Patogenost gljiva i gljivicna oboljenja

1. Наставна тема:Медицинска микологија
Наставне јединице: 59.Патогеност гљива и гљивична
обољења
60.Миколошка дијагностика
Лабораторијско-санитарни техничар,IV7 разред
Медицинска школа Бања Лука
Професор стручних предмета:Славојка Божић

2. Патогеност гљива и гљивична
обољења
Миколошка дијагностика
Циљ часа:
Усвајање основних знања из микологије
Упознавање са обољењима које изазивају гљиве
Упознавање са метода миколошке дијагностике
Очекивани исход учења:
Ученик ће бити способан да објасни врсте
гљивичних обољења,да препозна различите облике
дерматомикоза и да објасни дијагностичке
методе које се користе у микологији

3. Патогеност гљива и гљивична
обољења
Међу неколико хиљада познатих врста гљива само
је око 50 патогено за човјека.
За испољавање патогеног дејства гљива на људски
организам постоје двије препреке: тјелесна
температура човјека и редокс потенцијал.
Већина гљива се најбоље размножава на
температури која је знатно нижа од тјелесне
температуре човјека,а ензими гљива су више
активнији у неживој материји,него у живим
ткивима

4. Патогеност гљива
Само оне гљиве које су се адаптирале на услове који
владају у ткиву човјека и прилагодиле тјелесној
температури ,могу изазвати обољења.
Те гљиве дијелимо на:
1. патогене
2.условно патогене(опортунистичке)
Гљивична обољења се могу подијелити на:
 површне микозе(захватају длаку,кожу,нокте)
 системне микозе( захватају поткожно
ткиво,унутрашње органе)

5. Питање за размишљање!
Код којих особа се чешће јављају
гљивична обољења?

6. Површне микозе(дерматомикозе)
Узрочници површних микоза су гљиве из групе
Dermatophytes( klasa Ascomycetes) и из групе
несавршених гљива,као што је Candida.
Честа су обољења
Резервоар површних микоза су: човјек,животиње и
земљиште
Дерматомикозе се преносе:
Директним контактом са обољелом особом или
животињом
Индиректним контактом(преко чешљева,апарата
за бријање,личног рубља и сл.)

7. Дерматофити(Dermatophytes)
Изазивају дерматомикозе.
Имају афинитет према кератину(они у њему
расту,размножавају се ,и разлажу га)
Паразитирају у длаци,кожи(stratum corneum)и
орожалим ћелијама нокта.
У погледу морфолошке грађе ,дерматофити су
мицелијумске гљиве.
Гљивична обољења имају најчешће хроничан ток.

8. Дерматомикозе
Гљивичне промјене на
кожи су најчешће
кружне,јасно
ограничене од здраве
коже.
Црвенкасте боје са
свијетлим центром.
Површина лезије може
бити прекривена
сквамама.

9. Дерматомикозе
Гљивичне промјене на
косматом дијелу главе
могу бити у виду
округлих промјена које
се перутају,длаке су без
сјаја,крте
,изломљене,лако се ваде.
Длаке су разријеђене,а
послије изљечења не
долази до раста длака
,јер је корјен уништен.

10. Дерматомикозе
Обољели нокти су
деформисани,искрзани
и задебљани.
Обољење нокта се зове
онихомикоза.
Нокатна плоча губи
сјаја и лако се ломи.

11. Патогеност гљива
Морфолошка грађа дерматофита у паразитском
животу”in vivo”је скромна.У материјалу узетом са
патолошке промјене виде се хифе и споре.
У сапрофитском животу “in vitro”на хранљивим
подлогама дерматофити показују богату
морфологију.
Ако се гљивични елементи налазе у самој длаци,то
се зове-ЕНДОТРИКС тип, а ако се налазе ван длаке,
ЕКТОТРИКС тип.

12. Гљивичне промјене које захватају
длаку!

13. Дерматофити су сврстани у три
рода:
1.Rod Trichophyton(изазивају обољење трихофитије
и фавус)
2.Rod Microsporum(микроспорије)
3.Rod Epidermophyton(epidermofitije)

14. Rod Trichophyton
Makrokonidije i mikrokonidije Tinea corporis

15. Rod Microsporum
Makrokonidije i mikrokonidije Tinea capitis

16. Rod Epidermophyton
Makrokonidije epidermofitona Tinea pedis

17. Миколошка дијагностика
За постављање дијагнозе гљивичних обољења узима
се сљедећи болеснички материјал:
Струготине коже и ноктију
Длаке
Гној
Разни брисеви
У случају системских
микоза(спутум,крв,урин,фецес,идр.)

18. Дијагностичке методе
Микроскопирање(нативни и бојени препарат)
Изоловање и култивисање
Биохемијско испитивање
Биолошки оглед на експерименталним
животињама
Имунолошки тестови(директни и индиректни)

19. Микроскопирање
Материјал добијен са необрасле коже ,косматог
дијела главе ,браде,или ноктију посматра се
нативно.
Материјал мора да се иситни и ставља се на
предметно стакло ,па се ставља 2-3 капи реагенса
хлораллактофенол,па иде покровно стакалце
На препарату се могу видјети споре и хифе.
Може да се прави и боје препарат( по Граму и
Гимзи)

20. Култивисање
Послије микроскопирања обавезно се материјал
култивише да би се извршила идентификација
гљивице узрочника гнојног обољења.
За култивисање се најчешће примјењује Сабуров
агар,до развоја колонија долази послије 2-4
седмице(патогене гљиве споро расту).
Идентификација се врши на основу изгледа
колонија и испитивања морфолошких
особина(узме се један мали дио културе и
микроскопира ,посматра се облик,величина
спора,изглед хифа)

21. Провјери своје знање!
1.Како се гљиве дијеле у морфолошком погледу?
2.Како је текла адаптација гљива на паразитски
начин живота?
3.Шта су опортунистичке гљиве?
4.Како се дијеле гљивична обољења?
5.Гдје најчешће паразитирају дерматофити?
6.Које родове дерматофита познајеш?
7.Које се методе користе за доказивање гљивичних
обољења?
8.Како се преносе гљивична обољења?