1. ДРЖАВНО И
ДРУШТВЕНО
УРЕЂЕЊЕ
ОСМАНСКОГ
ЦАРСТВА ОД XVI –
XVIII ВЕКА

2. • Турска је била војно – феудална држава.
• На челу државе био је султан – има
неограничену власт.
• Султан је сматран врховним господарем,
заповедником војске, свештеником,
судијом, све поданике сматрао је робовима.

3. • Уз султана државом управља влада –
Порта, састављена од везира на челу са
великим везиром.
• Турско друштво делило се на спахије
(феудалце), јањичаре (елитне војнике) и
потчињено становништво – рају.
• Султан је спахијама делио поседе –
спахилуке на основу заслуга.

4. Спахије

5. Јањичари

6. • Тимарски систем је феудални систем у
Османском царству.
• Добио је назив по тимару – најмањем и
најчешћем поседу који је султан
додељивао спахијама. Тимари нису били
наследни.
• Осим тимара постојали су и зеамети –
већи поседи, хасови – султанови поседи и
вакуфи – поседи муслиманског
свештенства.

7. • У Османском царству могућност
напредовања и привилегован положај
имали су муслимани.
• Муслимани су у зависности од способности
могли да стигну до положаја великог
везира.

8.  Исламизација је процес преласка
немуслиманских верника у ислам .
 У нашим крајевима исламизација је
била најраширенија у Босни и на
Косову , нешто мање у Македонији и
Црној Гори .

9. • Османско царство је било централизована
држава.
• У административном погледа Османско
царство се делило на беглербеглуке –
пашалуке, санџаке и нахије.

10. • Турско законодавство: султанови закони –
кануни и исламски закони – шеријат.
• Судије у Османском царству називале су се
кадије.
• Рају су чинили углавном хришћани, тј.
немуслимани и мањим делом муслимани.

11. • Раја је обрађивала спахилуке и плаћала
бројне дажбине спахијама и султану.
• Најзначајнија дажбина била је харач.
• Раја је углавном живела на селу, а Турци
по градовима. Живот на селу српској раји
је омогућио је да сачувају своју веру,
културу, традицају и обичаје.
• Турски градови, па и они у Србији, имали
су изглед оријенталних (источњачких)
градова.