SlideShare a Scribd company logo
1 of 7
1

УВОД У ГЕОМЕТРИЈУ

Основни појмови у геометрији су:
§ – тачке (означавају се са : А, B, C,…, P, Q, R,..)
§ – праве (означавају се са : a, b, c,…, p, q, r,…)
§ – равни (означавају се са : α, β, γ,..., π,..)

Основне релације у геометрији су:
₪ – подударност (означава се са ≅ )
₪ – између (
означавају се са : A – B – C )

Изведени појмови у геометрији су нови појмови који се уводе користећи основне
појмове.
Дефиницијама се уводе нови појмови тзв. изведени појмови.

Аксиома је основно тврђење (став) које се усваја без доказивања

Теорема је изведено тврђење (став) које се доказује на основу аксиома и
дефиниција.
2

Тачка, права и раван
A∈p
A∉ p
р⊂α
р⊄α

чита се “ тачка А припада правој р”
чита се “ тачка А не припада правој р”
чита се “ права р припада равни α”
чита се “ права р не припада равни α”

Дефиниција 1: За три и више тачака које припадају истој правој кажемо да су
колинеарне, у супротном да су неколинеарне.

С

q

P

М

А
р
N

{A, B, C} ⊂ p

Дефиниција 2:

{M, N, P} ⊄ q

За четири и више тачке које припадају истој равни кажемо да су
компланарне, у супротном да су некомпланарне.
P

A

C

B

{A, B, C, D} ⊂ α

D

α

Q
M

N

{M, N, P, Q} ⊄ β

β
3

I АКСИОМЕ ПРИПАДАЊА
А1: Свака права садржи најмање две различите тачке.
Постоје три неколинеарне тачке.
А2: Сваке две различите тачке одређују једну праву.
А3: Сваке три неколинеарне тачке одређују једну раван.
А4: Свака раван садржи најмање три неколинеарне тачке.
Постоје четири некомпланарне тачке.
А5: Ако две тачке неке праве припадају некој равни, онда и све остале
тачке те праве припадају тој равни.
А6:

Ако две равни имају заједничку тачку онда оне имају заједничку праву.

II Аксиома паралелности:
Кроз дату тачку пролази највише једна права паралелна датој прави.

M∈p

q
M

p

M∈q ∧

q||p
4

ДВЕ ПРАВЕ
За две праве кажемо да:
→ се секу ако имају тачно једну заједничку праву;
р

q
T

p ∩ q = {T}
→ су паралелне ако припадају једној равни и немају ниједну заједничку
тачку;
(m ⊂ α) ∧ (n ⊂ α) ∧ (m ∩n = ∅)

m
n

m  n
α

→ се поклапају или да су јаднаке ако имају најмање две заједничке тачке;
→ су мимоилазне ако не припадају истој равни.
Теорема1: Свака права а и произвољна тачка В, која не припада прави а, одређују
тачно једну раван (сл.1)
Теорема2: Ма које две праве а и b које се секу, одређују таћно једну раван (сл.2)
Теорема3: Ма које две паралелне праве а и b, одређују таћно једну раван (сл.3)
b

C

B

сл.1

a

a

А

α

b
M

α

α

сл.2

сл.3
5

ДВЕ РАВНИ
За две равни кажемо да:
→ се секу ако имају најмање две заједничке тачке, тј. њихов пресек је права;

β

p

α ∩ β =p

α

→ су паралелне ако немају заједничку тачку;

β

α β

α

→ се поклапају или су једнаке, ако имају најмање заједничке три
неколинеарне тачке.
6

ПРАВА И РАВАН
За праву и раван кажемо да:
→ права продире раван ако са њом има тачно једну заједничку тачку;
p
α

T

p ∩ α = {T}

→ права је паралелна са равни ако са њом нема заједничких тачака;

p
α

p α

→ прав лежи у равни ако са њом има најмање две заједничке тачке.
p

α

p⊂ α
Теорема4 (Кошијева теорема):
Ако права n продире раван α у тачки А и ако је при томе она нормална на праве a
и b које припадају равни α и садрже тачку А, тада је n ⊥ α
n

n⊥ α
α

b

a
7

Професор математике Виолета Ивковић

More Related Content

What's hot

Primene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougaoPrimene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougao
Jelena Dobrivojevic
 
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_vezaHemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
NašaŠkola.Net
 
Piramida, povrsina piramide
Piramida, povrsina piramidePiramida, povrsina piramide
Piramida, povrsina piramide
mirjanamitic18
 
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
NašaŠkola.Net
 

What's hot (20)

Mnogougao
MnogougaoMnogougao
Mnogougao
 
Kupa, povrsina i zapremina kupe
Kupa, povrsina i zapremina kupeKupa, povrsina i zapremina kupe
Kupa, povrsina i zapremina kupe
 
VIII razred - Linearna funkcija
VIII razred - Linearna funkcijaVIII razred - Linearna funkcija
VIII razred - Linearna funkcija
 
Primene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougaoPrimene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougao
 
VI разред - подударност троуглова
VI разред - подударност троугловаVI разред - подударност троуглова
VI разред - подударност троуглова
 
Osnovni geometrijski pojmovi
Osnovni geometrijski pojmoviOsnovni geometrijski pojmovi
Osnovni geometrijski pojmovi
 
Religije sveta
Religije svetaReligije sveta
Religije sveta
 
методе дефинисања
методе дефинисањаметоде дефинисања
методе дефинисања
 
Odrzivi razvoj
Odrzivi razvojOdrzivi razvoj
Odrzivi razvoj
 
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_vezaHemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
 
Piramida, povrsina piramide
Piramida, povrsina piramidePiramida, povrsina piramide
Piramida, povrsina piramide
 
Valjak
ValjakValjak
Valjak
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
 
Valjak
ValjakValjak
Valjak
 
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava CvetkovićL196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
 
Obnovljivi izvori-energije-vlada
Obnovljivi izvori-energije-vladaObnovljivi izvori-energije-vlada
Obnovljivi izvori-energije-vlada
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Извори енергије
Извори енергијеИзвори енергије
Извори енергије
 
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
 
Pravilni mnogouglovi
Pravilni mnogougloviPravilni mnogouglovi
Pravilni mnogouglovi
 

Viewers also liked (10)

Geometrija za 1. razred gimnazije
Geometrija za 1. razred gimnazijeGeometrija za 1. razred gimnazije
Geometrija za 1. razred gimnazije
 
Slicnost trouglova
Slicnost trouglovaSlicnost trouglova
Slicnost trouglova
 
Racionalni algebarski izrazi
Racionalni algebarski izraziRacionalni algebarski izrazi
Racionalni algebarski izrazi
 
Trigonometrija
TrigonometrijaTrigonometrija
Trigonometrija
 
Linearna funkcija
Linearna funkcijaLinearna funkcija
Linearna funkcija
 
Diedar, definicija, osnovni elementi
Diedar, definicija, osnovni elementiDiedar, definicija, osnovni elementi
Diedar, definicija, osnovni elementi
 
Paralelne i normalne prave crtanje iii razrered
Paralelne i normalne prave crtanje iii razreredParalelne i normalne prave crtanje iii razrered
Paralelne i normalne prave crtanje iii razrered
 
Filozofija cloud sistema
Filozofija cloud sistemaFilozofija cloud sistema
Filozofija cloud sistema
 
Duz, prava, poluprava, merenje duzine
Duz, prava, poluprava, merenje duzineDuz, prava, poluprava, merenje duzine
Duz, prava, poluprava, merenje duzine
 
Osmitackapravaravan2018
Osmitackapravaravan2018Osmitackapravaravan2018
Osmitackapravaravan2018
 

Uvod u geometriju

  • 1. 1 УВОД У ГЕОМЕТРИЈУ Основни појмови у геометрији су: § – тачке (означавају се са : А, B, C,…, P, Q, R,..) § – праве (означавају се са : a, b, c,…, p, q, r,…) § – равни (означавају се са : α, β, γ,..., π,..) Основне релације у геометрији су: ₪ – подударност (означава се са ≅ ) ₪ – између ( означавају се са : A – B – C ) Изведени појмови у геометрији су нови појмови који се уводе користећи основне појмове. Дефиницијама се уводе нови појмови тзв. изведени појмови. Аксиома је основно тврђење (став) које се усваја без доказивања Теорема је изведено тврђење (став) које се доказује на основу аксиома и дефиниција.
  • 2. 2 Тачка, права и раван A∈p A∉ p р⊂α р⊄α чита се “ тачка А припада правој р” чита се “ тачка А не припада правој р” чита се “ права р припада равни α” чита се “ права р не припада равни α” Дефиниција 1: За три и више тачака које припадају истој правој кажемо да су колинеарне, у супротном да су неколинеарне. С q P М А р N {A, B, C} ⊂ p Дефиниција 2: {M, N, P} ⊄ q За четири и више тачке које припадају истој равни кажемо да су компланарне, у супротном да су некомпланарне. P A C B {A, B, C, D} ⊂ α D α Q M N {M, N, P, Q} ⊄ β β
  • 3. 3 I АКСИОМЕ ПРИПАДАЊА А1: Свака права садржи најмање две различите тачке. Постоје три неколинеарне тачке. А2: Сваке две различите тачке одређују једну праву. А3: Сваке три неколинеарне тачке одређују једну раван. А4: Свака раван садржи најмање три неколинеарне тачке. Постоје четири некомпланарне тачке. А5: Ако две тачке неке праве припадају некој равни, онда и све остале тачке те праве припадају тој равни. А6: Ако две равни имају заједничку тачку онда оне имају заједничку праву. II Аксиома паралелности: Кроз дату тачку пролази највише једна права паралелна датој прави. M∈p q M p M∈q ∧ q||p
  • 4. 4 ДВЕ ПРАВЕ За две праве кажемо да: → се секу ако имају тачно једну заједничку праву; р q T p ∩ q = {T} → су паралелне ако припадају једној равни и немају ниједну заједничку тачку; (m ⊂ α) ∧ (n ⊂ α) ∧ (m ∩n = ∅) m n m  n α → се поклапају или да су јаднаке ако имају најмање две заједничке тачке; → су мимоилазне ако не припадају истој равни. Теорема1: Свака права а и произвољна тачка В, која не припада прави а, одређују тачно једну раван (сл.1) Теорема2: Ма које две праве а и b које се секу, одређују таћно једну раван (сл.2) Теорема3: Ма које две паралелне праве а и b, одређују таћно једну раван (сл.3) b C B сл.1 a a А α b M α α сл.2 сл.3
  • 5. 5 ДВЕ РАВНИ За две равни кажемо да: → се секу ако имају најмање две заједничке тачке, тј. њихов пресек је права; β p α ∩ β =p α → су паралелне ако немају заједничку тачку; β α β α → се поклапају или су једнаке, ако имају најмање заједничке три неколинеарне тачке.
  • 6. 6 ПРАВА И РАВАН За праву и раван кажемо да: → права продире раван ако са њом има тачно једну заједничку тачку; p α T p ∩ α = {T} → права је паралелна са равни ако са њом нема заједничких тачака; p α p α → прав лежи у равни ако са њом има најмање две заједничке тачке. p α p⊂ α Теорема4 (Кошијева теорема): Ако права n продире раван α у тачки А и ако је при томе она нормална на праве a и b које припадају равни α и садрже тачку А, тада је n ⊥ α n n⊥ α α b a