SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 11
Downloaden Sie, um offline zu lesen
AUGMENTATIV
Augmentativ
To je izvedena reč koja označava što veće u odnosu na normalnu
(osrednju) veličinu. Naziv potiče od latinske reči augmentativum, što znači
“uvećanica”. Augmentativi mogu biti pozitivnog vida (dobričina, ljudina), ali i
negativnog vida (glavurina, nosina) i tada su svojim oblikom identični
pejorativima. Grade se nastavcima za građenje reči (sufiksima): -ina, -
etina, -urina, -uština i dr.
AUGMENTATIV
O To je izvedena reč koja označava što veće u
odnosu na normalnu (osrednju) veličinu.
Naziv potiče od latinske reči augmentativum,
što znači “uvećanica”. Augmentativi mogu biti
pozitivnog vida (dobričina, ljudina), ali i
negativnog vida (glavurina, nosina) i tada su
svojim oblikom identični pejorativima. Grade
se nastavcima za građenje reči (sufiksima): -
ina, -etina, -urina, -uština i dr.
O Primeri:
O – bara – baruština,
O – glumac – glumčina,
O – kosa – kosurina,
O – meso – mesina,
O – soba – sobetina,
O – torba – torbetina.
O Augmentativi su funkcionalno suprotni deminutivima.
O
DEMINUTIVI
O Deminutiv
O To je izvedena reč koja označava što manje u
odnosu na normalnu (osrednju) veličinu.
Naziv potiče od latinske reči deminutivum, što
znači “umanjenica”. Deminutivi mogu biti
pozitivnog vida (drvce, sestrica), ali i
negativnog vida (direktorčić, šoferčić). Svojim
oblikom mogu biti isti ili slični hipokoristicima.
Grade se nastavcima za građenje reči
(sufiksima): -ica, -ić, -ak, -ce, -ence i dr.
O Primeri:
O – cvet – cvetak,
O – dete – detence,
O – kamen – kamenčić,
O – lopta – loptica,
O – ostrvo – ostrvce,
O – tele – telence.
O Deminutivi su funkcionalno suprotni augmentativima.
HIPOKORISTIK
O To je ime koje se daje iz osećanja koje
proističe iz ljubavi, nežnosti, naklonosti,
ime odmila; imenički oblik kojim se
izražava odnos bliskosti, simpatije prema
imenovanom biću, predmetu. Naziv potiče
od grčke reči hypokoristikós, što znači
“umilan”. Hipokoristici se formiraju na tri
načina:
O 1) skraćivanjem vlastitih imena: Jelena –
Jela, Petar – Pera, Snežana – Sneža;
O 2) imitiranjem dečjeg govora: Dragana –
Gaga;
O 3) dodavanjem deminutivnih nastavaka:
Anka – Ankica, Mile – Milence, Olga –
Olgica.
O Hipokoristici se grade i od drugih imenica, na primer:
O – baka – bakica,
O – brat – braca,
O – guska – guskica,
O – mačka – maca,
O – noga – nogica,
O – ruka – rukica,
O – sestra – seka.
PEJORATIVI
O Reči kojima se kazuje neko pogrdno značenje
nazivaju se pejorativi (ili pogrdnice). Tim rečima,
koje sadrže negativan emotivni naboj, izvrgavaju
se podsmehu, ismejavanju ili sarkazmu
intelektualne, fizičke, moralne i druge
karakteristike. Obično su to reči u prenesenom,
ironičnom smislu. Tako pejorativi mogu biti i reči
koje su u svom izvornom značenju potpuno
neutralne (kokoška, konj, magarac), čak i suprotne
(genijalac, mudrac, svetac). Pogrdne reči mogu
nastati i posebnim tvorbama: mogu biti uvećanice
(augmentativi), ali i umanjenice (deminutivi). Svi
augmentativi i deminutivi negativnog vida
istovremeno su i pejorativi, na primer: glavurda,
nosina, ručerda, fudbalerčić, junačić, novinarčić.
PRIMJERI
O Naziv “pejorativ” potiče iz latinskog jezika, prema participu peiorativus od
glagola peiorare(pogoršati), a kojem je u osnovi pridev peior (gori).
O – babetina,
O – direktorčić,
O – filmčić,
O – kosurina,
O – piskarati,
O – selendra,
O – šoferčić,
O – ženturača.

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas
3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas
3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nasSanelaPasicDelahmeto
 
Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)
Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)
Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)Dragan Djukic
 
Rod i broj imenica, 2. razred
Rod i broj imenica, 2. razredRod i broj imenica, 2. razred
Rod i broj imenica, 2. razredMilica Petrovic
 
3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacija3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacijasaculatac
 
Prilozi i-predlozi
Prilozi i-predloziPrilozi i-predlozi
Prilozi i-predloziFlekica87
 
текстуални задаци са множењем и дељењем
текстуални задаци са множењем и  дељењемтекстуални задаци са множењем и  дељењем
текстуални задаци са множењем и дељењемMilica Vasiljevic
 

Was ist angesagt? (20)

Pridjevi
PridjeviPridjevi
Pridjevi
 
3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas
3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas
3. kontrolne vežbe 3 srpski jezik matematika svet oko nas
 
падежи
падежипадежи
падежи
 
Množenje i deljenje višecifrenih brojeva
Množenje i deljenje višecifrenih brojevaMnoženje i deljenje višecifrenih brojeva
Množenje i deljenje višecifrenih brojeva
 
Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)
Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)
Oblici rada u nastavi (frontalni, individualni, grupni,...)
 
Stilske figure
Stilske figureStilske figure
Stilske figure
 
Rod i broj imenica, 2. razred
Rod i broj imenica, 2. razredRod i broj imenica, 2. razred
Rod i broj imenica, 2. razred
 
Merenje mase
Merenje maseMerenje mase
Merenje mase
 
Kontrolne vezbe i_testovi
Kontrolne vezbe i_testoviKontrolne vezbe i_testovi
Kontrolne vezbe i_testovi
 
3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacija3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacija
 
Površina kvadra i kocke
Površina kvadra i kockePovršina kvadra i kocke
Površina kvadra i kocke
 
Prilozi i-predlozi
Prilozi i-predloziPrilozi i-predlozi
Prilozi i-predlozi
 
Пролеће
ПролећеПролеће
Пролеће
 
Površina kocke
Površina kockePovršina kocke
Površina kocke
 
марко краљевић и бег костадин
марко краљевић и бег костадинмарко краљевић и бег костадин
марко краљевић и бег костадин
 
Atribut
AtributAtribut
Atribut
 
Predlog kontrolnih l ogos
Predlog kontrolnih l ogosPredlog kontrolnih l ogos
Predlog kontrolnih l ogos
 
Građenje reči, vežba
Građenje reči, vežbaGrađenje reči, vežba
Građenje reči, vežba
 
текстуални задаци са множењем и дељењем
текстуални задаци са множењем и  дељењемтекстуални задаци са множењем и  дељењем
текстуални задаци са множењем и дељењем
 
Kretanje
KretanjeKretanje
Kretanje
 

AUGMENTATIV.pptx

  • 1. AUGMENTATIV Augmentativ To je izvedena reč koja označava što veće u odnosu na normalnu (osrednju) veličinu. Naziv potiče od latinske reči augmentativum, što znači “uvećanica”. Augmentativi mogu biti pozitivnog vida (dobričina, ljudina), ali i negativnog vida (glavurina, nosina) i tada su svojim oblikom identični pejorativima. Grade se nastavcima za građenje reči (sufiksima): -ina, - etina, -urina, -uština i dr.
  • 2. AUGMENTATIV O To je izvedena reč koja označava što veće u odnosu na normalnu (osrednju) veličinu. Naziv potiče od latinske reči augmentativum, što znači “uvećanica”. Augmentativi mogu biti pozitivnog vida (dobričina, ljudina), ali i negativnog vida (glavurina, nosina) i tada su svojim oblikom identični pejorativima. Grade se nastavcima za građenje reči (sufiksima): - ina, -etina, -urina, -uština i dr.
  • 3. O Primeri: O – bara – baruština, O – glumac – glumčina, O – kosa – kosurina, O – meso – mesina, O – soba – sobetina, O – torba – torbetina. O Augmentativi su funkcionalno suprotni deminutivima. O
  • 4. DEMINUTIVI O Deminutiv O To je izvedena reč koja označava što manje u odnosu na normalnu (osrednju) veličinu. Naziv potiče od latinske reči deminutivum, što znači “umanjenica”. Deminutivi mogu biti pozitivnog vida (drvce, sestrica), ali i negativnog vida (direktorčić, šoferčić). Svojim oblikom mogu biti isti ili slični hipokoristicima. Grade se nastavcima za građenje reči (sufiksima): -ica, -ić, -ak, -ce, -ence i dr.
  • 5.
  • 6. O Primeri: O – cvet – cvetak, O – dete – detence, O – kamen – kamenčić, O – lopta – loptica, O – ostrvo – ostrvce, O – tele – telence. O Deminutivi su funkcionalno suprotni augmentativima.
  • 7. HIPOKORISTIK O To je ime koje se daje iz osećanja koje proističe iz ljubavi, nežnosti, naklonosti, ime odmila; imenički oblik kojim se izražava odnos bliskosti, simpatije prema imenovanom biću, predmetu. Naziv potiče od grčke reči hypokoristikós, što znači “umilan”. Hipokoristici se formiraju na tri načina:
  • 8. O 1) skraćivanjem vlastitih imena: Jelena – Jela, Petar – Pera, Snežana – Sneža; O 2) imitiranjem dečjeg govora: Dragana – Gaga; O 3) dodavanjem deminutivnih nastavaka: Anka – Ankica, Mile – Milence, Olga – Olgica.
  • 9. O Hipokoristici se grade i od drugih imenica, na primer: O – baka – bakica, O – brat – braca, O – guska – guskica, O – mačka – maca, O – noga – nogica, O – ruka – rukica, O – sestra – seka.
  • 10. PEJORATIVI O Reči kojima se kazuje neko pogrdno značenje nazivaju se pejorativi (ili pogrdnice). Tim rečima, koje sadrže negativan emotivni naboj, izvrgavaju se podsmehu, ismejavanju ili sarkazmu intelektualne, fizičke, moralne i druge karakteristike. Obično su to reči u prenesenom, ironičnom smislu. Tako pejorativi mogu biti i reči koje su u svom izvornom značenju potpuno neutralne (kokoška, konj, magarac), čak i suprotne (genijalac, mudrac, svetac). Pogrdne reči mogu nastati i posebnim tvorbama: mogu biti uvećanice (augmentativi), ali i umanjenice (deminutivi). Svi augmentativi i deminutivi negativnog vida istovremeno su i pejorativi, na primer: glavurda, nosina, ručerda, fudbalerčić, junačić, novinarčić.
  • 11. PRIMJERI O Naziv “pejorativ” potiče iz latinskog jezika, prema participu peiorativus od glagola peiorare(pogoršati), a kojem je u osnovi pridev peior (gori). O – babetina, O – direktorčić, O – filmčić, O – kosurina, O – piskarati, O – selendra, O – šoferčić, O – ženturača.