1. Seminar
OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
Služba za upravljanje kadrovima
Palata Srbije, Beograd 21-22 Jun 2010.
2. 1. DEO
OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
PREDSTAVLJANJE PREDAVAPREDSTAVLJANJE PREDAVAČČA I UA I UČČESNIKAESNIKA
Predavači:
• Milja Bardić, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
• Mirjana Arsić, Ministarstvo omladine i sporta
Učesnici
• A sad vi!
3. PRAVILA GRUPE
• Aktivno učestvujemo
• Pokazujemo pozitivan odnos prema drugima i uvažavamo
ih
• Javljamo se za reč
• Dok jedan govori ostali slušaju
• Poštujmo vreme
• Utišajte mobilne telefone
11. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
– bolje razumeti pojam “Projekat”
– bolje razumeti značaj - Zašto su nam
potrebni projekti?
12. PROJEKAT
Projekat je:
• Niz aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju preciznog cilja
u okviru definisanog vremenskog roka i budžeta
Projekat mora jasno identifikovati:
• Zainteresovane strane i korisnike
• Probleme koji moraju biti rešeni
• Sistem nadzora i evaluacije
• Koristi za koje se smatra da će biti veće od troškova i
da će biti održive
13. ŠTA JE PROJEKAT?
ciljajući jedan
specifičan cilj koji
žele korisnici
koji doprinose
opštim ciljeivima
razvoja
I čije se koristi
procenjuju kao
veće od troškova
raspoređenim po
planu finansiranja
putem proizvodnje
ishoda ili
ostvarivanja
rezultata
na osnovu procene
opšte cene troškova
i investicija
definisnih u
prostoru i vremenu
po unapred
pripremljenom
kalendaru
u okviru jedne
institucije odgovrne
za projekat
Skup sredstava,
aktivnosti i
nvesticija
14. Politike, programi i projekti...
Politika razvoj a EU i
strategije za zemlju
Nacionalne i
sektorske politike
Programi Vlade
Projekat
Prioriteti i programi
nevladinog sektora
ProjekatProjekat
15. Projekat kao društvena investicija
Poloprivreda
Građevinarstvo
Obrazovanje
Zdravstvo
Projekat
↕
Društvena investcija
1.Programiran
:
U skladu sa
definisanim
prioritetima
5.Sproveden:
izvršene
aktivnosti i
postignuti
rezultati
2.Identifikovan :
tako da iskazuje
potrebe onih
kojima zelimo
pomoći
6.Evaluiran: tako te
i da procenjuje
postignute
rezultate i daje
preporuke za dalje
delovanje
3.Formulisan:
“zadovoljavajuće”
tako da odgovara
na sve pretpostavke
i rizike
4.Finansiran:
Često od
strane različitih
partnera među
kojima su i
korisnicni
16. Ko finansira projekte?
• Sopstvena sredstva
• Donatori: Evropska komisija, Multilateralni
(npr. UN) i bilateralni donatori (npr. Norveška)
– Donatori uglavnom ne pišu projekte već
podržavaju državne institucije da prave svoje
– Donatori žele da se uvere da će sredstva koja
stavljaju na raspolaganje ostvariti njihovu svrhu
17. Zašto su nam potrebni projekti?
Zato što je projekat instrument za
• rešavanje problema
• utvrđivanje ciljeva
• definisanje aktivnosti i rezultata
• prognozu troškova
• dobijanje sredstava
• određivanje uloga...
19. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
– bolje razumeti pojam i značaj pojma
“Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)”
– upoznati sa fazama “Upravljanje projektnim
ciklusom (PCM)”
24. Upravljanje projektnim ciklusom
• Svaka prethodna faza mora biti završena pre početka sledeće
faze
• Dostupnost relevantnih informacija – u cilju donošenja
kvalitetnih odluka
• Zahteva proizvodnju kvalitetnih ključnih dokumenata u
svakoj fazi ciklusa
• Uključenje svih koji imaju interesa za projekat kako bi bili
sigurni da su zadovoljene stvarne potrebe
• Sam proces te tera da prvo razmisliš o onda delaš
• Opisuje dužnosti, uloge, odgovornosti, ključne dokumente,
moguće odluke tokom trajanja celog projekta, procedure
donošenja odluka...
25. PCM teži da zagarantuje da su
projekti:
Relevantni:
Usaglašeni sa potrebama partnera i ciljanim korisnicima (sektorski,
nacionalni i npr. “Norveški prioriteti”)
Uključuju zainteresovane strana od samog početka procesa
Ciljevi jasno navode direktne koristi ciljnoj grupi
Izvodljivi:
Tehnički, društveno, ekonomski
Krajnji cilj (“Specifičan cilj”) mora biti logičan i merljiv
Rizici i pretpostavke (i kapaciteti ljudskih resursa) uzeti u obzir
Održivi:
Faktori koji utiču na održivost projekta su uzeti u obzir
Korišćenje rezultata evaluacije prethodnih projekata pri izradi novih
Efektivni:
(Da ostvaruju obećane rezultate - aktivnosti) → Dobro rukovođeni
26. PCM osigurava da:
Pre nego što se krene sa sprovođenjem
projekta:
• Postoje jasno identifikovane zainteresovane
strane (glavna ciljna grupa i krajnji korisnici)
• Jasno definisane sporazume o koordinaciji,
menadžmentu i finansiranju
• Sistem nadzora i evaluacije
• Zadovoljavajući nivo finansijske i ekonomske
analize
27. POVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIPOVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIČČKOGKOG
OKVIRA (LFA)OKVIRA (LFA)
OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
28. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
– bolje razumeti pojam i značaj pojma
“Pristup logičkog okvira (LFA)”
– upoznati sa fazama “Pristup logičkog
okvira”
– bolje razumeti odnos PCM - LFA
29. ISTORIJAT LFA
• Pristup logičkog okvira (LFA ) je metod koji je
razvijen u SAD 1960. godine
• LFA je metod koji garantuje sistematičan i
logičan pristup
• Metod za identifikaciju, izradu i upravljanje
projektima
• Koriste ga svi veliki donatori, a obavezan je za
EU finansiranje
• Krajnji ishod: Matrica logičkog okvira (LFM)
30. Pristup logičkog okvira
• Tehnika koja omogućava zainteresovanim
stranama da identifikuju i analiziraju probleme, i
da definišu ciljeve i aktivnosti koje treba
preduzeti da bi se rešili identifikovani problemi
• Sredstvo za analizu i menadžment koje se koristi
pri svakoj od faza projektnog ciklusa – za
planiranje, izradu, nadziranje i evaluaciju
projekata, zasnovano na:
– Upravljanje prema cilju
– Učešću zainteresovanih strana
– Transparentnosti
31. Dve faze pristupa logičkog okvira
Faza analize Faza planiranja
Analiza zainteresovanih strana –
identifikacija i procena kapaciteta
potencijalnih aktera
Razvoj logičke matrice –definisati
strukturu projekta, proveriti njegovu
unutrašnju logiku i formulisati ciljeve na
proverljiv način
Analiza problema – identifikacija
ključnih problema i njihovih uzročno –
posledičnih odnosa
Planiranje aktivnosti – odrediti
aktivnosti i njihove odnose, proceniti
trajanje, odrediti glavne faze procesa,
raspodeliti odgovornosti
Analiza rešenja – razrada rešenja u
skladu sa identifikovanim problemima,
odnos između sredstava i ciljeva
Planiranje resursa – razraditi plan
ulaganja (potrebna sredstva, ljudski
resursi) i budžet
Analiza strategije – identifikacija
strategija koje bi postigle rešenja i
odabir odgovarajuće strategije
32. Povezivanje PCM i LFA
Faze donošenja
odluka neophodnih
za postizanje
projektnih ciljeva i
proveru njihovih
posledica
Metod planiranja
upravljanja,
evaluacije projekata
i programa u svakoj
fazi ciklusa
Upravljanje projektnim ciklusom Pristup logičkog okvira
34. Kada koristimo pristup logičkog okvira
(LFA)?
• U fazama identifikacije i formulisanja – za
analizu zainteresovanih strana, problema,
rešenja i strategija.
• U fazi sprovođenja – kao ključno sredstvo za
upravljanje projektom
• U fazi evaluacije – kao osnova za procenu
uspešnosti i efikasnosti
38. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
– bolje razumeti značaj analize
zainteresovanih strana
– moći da je izvedu koristeći tehniku matrice
analize zainteresovanih strana
39. ŠTA SU ZANTERESOVANE STRANE
(STAKEHOLDERS)?
Pojedinci, institucije, organizacije i grupe
koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili
negativno da:
• Utiču na projekat (ili rešenja relevantna za
projekat)
• Budu pod uticajem projekta
41. Grupe zainteresovanih strana
• PARTNERI – uključeni u projekat i ostvarivanje
rezultata
• KORISNICI - ostvaruju neku korist od projekta:
– Direktni korisnici ili ciljne grupe (target groups)
– grupe na koje će projekat direktno pozitivno
uticati na nivou specifičnog cilja
– Krajnji korisnici (beneficiaries) – dugoročno
imaju koristi od projekta – nivo opšteg cilja
– Potencijalni protivnici projekta
42. Svrha analize zainteresovanih strana
• Maksimalizovanje socijalne, ekonomske i
institucionalne koristi koje projekat donosi i
• Minimalizovanje mogućih negativnih uticaja i
konflikata
43. Zašto analiza zainteresovanih strana?
• Glavne zainteresovane strane od početka
identifikovane i uključene
• Društvena odgovornost i transparentnost
• Projekat ostvaruje širi uticaj
• Bolje uočavanje i sprečavanje potencijalnih
konflikata interesa i rizika za projekat
• Mogućnosti za povećanje resursa
• Vlasništvo nad projektom i održivost
44. Koraci
u analizi zainteresovanih strana
1. Identifikacija problema
2. Identifikacija svih zainteresovanih strana
3. Kategorizacija zainteresovanih strana, odabir
najvažnijih
4. Analiza interesa, motiva, kapaciteta, nivoa
uticaja zainteresovanih strana
5. Određivanje stepena saradnje/ konflikta među
njima
6. Definisanje mogućih akcija usmerenih na svaku
pojedinu zainteresovanu stranu i njihovo
ugrađivanje u projekat
45. Ključna pitanja
• Čije probleme ili mogućnosti analiziramo?
• Iz čije perspektive?
• Ko će imati koristi od projekta?
46. Tehnike
analize zainteresovanih strana
• Matrica analize zainteresovanih strana
• SWOT analiza
• Venov dijagram
• Kružni dijagram
Zainteresovana
strana -
osnovne
karakteristike
Interesi i
uticaj
problem
a
Sposobnost i
motivisanost da
učestvuje u
promeni
Moguće aktivnosti
prema
zainteresovanoj
strani
47. Vežba
• identifikujte ključne zainteresovane strane,
• podelite ih na ključne partnere i krajnje
korisnike i
• analizirajte jednog partnera i jednog korisnika
• koristite Matricu analize zainteresovanih
strana
Vreme: 30 min
49. Cilj sesije
Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će moći da
• Identifikuju i formulišu problem
• Analiziraju problem
• Razviju drvo problema
50. Šta je svrha analize problema?
Utvrđivanje
uzroka problema
kako bi se delovanje projekta usmerilo na njih, a
ne na simptome problema!
51. Šta je analiza problema?
ProcesProces identifikovanja negativnih aspekatanegativnih aspekata
jedne postojepostojećće situacijee situacije i uspostavljanje veze
uzrokuzrok -- posledicaposledica između njih
– Kada su identifikovane, zainteresovane strane se
sastanu i sprovedu vođenu diskusiju radi dalje
identifikacije i jasnog definisanja problema koji će
biti rešeni.
52. Koraci analize problema
• Precizno definisanje okvira i predmeta analize
• Identifikovanje i formulisanje problema
• Izbor glavnog ili centralnog (“gorućeg”)
problema
• Razvijanje Drveta problema
53. Drvo problema
Sveobuhvatna slika postojećeg negativnog
stanja
2009IPA Project Preparation
Posledice
Centralni
problem
Uzroci
Tehnika za utvrđivanje
uzročno-posledičnih veza
između problema i
njihovo vizuelno
predstavljanje
54. Kako se identifikuje i definiše
problem?
Identifikacija postojećih problema, ne
potencijalnih, budućih ili zamišljenih
Problem nije odsustvo rešenja, već postojanje
nekog negativnog stanja
Na svaku karticu pisati samo jedan problem
55. Razvijanje drveta problema
1. Identifikovanje centralnog ili gorućeg problema
2. Identifikovanje suštinskih direktnih uzroka
centralnog problema – uzroci prvog reda
3. Identifikovanje suštinskih i direktnih posledica
centralnog problema – posledice prvog reda
4. Identifikovanje uzroka i posledica drugog,
trećeg itd. reda
5. Konstruisanje Drveta problema – iscrtavanje
uzročno-posledičnih veza, odozdo na gore
6. Pregled Drveta problema
59. Cilj sesije
Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će moći da
• Analiziraju rešenja/ciljeve
• Izrade drvo/stablo ciljeva
60. Šta je analiza ciljeva?
Proces u kome se drvo problema pretvara u
drvo rešenja/ciljeva i dobijeni produkt se
analizira
DRVO PROBLEMA DRVO REŠENJA
61. Koraci razvijanja drveta ciljeva
1. Polazeći od vrha ka dnu, preformulisati sve elemente drveta
problema u pozitivna, poželjna stanja
2. Umesto uzročno-posledičnih veza kod Drveta problema, dobijaju
se veze sredstvo-rešenje ili sredstvo-cilj
3. Polazeći od dna ka vrhu, proveriti da li su dobijene veze sredstvo-
cilj logične i valjane
4. Ukoliko je potrebno:
– revidirati iskaze
– izbrisati nerealna ili nepotrebna rešenja/ciljeve
– dodati nova rešenja/ciljeve gde je to neophodno
5. Povezati linijama koje ukazuju na odnose sredstvo-rešenje, tj.
sredstvo-cilj
62. Logika analize ciljeva
Ciljevi po vertikali
Opšti cilj se može dostići realizacijom specifičnih
ciljeva
Hijerarhijska organizaciona struktura, tj. nivoi
odlučivanja – republički, regionalni, lokalni
Ciljevi po horizontali – konkurencija/sinhronizacija
specifičnih ciljeva ka zajedničkom opštem cilju
Jasno razdvajanje oblasti aktivnosti
63. Formulisanje ciljeva
Ciljevi mogu biti formulisani putem
kvaliteta cilja (visoka zaposlenost) ili
aktivnosti cilja (održavanje visoke zaposlenosti)
Relevantni za sadržaj cilja su
rezultat - output i
ishod - outcome
Identifikovanje relevantnih instrumenata za
dostizanje ciljeva
66. Cilj sesije
Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će
proširiti znanje o praktično sprovesti analizu
alternativnih strategija u okviru pristupa
logičkim okvirom
67. Šta je analiza alternativnih strategija?
Finalni korak u fazi ANALIZE SITUACIJE
• Identifikovanje strategija / alternativnih opcija
• Izbor strategije koja će se koristiti za
postizanje željenih ciljeva na osnovu unapred
utvrđenih kriterijuma
• Odlučivanje koja rešenja (ciljevi) će biti
uključeni u projekat, a koja će ostati izvan
njega - definisanje sveobuhvatnog/opšteg cilja
i svrhe/specifičnog cilja
68. Zašto je važna analiza alternativnih
strategija?
• Drvo ciljeva ukaže na nekoliko mogućih
strategija
• Zbog ograničenosti projektnih resursa
potrebno je istražiti alternative i odabrati
najbolju
• Donosioci odluka najpre moraju da odaberu
kriterijume na osnovu kojih će uraditi ovu
analizu
69. Najčešći kriterijumi
• Korist za ciljne grupe (uključujući osetljive grupe)
• Verovatnoća izvodljivosti/uspeha
• Ukupna cena (budžet)
• Odnos troškovi-korist (Cost-benefit relation)
• Različiti rizici (socijalni i drugi)
• Potrebno vreme
• Komplementarnost sa drugim tekućim
programima/projektima
• Uticaj na okolinu
• Doprinos smanjenju neravnopravnosti (uključujući i
rodnu neravnopravnost)
70. Vežba
Na Drvetu ciljeva koje ste razvili u prethodnoj
vežbi,
• identifikujte alternativne strategije i
• koristeći kriterijume iz Prezentacije,
• izaberite strategiju budućeg projekta.
Vreme: 20 min
71. 5. DEO
Upoznavanje sa LFM
• Prezentacija naučenih lekcija
• Logika intervencije, pojam, karakteristike,
elementi
• Logička matrica
73. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici obuke će moći da:
• Formulišu logiku intervencije
• Popune prvu kolonu matrice logičkog
okvira
74. Svrha logike intervencije
• Formulisanje glavnih elemenata projekta ili
opisa projekta (vertikalne logike)
• Uspostavljanje hijerarhijskih odnosa između
glavnih elemenata projekta
• Početna razmišljanja o horizontalnoj logici
intervencije
75. Matrica logičkog okvira -Logframe
Logika intervencije/
Opis projekta
Indikatori Izvori
verifikacije
Pretpostavke
Opšti cilj/
Sveobuhvatni cilj
Svrha/
Specifični cilj
Rezultati
Aktivnosti RESURSI TROŠKOVI Preduslovi
76. Kako ispuniti prvu kolonu?
Na osnovu drveta rešenja/ciljeva i odabrane
strategije odrediti glavne elemente projekta od
vrha na dole
Ciljevi/rešenja
Višeg reda
Centralno
Rešenje/cilj
Načini dolaženja
do ciljeva (I red)
Opšti/
Sveobuhvatni cilj
Specifični cilj
Rezultati
77. Šta je opšti cilj?
• Opšti = sveobuhvatni = dugoročni cilj projekta
– smer, pravac razvoja
– važnost projekta za društvo
– dugoročne koristi za krajnje korisnike i za ostale
zainteresovane strane
• Ne postiže se samo jednim projektom, ali
projekat treba da doprinese ostvarenju
opšteg cilja
• Ostvarenje opšteg cilja zavisi od niza srodnih
projekata ili procesa koji su van kontrole
samog projekta
78. Kako definisati opšti cilj?
• Kao željeno, konačno stanje kome se teži,
a ne kao način/proces
• Projekat ne može imati više opštih ciljeva
• Jasne formulacije, precizne, odreñene
iskaze, koji nisu preopširni ili previše
uopšteni
• Realno definisan, ne previše ambiciozan
• Jasno definisati krajnje korisnike/ce
79. Šta je svrha/ specifični cilj?
• Definiše očekivanu promenu koja će
nastati primenom projekta
• Opisuje željene promene/koristi za
direktne korisnike/ce – ciljnu grupu
• Buduće stanje i očekivano dostignuće
projekta koje je pod kontrolom
rukovodstva projekta
• Projekat ima samo jednu svrhu/specifični
cilj
80. Kako definisati svrhu/specifični
cilj?
• Jasne, odreñene i jednostavne
formulacije
• Realan, ostvarljiv (pod uslovom da su
postignuti rezultati)
• Relevantan u odnosu na opšti cilj
(doprinosi ostvarenju opšteg cilja)
• Jasna definicija ciljne grupe
• Formulisan kao željeno stanje a ne kao
način ili proces
81. Šta su rezultati?
• Ostvarljivi kratkoročno, tokom realizacije projekta
• Proizvodi/postignuća uspešno izvedenih aktivnosti
• Postignuća koja se mogu garantovati projektom
Primer:
– Projekat može da garantuje da će odreñeni broj korisnika/ca biti
obučen za voñenje sopstvenog, malog biznisa
– Projekt ne može da garantuje da će ovi/e korisnici/e uspeti da pokrenu
sopstveni biznis u roku od sledećih godinu dana
• Rukovodstvo projekta je odgovorno za ostvarenje rezultata
• Jedan rezultat nije dovoljan – treba ih imati više
• Svaki rezultat treba numerisati
• Definisani u prošlom vremenu
– npr. ”Obučeno je... Završila je ... Smešteno je...”
82. Šta su aktivnosti?
• Radnje ili niz radnji i zadataka, u koje
ulažemo resurse (input) a preduzimamo ih
radi ostvarenja planiranih rezultata i
postizanja željenih ciljeva
• Procesi, ne stanja
• Za svaki rezultat definisati jednu ili više
aktivnosti
• Koristiti glagolske imenice kao što su:
izgrañivanje, održavanje, razvijanje, podela,
obučavanje... ili glagole: izgraditi, održati,
razviti, podeliti, obučiti itd.
86. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
• razumeti pojam i smisao pretpostavke i
• savladati formulisanje pretpostavki kroz
praktičan rad
87. Svrha formulisanja pretpostavki
• Utvrñivanje spoljašnjih (pred)uslova za
postizanje svakog nivoa vertikalne logike
projekta
• Provera verovatnoće ostvarljivosti projekta
• Donošenje odluke da li će se nastaviti sa
razradom projekta ili ne
88. Šta su pretpostavke?
• Spoljašnji faktori koji mogu uticati na realizaciju projekta i
na dugoročnu održivost koristi od tog projekta
• Opis situacija, dogañaja,uslova i odluka neophodnih za
uspeh projekta
• Van kontrole projektnog rukovodstva
• U logičku matricu se uključuju:
– One koje su procenjene kao važne i istinite
– One koje će se verovatno dogoditi, a ne one za koje
sa punom izvesnošću možemo tvrditi da će se
dogoditi
89. Kako se identifikuju pretpostavke?
Od dna ka vrhu Matrice logičkog okvira
deo vertikalne logike
Preduslovi
Pretpostavke
Pretpostavke
Pretpostavke
Sveobuhvatni cilj
Svrha (Specifični cilj)
Rezultati
Aktivnosti
Resursi
90. Kako se formulišu pretpostavke?
Kao pozitivni uslovi ili pozitivni odgovori na pitanja:
• Koje preduslove treba ispuniti pre početka
aktivnosti?
• Koje uslove, van direktne kontrole rukovodstva
projekta, treba ispuniti da bi se aktivnosti
realizovale?
• Koje spoljašnje uslove treba postići da bi se
očekivani rezultati ostvarili prema planu?
• Koje spoljašnje faktore i uslove je neophodno
ostvariti kako bi se postigla svrha (specifični cilj)?
91. Vežba
Formulišite po jednu pretpostavku za svaki
nivo vertikalne logike budućeg projekta koji
ste već kreirali u prethodnoj vežbi.
Vreme: 25 min
93. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
• Unaprediti razumevanje indikatora i sredstava
verifikacije i
• moći na praktičnom primeru da
– formulišu dobre indikatore
– identifikuju izvore verifikacije
94. Šta su indikatori - pokazatelji?
• Standardi izvoñenja koje treba dostići da
bi se ostvario cilj
• Opisuju ciljeve projekta na objektivno
merljiv način
• Utvrñuju koji su to standardi koji moraju
biti dostignuti kako bi opšti cilj, svrha i
rezultati projekta bili ostvareni
• Formulišu se za opšti cilj, specifični cilj i
rezultate
95. Indikatori predstavljaju osnovu za:
• Kasnije praćenje (monitoring) napredovanja
projekta tokom realizacije
• Procenu uspešnosti projekta tokom i nakon
realizacije - evaluaciju
• Predviđanje izvora verifikacije (dokumenti,
izveštaji i dr. izvori na osnovu kojih se
pokazatelji mogu proveriti)
96. Formulisanje indikatora
• Kvalitet /vrsta promene – koliko dobro je
izvršena
• Kvantitet /obim promene – kolika je
promena ili šta je sve promenjeno
• Ciljna grupa – za koga
• Vremenski okvir – koji je rok/do kada
• Mesto /lokacija – gde
97. Karakteristike dobrog indikatora
• Nezavisan i zasnovan na činjenicama
• MUDRO formulisan
M ERLJIV (Measurable)
U VREMENJEN (Time-framed)
D OSTIŽAN (Achievable)
R ELEVANTAN, REALAN (Relevant, Realistic)
O DREðEN (Specific)
98. Indikatori treba da su...
• Nezavisni jedan od drugog
• Svaki se odnosi samo na jedan cilj ili jedan rezultat
• Često je potrebno više od jednog indikatora za svaki cilj -
pojedinačni indikatori retko daju sveobuhvatnu sliku
promene
• Takvi da je za njih moguće obezbediti izvore verifikacije
• Takvi da se informacije o njima mogu prikupiti po
razumnoj ceni
Zamka – previše indikatora!
99. Indikatori - izvori verifikacije
• Paralelno sa formulisanjem indikatora treba
formulisati i izvore verifikacije (provere)
• Indikatori su korisni samo u meri u kojoj se mogu
proveriti
• Izvori verifikacije omogućavaju da proverimo da li
su indikatori zaista merljivi i korisni
• Skupe ili nepouzdane indikatore treba zameniti
drugim indikatorima
• Indikatori za koje ne možemo da identifikujemo
izvore verifikacije moraju se zameniti drugim
indikatorima koji se mogu proveriti (verifikovati)
100. Šta su izvori verifikacije?
• Izveštaji (programski, projektni...)
• Dokumenti (strategije, akcioni planovi, zakoni,
propisi...)
• Ostali relevantni izvori koji obezbeđuju
informacije koje omogućavaju proveru
indikatora
101. Vežba
Formulišite indikatore i izvore verifikacije za
sve elemente opisa projekta/ logiku intervencije
koji su do sada formulisani (opšti cilj, specifični
cilj, rezultate).
Vreme: 30 min
103. Cilj sesije
Do kraja sesije učesnici/ce će
• razumeti faze Upravljanja projektnim ciklusom
• moći na praktičnom primeru da
– Prepoznaju ključna dokumenta u svim
fazama projektnog ciklusa
– Koriste ključna dokumenta za pripremu
projekata
106. Sprovođenje
• Detaljan opis resursa
• Metodologija rada
• Analiza trenutne situacije
• Detaljan plan aktivnosti i
rokovi
• Ugovaranja i nabavke
107. Evaluacija:
• Procenjuje uspešnost projekta
• Procenjuje prikladnost, efikasnost, uspešnost, uticaj i
trajnost/održivost
• Pridaje posebnu pažnju ciljevima na nivou odnosa između
Rezultata Specifično
g cilja
Specifično
g cilja
Opšteg cilja
i
• Proverava skladnost i doslednost koncepcije projekta;
• Procenjuje uticaj pretpostavki
• Je zasnovana na principima nepristrasnosti,
nezavisnosti i verodostojnosti
108. Nadzor i evaluacija
• Poboljšavaju razvoj projekta (unutrašnja potreba)
• Opravdavaju finansiranje projekta (spoljna
potreba)
• Omogućavaju bolje poznavanje okruženja i
kontekst projekta
Razlozi:
• Formulisanje projekta nije bez greške
• Početna situacija se možda promenila od faze
formulisanja
109. Razlika između nadzora i evaluacije
Nadzor Evaluacija
Ko? Odgovornost unutrašnjeg
menadžmenta – na svim
nivoima
Obično uključuje spoljne
inpute (objektivnost)
Kada? Tokom celog projekta Periodično – “na pola
puta”, na završetku, ex-
post
Zašto? Da bi se proverilo
napredovanje, preuzele
neophodne mere,
ažurirali planovi
Da bi se povukli široki
zaključci za druge,
buduće
programe/projekte itd.
Posebna pažnja Inputima, aktivnostima,
rezultatima
Ishodima, rezultatima,
svrsi, opštem cilju
110. Nadzor
Napredak ka
očekivanom uticaju
Napredak ka
očekivanom cilju
Napredak ka
očekivanim ishodima
Početak, kraj rokovi
Korišćenje,
angažovajne i isplata
Opšti cilj
Specifični cilj
Rezultati
Aktivnosti
Sredstva
Problematična
situacija
