SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 22
Eвропска унија
• Европска унија је настала потписивањем уговора у
Риму 1957. године, када је основана Европска
економска заједница, од стране 6 европских
држава.
• Функционисање EU je отпочело 1958. године.
• Сада има 27 чланица.
Економски значај
• Ова заједница подразумева укидање царина
међу земљама чланицама и заједничке тарифе
према трећим земљама.
• Основна начела Уније су слободно кретање људи,
радне снаге, робе и капитала међу чланицама.
• Главни конкуренти Европске уније су САД и Јапан.
• Европска унија учествује са 29% у остварењу
светског дохотка. Међу првима су Немачка,
Француска, Италија, Велика Британија и Шпанија.
Органи Европске уније
•
•
•
•

Скупштина
Савет министара
Европска комисија
Суд правде
Индустријска производња
• Европској унији је потребна велика количина
енергије и она јој недостаје.
• Нафта се увози у великој мери, али се зато наде
полажу у атомске централе.
• У EU се производи једна петина светске
производње електричне енергије и једна трећина
аутомобила.
• Немачка је једна од индустријски најразвијенијих
чланица и поседује највеће девизне резерве.
• Највише производи синтетички материјал, лекове
и машине алатљике.
• Француска се истиче у нуклеарној техници,
авионској индустрији и ТВ технологији.
• Велика Британија у авио индустрији, производњи
мотора и информационим технологоијама а
Италија у производњи рачунара, трактора,
савремених апарата.
• Програм Еурека покренут 1985. подразумева
примену нове технологије ради структурних
промена у привреди.
• Односи се на област информатике, роботике,
роботе, ласере итд....
Пољопривредна производња
• Највећи приноси у пољопривредној производњи
забележени су код чланица Европске уније.
Рекордни приноси постигнути су у сточарству.
• Највећи
пољопривредни
произвођачи
су
Француска, Италија, Шпанија, Португалија и
Грчка.
• У великој мери се производе пшеница, млеко,
месо, вино, воће, маслине итд...
ЕU – највећи увозник и извозник
• Европска унија учествује са приближно 37%
светског увоза. Највише купују Немачка, Француска,
Велика Британија и Италија, такође велику улогу
ималу и Холандија и Белгија (Ротердам,
Антверпен).
• ЕU учествује са приближно 38% светског извоза и ту,
као и код увоза, највећу улогу имају малопре
поменуте земље.
• Највише се тргује са САД-ом, Јапаном и Швајцарском.
• Мастрихтски уговор потписан 1992. године,
налаже успостављање монетарне уније увођењем
јединствене валуте евро.
• Овим уговором, носиоци развоја постају Немачка,
Француска, Холандија и Луксенбург, а он се
односи и на систем заједничке спољне и
безбедносне политике, као и на правосуђе и
унутрашњу политику.
Однос Србије и Европске уније
• Eвропска унија је врхунски спољнополитички
приоритет Србије.
• Дугорочни циљ ове политике је њено ступање у
пуноправно чланство.
• Земље Европске уније, попут Немачке и Италије,
су важни трговински партнери, које учествују са
близу 40% нашег увоза и 30% извоза.
КРАЈ
Ученик:
Савић Ивана 2012.

Професор:
Михајловић Саша

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Broj stanovnika i gustina naseljenosti
Broj stanovnika i gustina naseljenostiBroj stanovnika i gustina naseljenosti
Broj stanovnika i gustina naseljenostiprijicsolar
 
Pojam drzave i njeni osnovni elementi
Pojam drzave i njeni osnovni elementiPojam drzave i njeni osnovni elementi
Pojam drzave i njeni osnovni elementiprijicsolar
 
Француска
ФранцускаФранцуска
Францускаprijicsolar
 
Republika Francuska
Republika Francuska Republika Francuska
Republika Francuska tanjamz
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbijedjanelej
 
Geografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzaveGeografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzaveprijicsolar
 
Привреда Србије
Привреда СрбијеПривреда Србије
Привреда СрбијеTanja Milanović
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчкаtanjamz
 
Severna Evropa
Severna EvropaSeverna Evropa
Severna Evropatanjamz
 
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobaraKategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobaraIvana Damnjanović
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaIvana Damnjanović
 

Was ist angesagt? (20)

Broj stanovnika i gustina naseljenosti
Broj stanovnika i gustina naseljenostiBroj stanovnika i gustina naseljenosti
Broj stanovnika i gustina naseljenosti
 
Istocna evropa
Istocna evropaIstocna evropa
Istocna evropa
 
Pojam drzave i njeni osnovni elementi
Pojam drzave i njeni osnovni elementiPojam drzave i njeni osnovni elementi
Pojam drzave i njeni osnovni elementi
 
Republika Italija
Republika ItalijaRepublika Italija
Republika Italija
 
Zapadna evropa
Zapadna evropaZapadna evropa
Zapadna evropa
 
Француска
ФранцускаФранцуска
Француска
 
Zapadna Evropa Tanja Notaroš Gagić
Zapadna Evropa Tanja Notaroš GagićZapadna Evropa Tanja Notaroš Gagić
Zapadna Evropa Tanja Notaroš Gagić
 
Republika Francuska
Republika Francuska Republika Francuska
Republika Francuska
 
Jugozapadna Azija Tanja Gagić
Jugozapadna Azija Tanja GagićJugozapadna Azija Tanja Gagić
Jugozapadna Azija Tanja Gagić
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbije
 
Geografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzaveGeografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzave
 
Zapadna Afrika Tanja Gagić
Zapadna Afrika Tanja GagićZapadna Afrika Tanja Gagić
Zapadna Afrika Tanja Gagić
 
EVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJAEVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJA
 
Привреда Србије
Привреда СрбијеПривреда Србије
Привреда Србије
 
Zemljiste Tanja Gagić
Zemljiste Tanja GagićZemljiste Tanja Gagić
Zemljiste Tanja Gagić
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчка
 
Severna Evropa
Severna EvropaSeverna Evropa
Severna Evropa
 
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobaraKategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Podzemna voda Tanja Notaroš Gagić
Podzemna voda Tanja Notaroš GagićPodzemna voda Tanja Notaroš Gagić
Podzemna voda Tanja Notaroš Gagić
 

Mehr von Prva kragujevačka gimnazija (20)

Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018
 
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
Stene   Geografija - 1. razred gimnazijeStene   Geografija - 1. razred gimnazije
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
 
Fizička geografija
Fizička geografijaFizička geografija
Fizička geografija
 
Balkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promeneBalkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promene
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazijeUvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
 
Uragan
UraganUragan
Uragan
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Kraska erozija
Kraska erozijaKraska erozija
Kraska erozija
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Lednicka erozija
Lednicka erozijaLednicka erozija
Lednicka erozija
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Zuti patuljak
Zuti patuljak Zuti patuljak
Zuti patuljak
 
Pustinje
PustinjePustinje
Pustinje
 
Reka Nil
Reka NilReka Nil
Reka Nil
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Kanjon Kolorada
Kanjon KoloradaKanjon Kolorada
Kanjon Kolorada
 
Amazon
AmazonAmazon
Amazon
 
Stene
SteneStene
Stene
 
Zemljina atmosfera
Zemljina atmosferaZemljina atmosfera
Zemljina atmosfera
 

Kürzlich hochgeladen

Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaDanijeliriakaMcFlow1
 

Kürzlich hochgeladen (11)

Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
 
OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 

Evropska Unija (EU)

  • 2. • Европска унија је настала потписивањем уговора у Риму 1957. године, када је основана Европска економска заједница, од стране 6 европских држава.
  • 3. • Функционисање EU je отпочело 1958. године. • Сада има 27 чланица.
  • 4. Економски значај • Ова заједница подразумева укидање царина међу земљама чланицама и заједничке тарифе према трећим земљама.
  • 5. • Основна начела Уније су слободно кретање људи, радне снаге, робе и капитала међу чланицама.
  • 6. • Главни конкуренти Европске уније су САД и Јапан.
  • 7. • Европска унија учествује са 29% у остварењу светског дохотка. Међу првима су Немачка, Француска, Италија, Велика Британија и Шпанија.
  • 8. Органи Европске уније • • • • Скупштина Савет министара Европска комисија Суд правде
  • 9. Индустријска производња • Европској унији је потребна велика количина енергије и она јој недостаје. • Нафта се увози у великој мери, али се зато наде полажу у атомске централе.
  • 10. • У EU се производи једна петина светске производње електричне енергије и једна трећина аутомобила.
  • 11. • Немачка је једна од индустријски најразвијенијих чланица и поседује највеће девизне резерве. • Највише производи синтетички материјал, лекове и машине алатљике.
  • 12. • Француска се истиче у нуклеарној техници, авионској индустрији и ТВ технологији. • Велика Британија у авио индустрији, производњи мотора и информационим технологоијама а Италија у производњи рачунара, трактора, савремених апарата.
  • 13. • Програм Еурека покренут 1985. подразумева примену нове технологије ради структурних промена у привреди. • Односи се на област информатике, роботике, роботе, ласере итд....
  • 14. Пољопривредна производња • Највећи приноси у пољопривредној производњи забележени су код чланица Европске уније. Рекордни приноси постигнути су у сточарству.
  • 15. • Највећи пољопривредни произвођачи су Француска, Италија, Шпанија, Португалија и Грчка. • У великој мери се производе пшеница, млеко, месо, вино, воће, маслине итд...
  • 16. ЕU – највећи увозник и извозник • Европска унија учествује са приближно 37% светског увоза. Највише купују Немачка, Француска, Велика Британија и Италија, такође велику улогу ималу и Холандија и Белгија (Ротердам, Антверпен).
  • 17. • ЕU учествује са приближно 38% светског извоза и ту, као и код увоза, највећу улогу имају малопре поменуте земље. • Највише се тргује са САД-ом, Јапаном и Швајцарском.
  • 18. • Мастрихтски уговор потписан 1992. године, налаже успостављање монетарне уније увођењем јединствене валуте евро.
  • 19. • Овим уговором, носиоци развоја постају Немачка, Француска, Холандија и Луксенбург, а он се односи и на систем заједничке спољне и безбедносне политике, као и на правосуђе и унутрашњу политику.
  • 20. Однос Србије и Европске уније • Eвропска унија је врхунски спољнополитички приоритет Србије. • Дугорочни циљ ове политике је њено ступање у пуноправно чланство.
  • 21. • Земље Европске уније, попут Немачке и Италије, су важни трговински партнери, које учествују са близу 40% нашег увоза и 30% извоза.