,. Ми, као
гостољубив народ, отварамо јој на прво „куц“ и
препознајемо је као стару гошћу, скромно одевену,
изражајно нашминкану. Гошћа, као и свака гошћа,
седа до нас. Промаја на којој живимо мрси јој косе.
Њене косе. Њене. Косе. Спуштамо се доле, у скупих речи попут слободе, љубави, правде,
најоскудније слојеве, обријане (Криза, брије ли – смањујемо број заграда за 40%, а терет скривених
брије). Тако скидамо мрак са њом. Излазимо из порука пребацујемо на буџет између редова и, као
мрака 90-их, иронично, помоћу Кризе. Нико није највећу измену, часопис делимо џаба.
невин, што би рекао Ф. М. Д., онај Рус. А чари Пошто смо у Кризи сви једнаки (чак и они
Кризе заиста делимо сви (свако по 6%; онај мали, најобдаренији), ако случајно осетите да то нисмо,
ружни цвикераш из делте [Амазона, наравно, или, у не гледајте трунку у туђем оку, балвани.
изговору домородаца, A-mazn’o-ah] 6,5% – према Сви се пред Кризом хватају за нешто, а ми верујемо
свецу и тропар). у Васкрс и држимо се наших јаја.
Уредништво

2. TAПET
МИРКО
Хода ређим путевима, не жели као руља да се врти у круг, већ му живот
протиче у Фибоначијевој спирали, увек скрећући налево. Човек кога акција
покреће и који покреће акцију... тежи ка Натчовеку... не ради да би живео, већ
живи да би радио! (Саговорник на Путу ка...)
Дајте му вина, артије и жену (или две). Узмите му гитару, лопту и
наранџасте пертле. Опростите му политичку некоректност зарад
свеопште коректности. Игноришите његову ароганцију, чувајте га међу
пријатељима. (Колегиница из а. а. 1 задруге Сахати)
Има јеврејски нос и мала стопала. Слуша панк и Азру. Воли Толстоја и
Албахарија. Блудник, алкохоличар и песник. Све у покушају. (Плавоока за
суседним асталом)
Рођен је најврелијег дана оне године, школски час пре поноћи, далеко од Чонграда, још даље од Доца код Травника,
најдаље од Константинова у Рјазањској губернији, а у ствари одмах ту, на 15 минута од камена на ком је исписано
Мирослављево јеванђеље, леп као и иницијал истог, на ком је представљена митска ругоба грифон.
Тачно на трећи рођендан научио шта је уцена, кад му је у замену за промену навијачког табора понуђен трицикл.
Издао први пут.
Кад му је било 7, оца му спаковали у униформу, а он био поносан, ни не помишљајући да му га могу вратити и
другачије спакованог. Касније схватио да су пакери велики пацери и хуље, а још веће они насупрот њима, који су се
као кварна роба скривали испод рафова, да не би били паковани. Ови други назвали његовог оца овцом и научили га
шта је кукавичлук.
Исте године нажврљао у свеску на туфне своју прву песму. Радило се о успелој минијатури о љубави Месеца и звезда.
Упоредили га са Моцартом, који је у истом узрасту први пут компоновао. Касније приметио да је једино што је делио
с лудим Волфијем било то што су обојица били небечлије. Тако је научио да се на критичаре не треба обазирати.
Тринаест се показао као његов срећан број, јер је са толико навршених година доживео част да и његова земља дође
на ред за мало бомбардовања. Те године научио много о правди, победи и слободи. Четрдесет трећег дана
бомбардовања се први пут у животу тешко напио. Убрзо схватио да је све тешко само први пут. За Америку закључио
да је примитивна, али занимљива земља, и да ће је посетити једног дана, када постане отворенија за људе. Први пут се
несрећно заљубио.
У петнаестој зарадио првих сто марака од писања и трајно искомпромитовао своју уметност.
Следеће године полимске магле заменио сремским заласцима, најлепшим на свету, али ипак само заласцима. Заувек
ишчупан из корена. Научио да преживљава у саксијама, а да живи над тлом, ниско, никада сасвим на земљи.
У средњој школи тешко оболео од Маркс-панковог синдрома са рушилачким епизодама. Доцније се лечио пилулама
егзистенцијализма и алтруизма, које су поспешивале супротне, градитељске пориве. Као матурант се и предозирао
тим пилилама и једног јутра, без објаве рата књижевности, уписао грађевину. Три године покушавао да глуми
инжењера, али представу је на крају сам скинуо с репертоара. Од свих прорачуна, научио само прорачуне амбиције и
људске злобе. Научио да спава стојећи у превозу, лежећи на клупи у парку, испод кафанског стола, као и да не спава
уопште. У 23-ој се коначно вратио књижевности, а она му опростила и пустила га да спава у предсобљу. Одлучио да ће
заувек живети с њом, од ње и за њу. Волео још њих пар, или непар – постоје различити подаци. Волео много...
недовољно.
Ако икада умре, то ће га веома изненадити.
1
Апсолутно ангажоване
2

3. ЛИРИКА
Не говори о себи,
ОПРОШТАЈНА то ме не занима!
Причај ми о возовима
Заплесали смо ивицом ножа. који воде у Русију.
Tango perfecto у блеску сечива. Причај ми о небу
Сладили се крвљу расечених табана. над Берлином.
Дрхтали на хладноћи челика. Причај ми о задимљеним
Онда отупелост. џез клубовима.
Са оштрице гурам те у провалију. Причај ми о мирису
Удараш о земљу срцем. старих књига.
Не чујем твоје последње прећуткивање. Причај ми о Достојевском,
Високо си доле. Ван Гогу и Шопенхауеру.
Превисоко. Причај ми о прљавим
улицама Париза.
Мирко
Причај ми о заласку
сунца на Тибету.
***
Причај ми о сенкама
Очи без наде, на зидовима.
глава без сећања, Причај ми о снеговима...
стопе без пута, Не, престани!
пијана тетурања... И после свега – нећу те волети!
Александра
Усне без осмеха,
срце без страха,
***
руке без додира,
плућа без даха... ако се икада будем пробудио на јастуку
од жутог, увелог лишћа
Кућа без крова, једном ћу речи позвати нови сан
соба без прозора, неки нови свет неки нови дан
зора без светлости, узалуд остављају капије отворене
прешкрабана слова... узалуд су осветлили мрачне стазе
несрећним ходочасницима
Дах за дахом, што изничу из мрака
главом кроз зид, знај да моје руке више нису моје
руку под руку, моје је тело презрено стабло...
ногу пред ногу... у бескрајној шуми ми живимо уназад
... пробијамо се кроз празнине, крећући се ка почетку
корачамо по ободу.
Сенсимиља
***
Прескочи патетичне уводе,
отвори још једну флашу вина,
испразни пепељару, Невена Пејовић, Рађање
промени плочу, ако се икада будем пробудио на јастуку
угаси светло. од жутог, увелог лишћа
3

4. ЛИРИКА
под тврдим обрисима неког лажног светла извила бих под њим наслон
у ноћи ледених и стаклених погледа до барокности)
с једном ћу речи отпловити низ најдужу воду Плешимо
с осмехом се отиснути сам у сусрет светлу рећи ћете, док посвећено
на мом су длану уклесани дани и ноћи заврћете рукаве на кошуљи
ватре у којима сам горео један
ватра у којој горим па други
ватра у којој ћу догорети У тој игри Ваших прстију и подлактица
њих ћу понети са собом прочитаћу нешто много битније
везати их ланцима од прича да Ви и Бора Станковић
ако се икада будем пробудио на јастуку имате нешто заједничко
од жутог, увелог лишћа Не заводите ме својим препричаностима
под тврдим обрисима неког лажног светла ту причу сте већ јандлали пре мене
у ноћи ледених и стаклених погледа шесточулно знам
са далеких се брда најлакше Оригиналан плес Ваших прстију
наш сан чита више је од игре
и увек су нам уста пуна речи и у овом тренутку
клица добра и клица зла безобразно довољан
не заслужују се снови који се
прљају газе пљују Пружате ми руку
снови... Својим се додиром уграђујем у тај мост
вечно ћемо их чекати Прелазим...
јер наше смо снове одавно продали...
и знам: Како је чудно овде уз Вас
ако се икада будем пробудио на јастуку Имате ли везе са Румунијом?
од жутог, увелог лишћа Ту нешто у вези са Вама
под каменим обрисима неког лажног светла подсећа ме на „Просинац једног декана“
у ноћи ледених и стаклених погледа хрватски превод
ни са једном речи нећу дозвати сан био би Вам близак Белоу у том издању
и природа ће на мом длану дописати И тај сако
да снови више не постоје... И руке
И то што ме као конфетама засипате
Иван Јасиковић
Премисама, иницијацијама, данајачким поклонима,
Теоријом о компатибилним таласима
*** Па Вас добијам некако новогодишње распакованог
Рецимо да дође до тог... За козна шта употребљивог
и да пустите песму те ужасно натапиране Тако вансеријски вредног
певачице обучене у твид И онда
тако је моја мама изгледала на матури Ваше раме као острво
рећи ћу на које неспремна
и Ви ћете се зналачки насмешити без три обавезне ствари
искуство је то, мала допливавам
та је тетка многе тужне људе Мој струк на којем ваша рука
навела на плес већ пландује одомаћено
Извежбаним покретом скинућете сако Пребирате по тој окосници
пребацити га преко... Сенку прастаре мелодије
(да сам та столица La riva bianca
4

5. ЛИРИКА
Плес скида маску оправдања
Гола извесност дрхти у tremollu Јуче сам био са Циганима,
препознавања плес је тужна ствар.
Ту смо... Наивни страх од смрти,
Две самоће стапају се у један прати ме,
загрљен склад тај је усуд твој.
Све наше недовршености Кад се враћам касно,
распричавају се у врлетима не чују се гитаре,
пољупца не звоне више романсе.
Трен добија титулу почетка Ноћас је мој плач зелен
Госпођа Заничи допевава и зелена је маслина
још један спој... под којом спаваш.
И све мислим
Петрашевски
кад би до тога дошло
како би било добро
да сте у кошуљи ***
Гордана Морамо да се родимо
да бисмо пали.
Морамо да паднемо
да бисмо устали.
Морамо да устанемо
да бисмо тражили.
морамо да тражимо
да бисмо патили.
Морамо да патимо
да бисмо волели.
Морамо да волимо
да бисмо живели.
Морамо да живимо
да бисмо умрли.
Александра
ЛАКА ПЕСМА
Хладовина,
вишебојан цвркут славуја,
Лорка (илустрација из књиге „Tamarit Poems“)
добра књига
и корпица са храном.
ЛОРКА
Тешко је докучити Мириси ковитлају
твој ветар наранџе место дима цигарета,
и луну која снева. поточић и утољивање жеђи.
Твоје песме сад спавају
под цветовима љиљана. Куче се увило у
Сребрна је Гранада зими, столњак и
сребрна је Гранада, уморних очију
тебе више нема. тражи избављење.
5

6. ЛИРИКА
УЗМИ
Измамљен осмех,
узмеш ми руке па ми кажеш пиши
мир у души
узмеш ми воду па ми кажеш бриши
и ветар који
узмеш ми кашу па ми кажеш сит си
носи исписану
узмеш ми ваздух па ми кажеш диши
песму
узмеш ми кућу па ми кажеш кисни
као перо лаку.
узмеш ми срце па ми кажеш живи
Тајни вилајет узмеш ми све и кажеш да ниси
ма узми ми све али после иди
СЛЕП
Човек Брат
Лице ми је једро.
Ветром пуњено, вуче ме асфалтном пучином. ***
Загледано уназад, у искидану белу линију
ока свога пламним сјајем
налик нисци загнојених ожиљака мора.
у мени си изискрио
Никога не видим, до оне који заостају,
буктај страха од несана
код којих се и нема шта видети сем заостатка.
и кавез за будне слутње
тек трептајем из сна пренеш
Јездим пренасељеном пустињом,
савест – птицу некрилату
сам са собом,
са својом собом Гордана
крцатом непотребним стварима.
Зар нису довољни:
таваница, која ће нас спашавати
саме помисли на лет,
зидови, о које ћемо бити главом,
и под, на који ћемо се онемоћали срушити?
Прстима смежураним од гацања
Јесењиновим траговима
притискам прекидач.
Мрак се пали, ситно млевен и мирисан.
Врата, која нису излаз.
Степенице, којима се само силази.
Мокрим док се не исушим.
Обавијају ме уринска испарења
засићена концентрованим умором
и седиментом мисли.
Додајем им сузе скупљане месецима.
Очи... Невена Петронијевић, Један покушај
Биле су огледало душе,
па празне стаклене плоче, НЕПОНОВЉИВОСТ НАСЛОВА
онда их је разбила детонација срца.
Непоновљивост
Сад су шпиље
Окрутне шале
из којих пиље туђе зенице.
Гашења шибице
Још и прокишњавају.
Пијаног рукописа
Мирко Дивне дикције у најбруталнијим псовкама
6

7. ЛИРИКА
Сталне зачуђености светом Тако сам га звао некада.
Компилације Кејва и Смитса Он се на то смешкао,
Ретких добитака на кладионици не знам да ли од увређености
Неусаглашених часовника ил' од задовољства.
Естетике тужног Размишљам
Мириса цимета и свежег смога шта с њим пити.
Изгубљене трзалице Алкохол не смем, треба ми бистра глава.
Бернхардове синтаксе [помислих] Кафу не смем, желудац ми је као шоља
Трагичности мимоилажења на вратима са блатним записом судбине.
Патетичности реке и чоколадног млека Слатко не смем, крв ми се ушећерила.
Њушења књига и прислушкивања кише Састајемо се.
Поцепала сам са фотографијом Одлазимо у одвратно чист локал.
На којој су усне црне од вина Наручујем ирску кафу с пуно меда.
На којој руке хватају пахуље снега Док он одушевљено говори
На којој се смејеш о декаденцији Беча
и париском цвећу зла претвореном у икебану,
Глава за брисање
размишљам
о оној коју сам убио.
DO IT YOURSELF Сви је остављају, а она се и даље даје.
Не труди се да постанеш, Љубожедна јадница.
да останеш, то што желиш. Посесивна кучка.
Суштина не настаје на Колико је само нисам волео
основу устаљених образаца, и колико сам себе с њом мрзео,
не обликују нас клишеи. а сада нас обоје вређам дивећи јој се.
Сви уметнички и креативни Овај једнако разглаба како су они бољи од нас.
правци нису засновани на рутини, У ком спорту?
инспирација је цепила њихове творце, Растанак уз договор који нећу испоштовати.
ништа не постижеш копирајући их... Бензин.
Ради на себи, а не на другима, Гужва.
тако спознајеш смисао. Прљаве новчанице.
Осети стварност како расте... и жури напоље Осећам се празније од главе плебејца.
креативно испуњавајући простор и време. Јуродиви ми стао на сунце.
Буди свој, размисли сам, уради сам, Нека, смрди, рођени,
оТпусти све обрасце, пусти их да ти се подсмевају
пусти мисли нек теку... - смејали су се и Христу.
оно што заиста вреди је неопипљиво. Одједном сâм.
На ветру, с јарболом без једара,
Невена размишљам
како сам зликовац.
БЕСМИСЛИЛАЦ Млаз из славине заборава спраће мрље кривице,
Потрошен као нада. али не дам се до краја преварити
Пред Коњаником, и овде ће остати записано
коме смо, ненасити, појели –аник. да сам зликовац.
Излазим из сенке његовог бронзаног кажипрста Престаћу да пишем манифесте.
упереног у наше давно потрошене наде. Само о злу у себи.
Зубато сунце има каријес. У последњем реду.
Чекам Наполеона. Гледајући на оне из првог, до позорнице.
7

8. ЛИРИКА
Радује ме што ћемо заменити места како, будући погођени болешћу,
кад даске замене бајонети. учимо све о њој,
Купују ред по ред. њеним облицима,
Све је на продају, органима њоме погођеним,
од игле до локмотиве, начинима лечења.
само што локомотиву не можеш у вену, Довољно је постати шкарт
преуска је; да би се израсло у Да Винчија.
колико нам је срце, и толика нам је преширока. Никога више не занима
Треба разрадити срце. тајна Мона Лизиног осмеха.
Треба све да ради. Тајни више нема
Али како, кад је трећа смена укинута, (њихово право да знају све).
друга је у штрајку, Леонардов непоновљиви сфумато
а прва у реду за доручак прави се серијски.
(на јеловнику су Годоова ребарца)? Игра светлости постоји још само на рекламама.
Размишљам Размишљам
да се и ја изнесем на пијацу и продам. како сваки производ сада има ореол.
Само, немам за закуп тезге, Свете непотрепштине.
последњи динар дао сам јуче за ваздух. Непотребно се замарам.
Савестан сам Непотребно се дружим.
и испаштам што сам једини. Довољно је знати двоје људи на овом свету,
Несавестан сам себе и још једног.
и једини испаштам. Треба ми жена.
Или чашица.
Тешко гутам.
Али још могу да прогутам све
осим глупости.
Латински на пијаци.
Кочијашки у академији.
Садисти у цркви.
Људи у јами.
Размишљам.
Непотребно се замарам.
Треба ми...
Мирко
„Опусти се. Не размишљај својом главом... „Велики“ има већ све
у својој глави.“ ЈЕДНА СЛИКА
Невена Петронијевић, Tabula rasa
Битно да је наше право да знамо све, Село.
а све је сведено, Куће у снегу.
на погрешну временску прогнозу. Обриси дима у висине путују.
Ја, ипак, не знам ни за шта Унутра је топло,
до за свој напуштени завичај. мирис ручка.
И даље га сањам сваке ноћи, Деца шарају по замагљеном
само што ти снови нису више онако живи, прозору,
хладни су и звече као бакрачи. а на зиду распети
Јако сам болестан. Христ стоји.
Размишљам Петрашевски
8

9. ЛИРИКА
преточио у поезију.
МЕРМЕР Александра
Потруди се да не заспим...
вечан је сан... ***
тешка је постеља...
Тишину хране црви,
тврд је јастук...
Лепоту сањају дивови,
хладна је соба...
Достојанство отимају плагијатори,
мермер је слика...
Кошмари остају кукавно аспировани
празан је сан...
у светковини покрета инспирисаних деструкцијом.
Потруди се да не заспим...
Сенсимиља
Човек Брат
***
Кад ходаш улицом,
нек твоје ципеле одзвањају
свим оним градовима које сањају.
Кад гледаш реку,
нек твоје мисли теку
ка свима онима,
непознатима,
којима је вода била
уточиште за боли.
Кад палиш цигарету, Невена Петронијевић, Време гута простор
нек се тај дим отковитла
до неба да направи ***
још један облак.
Кад свираш виолину, дошао је час потпуне тишине,
нек се свака нота расплине нема људи, зала,
и постане мисао у онога срећа нека мине.
који не може да је чује.
Кад пијеш вино, дошао је дан бездана, туђине,
нек сваки гутљај света више нема,
буду сузе које си место му и није.
претворио у осмех.
Кад говориш са пријатељем, све је дивно, мртво,
нек свака твоја реч одзвања бесмртни се диве,
душама оних за њих туге нема,
који у осами тугују и моле. нема мисли сиве.
Кад љубиш драгу,
нек те њене усне увек сете напокон сам срећан,
на хладне кише и наранџасте зоре. универзум трули,
Кад пишеш песму, нема битисања, бола,
нек сваки твој стих прошлост нек се губи.
буде утеха уму Милан Максимовић
који је своје лудило
9

10. ЛИРИКА
*** намакни на њ вео љубљене.
Једини поштен прст, палац,
није ме страх краја
од сатаре сачувај њеним прстеном.
јер ћутње добијају крила
Шију од гиљотине њеним шалом.
јер се све сазреле мисли
Робије се спаси признањем
плоде у воће сочно од смисла
исписаним њеном оловком.
сласно од извесности
Горак укус спери њеним пелином.
сви се пољупци ко златна зрна
Свету остави мржњу према њој.
сливају у један топао хлеб
Не задржи ништа за себе.
довољан за све будуће глади
Ништа ти и не треба,
све се изречене речи брујно
јер сам си себи довољан
скупљају у саће набрекло
и нико ти не може наудити.
од лековитог искуства
Тако!
кад се затвара нешто велико
отвара се царство сећања Мирко
у њему се и од губитака
богатим ***
Гордана Капуљачу лепих мисли
носим на мокрој коси
ПОХВАЛА наквашеној јецајима неспокојних.
Тако, соколе!
Корачам,
Реци свима кога и колико волиш.
ципеле изгланцане зраком
Не остави вуке без доручка.
јутарњег сунца
Лези им јал на руду, јал на тањир.
носе полетну душу
Покажи да ниси јунац, већ јунак.
кроз тамнике завидних очију.
Тако, роде!
Отвори се као књига.
У прстену кап росе
Шта ће ти нож за хартију
љубоморна на окупане трепавице,
са дршком од рисове канџе?
сваки трептај
Сопственим канџама ће ти они
товари нову наду у капуљачу,
расећи слепљене стране.
а ципелице дугом дошаране
Ти само, као сваки поштовалац књиге,
хитају,
липтајућим мастилом подвуци
замичем вам,
имена јунака и места –
а шта то би?
њихове везе и смисао
и онако се већ знају. Тајни вилајет
Тако, кућо!
Похвали се својом срећом ЈА НИСАМ АНА К.
онима који ти је не желе.
Гурни прст у око завидницима. за тренутак ти хтедох дати
Боље њихов нож у леђа, све што је до сада ћутало у мени
него стрељачки вод неких горих. све немире, наде и молитве
Шта ће коме, уопште, сва безгласја којима те желех
право на последњу реч и цигарету? а онда
Тако, дико! опет корак иза корака у... назад
Уклони маску. - тек уздах један
А кад крену да ти копају лице, и понор у који падају сви наши сусрети
10

11. ЛИРИКА
незазорена јутра тек толико земље да га укопам
све ноћи у којима смо се могли волети и спокојан се препустим уметности
а нисмо одумирања малог.
Андреј
за нама остају осујећене намере
куртоазна руковања пред светом
на брзину размењени погледи
магловит низ пропуштених прилика
и блага горчина неиспуњења
да ли би наше „нешто“ болело јаче
да смо се заиста умели имати
у раскорацима опреза и хтења
у ванвременским размацима потребе и страха
научена да те немам
лакше ћу кроз најезде жудње неповређена
Невена Пејовић, Рађање
а ти ћеш с одсенком туге у очима
бити привлачнији за друге
захваљиваћеш ми после на тим даровима ПОГРЕШНО ГЛЕДАНО
Ми – деца... која
и можда је боље што за нама не остаје одрастају на сметлишту.
ниједан заиста савршен дан корачајући по прљавој држави,
у којем бих ти неспутана кап смо у мору мегадепоније...
отварала очи и усне за пољупце
у којем бих ти насмешена Учили су нас да не прљамо руке,
праштала све безобзире да не прљамо образе...
и пуштала да се победоносно а запрљали нам погледе.
извијеш над мојом младошћу
па да се она онда раскалашно Газимо уморним улицама,
поигра са тобом наши осмеси – прљави,
у срцу је прашума,
можда је одиста боље што те никад нећу у уму је прерија...
доживети целог у апсолуту среће и давања
што се не могу као бршљан око тебе свити Естетика повлачи етику...
ко киша ти сјурити под кошуљу
ил'ко птица заспати под пазухом Не знамо за боље,
јер сазревајући гледамо згаришта,
само звиждук воза у даљини... око нас само су бес, сивило, (бес, сивило) страх
досвидања, вронски и покоја погрешна страст.
Гордана
Колико ће још трајати?
Зар ће нас све сломити?
БОНСАИ
Ово велико дрво пресећи ћу на пола, Наша нација више воли да излази на изборе,
задовољиће ме ових пар грана, него да даје крв.
нешто листова што ће се осушити с јесени, Река смо уливена
биће ми довољно, у море мегадепоније.
11

12. ЛИРИКА
Колико ће још трајати?
Зар ће нас све сломити? ВАЛЦЕР
Невена Сећаш ли се оне вечери?
Плашила си се удара ветра
*** на старим прозорима.
Шта је то што звони у даљини?, питала си.
Премного пута смо заспали сами,
Љубав, рекао сам. Ветар у стаклима,
премало пута се будили крај праве особе.
љубави моја.
Премного пута је свитао дан
Колико сам само волео, тебе,
носећи у неповрат луцидне снове.
ноћ облачну и кишу
што је лила без престанка.
Премного пута смо плакали у тами,
Моје хладно срце ударало је
премало пута се смејали несрећи.
о твоје вреле груди.
Премного пута смо ковали план
Све је било песма и светлост и чистота.
за живот од данашњег већи.
Сад сам сам и
Премного пута смо слушали друге,
нека сенка ми чаше точи.
премало пута себе чули.
Више се нећемо срести.
Премного пута гледали шуму,
Никад не гледај уназад, говорила си,
премало пута видели дрво.
и не пиши ми песме.
Никад не бих писао,
А сада заспимо у ходу,
никад не бих писао ништа
не маримо за погрешне и праве,
да се не плашим заборава и смрти.
не сањамо о вечитој срећи,
Зато прими овај валцер, који мре
не чујемо тихе уздисаје.
у мојим рукама.
Сањамо, дишемо, плачемо, ходамо...
и не питамо се куда води све то, Петрашевски
не мислимо колико дајемо,
не меримо шта нам је одузето. ***
Сенсимиља Био је година
пролећни дах на потиљку
ознојана летња страст
боја од које јесен румени од стида
а зима се свија у џеп
у коме преплетени прсти
греју једну наду
залудну
нашу
Био је дан
роковник из ког искинуте стране
миришу на d & g
мртва пилећа супа
заборављена у фрижидеру
пепео око пепељаре
Невена Пејовић, Чапље длака у лавабоу
12

13. ЛИРИКА / ПРОЗА
мантил на чивилуку Епилог:
обешен Човек стоји на свом трону
његов (том доказу надмоћности
што је над природом има),
Био је јутро испијен, исколачених очију
од бола неустајање (као каква безоблична силуета
неодагњив грч на слици Едварда Мунка).
зачетак тахикардије Нема према коме руку да пружи,
пропуштена прилика сви су га већ одавно напустили.
што језиво беласа у одласку Један корак дели га од бездана.
откуцај неоткупљивог времена А он о томе ништа не зна...
слабост због бесмисла
Александра
страшна тишина
заглушујућа
моја ЈЕДАН ДАН СОФИЈЕ Ј.
Гордана Плави покривач је опет прво што сам
угледала кад сам отворила капке. Мирис млека
*** и пофезни. Чујем како пуцкета стакло у
Обећали су нам парче хлеба, прозору. Тесно је и њему као и мени. Кад си
добили смо цео асортиман оружја. тако пун сунца од зоре, није ти свеједно што
знаш да се нећеш померити одатле, из
Обећали су нам утопије,
добили смо логоре. црвоточног дрвеног оквира; једина гора ствар
од тога је да будеш бисер у шкољци три миље
Срушили су храмове, југозападно од Свете Јелене, ја мислим.
а изградили фабрике. Примичем се прозору. Зграде су стисле собом
(Бог је човек).
улицу. Гргољи њоме поток људи. Прекопута
Прегазили су лешеве, штрче готске куполе у небо, заклањајући сунце.
и стигли до циља. Све у игри сенки и ветра, а нигде сунца.
Изашла сам. Газим плочницима од наранџа-
Реалност је смрвила идеале,
стог пешчара. Десно пролећу зажарене
на дан туге сањари су умрли.
машине. Лево се ређају излози у којима мој лик
расте и сплашњава као тесто. На крају улице
мој је циљ, Вински мост, с ког су се самоубили
сви локални песници. Али не журим, нигде ми
неће побећи мост, помишљам док се не
гледајући прихватам првих врата здесна и
улазим. Испоставља се да сам својом појавом
почастила најпрљавији градски бистро. Сећам
се да ме је кад сам била мала тата доводио овде
на белу кафу – радио је тада у згради поред, на
Невена Петронијевић, Заостале склоности
спрату, за столом увек засутим спајалицама. Од
13

14. ПРОЗА
гостију су присутни само човечуљак који личи одговора тумачећи колико јако су потиски-
на провокатора и две баке крај прашњавог вали жељу да спавају с мајком и да закољу оца.
фикуса које расправљају о младићу у ког су Мени личи на укосницу, или ограду Винског
истовремено биле заљубљене пре 53 године. моста.
Седам за шанк и наручујем кафу. Усукани Боса, држећи мокре патике у рукама,
конобар покушава да ми се удвара, али прелазим поледњих десет корака до моста.
превише се труди, а премало верује у успех да Гомила света тутњи њиме не задржавајући се
бих му приуштала више од реских да и не. ни за тренутак, не примећујући никога и
Делић секунде пре него што отпијам први ништа. Долазим до средине и наслањам се на
гутљај, видим на кајмаку кафе црну мрљу у ограду. Коначно!
облику срца – неко ме воли, а ја данас идем ка У овом граду облакодера, над којим заправо
Винском мосту, с ког се баца у реку вековима. никада нема облака, никада се не виде ни
Раширених зеница, након испијене шоље сунце, ни небо, осим с овог места. И како неко
кафе и прочитаних десетак страница с краја од овог наглог призора сунца може да се
новина, излазим поново на улицу. Пролазим откине и баци се доле – то ми никада неће
крај бакалнице у којој ради мој школски друг. бити јасно.
Била сам смртно заљубљена у њега цео један
Мирко
велики одмор. Враћам се пар корака и улазим
да га поздравим. Силно се обрадовао што ме ОДЛАЗАК ФИЛИПА ЛАТИНОВИЋА
види. То је први пут да се срећемо после
неколико година. Оженио се и већ чека друго Филип је навршио 25 година. Филип је
дете. Кад му се жена породи, ићи ће у Данску, уметник, песник и с времена на време сликар
код њене сестре. И он ће отићи. А ја ћу само ту, (незадовољан својим сликарским умећем),
до Винског моста, последње станице толиких. Филип боје доживљава превише интензивно. У
Одлазим од њега истовремено га и жалећи и уметност се никад нисам разумео, посебно не у
завидећи му. Мусави дечак пева за милостињу. сликарство, али од нашег професора сам чуо
Његов дивни глас, који ће пропасти у најласкавије украсне придеве о Филиповом
пубертету, као да описује моје неодређено сликарству међу којима је епитет „генијално“
осећање. Бацам му своје перле у качкет и звучао релативно најскромније. Филип је
намигнем му. Он се осмехне и наставља да пева нервно лабилан. Провео сам с њим ону
још живље, чујући се све до Винског моста. последњу, пијану ноћ. Седео сам с тим
Између две вишеспратнице опажам дечије човеком, слушао његове отровне речи, гледао у
игралиште. Провлачим се до тамо газећи локве његове изнурене очи и пио неко грозно вино.
заостале од прошлонедељне кише. Платнене С нама је седео неки крупни, ћелави човек, у
патике пропуштају. Седам на жуту љуљашку углу је свирала тамбура, и дим, густи дим се
док ми се натопљена обућа цеди на бетон. Вода мешао с тим звуцима. Филип је пушио једну за
је пода мном исцртала шару коју би фројдовци другом и причао, бунцао... Напољу је падала
туткали под нос пацијентима питајући их на киша и чинило се да никада неће стати.
шта их она подсећа и на основу њиховог
14

15. ПРОЗА
– Ја сам млад, а у ствари нисам млад, ја сам видим светлост, то је проблем, не видим више
уметник, а у ствари нисам уметник, ја сам жив, светлост, не више.
а у ствари нисам жив. Ја сам стар. Стар! – Ти ћеш завршити висећи на неком дрвету
Нереализован и неафирмисан. или у лудачкој кошуљи. Ти си сам себе
– Живот је пред тобом, Филипе – рече уништио – узвикну ћелави.
ћелави. Филип као да није чуо ове речи, наставља
– Шта је живот? Где је живот? Живот почи- свој монолог и пали тридесет и трећу
ње рођењем, кад мало створење, крваво и цигарету.
ружно, изађе из мајке и угледа свет. Живот – Отићи негде, отићи треба, негде довољно
почиње сузама и плачем. То је инстинкт! далеко... зар нема човека коме можемо рећи
Инстинкт, за тај прљави, крвави, дегенерисани, шта нас боли? А, људи, ја сам вас волео!... Ја сам
окрутни живот који га чека. И шта онда? сам себи сувишан, ја сам глуп, живим овде у
Тескоба породичног дома, прва попушена овом провинцијском трулежу и не могу да се
цигарета, лектире, читање досадних и празних отмем тужној усамљености... Човек, чини ми
књига, или штампе, а у штампи сазнање да се, живи сам самцат на овој планети... Отићи
светом владају лажи, злочин и глупост, па треба... некуда.
кригле пива, тезе, испразни разговори, хипоте- Звоне Филипове речи у овој загорској ноћи,
зе, галерија ликова (филозофи, уметници, пија- звоне као и киша, и откривају ми се као посве
нци, клошари, покварењаци, убице, самоуби- нормалне и истините, и осећам да све опасније
це), стари професор с подочњацима, опијање стежу моју душу. Те, Филипове, речи, то су
Ничеом, Шопенхауером, девојка са младежом сломљене и горке речи самотника који је у
испод усне, пољупци, ломови, постеља госпође овом моменту изгубио веру у било какво
Јуришић, телесност, нагони и полови... Све то значење неке одређене земљске сврхе.
нема смисла, али боли... Ја сам пропао, ја сам Филип прича, на његовом челу су огромне
бивши човек, ја сам циничан, разум ме је капи зноја, он је узрујан до крајњих граница, а
раставио од идеја и идеала, ја сам празан, ја не напољу тмурно свиће. Неколико тренутака
видим светлост... касније ми излазимо на улицу и крећемо ка
Бунца пијани Филип, слушам га, гледам кроз тргу. Филип је потпуно мокар од зноја и кише.
прозор, у кишу, у мрак. Растајемо се.
– Или гурамо камен, или носимо крст. – Лаку ноћ... Јутро је. Збогом!
Терет, терет је у питању. Окрећем се и гледам за Филипом. Он лагано
– Не очајавај, Филипе. Биће све добро – корача ка станици, док киша лије и лије. То се
поново се чује ћелави, који, чини ми се, руши један свет! То је пролом облака! Густа,
Филипа ни не слуша. црна киша. Све се разлило као акварел. Шта се
– Кад је нешто на овом свету било добро? И то урушило у Филиповом животу? Куда то он
како да не очајавам, кад је све црно? Ја и не одлази са својом празном торбом? Куда?
могу гледати љубичасто кад имам тамне очи... а И хоће ли се више икада вратити?
знам, без светлости нема сликарског дела. Ја не
Петрашевски
15

16. СТРАНУ НА ШАЛУ
Све смо их зајебали. Твој Заплет
ПОРУКЕ НА ФРИЖИДЕРУ Чекам те на крају приче. Твој Расплет
Постадосмо прашина на правди Бога. Стари народ,
У недељу ме нема. Исус, онај с крста
Јевреји
Исусе, увек сам те волела из прикрајка. Жаклина, V – )
Ако ме нађу, нећу се више скривати. Ратко
Купи камеру. Спилберг
На крају сам тунела, али не оног у ком си ти. Твоја
Светлост
Сутра ћу те убацити на листу. Шиндлер
Пуши га. Твој Опушак
Јебига, умро сам јуче. Аврам Кесовиц, онај из вагона 883
Добро сам путовао. Одисеј
Морам да скокнем до Газиместана, видимо се сутра.
Лазарева рука
Драги Хитлере, позајмићу од тебе неке методе. Стаљин
Купи кафу и цигарете (оне моје). Џармуш
Волела бих да сам добра девојка. Марија од Магдале
Доћи ћу сутра. Годо
Журим на воз. Ана К.
На службеном сам путу. Отац
Стигао сам. Примили су ме као домаћег. Странац
Смршала сам. Поново ме воли. Зора
Драга Милено, оних 12 марака не мораш да ми вратиш
сад, вратићеш ми касније 13. Твој К.
Драга ноћи, сестро, мајко, ето ме у зору. зора
Јебо сам кеву и опет ћу. Едип
Драги сине, ајвар је у фрижидеру, а омча у плакару.
Наједи се, па пут под ноге. Кева
Помислих, да ти оставим поруку, помислих, али, ипак
нећу, помислих. Бернхард, помислих
Ја сам узео омчу. Журим. Ћале
Врати ми моје ноге од стакла преко зелене воде. Милан
Овде је добро... Горим! Аааа...! Твој мртви отац, једини
Младеновић
Уредници: Марија, Марко, Мирко и Ивана
tustaitmazar@gmail.com
Ово је оригинална фотокопија!!! Забрањено је прештампавати и умножавати је –
Женевском конвенцијом би то било окарактерисано као нехуман вид ратовања. У
случају да намерите да нас тужите, оканите се ћорава посла – имамо три главна и
ниједног одговорног уредника. На крају, извињавамо се реткима којима се допао
овај лист.
16