1. Upotreba dru š tvenih mre ž a u internoj komunikaciji dr Danijela Lalić

3. Z b r k a sa p o j m o v ima Interni odnosi s javno šću vs. interne komunikacije (Odnosi s internom javnošću?) Društveni/socijalni mediji Društvene/socijalne mreže Social network vs. social networking sites vs. social network sites PREDLOG: definisanje pojmovnika?

4. Socijalne(i) vs. dru š tvene(i)

5. Najvažnije discipline u komunikacionom menadžmentu www.communicationmonitor.eu / Zerfass et al. 2009 / n max = 1,863 PR profesionalaca iz 34 evropske zemlje; Q 4: Koliko su važne sledeće oblasti delovanja u vašoj organizaciji ili konsultantskoj kući? Da li će one dobiti na većoj ili manjoj važnosti tokom naredne tri godine? (1 = nisu važne; 5 = veoma važne); važna disciplina = skala bodova 4-5. Strelica označava promene u rangiranju najvažnijih disciplina; opšte gledano, sve discipline su u porastu. Danas U 2012 1 Korporativna komunikacija 2 Marketing/ B r e nd i Komunikacija sa potrošačima 3 Krizna komunikacija 4 Interna komunikacija i Upravljanje promenama 5 Javni poslovi / Lobiranje 1 Korporativna komunikacija 2 Interna komunikacija i Upravljanje promenama 3 Marketing/Br e nd i Komunikacija sa potrošačima 4 CSR (KDO) i Održivost 5 Javni poslovi / Lo biranje     

6. Očekivani razvoj disciplina i oblasti prakse Značajne discipline www.communicationmonitor.eu / Zerfass et al. 2009 / n max = 1,863 PR profesionalaca iz 34 evropske zemlje; Q 4: Koliko su važne sledeće oblasti delovanja u vašoj organizaciji ili konsultantskoj kući? Da li će one dobiti na većoj ili manjoj važnosti tokom naredne tri godine? (1 = nisu važne; 5 = veoma važne); važna disciplina = skala bodova 4-5. Za sve discipline se smatra da će biti važnije 2012; poređenje pokazuje razliku u odnosu na prosečan porast (23.6%). Značaj danas Značaj u 2012 Korporativna komunikacija Marketing/Brend i komunikacija sa potrošačima Krizna komunikacija Interna komunikacija i Upravljanje promenama Javni poslovi, Lobiranje Menadžment važnih dešavanja Odnos investitora, Finansijska komunikacija Korporativna društvena odgovornost i Održivost Međunarodna komunikacija Lična obuka, Trening komunikacionih veština

7. Dugoročni razvoj komunikacionih disciplina: Interna može da prevaziđe marketing/ tržišnu u 2012 www.communicationmonitor.eu / Zerfass i dr. 2009 / n max = 1,863 PR profesionalaca iz 34 evropske zemlje; Q 4; Zerfass i dr. 2008 / n = 1,524 PR profesionalaca iz 37 zemalja; Q 2; Zerfass i dr. 2007 / n = 1,087 iz 22 zemlje; Q 3 Korporativna komunikacija Interna komunikacija Krizna komunikacija Marketing/Brend i ptrošačka komunikacija Korporativna društvena odgovornost i Održivost

8. Glavni izazovi u internoj komunikaciji tokom narednih 12 meseci www.communicationmonitor.eu / Zerfass i dr. 2009 / n = 1,863 PR profesionalaca iz 34 evropske države; Q 12: Koji su glavni izazovi kada komunicirate sa zaposlenima u narednih 12 meseci? Molimo da izaberete ona tri koja su najvažnija sa vaše tačke gledišta (1 = Nije važno; 5 = veoma važno); u obzir je uzeta skala bodova 1-2 Suočavanje sa digitalnom evolucijom i društvenom mrežom Internacionalizacija interne komunikacije Ponovno uspostavljanje izgubljenog kredibiliteta u menadžmentu Izbegavanje reputacionog rizika kroz online širenje informacija 34.1% 19.5% 28.7% 28.4% Povezivanje interne komunikacije sa korporativnim strategijama 68.8% Baratanje preopterećenjem informacija 54.7% Podrška organizacionoj promeni i restruktuiranju 66.1%

9. Buduće značajne akcije za internu komunikaciju www.communicationmonitor.eu / Zerfass i dr. 2009 / n = 1,863 PR profesionalaca iz 34 evropske države; Q 13: Prilikom implementacije interne komunikacije, mislite li da će neki od narednih aspekata imati značaj u naredne tri godine (1 = nije važno; 5 = veoma važno); u obzir je uzeta skala bodova 1-2 Obučavanje menadžera da deluju kao komunikatori Širenje autentičnog sadržaja umesto doteranih izveštaja Korišćenje online zajednica za interni dijalog Odvajanje ozbiljnih činjenica od komentara Zamena teksta video materijalima Smanjivanje informacionih kanala

10. Industrijsko vs. informaciono društvo EKONOMSKI RAST Efikasnost u prozvodnji i profitu TEHNOLOŠKI RAZVOJ Akumulacija i generisanje novog znanja IZVOR PRODUKTIVNOSTI Castells, 1996

11. Va žni kanali i instrumenti www.communicationmonitor.eu / Zerfass et al. 2009 / n max = 1,863 PR Profesionalci iz 34 evropske države; Q 5: Koliko su važni sledeći metodi u komunikaciji sa interesnim grupama , individualcima i auditorijumom? Da li će se to promeniti u naredne tri godine? (1 = ne bitno; 5 = veoma bitno); bitan kanal = skala bodova 4-5. Strelice pokazuju promene u okviru rangiranja instrumenata.

12. Važnost društvenih medija www.communicationmonitor.eu / Zerfass et al. 2009 / n max = 1,863 PR Profesionalci iz 34 evropske države; Q 5; Zerfass i dr. 2008 / n = 1,524; Q 3; Zerfass i dr. 2007 / n = 1,087; ; Q 4 : Koliko su važni sledeći metodi u komunikaciji sa deoničarima , individualcima i auditorijumom? (1 = ne bitno; 5 = veoma bitno); bitan kanal = skala bodova 4-5. Značajni istrumenti u komunikaciji sa interesnim grupama , individualcima i auditorijumom 2009 2008 2007 Online komunikacija (website, e-mail, intr a net) Odnosi štampe i medija, online mediji Društveni mediji (blog, podcast, zajednice) se skoro udvostručila tokom poslednja 24 meseca, ali ostali online instrumenti su daleko ispred

13. Vrste društvenih medija http://www. draganvaragic.com 2008 Wikis Social bookmarking Social News Sites Opinion sites Blogs Microblogs Social networking Social networking aggregation Events Photo sharing Video sharing Livecasting Audio and Music Sharing Virtual worlds Online gaming Game sharing BuzzMetrics SocialRadar

14. Sa kim mi to imamo “posla” i kakve veze društvene mreže imaju s tim?

15. D ? N? W? E? generation??? Y - ( Goetz & Barger , Gangadharbatla , 2008 ) C - ( Kaplan-Leiserson 2005; Trendwatching 2005 , Towers, Smith, and Bruns 2005) G - http://trendwatching.com/trends/generationg/2009 F - Gary Hamel | Source: HCI | Published: September 23, 2010 , http://www.hci.org/lib/facebook-generation-vs-fortune-500# Y G C F

18. Kako? Zainteresovati, anga žovati, omogućiti i podsticati vrednosti stvorene od strane zaposlenih. Uveriti zaposlene da su deo kompanije. Menadžeri moraju naučiti da budu “ social media and technological savvy ”! Zaposleni nisu samo HR problem!

21. I teorija ka že... Za postizanje izvrsnosti internih odnosa, organizacije moraju slediti sledećih 13 ciljeva (izdvojena su samo dva) : Poboljšati tokove informacija (ko, šta, kada, kome, kako i s čim ) Definisati kriterijume za merenje zadovoljstva zaposlenih Za efikasnu internu komunikaciju neophodno je 7 elemenata (izdvojen je samo jedan) : U pravljanje kanalima komunikacije Gruban, Verčič i Zavrl (1998) Quirke (2000)

22. Kako izmeriti zadovoljstvo komunikacijom i da li društvene mreže utiču na zadovoljstvo? OCS Organizational Communication Scale CSQ Communication Satisfaction Questionnaire ICA International Communication Association Survey Questionnaire OCD Organizational Communication Development Audit UPZIK Upitnik za proveru zadovoljstva internom komunikacijom Zadovoljstvo komunikacijom u organizacijama i participacija u društvenim mrežama Roberts & O ’ Reilly , 1974 International Communication Association , 1971-1976 Greenbaum, 1988 (autor upitnika: Osmo Wiio , 1988 Downs & Hazen , 1977 Tkalac Vercic i dr., 2007 Lalic, 2009

23. Zadovoljstvo komunikacijom i participacija 1. Zadovoljstvo korporativnom informisanošću i povratnim informacijama 2. Zadovoljstvo kvalitetom medija komunikacije i komunikacijskom klimom 3. Zadovoljstvo komunikacijom s nadređenima 4. Zadovoljstvo horizontalnom komunikacijom i neformalnom komunikacijom 5. Zadovoljstvo komunikacijom na sastancima 1. Stvaranje i održavanje odnosa 2. Razvoj organizacione klime Zadovoljstvo komunikacijom Participacija u društvenim mrežama

24. STVARANJE I ODRŽAVANJE ODNOSA primarni efekat participacije u društvenim mrežama

25. Komunikacija u organizacijama Dva pristupa definisanja interne komunikacije: Organizacija je samo mesto gde se odvija komunikacija Komunikacija je centralni proces u organizaciji (Deetz, 2001)

26. možemo direktno da utičemo i budemo nosioci ostvarenja ne utičemo direktno već uspostavljanjem plodne klime za razvoj zajedništva i komunikacije Komunikacija koja za cilj ima pružanje informacija Komunikacije koja za cilj ima stvaranje duha zajedništva

27. Zabrana upotrebe društvenih mreža na radnom mestu ? Ako nije dobro definisano efikasno poslovanje kroz poslovn e procedur e koje za rezultat ima merljivost rada i efekata po radnom mestu . DA Z abranom se ne posti ž e bolje poslovanje , potrebno je pratiti zaposlene kako raspola žu radnim vremenom i primenjivati metode za merenje u činka zaposlenih . NE U posebnim instutucijama kao što su vojska i banke (i tu ima izuzetaka). Organizacije mogu samo da imaju korist od participacije u d ru š veni m mre ž a ma ako ih prepoznaju kao mediji i resurs koji mogu staviti u funkciju unapre đ enja svog poslovanja

28. Klima komunikacije u društvenim mrežama ≠ organizaciona komunikaciona klima O beležja određene društvene mreže, postaju obeležja komunikacije zaposlenih Svrha postojanja organizacije ≠ svrha postojanja društvene mreže

29. zajednica nije stupila u tehnološki osvojeni prostor bez osećaja za dobro i loše i bez iskustva prehodnog življenja društvene mreže se protežu duž cele površine komunikacionog prostora učvršćujući njegovo postojanje evolucija , a ne revolucija, komunikacioni prostor kojim se teško može upravljati u smislu postizanja projektovanih uticaja i efekata, ali se on može pospešiti delovanjem određenih sistema.

30. P ratiti ponašanje zaposlenih na društvenim mrežama Pozitivan ili negativan uticaj participacije zaposlenih zavisi isključivo od tipa organizacije. Svako nametanje korišćenja bilo kog od alata društvenih zajednica, neformalnu komunikaciju bi spustilo na nivo nekreativne formalne komunikacije. ( prisustvom i komunikacijama zaposlenih na društvenim mrežama ne može se upravljati )

31. Isključiva upotreba tehnologije ne doprinosi stvaranju dobrih odnosa i zadovoljstva komunikacijom. Kanali pomoću kojih se komunicira doprinose zadovoljstvu, integraciji i socijalizaciji zaposlenih Interna komunikacija nije taktičko, već strateško oruđe Organizacije danas mogu opstati samo ako su „učeće“ Društveni mrežni servisi su organizovani oko ljudi, a ne interesa Nove generacije, nove tehnologije i “novi” odnosi između zaposlenih Zaklju čci

33. Kontakt: Doc. dr Danijela Lalić Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakultet tehni č kih nauka Univerzitet u Novom Sadu d anijelalalic @uns.ac.rs [email_address] skype: danijela.lalic twitter: danijelalalic tel: 021 / 4852113