JOAKIMINTERFEST 2016 11. Međunarodni pozorišni festival 11th International Theatre Festival

1. JoakimInterFest 2016
Po već ustaljenoj tradiciji i 11. međunarodni pozorišni
festival JoakimInterFest otvoren je manifestacijom iz
pratećeg programa - izložbom u Galeriji „Joakim”. Izložba
je posvećena 400. godišnjici od smrti Vilijama Šekspira a
postavku plakata rađenih za njegove besmrtne tekstove
otvorio je slikar Milivoje Štulović, umetnički rukovodilac
galerije.
- Na izložbi koju večeras otvaramo možete da
pogledate plakate rađene za Šekspirove predstave i iz
velikih londonskih pozorišta, poput „Globa” i njujorških
teatara ali i naših - kragujevačkog i šabačkog. Ovo je
dobra prilika da se oni uporede ali i da pokažemo, koliko
mi, ovde u Srbiji pridajemo značaju pozorišnog plakata
kao neraskidivog dela predstave, rekao je on i naglasio da
je ovo četvrta izložba ove godine u Galeriji „Joakim”
dodavši da je njen cilj i misija da edukuje publiku o
stvaralaštvu pozorišnika koji nisu direktno na sceni ali
njihov rad jeste i podjedanko je važan segment svake
pozorišne predstave kao što su kostimografi, scenografi i
dizajneri plakata.
Na otvaranju festivala sa scene „Joakim Vujić” direktor
Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić je poručio:
- Najznačajnije je da je ovaj, 11. JoakimInterFest u
znaku mladih autora i na taj način pružamo priliku nekim
novim generacijama da prikažu svoj talenat u jakoj,
međunarodnoj pozorišnoj konkurenciji. Videćete u ovoj
selekciji koja se odvija na 11. JoakimInterFestu, u osam
predstava koje su na takmičasrkom repertoaru, mnogo
mladih reditelja i pisaca, između ostalog tu je i komad
Tanje Šljivar koji je dobio „Sterijinu” nagradu za najbolji
tekst. Zatim sjajne režije Mie Knežević, Ane Đorđević,
Marka Misirače... i to sve nekako ukazuje da nema bojazni
ni za pozorišni život a ni za sam naš festival.
Siguran sam da će festival ne samo opstati, već da će
se razvijati i napredovati a mi, kao njegovi organizatori
ostaćemo čvrsto na kursu da u selekciji njegovog
repertoara uvek budu socijalno angažovane predstave i
davaćemo im priliku da na našoj sceni otvore neka
društvena i socijalna pitanja i na umetnički način
podstaknu aktuelne problema i iniciraju neku vrstu
dijaloga unutar samog društva, ukoliko to pozorište
uopšte danas može, naglasio je on.
Festival je zvanično otvorio Miljan Bjeletić član
Gradskog veća za kulturu:
- Želja nam je da ovaj internacionalni festival, u pravom
smislu te reči bude međunarodni i da svake godine bude
što bolji i jači i preaste lokalne i regionalne okvire. Spoj
raznih kulture uvek može da da nešto novo našem
pozorištu. Svaka međunarodna saradnja uvek može i
treba da unapredi i sistem funkcionisanja našeg Teatra. U
umetnosti to ide tako - čitav život, svakoga dana učite
nešto novo i nikada ne „savladate” sve, baš do kraja. Sam
InterFest i gradu Kragujevcu može puno toga da ponudi i
da, i to, onog dobrog. Ovo je i sjajna prilika da naša publika
može da pogleda predstave i iz drugih država ali i šansa
da i naši glumci osmotre šta rade, na koji način i čime se
bave njihove kolege u rugim i drugačijim sredinama.
1
SREĆA ZAISTA PRATI HRABRE
Dan prvi - Otvaranje

2. JoakimInterFest 2016
Ako se festival bude razvijao iz godine u godinu siguran
sam da će ova smotra biti prepoznata ne samo u Srbiji
nego i mogo šire, a mi ćemo tu kao grad uvek da damo
svesrdnu podršku, izjavio je Bjeletić.
Prvog takmičarskog dana 11.
JoakimInterFesta na repertoaru je bio
komad hrvatskog pisca Mate Matišića
„Sinovi umiru prvi” u režiji Marka
Misirače koji izvodi glumački ansambl
Narodnog pozorišta Republike Srpske
iz Banja Luke.
Glumac Zlatan Vidović (Aco), za
ovaj njihov repertoarski potez iz
prethodne pozorišne sezone kaže:
- Čitav milje iz Hrvatske Zagore
„prebacili smo” na naše podneblje u
selo Rekavice kod Banja Luke. Mislim
da smo sa tim napravili veliku stvar, ne
samo pozorišnu, jer smo te likove
približili razmišljanju našeg čoveka.
Proces rada sa rediteljem Markom
Misiračom bio je izuzetno dobar i
smatram da smo napravili jednu
čvrstu predstavu u teatarskom smislu
a, hrabar korak u onom, drugom,
društvenom angažmanu. Tako je i
igramo, hrabro i odlučno, ističe on ne
bez ponosa, dodavši da je predstava
imala sjajan uspeh na gostovanjima i
festivalima gde god da je odigrana.
Glumac Aleksandar Stojković (Mićun) je i umetnički
direktor banjalučkog Narodnog pozorišta i jedan od
„glavnih krivaca” što se ovaj komad igra na njihovoj sceni.
- Opredelili smo se da radimo ovaj komad jer smo
verovali da je ovo priča koja se nas tiče. Originalna radnja
se dešava u okolini Imotskog u jednoj hrvatskoj porodici,
onda ju je uradilo zeničko Narodno pozorište kao da se
dešava u bošnjačkoj a, naša koja se dešava u srpskoj
sredini je treća verzija.
U prvom trenutku sam se pitao koliko je pametno da je
mi sada radimo a premijera u Zenici je bila pre samo
godinu i po dana. Odlučili smo - zašto da ne, da
pokušamo. Čuo sam se i sa autorom kome je to bilo jako
zanimljivo. Rat je bio grozan za sve tri strane i nema tu
nikakvih pobednika, svi smo podjednako nagraisali. Ljudi i
danas traže svoje mrtve i nestale. Predstava je
dramaturški dobra, odlično je izvedena jezička
intervencija i „prebacivanje” na naš mentalitet. Na
predstavi u Banja Luci bio i sam pisac i za našu izvedbu
rekao da ona „ponajbolje funkcionira” i došao je na
zanimljivu ideju da objavi knjigu sa sve tri adaptacije, kaže
Stojković, koji takođe hvali proces rada sa rediteljem
Markom Misiračom.
Reditelj Marko Misirača, je dobro poznat kragujevačkoj
pozorišnoj publici, samo prošle sezone u kragujevačkom
pozorištu režirao je dve predstave „Jelisavetini ljubavni
jadi zbog molera” i „Baštu sljezove boje”.
- Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim ovu predstavu
u Banja Luci jer dobro poznajem taj ansambl. Radili smo
zajedno više projekata ali je ovaj bio baš veliki i po formatu
ali i našoj ambiciji šta želimo sa
njim. U ovako koncipiranoj
adaptaciji ovo postaje vrlo realna,
sada „srpska” priča u Bosni posle
rata. Na raznim nivoima ova priča
„dira” neke izuzetno bolne teme i
pogađa veliki broj ljudi u publici. Na
žalost - vrlo je živa, realna i
aktuelna. Glumački ansambl je od
samog starta uspeo da prepozna
ono što ta predstava „treba da
bude”. To je najdaragocenije u
ovom projektu što su svi odmah
stali, i u svoje ime progovorili sa
scene o temi koja ih tišti, kao i
problematici koju ona „otvara”: da
se rat u Bosni i dalje nije završio, da
se svi ti razni, ne samo bukvalno
„kosturi” još uvek iskopavaju, a to
se vidi i kod nas jer političari i dalje
„zveckaju oružjem” i pozivaju na
rat, ističe on.
Na opasku da glumci hvale rad
sa njim, iskreno odgovara da se on
samo uvek trudi da se „izrazi” kroz
glumce.
- Glumac je glavni u pozorištu i ako on nije dobar i ne
iznese ono što radimo do kraja onda sve „pada u vodu”,
kratak je Misirača.
Publika je predstavu pozdravila ovacijama i
dugotrajnim iskrenim aplauzom. Već prvog dana pokazao
se tačan ovogodišnji sloga selektora Želja Jovanovića
„Sreća prati hrabre” jer ovaj hrabar repertoarsi potez
ovdašnja publika umela da prepozna i nagradi.
Aplauzi su se nastavili i na Maloj sceni gde su vođeni
razgovori sa stvaraocima. Prve večeri moderator
razgovora (umesto Dragane Bošković) bio je dramaturg
Spasoje Ž. Milovanović koji je „Sonovi umiru prvi” ocdenio
kao vanredno inspirativnu predtavu i zahvalio se selektoru
Željku Jovanoviću što ju je selektovao za festival.
- Ova predstava je jedna od onih za koju mi je žao što je
ja nisam napisao, iskren je bio Ž. Milovanović.
2

3. 3
JoakimInterFest 2016
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar 20.00
Knjaževsko-srpski teatar Joakim Vujić
Vilijam Šekspir
„SAN LETNJE NOĆI”
Reditelj Pjer Valter Polic
Prevod:Aleksandar Saša Petrović
Lica i glumci:
TEZEJ, vojvoda atinski: Miodrag Pejković
HIPOLITA, kraljica Amazonki, verenica Tezejeva:
Isidora Rajković
EGEJ, Hermijin otac:Aleksandar Milojević
HERMIJA, Egejeva kći, zaljubljena u Lisandra: Ana
Todorović Diallo
LISANDER, Hermijin dragan: Đorđe Simić/ Nikola
Milojević
DEMETAR, Hermijin prosilac: Miloš Krstović
HELENA, zaljubljena u Demetra: Jasmina
Dimitrijević
FILOSTRAT, Tezejev priređivač zabava: Marina
Stojanović
OBERON, kralj vila i vilenjaka: Miodrag Pejković
TITANIJA, kraljica vila i vilenjaka: Isidora Rajković
PUK ili šumski đavolak: Marina Stojanović
GRAŠKOV CVET: Dubravka Brkić
PAUČINA: Sanja Matejić
MOLjAC: Vladanka Pavlović
SLAČICA– vile i vilenjaci: Slavica Radulović
VILA: Sanja Matejić
PETAR DUNjA, tesar, Prolog u međuigri: Milić
Jovanović
NIK(OLA) VRATILO, Piram u međuigri: Vladan
Živković
FRANjA FRULA, krpač mehova, Tizba u međuigri:
Čedomir Štajn
TOMA NjUŠKA, krpač kotlova, Zid u međuigri:
Zdravko Maletić
DUŠICA, stolar, Lav u međuigri: Dušan Stanikić
GLADNICA, krojač, Mesečina u međuigri:
Aleksandar Milojević
INDIJSKI DEČAK: Bogdan Milojević
DVORANI: Dragoslav Tanasković, Nikola Milojević,
Ivan Vidosavljević,Aca Pejčić, Igor Nikolić
STRAŽARI: Zdravko Maletić, Saša Đorđević,
Vladan Brkić, Dragan Milošević
REDITELj: Pjer Valter Polic
Scenograf: Pierre Walter Politz /Dorothea Mahr
Asistent scenografa: Saša Đorđević
Kostimograf: Jelena Janjatović
Dramaturg: Marija Soldatović
Slikar izvođač: Milivoje Štulović
Maska, dizajn i izrada:Ana Kolbjanova
Lektor: Radovan Knežević
Scenski pokret: Danijela Sagić
Muzika: DragoslavTanasković
Plakat i afiša: Goran Dimić
ZAŠEKSPIRASVETJE POZORNICA
Tragična ili komična naša životna priča ili sudbina,
kod njega predstavlja samo tananu i finu bajku o
neponovljivosti ljudskih strasti i, sukoba,
nesporazuma i preokreta koji vode u nesreću ili u
sreću. Njegova genijalnost je plod jedinstvenog
talenta i neponovljive renesansne atmosfere i
okolnosti.
SAN LETN E NOĆI (1595-1596) svakako spada uJ
Šekspirova remek dela i kao komedija ima višestruki
značaj i slojevitost. Tri su sveta ili sloja koja tkaju ovu
izuzetnu priču. Romantični svet ljubavnika Hermije,
Lisandra, Helene i Demetra koji se noću sastaju u
šumi opčinjeni ljubavlju i spremni na sve. Fantastični
svet vila i vilenjaka kojim vladaju Titanija i Oberon,
koji plete san ove ljubavne igre, uz pomoć čudesnog
soka kojim se svako povede i zaljubi. Njime
raspolaže Oberonov verni sluga Puk, praveći
nestašluke i praktične šale. I realistični a ujedno i
teatarski svet radnika koji u čast Tezejeve svadbe
spremaju komad o PIRAMU I TIZBI. Plemenitu
tragediju o nesrećnoj ljubavi tiranina i njegove
nesuđene drage čije su porodice zavađene.
Neponovljiva lepota i fantastika Šekspirove poezije
pokazuje kako i pored mračnih momenata nema
mesta za tugu i bez obzira što okolnosi mogu da se
preokrenu, izvrće sve u šalu, po kojoj je ovaj komad
dragocen, jer se likovi uzimaju suviše za ozbiljno.
Poznat i kao najinteresantniji primer komada u
komadu, SAN LETNjE NOĆI, donosi nepojamno
smešnu igru radnika koji se trude da stvore komad
koji će u svom farsičnom i slatkom izvođenju na dan
koji rešava i sudbinu mladih ljubavnika, pred
vladarem
Atine i njegovom izabranicom, postići poentu o
preokretu iz nesreće u sreću baš, tvrdeći u
diletatntskoj igri koja je zabavna i preozbiljna,
suprotno. I kao kod Pitera Bruka: Tezej i Hipolita,
Oberon i Titanija su samo likovi u uveličavajućem
ogledalu i predstavljaju jedno. Lepa Hipolita je
Tezejev ratni plen i buduća nevesta, a frivolna i
misteriozna Titanija, opsena vilinskog sveta ili
pouka iz života, benevolentnog Oberona, kome Puk
nalazi i lek i otrov sa magičnom svojstvima, ljubavni
sok. Ljubav je osnovna tema ovog komada i kada je
opsena i onda kada je realnost. Zamisao reditelja
bila je da obogati ovaj komad donoseći erotiku i etos
Balkana na čijim prostorima se zbiva, komparirajući
vreme antike sa vremenom sadašnjim.
Marija Soldatović, dramaturg

4. JoakimInterFest 2016
4
Jedanaesti JoakimInterFest
od 7. do 15. oktobra
SREĆA PRATI HRABRE
Scena Joakim Vujić, petak, 7. oktobar - 20 sati
SINOVI UMIRU PRVI - Narodno pozorište
Republike Srpske, Banja Luka
Mate Matišić, režija Marko Misirača
Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar - 20
sati
SAN LETNJE NOĆI - Knjaževsko-srpski
teatar, Kragujevac
Vilijem Šekspir, režija Pjer Valter Polic
Scena Joakim Vujić, nedelja, 9. oktobar - 20
sati
U AGONIJI - Putujuće kazalište i Scena
Ribnjak, Zagreb
Miroslav Krleža, autorski projekat Nele Kocis,
Ozrena Gabarića i Darka Stazića
Scena Joakim Vujić, ponedeljak, 10. oktobar -
20 sati
VOZ - Zvezdara teatar, Beograd
Kormak Makarti, režija i adaptacija Voja
Brajović
Scena Joakim Vujić, utorak, 11. oktobar - 20
sati
KAFA I CIGARETE, POZDRAV IZ
BEOGRADA Atelje 212, Beograd
Posvećeno filmu Džima Džarmuša, režija Mia
Knežević
Scena Joakim Vujić, sreda, 12. oktobar - 20
sati
MOJE DETE - Beogradsko dramsko
pozorište, Beograd
Stojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević
Scena Joakim Vujić, četvrtak, 13. oktobar - 20
sati
NATAŠA - Poljski Teatar Bjalsko Bjala
Jaroslava Pulinovič, režija Malogrzata Sjuda
Scena Joakim Vujić, petak, 14. oktobar - 20
sati
MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI
UPOZORAVALI - Bosansko narodno pozorište
Zenica u saradnji sa Kamernim teatrom 55
Sarajevo
Tanja Šljivar, režija Mirjana Karanović
Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar - 20
sati
Predstava u čast nagrađenih
EDIT PJAF U VRTLOGU SREĆE
Autor Matej Varodi
Prateći program Festivala
Petak, 7. oktobar 19.30 - Izložba pozorišnog
plakata u čast Vilijema Šekspira - Galerija
„Joakim”
Subota, 8. oktobar 18.00 - Promocija knjige
„Teatar i društveno biće” autora Gorana
Cvetkovića - Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)
Nedelja, 9. oktobar 12.00 - Radionica „Glumac u
pokretu” Pjera Valtera Polica - Svečana sala
Prve kragujevačke gimnazije
Četvrtak, 13. oktobar - VEČE U ČAST
GLUMCA
17.00 - Razgovor sa glumicom Ljiljanom
Stjepanović Scena „LjubaTadić” (Mala scena)
20.00 - Predstava „Lepotica Linejna”
koprodukcija Kruševačko pozorište iArt Tema iz
Beograda - Scena Pozorišta za decu
Kragujevac
Stručni žiri
Miloš Latinović, književnik,
Goran Cvetković, reditelj i pozorišni kritičar
Maja Izetbegović, glumica Kamernog teatra 55
Voditelj razgovora
Dragana Bošković, teatrolog
Urednik Biltena JIF-a
Zoran Mišić
Nagrade
Joakimova nagrada za najbolju predstavu
Joakimova nagrada za režiju
Joakimova nagrada za glumu
Joakimova nagrada za vizuelnost
Joakimova specijalna nagrada