Autostopiranje kroz metaGalaksiju
•Download as PPT, PDF•
0 likes•281 views
CIKLUS "BIBLIOTEKARI BIBLIOTEKARIMA" 4. april 2014, amfiteater Narodne biblioteke Srbije autori: mr Vesna Aleksandrović, Tanja Tasić
Recommended
Recommended
More Related Content
Recently uploaded
Recently uploaded (16)
Featured
Featured (20)
Autostopiranje kroz metaGalaksiju
- 1. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Циклус предавања Библиотекари библиотекарима мр Весна Александровић Тања Тасић Народна библиотека Србије Библиотекарско друштво Србије 4. Април 2014. г
- 2. <tableOfContents>Планета Корисника; Супернова Стандарди; Обука за преживљавање- Survivor; БиблиоГалаксија; МетаКаталогизатори; HowTo?; Изван граница МетаУниверзума</tableOfContents> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 3. <partName>Планета корисника</partName> <partName type=“alternative”>Карактеристике, особине и категоризација становништва најмногољудније планете</partName type=“alternative”> <partNumber>1</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 4. Нема? Како нема!? Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 16. <partName>Супернова Стандарди</partName> <partName type=“alternative”>Шта су метаподаци и како их доживети? </partName type=“alternative”> <partNumber>2</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 17. Метаподаци су структурирани подаци или информације који описују, објашњавају и лоцирају информационе изворе и самим тим омогућавају лакше претраживање, проналажење,коришћење и управљање информационим изворима. Тамара Бутиган-Вучај, COBISS XML, преглед НЦД 15 (2009) Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 18. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Три категорије метаподатака описни административни структурални технички, метаподаци о правима приступа, дуготрајном чувању
- 22. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Хамлет 10 књига В. Шекспира 1 књига Б. Брајсона 1 књига В. Фокнера 2 филма 3 књиге из области књижевне критике 4 књиге из области позоришне уметности 1 књига чија је идеја заснована на Хамлету
- 23. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Хамлет 10 књига В. Шекспира 1 књига Б. Брајсона 1 књига В. Фокнера 2 филма 3 књиге из области књижевне критике 4 књиге из области позоришне уметности 1 књига чија је идеја заснована на Хамлету
- 25. Title Subject Contributor Date Created Description Creator Format Type Relation Publisher Language Identifier Issued Rights TableofContents IsPartOf Extent Medium HasPartOf ... Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 27. Dublin Core MODS Title titleInfo - title Title titleInfo – title - subtitle Alternative titleInfo– lang” - type “alternative”– title isPartOf partName isPartOf partNumber COMARC 200 a – 200 e – 200 d – 200 i – 200 h – Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 28. <partName>Обука за преживљавање</partName> <partName type=“alternative”>Шта понети на путовање од концепта до реализације?</partName type=“alternative”> <partNumber>3</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 35. <partName>БиблиоГалаксија</partName> <partName type=“alternative”>Дигитална библиотека = електронски каталог? </partName type=“alternative”> <partNumber>4</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 45. <partName>МетаКаталогизатори</partName> <partName type=“alternative”>Ко су метаКаталогизатори и чиме се они уопште баве?</partName type=“alternative”> <partNumber>5</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 48. <partName>HowTo</partName> <partName type=“alternative”>Упутство за почетнике</partName type=“alternative”> <partNumber>6</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 51. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Dublin Core MODS Title titleInfo - title Title titleInfo – title - subtitle Alternative titleInfo– “lang” - type “alternative”– title isPartOf partName isPartOf partNumber COMARC 200 a – 200 e – 200 d – 200 i – 200 h –
- 52. Аутостопирање кроз МетаГалаксију COMARC 200 a – Svet oko nas 200 e – enciklopedija za decu 200 d – The World around us 200h – Sv. 2 200 i – N - Š Dublin Core <dc:title>Svet oko nas <dc:title>enciklopedija za decu <dc:alternative>The World around us <dc:isPartOf>Sv. 2 <dc:isPartOf>N - Š
- 53. COMARC 200 a – Svet oko nas 200 e – enciklopedija za decu 200 d – The World around us 200 i – N - Š 200 h – Sv. 2 Аутостопирање кроз МетаГалаксију MODS <titleInfo> <title> Svet oko nas <titleInfo> <title><subtitle>enciklopedija za decu < titleInfo xml:lang=“eng” type=“alternative”> <nonSort>The <title >World around us <partNumber>N - Š <partName>Sv. 2
- 55. <partName>Метаподаци</partName> <partName type=“alternative”>Дан после, шта даље?</partName type=“alternative”> <partNumber>7</partNumber> Аутостопирање кроз МетаГалаксију
- 59. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Весна НБС Београд
- 61. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Весна запослена у интересује се за је коаутор UDK
- 62. Аутостопирање кроз МетаГалаксију Весна је део створила
- 63. Аутостопирање кроз МетаГалаксију је део створила је део РаднаГрупа за метаПодатке запослена у запослена у Весна Тања …
- 66. Аутостопирање кроз МетаГалаксију <creator>Весна Александровић</creator> <creator>Тања Тасић</creator>
Editor's Notes
- Dobro došli na svemirsko putovanje koje će trajati oko 45 metaMinuta. Jezik koji ćemo koristiti na putovanju je XML, ali ne brinite, omogućili smo vam automatsko, telepatsko prevođenje na zemaljski, podkategorija - srpski jezik.
- Naše putovanje, kao što možete primetiti ima 7 stanica. Krenimo!
- Prva stanica je Planeta Korisnika. Upoznaćemo karakteristike, osobine i kategorizacije vrste koja naseljava ovu izuzetno neobičnu planetu ...
- Vrsta KORISNIK često ima ovaj izgled lica:
- I kada je nezadovoljna klizi u očaj na ovaj način...
- A neretko doživljava najdublje nivoe frustracije što ume da dovede do ispuštanja veoma glasnih zvukova, praćenog izrazom lica, poznatim pod nazivom – jedna reč - DOSTAMI JE SVEGA!
- Vrsta - KORISNIK. Mnogoljudna civilizacija koja pretenduje da naseli ceo do sada poznati Univezum. Glavna odlika joj je RAZNOLIKOST.
- Na osnovu istraživanja ustanovljeno je da pojedini pripadnici ove vrste često ne znaju šta žele
- Dok pojedini primerci tačno znaju šta žele!
- Gruba karakterizacija prema polu, starosti, obrazovanju, interesovanjima, jedva je početak istraživanja ove vrste... Primećeni su: mlađi, stariji, naučnici, studenti, domaćice, ženski i muški primerci, zatim pekari, profesori, istraživači najrazličitijih oblasti, deca, I svi gledaju u jednu tačku – u VAS!!! Znate ovaj pogled?
- Na Planeti Korisnika postoji regija Internet, čiji se glavni grad zove GOOGLE. Dokazano je da vrsta korisnik započinje potragu upravo u tom gradu. Postoji još par manjih gradova u kojima se okupljaju tragači, ali GOOGLE je najpoznatiji i važi za najprecizniji. Ipak, od čega zavisi kvalitet i brzina kojom pripadnici vrste KORISNIK nalaze traženo? Kako bismo saznali odgovor na ovo pitanje, poslali smo Insajdera da obavi ovo zahtevno istraživanje a on nam je poslao sledeći primer:
- Anonimni pripadnik vrste KORISNIK tažio je sledeći podatak: A 300380 odeon. Od grada GOOGLE dobio je sledeći rezultat:
- Na slici koju nam je prosledio naš insajder, podvukli smo upravo traženi podatak. Korisnik je upućen da poseti oštinu EUROPEANA gde će naći traženo. Međutim, naš Insajder je, igrom slučaja, znao da se i u drugoj, bliskoj opštini nalazi još jedan primerak traženog. Zainteresovao se i pronašao razlog zašto grad GOOGLE ne zna da dve opštine čuvaju isto, na dva različita mesta.
- Druga opština, TEL, smatrala je nepotrebnim da upravo taj podatak unese u svoju bazu podataka. Insajder je poslao ovu sliku gde se jasno vidi da jedan element pretrage - A 300380 ne postoji, dok drugi – ODEON - postoji. Posetio je opštinu EUROPENA i razgovarao sa nadležnima, koji su mo pokazali sledeće:
- Opština EUROPEANA učinila je podatak A 300380 dostupnim u svom setu informacija. Kako onda ovoj veoma zahtevnoj vrsti omogućiti da nađe ono što traži? Primer opštine EUROPEANA samo je jedan u nizu dobrih primera ih prakse. Pogledaćemo dalje kako sve to funkcioniše, dok putujemo ka SUPERNOVI STANDARDI...
- Supernova pored koje prolazimo stvorila je veliki broj novih grupa pravila koji klasifikuju i opisuju informacije, i tako dobila ime STANDARDI . Kako bismo razumeli novonastale standarde, potrebno je da se upoznamo sa pojmovima INFORMACIJA i METAPODATAK. Pojam INFORMACIJA je veoma širok i nastao pre više eona, u GALAKSIJI koja se zove ANALOG. U ta davna vremena, kako legenda kaže, informacija se mogla prenositi govorom, čitanjem, pevanjem, gledanjem, slušanjem, mirisanjem, dodirivanjem. Informaciju obično karakteriše značenje koje je stavljeno u kontekst. Sa druge strane, Metapodatak, suštinski istovetan pojmu Informacija, nastao je mnogo kasnije, u GALAKSIJI DIGITAL.
- Evo jedne od brojnih definicija METAPODATKA, nastale na Planeti Zemlji.
- Metapodaci se, u najopštijim crtama, dele na: opisne (pomažu vrsti KORISNIK da nađu traženo), administrativne (koji daju dodatne informacije o upravljanju podacima), strukturalne (koji objašnjavaju elemente i organizaciju veće strukture). Njima se mogu dodati i tehnički MP, umnogome slični opisu karakteristika fizičkog objekta i nalik su onima iz GALAKSIJE ANALOG, ali su preneti u novu, virtuelnu realnost, koja ima svoje drugačije pojavne oblike. Tu su i MP o pravima pristupa, još uveknedovoljno uređena oblast u GALAKSIJI DIGITAL, nadamo se da će se to promeniti u dogledno vreme, i MP o dugotrajnom čuvanju, što je još jedna od novih oblasti.
- Poznato je da su mnogi istraživači avanturističkog duha, na putu istaživanja ove oblasti, u momentu upoznavanja sa SUPERNOVOM STANDARDI, izgledali ovako. Ipak, to je samo prolazno stanje šoka! Verujemo da vas sve zanima šta je to naš istraživač ugledao u ovom trenutku? Upozoravamo vas da je slika izuzetno potresna i da manje stabilni posetioci i deca ne bi trebalo da gledaju. Ujedno, važno je napomenuti da je slika koju ćete videti samo deo pojave kojoj je naš metaIstraživač prisustvovao:
- Potresno, zar ne!? Za svakog metaIstraživača koji ulazi u svoj brod i otiskuje se ka metaUniverzumu, ovo je najpostresniji prizor koji stvara osećanja nelagode, frustracije a neretko i užasavanja. Kao što i sami vidite, postoji veliki broj standarda. I nijedan nije isti! Postoje opšte sličnosti, manje ili više izražene, ali i nekada veoma izražene razlike. Ovde vidimo DC standard, MODS, MARCXML, MARC 21, TEI, METS, EAD, EDM, ali postoje i mnogi drugi. Njihovi nazivi se neupućenom prolazniku mogu učiniti nejasnim pa i rogobatnim, Ipak, jasno je da su zbog dužine većine naziva, u upotrebi akronimi. Sada ćemo prići bliže i pogledati detaljnije. Pojave kojima ćete prisutvovati, u širim konturama, opisane su u metaStandardima.
- Јаsno da se u različitim sazvežđima koriste različiti standardi. Od velike je važnosti da se struktura, opis i značenje informacija mogu relativno lako iskazati i u drugim modelima i standardima. Naziv ove pojave je INTEROPERABILNOST. Poznato je da standardi mogu biti konceptualni - standardi koji razradjuju ideju, koncept, zamisao opisivanja i uređenja informacija, i oni koji se odnose na sadržaj. Jedan od koncepata koji trenutno privlači pažnju jeste FRBR - FUNKCIONALNI zahtevi za bibliografske zapise. O čemu se tu radi? FRBR je konceptualni model. NIJE novo kataloško pravilo, nije novi kataloški standard. FRBR je način razmišljanja, stanje uma. Nije metod već koncept povezivanja informacija na više nivoa i sa više strana , što omogućava i nov način njihovog organizovanja. Pogledaćemo još jedan od primera pretraživanja koje sprovodi prosečan pripadnik vrste KORISNIK:
- Tema njegovog pretraživanja je HAMLET. Rezultat pretraživanja daje 22 pogodka. Pored samog književnog dela HAMLET, tu imamo biografije, filmove, knjige iz oblasti književne kritike i teoretska dela iz oblasti pozorišne umetnosti, i delo kome je HAMLET samo inspiracija ili početna tačka.
- Zarad preciznijeg opisivanja i organizovanja informacija, koje su, višeslojne, vredni naučnici sa planete FRBR su razvili konceptualni model zasnovan na 3 grupe entiteta i njihovim uzajamnim odnosima.
- Da vidimo kako FRBR funkcioniše u stvarnom životu --&gt; Šekspir je možda idući ulicama došao na ideju da stvori DELO koje će nazvati HAMLET. Dok hoda I mentalno vaja svoje delo, ono postoji samo u njegovom umu.Po dolasku kući, Vil uzima papir i pero i počinje EKSPRESIJA dela – stvara rukopis koji kasnije daje prijateljima da pročitaju i jedan od njih mu kaže da zna nekoga ko bi mogao taj rukopis da štampa. Tako nastaje MANIFESTACIJA – izdaanje. Ali istovremeno kada je prijateljima dao rukopis na čitanje, naš dobri Vil Šekspir rukopis predaje i pozorišnoj trupi koja ubrzo izvodi ovaj komad. Tako nastaje nova manifestacija HAMLETA! Po završenom štampanju, Vil dobija svoj PRIMERAK od tiraža i pridružuje ga ostalim delima u ličnoj biblioteci. Podsetićemo vas na već pominjanu GALKSIJU DIGITAL, u kojoj vladaju drugačiji zakoni od onih u bliskoj GALAKSIJI ANALOG. Da je Vil rođen u toj galaksiji, rukopis se ne bi štampao već bi bio objavljen u digitalnom obliku – pdf, word... i on bi svoj primerak imao pohranjen na hard disku ili bilo kom drugom nosaču. Dodatno zamešateljstvo dešava se od nedavno u GALAKSIJI ANALOG, naime - primećena je nova pojava – pretvaranje analognog, fizičkog objekta, u digitalni, koja je nazvana DIGITALIZACIJA. Toliko o konceptualnim modelima, vraćamo se na standarde koji se odnose na sam sadržaj.
- Jedan od standarda za MP je DUBLIN CORE. Kao i svaki standard, DC ima jasno preciziranu strukturu, komponente, semantiku i enkodiranje. Vidimo neke od elemenata – title, creator, format, publisher... Interesantno je da se kroz DC šemu mogu opisati knjiga, muzička kompozicija ili ceo muzički album, internet sajt, mobilni telefon itd.
- Ovo je prikaz glavnih elemenata iz MODS standarda, koji je razvila LOC. Vidimo da se nazivi nekih elemenata iz DC i MODS šeme poklapaju – language, table OfContentes, identifier, subject, dok drugi samo liče na elemente iz DC standarda. Ima i onih koji, barem po nazivu, nemaju svoj ekvivalent u DC - žanr.
- Svaki standard se izražava šemom. Šema ima određeni set elemenata koji se koriste prilikom opisivanja izvora. ŠEMA je i plan koji pokazuje odnose između elemenata, kroz uspostavljanje pravila za upravljanje MP. Osnovu svake šeme čine semantika, sintaksa i pravila o upotrebi elemenata. Kroz pravilno modeliranu šemu može se izraziti bilo koji opisivani sadržaj, najčešće na XML jeziku. Krećemo se ka sledećem odredištu BiblioGalaksija. Dok putujemo, proći ćete obuku za preživljavanje u metaUslovima. Obuka je prilagođena za sve pojavne oblike vrste poznate pod imenom BiblioKatalogizator.
- PRAVILO br. 1 - putujte u grupama, tako je sigurnije, lakše i zabavnije. Nađite sličnoUmne ljude. Ups, ne samo ljude, možete naći i robote
- Postavite CILJ. Zašto radite sve ovo? - najvažniji razlog jeste zato što je deljenje radost. Zato što imate informacije koje sigurno nešto nekome znače a trenutno ih ne vidi. Zato što želite. Zato što imate način da to uradite. Zato što ste svesni da je vaša slagalica deo neke veće slagalice, koja je deo još veće slagalice, i tako u beskraj. Kad već pomenusmo slagalicu, primer slagalice sa likom Mona lize, odlično će nam poslužiti da pojasnimo putovanje od koncepta do realizacije: Koju slagalicu slažete? – Odaberite standard i šemu. Naučite njihova pravila. Dobro upoznajte sve komponente ove slagalice/šeme. Kada se odlučite za jednu koja vam najbolje odgovara, za onu koja zadovoljava većinu vaših potreba, detaljno pročitajte upustvo proizvođača, čak i ono pisano najsitnijim slovima. Sledi upoznavanje sa elementima slagalice: sa njihovim brojem, karakterisikama, značenjima i ulogama, međusobnim odnosima i načinom povezivanja. Da li vam se sviđa granularnost ove slagalice (HIPERLINK desno!!!!!!), utvrdite pre nego što dođete do polovine i onda odlučite da ipak više volite one sa nešto krupnijim ili sitnijim delovima. Dobro proverite da li su svi delovi obavezni ili su neki preporučeni ili pak neobavezni. Sve je moguće! Zatim precizirajte upotrebu određenog REČNIKA koji ćete tokom igre koristiti, kako bi vas svi učesnici u igri razumeli. igra se završava kada sklopite celu sliku!
- Granularnost šeme
- Sliku Mona Lize možemo sklopiti i od lego kockica. Ma koliko se činilo da je slika ista, nije tako. Elementi – delići koji čine sliku nisu od istog materijala, veličine, logika slaganja je drugačija itd. Ukoliko se ipak odlučite da kombinujete lego i puzzle, krajnji rezultatl može izgledati ovako:
- Ovoj slici, naravno, ništa ne fali, jer je u pitanju Mona Liza, ali verujemo da ipak niste imali ovo na umu na početku slaganja
- Ranije pominjana vrsta KORISNIK, veoma je zadovoljna kada dobije jasan, prijatan za gledanje i lak za korišćenje finalni proizvod! Stižemo u BiblioGalaksiju! Prepuštam vas kopilotu našeg broda. TANJA:
- Sada ćemo reči nešto o tome da li između pojmova digitalna biblioteka i elektronski katalog stoji znak jednakosti? U javnosti se povremeno čuje glas da biblioteke koje imaju elektronske kataloge ne treba posebno da razvijaju metapodatke za digitalne objekte u digitalnij biblioteci jer je to zapravo isto. Da li je to tako ili se samo radi o sličnim pojavama koje nastaju sličnim postupcima, sa nešto drugačijom svrhom?
- Kratak odgovor na ovo pitanje je NE, to nije isto. Biblioteka koja ima digitalne kolekcije mora da poseduje i metapodatke za te objekte jer oni nisu isto što i podaci koji se nalaze u elektronskom katalogu. Podaci koji se nalaze u elektronskom katalogu opisuju fizičke jedinice, dok metapodaci opisuju digitaline objekte nastale digitalizacijom analogne bibliotečke građe. Ono što možda može da zbuni je činjenica da je veliki broj podataka poklapa, ali to ne treba da nas zavede – MetaPodaci treba da sadrže i autentične podatke vezane samo za digitalni objekat (format digitalnog objekta, prava korišćenja, vlasništvo i tako dalje). Posebnu kategoriju podataka u digitalnim bibliotekama predstavljaju opisi novonastalih kolekcija, a oni uopšte ne postoje u elektronskim katalozima. Naime, građa u digitalnm bibliotekama najčešće je grupisana po kolekcijama koje bi trebalo da i same budu pretražive. Još jedna razlika je i činjenica da se za opis digitalnih kolekcije koriste standardi koji se ne koriste u elektronskom katalogu. Ti standardi se razlikuju po principima, semantici i jeziku koji više teži prirodnom jeziku. Elektronski katalozi se, po pravilu, nalaze na tzv. skrivenom net-u, tj. do podataka u njima nije moguće doći koršćenjem standardnih poznatih pretraživača, za razliku od podataka dostupnih putem digitalnih biblioteka. Zbog te činjenice MetaPodaci digitalnih objekata predstavljaju način da se široj javnosti lakše predstave bibliotečki fondovi.
- Pripremajući ovo izlaganje mi smo sve učesnike ovih procesa podelili u dve grupe odnosno podvrste koje smo zbog razlikovanja nazvali BiblioKatalogizatori i MetaKatalogizatori. Vrsta BiblioKatalogizator kreira bibliografske opise koji čine elektronski katalog. Vrsta MetaKatalogizator prilagođava kreira ili podatke za potrebe digitalne biblioteke. Obe vrste rade prema određenim standardima i poštuju različite formate. Na sledećoj stanici do koje ćemo stići nešto kasnije upoznaćemo MetaKatalogizatore, a sad ćemo se upoznati sa delatnostima i veštinama BiblioKatalogizatora.
- Šta je to katalogizacija, to jest šta je ono što BiblioKatalozitaori rade. Opisujući fizičke objekte kao što su knjige, fotografije, karte, novine ili gramofonske ploče, BiblioKatalogizatori stvaraju metapodatke za te objekte smeštaju ih elektronski katalog, ali i omogućavaju stvaranje metapodataka za digitalne verzije tih objekta tj. oni rade i za MetaKatalogizatore.
- Formati koje koriste BiblioKatalogizatori mogu biti različiti i najčešće su neki od MARC formata. Na primeru formata COMARC možemo objasniti i zbog čega postoji i veliki broj formata za opis digtalnih objekata. Format COMARC pripada porodici UNIMARC formata razvija se za potrebe COBISS-a više od 20 godina. Razlog za kreiranje novog formata leži u činjenici da koncept COBISS-a nije mogao da bude sproveden korišćenjem nekog od postojećih formata, odnosno njihovom primenom ne bi mogle da se sprovedu sve zamišljene funkcionalnosti. Te funkcionalnosti su se jednim delom trebale da i iskažu dotadašnje kataloške principe koje su imale svoje lokalne specifičnosti. Kao rezulata dobijen je COMARC koji je manje razgranat u odnosu na UNIMARC (ima oko 140 polja, za razliku od UNIMARC-a koji ima oko 200) i koji sadrži neke elemente iz drugih formata (npr. MARC-a 21), kao i neke autentnične. Metodologija razvijanja formata je takva da se za željenu funkcionalnost najpre traži polje u formatu UNIMARC, ako ga nema traži se u formatu MARC2 a ako se i tamo ne može naći razvija se autentično polje. U odnosu na druge formate, osnovna razlika je da ima razvijen blok 4-- (blok za povezivanje koji služi za opisivanje prikrivenog sadržaja i komponentnih delova) kao i neka kodirana polja, odnosno kodovi. Sam COMARC je podeljen u 3 segmenta B, A i H
- Ispis bibliografskog zapisa u formatu COMAC/B izgleda ovako:
- U Srbiji trenutno postoji oko 2 700 000 zapisa izrađenih u COMARC formatu koji su kreirani u 162 biblioteke. Iako je njihova osnovna funkcija da predstave jedinice bibliotečke građe, toliko veliki nacionalni informacioni resurs treba i može da služi i u neke druge svrhe. Sistem COBISS i to omogućava Naime, od 2002 godine COBISS razvija mogućnost exportovanje podataka, odnosno bibliografskih zapisa putem standarda za prenos xml-u i ISO2709 u nekoliko formata : COMARC, MARC 21, MODS i DC. U okruženju COBISS2 export se može vršiti sa OPAC-a i to iz uzajamne baze. : Upravo ova funkcionalnost omogućava da se podaci iz bibliografske baze podataka mogu koristiti i za kreiranje metapodataka.
- Ali to ne ide baš tako glatko: Na ovom slajdu možemo prikaz ekporta jednog zapisa u formatu DC. Bojama DC standarda podvukli smo samo dva elementa koji će poslužiti za upoređenje: naslov i podatak o odgovornosti. Tačkastom linijom podvučen je sadržaj elementa TITLE. Kao što možete videti, pored naslova SVET OKO NAS, u naslov ulazi i t i podnaslov ENCIKLOPEDIJA ZA DECU I OMLADINU, broj sveske i njen naslov. Da stvar bude još gora, u naslov ulaze i podaci o odgovornosti. Što se tiče elementa za lično ime tu je sitacija bolja , ime je dato je u inverziji i pored njega je u zagradi navedena uloga – potpolje 4 polja 702.
- Ista publikacija exportovana u MODS. Naslov je predstavljen tačno, podeljen na podelemente. Videćemo kako izgledaju exporti iz C3:
- Sa prelaskom na rad u okruženju COBISS3 export se može vršiti iz lokalnih baza podataka. Formati koji postoje su MARC21 MARCXML DUBLINCORE COMARCXML Ono što je dobro je to što se exporti mogu praviti iz lokalnih baza podtaka, ali nedostaci su što je broj formata za metapodatke smanjen (nedostaje MODS), a prevođenje nije poboljšano. Samim tim export zapsa iz C3 u DC izleda isto kao i export iz C2 tako da ga nećemo prikazivati. Bez obzira na primedbe koje smo izneli na ove funkcionalnosti, mora se priznati da one predstavljaju vrlo važnu sponu između elektronskog kataloga i metapodataka za digitalne objekte i vrlo je dobro što stoje na usluzi svima koji rade u COBISS-u.
- Toliko o BiblioKatalogizatorima. Sada ćemo reći nešto više o drugoj vrsti, Vrsti MetaKatalogizator. Šta ona radi? Ona prilagođava ili kreira podatke za potrebe digitalne biblioteke. Jedan od njh sedi pored mene :)
- Najpre nešto o tome kako oni izgledaju – Vrsta metaKatalogizator prepoznaje se po neretko odsutnom pogledu... Takođe se prepoznaje i po naočarama koje su skoro obavezne. Ova vrsta retko posećuje Realnost jer uglavnom obitava u mentalnom Univerzumu. Ko su oni i šta je njihov posao? Važe za poznavaoce različitih galaksija i civilizacija. U slučaju da se izgubite u nekom ćošku Univerzuma, MetaKatalogizator će vam rado pokazati put i to na više načina, konsultujući različite svemirske mape
- Odličan je u disciplini CROSSWALK. Ali najbolje je da vam sve to on sam ispriča...
- Kroz kratko uputsvo za snalaženje u metaUslovima
- VESNA Pomenute su mape. MetaKatalogizator odlično čita i crta mape. Može da vam pokaže kako da stignete tamo gde ste se uputili na više načina.
- Sada ćemo ukratko videti kako izgleda proces mapiranja – izražavanja jedne mape na drugi način.
- Deo ove slike smo videli nešto ranije. MetaKatalogizator prevodi elemente iz jedne šeme u druge. Postupak je poznat pod nazivom CROSSWALK. Sa leve strane prikazali smo samo deo šeme koju koriste pripadnici vrste BiblioKatalogizator. Izabrali smo 5 elemenata koji učestvuju u opisivanju NASLOVA dela. U sredini je ekvivalent iz šeme DC. Desno su prikazani elementi iz MODS šeme, koji takođe opisuju NASLOV.
- Svaki BiblioKatalogizator može primetiti razliku između COMARC i DC izražavanja istog podatka. Ono što upada u oči je priča oko podnaslova: DC nema element PODNASLOV, tako da se i naslov i podnaslov mapiraju u element TITLE, što, složićemo se, u BiblioGalaksiji nije tačno. Podaci o delovima – njihovom nazivu i numeraciji, u DC šemi nisu vezani uz naslov već se mapiraju u odvojen element IsPartOF – upotrebom ovog elementa mogu se izraziti i neki drugi hijerarhijski odnosi, ne samo u okviru naslova.
- Isti primer iz COMARCA gledamo u poređenju sa drugom šemom – MODS. Primećuje se da je logika šeme znatno bliža logici BiblioGalaksije.
- U MODS šemi nekoliko elemenata opisuje naslov, i ima ih 5: 1. naslov, 2. podnaslov, 3. non sort – element koji lomi naslov koji počinje članom na 2 dela , sam član i telo naslova, 4. i 5. su naslov i numeracija delova. Atributi dodatno pojašnjavaju elemente– npr. Jezik uporednog naslova, različite varijante naslova i sl. Svi elementi koji opisuju naslov upakovani su u Wrapper element TITLE INFO. Wrapper element u ovom slučaju može se uporediti sa velikim početnim slovom i tačkom na kraju rečenice – bez obzira na sadržaj, dužinu i značenje rečenice, ovaj element označava početak i kraj jednog seta informacija. Iz ovog poređenja možemo zaključiti da je DC šema jednodimenzionalna, dok je MODS višedimenzionalna šema, gde su elementi u odnosu roditelj-dete. Bilo koja šema metapodataka koncipirana je na sličan način.
- Na samom smo kraju našeg putovanja. U daljini mozete videti tanku liniju svetlosti koja dopire iz delova metaUniverzuma koji su i fazi neprestanog širenja i nastajanja.
- MetaUniverzum je ustvari, deo veće celine – LinkedData Univerzuma. Šta je LinkedData Univerzum? Čemu služi? Izdaleka, na prvi pogled obe slike izgledaju kao ogroman broj različitih, odvojenih stvari – ljudi, mesta, oragnizacija, događaja, na jednom mestu. Što je pristojan način da se kaže “ovo je haos!” Naravno da nije tako…
- U stvarnom svetu postoji samo jedna ja, jedna NBS, jedan Beograd.
- U Internet okruženju ima više mene – moj FB, YT, TWITTER, PINTEREST profili, moja WIKI stranica, moji radovi, moje slike koje sam ja sam okačila na neku od e-lokacija ili je to učinio neko drugi. Na isti način, NBS ima svoj sajt, svoju FB stranicu, YT kanal, i brojne druge e-manifestacije. Kako onda mreža zna da sam sve to ja ili NBS ili Beograd??? Sama od sebe ne može znati! Kao u FRBR okruženju, osoba JA je DELO i ekspresija, koje se MANIFESTUJE na više načina i na različitim mestima, u različitim okruženjima – vremensko/prostornom, odnosno, analognom, i u digitalnom. Osnovna ideja LinkedData Univerzuma je da poveže i grupiše PRIMERKE, MANIFESTACIJE, EKSPRESIJE i DELO koje se zove Vesna, NBS ili BEOGRAD.
- U LinkedDAta Univerzumu, uspostavljene su precizno opisane veze između mene, NBS i Beograda. Jasno je da NBS ne radi u meni već ja u NBS. U LinkedData Univerzumu, meni je dodeljen jedinstveni identifikator – značka, lična karta, nešto kao ljudski ISBN broj! Isto važi i za NBS i Beograd. Na ovaj način mreža zna, šta god da se pojavi o meni i nosi moju značku, da sam to ja. Ustvari, to je podatak o meni, naravno da nisam ja!
- Ukoliko pripadnik vrste Korisnik traži podatke o meni u Linked Data Univerzumu, biće mu postavljeno podpitanje: Da li tražite Vesnu iz Beograda ili Hamburga. Od ostalih uspostavljenih veza između subjekta Vesna i različitih objekata, podpitanja se mogu granati i dalje:
- Traži li Vesnu koja je zaposlena u NBS, ili čije je interesovanje muzika, ili je koautor rada xy, kome je dodeljena značka UDK taj i taj itd.......
- Sada vidimo nastavak mojih i NBS grananja i povezivanja na drugom nivou...
- Prilazimo još bliže i vidimo odnose sa većim brojem ljudi, grupa itd.... Sasvim je jasno da se ne mogu ni naslutiti proporcije širenja ovog univerzuma za svakoga od nas koji sada postojimo, za one koji su bili ranije, za sve moguće teme, pojave, predmete itd.
- U ovom rastućem delu Univerzuma, proizvodi delatnosti Biblio i MetaKatalogizatora iz jednog sazvežđa bivaju povezani sa istim ili sličnim iz drugih sazvežđa. Dimenzije i proporcije širenja i grananja ovog Univerzuma zavisi od kvaliteta metaPodataka, što znači od svih Biblio i MetaKatalogizatora. Što je veća svesnost svakog pripadnika pomenutih vrsta o značaju njihovih delatnosti, to će se kvalitetnije i bogatije oblikovati LinkedData metaUniverzum, vrsta KORISNIK biti mnogo zadovoljnija!!!
- Dragi putnici, slećemo na matičnu planetu. Nadamo se da vam je putovanje bilo udobno i zanimljivo. Istražili smo zajedno neke nove svetove, zavirili iza ćoška Univezuma, dotakla vas je ruka metaKatalogizatora i
- ... Pred vama se otvorio novi Univerzum!!! Hvala!