2. Реформација и контрареформација
Од 16. века хришћанство ће бити подељено на католичанство,
православље и протестантизам.
У овој презентацији видећемо како је настао протестантизам.
3. Узроци реформације
Током ренесансе католичка црква се још више удаљила од
првобитних хришћанских идеала,
Римске папе су живеле попут ренесансних владара у богатству
и изобиљу,
У цркви се продају црквени положаји,
Свештенство је необразовано и не поштује дисциплину,
Монаси се чак и жене,
Папа дозвољава продају индулгенција (опроштајница).
4. Мартин Лутер
Реформацију, покушај реформе католичке цркве, започео је
немачки свештеник и професор Мартин Лутер.
Његов спор са црквом настао је око продаје индулгенција -
опроштајница грехова.
Своје критике Лутер је изложио у 95 теза, које је 1517. год.
изложио на врата цркве у Витенбергу.
Он је сматрао да је Библија једини извор вере, зато треба да буде
приближена широким народним масама.
Да би то било могуће, он је превео Библију на немачки језик.
6. Лутера су подржавали чак и многи немачки кнежеви, а против
њега иступио и немачки цар Карло В, као заштитник
католичанства.
На сабору у Вормсу 1521. год. Лутер је одбио да се одрекне
свог учења и искључен је из цркве.
Немачки кнежеви и градови, који су прихватили Лутерово
учење, протестовали су против забране Лутеровог учења, па су
добили назив протестанти.
7. Ширење протестантизма
Лутерово учење је допуњавано и дорађивано, што је довело
до појаве нових учења и покрета.
Протестанти у различитим земљама су се различито
називали:
Хугеноти у Француској
Калвинисти у Швајцарској (Жан Калвин)
Англиканци у Енглеској (Хенрих VIII)
Презбитеријанци у Шкотској
9. Протестантизам у Енглеској
Главни разлог стварања Англиканске
цркве у Енглеској био је сукоб
Енглеског краља Хенрија VIII са
папом због дозволе око Хенријевог
развода.
Енглески краљ Хенри VIII имао је 6
жена.
10. Контрареформација или католичка
обнова
Представља читав низ мера које је католичка црква предузела
у циљу заустављања ширења реформације и враћања верника у
оквире католичке цркве.
Од 1545. до 1563.год., са прекидима, трајао је сабор у Тренту,
на којем је обновљена црквена дисциплина, отклоњене
злоупотребе, унапређено је образовање свештеника, али ништа
од протестантских учења није прихваћено
Састављен је и “Индеx”, списак забрањених књига, супротних
католичком учењу
11. Оснивање језуитског реда или Дружбе Исусове 1534.год.
(Игнацио Лојола)
Основне карактеристике језуита биле су дисциплина и
одлично образовање, били су и саветници на дворовима
владара и племића
У борби против реформације користили су се свим средствима
(“циљ оправдава средство”)
У борби против реформације обновљена је инквизиција
Захваљујући делатности језуита сузбијена је реформација у
Пољској, јужним деловима Немачке, Угарској, Француској,
Шпанији, Италији
12. Верски ратови
1555. Аугзбуршки верски мир – Чија је земља, његова је и
вера (Немачка).
У Француској сукоб католика и хугенота довео је до
Вартоломејске ноћи 1572.год, када је за једну ноћ само у
Паризу убијено око 3000 хугенота.
Верски ратови у Француској завршени су 1598.год. доласком
краља Анрија IV, који је издао “Нантски едикт”, којим су
хугеноти добили ограничене верске слободе.
13. Највећи верски сукоб, који се проширио на већи део Европе,
познат је као Тридесетогодишњи рат (1618-1648).
Највећа разарања десила су се у Немачкој и Чешкој.
Католици су имали подршку Хабзбуршке монархије и
Шпаније, а на страни протестаната су биле Данска, Шведска
и Француска.
14. Рат је завршен Вестфалским миром 1648.године.
Протестантима је слобода вере призната, а државе су добиле
право суверенитета.
Француска и Шведска из рата су изашле као ојачане, док су
Шпанија и Хабзбуршка монархија биле ослабљене.