Prezentacija o Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu

1. Краљевина Србија у Великом рату
1914. – 1918.
www.istorijskariznica.rs

2. Oдноси Србије и Аустроугарске
 Положај Краљевине Србије је угрожавао империјалну политику
Аустроугарског царства
 Краљевина Србија стално је била уцењивана и присиљавана на
бројне уступке северном суседу

3. 28. Јун 1914.
Сарајевски атентат
23. Јул 1914.
Јулски ултиматум
28. Јул 1914.
Објава рата

4. • Заоштрени односи два
блока великих колонијалних
сила у Европи: Антанте и
Централних сила
Узроци
• Сарајевски атентат –
Видовдан 1914.
Повод

6. Аустроугарска карикатура настала након
Сарајевског атентата, приказује
аустријску руку која смрскава Србина
приказаног као терористу. Текст
карикатуре гласи „Србија мора умрети!“.

7. Антанта
Француска
Велика Британија
Царска Русија
Италија
СРБИЈА
Црна Гора
САД, Јапан, Грчка...
Централне силе
Аустроугарска царевина
Немачко царство
Османско царство (Турска)
Бугарска
Краљ Петар на бојишту

8. Шест портрета владара држава савезница у Првом светском рату.
С лева: српски краљ Петар I, британски краљ Џорџ V, француски председник Р. Поенкаре, руски цар
Николај II , белгијски краљ Алберт I и црногорски краљ Никола I.

10. Врховни командант
регент Александар Карађорђевић
ПРВА АРМИЈА
командант: генерал Петар
Бојовић
ДИВИЗИЈЕ
- Моравска (II позив)
- Тимочка (I позив)
- Дунавска (II позив)
- Тимочка (II позив)
ДРУГА АРМИЈА
командант: генерал Степа
Степановић
ДИВИЗИЈЕ
- Моравска (I позив)
- Шумадијска (I позив)
- Дунавска (I позив)
- Комбинована
ТРЕЋА АРМИЈА
командант: генерал Павле
Јуришић Штурм
ДИВИЗИЈЕ
- Дринска (I позив)
- Дринска (II позив)
- Коњичка дивизија
УЖИЧКА ВОЈСКА
командант: генерал Милош
Божановић
ДИВИЗИЈЕ
- Шумадијска (II позив)
- Лимски одред
- Ужичка бригада
Начелник штаба
Врховне команде
војвода Радомир Путник
Помоћник начелника штаба
Врховне команде
генерал Живојин Мишић
Српска војска у Првом светском рату

11. Командант аустроугарске Балканске
војске био је генерал Оскар фон
Поћорек
Врховни командант српске војске:
регент Александар Карађорђевић

12. План напада Аустроугарске на
Србију

13. Први сукоби на западу Краљевине Србије августа 1914. године
Друга, Пета и
Шеста
Аустроугарска
армија
Друга српска
армија

15. Церска битка 12. (16) – 20. август 1914.
Први већи сукоб код Текериша у ноћи 15/16. августа
Спомен костурница на Церу

16. За победу
у Церској бици
генерал
Степа Степановић
је унапређен
у чин војводе.

17. СРПСКА ВОЈСКА:
више од 16.000 војника
АУСТРОУГАРСКА ВОЈСКА:
25.000 погинулих
Губици у Церској битки

18. Српске жртве аустроугарских војника почињених у повратку са Цера.

19. О страдању у Србији су извештавали:
Арчибалд Рајс – швајцарски
форензичар Џон Рид – амерички новинар

20. Сремска офанзива Српске војске 06. – 13. септембар 1914.
Циљ: спречавање одласка непријатељске армије на Источни фронт у
Галицију.
Резултат: Тежак поразТимочке див. I позива и неуспех офанзиве
Српска комора прелази Саву
преко понтонског моста код
Новог Села

21. Друга аустроугарска
офанзива
Битка на Дрини
(септембар –
новембар 1914.
године)
Рововска битка на просторима Мачве,
Срема, десне обале Дрине као и на
просторима између Дрине и Колубаре
Најзначајније бојеви:
на Мачковом камену (планина Јагодња) и на
Црном врху (планина Гучево)
Четврти пешадијски пук на
челу са Душаном Пурићем на
Мачковом камену

22. Бој на Мачковом камену
 Од 19. до 22. септембра
 Дунавске дивизије I и II позива
 «Официрска битка»
 Велики губици: око 800 погинулих, 5700 рањених и за борбу онеспособљених
српских војника.
 Уследило је повлачење ка Ваљеву.
Српски војници у рововима
за време борби на Мачковом
камену

23. Трећа
аустроугарска
офанзива
Колубарска
(Сувоборска)
битка
 Колубарска битка
16. новембар – 15. децембар 1914.
 Стратегија повлачења Живојина Мишића
 Српски противнапад 03. децембар 1914.
 Победа у Колубарској бици
Српски војници прелазе
Колубару преко
импровизованог моста

24. Друга и трећа аустроугарска офанзива на
Србију
Септембар – Децембар 1914. године

25. За победу
у Колубарској бици
генерал
Живојин Мишић
је унапређен
у чин војводе.

26. 1300 Каплара
 “Скопски ђачки батаљон” (универзитетска и школска омладина дорасла војној
обавези)
 Просечна старост 21-24 године(са Београдског и европских универзитета)
 Двомесечна обука у Скопљу- чин каплара
 У Колубарској бици погинуло више од 400.

27. Значај Колубарске битке
 Заустављена аустро-угарска офанзива
 Централне силе и током 1915. године приморане да се боре на три фронта
 Немачка приморана да пошаље помоћ на Балкански фронт, чиме су ослабљене њене
снаге на преостала два фронта
 Србија је крај 1914. године дочекала без иједног непријатељског војника на својој
територији.

28. Прва половина 1915. године
 Епидемије заразних болести (пегави тифус)
 оболело 500.000-600.000 становника
 број умрлих: око 120.000 цивила и 30.000 војника
 попуњавање снага српске војске
 улазак Италије у рат на страну Антанте

29. Надежда Петровић
 Врхунска српска сликарка
 Била је добровољац током рата као болничарка у Ваљевској болници
 Током 1915. подлегла је пегавом тифусу
Надежда Петровић
1873. – 1915.

30. Флора Сандс
 Најпознатија странкиња у Српској војсци
 Била је родом из Ирске
 Истакла се као болничарка, али била и прва жена наредник у Српској војсци
Године службе: 1914. – 1922.
Одликовања:
Орден Карађорђеве звезде

31. Милунка Савић
 Добровољац у Балканским и Првом светском рату
 Најчувенија Српкиња и најодликованија жена на свету
 Претварала се да је мушко како би могла да учествује у рату
Године службе: 1912. – 1918.
Одликовања:
Орден Карађорђеве звезде
Орден Легије части (два пута)
Ратни крст са златном палмом
Британски орден Реда св. Михаила и
св. Георгија

32. Слике из рата

33. Слике из рата

34. Улазак Бугарске у рат на страни
Централних сила – Септембар
1915.
Напад на Србију са три стране –
(06.) 12. Октобар 1915.
Повлачење српске војске и
народа ка Грчкој –
Новембар/Децембар 1915.

35. 06. Октобар 1915.
 Заједнички напад аустроугарске, немачке и
бугарске војске.
 800 000 војника на челу са фелдмаршалом
Аугустом фон Мекензеном
Насловна страна француских
дневних новина

36. „...Ви полазите на српски фронт и на Србију, а
Срби су народ који воли слободу и који се бори и
жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали
непријатељ не помрачи славу и не компромитује
досадашње успехе сјајне немачке армије...“
Фелдмаршал Аугуст фон Макензен

38. Мајор Драгутин Гавриловић у одбрани Београда
“Војници, тачно у 15 часова непријатељ се има
разбити вашим силним јуришем, разнети вашим
бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше
престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из свог
бројног стања. Наш пук је жртвован за част
Отаџбине и Београда.
Ви немате више да бринете за ваше животе, који
више не постоје.
Зато напред, у славу!
Живео краљ, живео Београд!”

39. Српска Врховна команда доноси одлуку о повлачењу!!!
„Настао је тренутак када се стицајем прилика
морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију...
Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме
губи држава... Једини спас из ове ситуације је
повлачење на јадранско приморје. Ту ће се наша
војска реорганизовати... те ћемо опет
представљати једну чињеницу с којом ће савезници
морати рачунати. Држава није изгубила своје биће,
она и даље постоји, иако на туђем земљишту,
доклегод је ту владалац, влада и војска ма колика
њена јачина била.“
Повлачењем је руководио
генерал Живко Павловић

40. Албанска голгота
Албанска голгота
је назив за повлачење и страдање српске војске
преко Албаније и Црне Горе ка Јадранском мору
по одлуци Српске Врховне команде од 24.
новембра 1915. године.

41. Србија
Црна Гора –
Пећ,
Андријевица
Албанија –
Драч, Валона
Грчка - Крф
Северна
Африка -
Бизерта

42. Мојковачка операција 07. јануар 1916.
Аустро-угарска војска је задржана како би се
српска војска неометано повукла из Црне Горе
Сердар Јанко Вукотић – вођа црногорске
војске

44. Прелазак Врховне команде преко
залеђеног Везировог моста на Дриму.
Свјетлопис Ристе Марјановића.

45.  Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око
110.000 војника и 2.350 официра.
 У ‘’Албанској голготи’’ од зиме и глади успут је помрло око 72 000 људи.
 Пребацивање Срба са албанске обале започело је након ултиматума руског цара
Николаја II.
 Из Албаније Срби су превежени у Грчку и у Северну Африку (завршено у
фебруару 1916.)
Николај II Александрович
(1868 – 1918)

46. Острвце Лазарет –
прихватни центар
Острво Видо –
„острво смрти“,
упућивани су смртно
болесни
Острво Крф –
„острво спаса“,
упућивани су остали

47. Болница на острву Видо била је смештена
у 15 великих шатора, а болесници у 2.000
малих разапетих на слоју простртог сена
Прва пољска болница на острву Видо,
између осталог требало је да обезбеди
смештај и исхрану за око 6.000 људи

48. Јанис Јанулис- грчки
сељак који је поклонио
њиву за гробље српских
војника на Крфу. Срби
су му се одужили овим
спомеником.
Споменик војницима и
старешинама Дринске
дивизије
С бочне стране
споменика, у барељефу,
седи војник с пушком у
руци, а испод су урезани
стихови српског
поручника, песника
Владимира
Станимировића:
На хумкама у туђини
неће српско цвеће нићи.
Поручите нашој деци
нећемо им никад стићи!
Поздравите отаџбину,
пољубите родну груду!
Спомен борбе за слободу
нека ове хумке буду!

49. Спомен плоча на острву Видо
са стиховима Милутина
Бојића из песме „Плава
гробница“

50. Зграда крфског театра где је заседао српски
парламент.

53. Формирање Солунског фронта 1916.
Опорављена српска војска
(око 130.000 војника и
подофицира) пребацивана је
на Солунски фронт у
периоду од априла до јуна
1916. год.

54. Команданти на Солунском фронту: маршал
Д’Епере, регент Александар и војвода Мишић.

55. Горничевска битка
14. – 17. септембар 1916.
Битка на Кајмакчалану
30. септембар 1916.
Српска спомен-капела Свети Петар на
Кајмакчалану
Распоред снага пре битке

56.  Војин Поповић (Војвода Вук) је освојио Кајмакчалан
 Након заузимања Битоља (19. новембар) уследила је двогодишња
„рововска војна“.

60. Март 1917. реорганизација Српске војске:
Прва армија- командант војвода Живојин Мишић
Друга армија- командант војвода Степа Степановић.

61.  Фебруар – март 1917. неуспешан Топлички устанак против бугарског
окупатора
 Вође: Коста Миловановић Пећанац и Коста Војиновић Косовац

62.  План савезничке офанзиве на Солунском фронту припремила је
Српска Врховна команда.
 Пробој је требало да се изврши у области Добрег Поља.

63.  Дужина Солунског фронта: 450 км
 Борбене снаге: 628.000 савезничких и 626.000 непријатељских
војника

64. Српски Војвода Живојин Мишић - Заповест српској
војсци за пробој солунског фронта од 13. септембра 1918.
године
“Сви комаданти, командири и војници треба да буду
прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех
офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција
против изненађења,
јер се њоме постиже растројство непријатеља и
потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско
продирати, без починка, до крајњих граница људске и
коњске снаге. У смрт, само не стајте! С
непоколебљивом вером и надом јунаци напред у
отаџбину!”

65.  Солунски фронт је пробијен 14. септембра 1918. код места Добро поље (Грчка)
 За заслуге током операција ослобађања Србије генерал Петар Бојовић је
унапређен у чин војводе.

66. Капитулација држава из савеза Централних сила
Бугарска – 29. септембар 1918.
Турска – 30. октобар 1918.
Аустроугарска – 03. новембар 1918.
Немачко царство – 11. новембар 1918.

67.  До краја новембра 1918. српска војска је ослободила читав простор до Словеније
Српска војска на Тргу Бана Јелачића
1918. године

68. Српска војничка гробља
Зејтинлик код Солуна –
сахрањено 7315 ратника
Бизерта (Тунис) –
сахрањено 1722 ратника

69. Српска војничка гробља
Маузолeј на острву Видо и “Плава
Гробница” – oко 10 000 ратника

70. Логори
Значајан број Срба је током рата интерниран у логоре.
Међу најпознатијима су:
Арадска тврђава, Нађмеђер (Велики Међер), Нежидер, Болдогасон,
Маутхаузен, Ашах, Јидриховице, Браунау, Варна, Пловдив, Софија, Сливен
и други.

71. Губици српске војске у Првом светском рату
У борбама
до краја 1915.;
172508
Прелаз
Албаније; 77455
На Солунском
фронту; 36477
У логорима;
81214
Од болести;
34781
Укупни
губици
402.434

72. Цивилне жртве у Првом светском рату
Прелаз
Албаније;
140000
Злочини,
логори итд;
345000
Од болести;
360000
Укупни
губици
845.000

73. Укупан број жртава у Првом светском рату
Цивилне
жртве; 845000;
68%
Војне
жртве; 402434;
32%
Укупни
губици
1.247.435
28%

74. Крај!!
Слике преузете са сајта sr.wikipedia.org
www.istorijskariznica.rs