Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Die SlideShare-Präsentation wird heruntergeladen. ×

ROMANI IVE ANDRIĆA.pptx

Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Wird geladen in …3
×

Hier ansehen

1 von 29 Anzeige

ROMANI IVE ANDRIĆA.pptx

Herunterladen, um offline zu lesen

Prošlo je 130 godina od rođenja jedinog pisca, i jedinog čoveka i stvaraoca sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora, koji je dobio Nobelovu nagradu. Prošle godine obeleženo je 60 godina od uručenja ovog velikog svetskog priznanja našem piscu. Njegova dela jesu klasici naše književnosti, ali smo daleko od toga da imamo odgovore na sva pitanja. Ona su, kao što je to uvek slučaj sa velikom literaturom, stalni izazov za nove proučavaoce. Zato im se često treba vraćati i čitati sa ponekad drugačijom dioptrijom. Njegov pripovedački opus je veoma je obiman, i takođe vrlo značajan. U ovoj prezentaciji predstavljen je kao romanopisac

Prošlo je 130 godina od rođenja jedinog pisca, i jedinog čoveka i stvaraoca sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora, koji je dobio Nobelovu nagradu. Prošle godine obeleženo je 60 godina od uručenja ovog velikog svetskog priznanja našem piscu. Njegova dela jesu klasici naše književnosti, ali smo daleko od toga da imamo odgovore na sva pitanja. Ona su, kao što je to uvek slučaj sa velikom literaturom, stalni izazov za nove proučavaoce. Zato im se često treba vraćati i čitati sa ponekad drugačijom dioptrijom. Njegov pripovedački opus je veoma je obiman, i takođe vrlo značajan. U ovoj prezentaciji predstavljen je kao romanopisac

Anzeige
Anzeige

Weitere Verwandte Inhalte

Weitere von MilanStankovic19 (20)

Aktuellste (20)

Anzeige

ROMANI IVE ANDRIĆA.pptx

  1. 1. ROMANI IVE ANDRIĆA
  2. 2. IVO ANDRIĆ (1892 – 1975) • Srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine “za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”. Bio je romanopisac, pripovedač, pesnik, esejista, mislilac…
  3. 3. “NA DRINI ĆUPRIJA” • Prvi put objavljen 1945. • Radnja romana traje četiri veka i skup je više priča povezanih sa mostom na Drini, u Višegradu, koji je tačka okosnica i glavni simbol naracije. • Most je zadužbina Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira Osmanskog carstva, koji je po rođenju bio Srbin iz Bosne, odveden još kao dečak u Carigrad (danak u krvi). • Most predstavlja suprotnost ljudskoj sudbini koja je prolazna u odnosu na kamenu građevinu, koja je večna. • U romanu ima istorijskih ličnosti, ali i izmišljnih likova koji su plod piščeve mašte. • “Na Drini ćuprija” jeste istorijski roman, ali se, kao I mnogi veliki romani, opire preciznoj žanrovskoj definiciji.
  4. 4. CITATI IZ ROMANA “NA DRINI ĆUPRIJA” • “Jer oni koji vladaju i moraju da tlače da bi vladali, osuđeni su da rade razumno; a ako, poneseni svojom strašću ili naterani od protivnika, pređu granice razumnih postupaka, oni silaze na klizav put i označavaju time sami početak svoje propasti. Dočim se oni koji su tlačeni i iskorišćavani, lako služe razumom i bezumljem, jer su to samo dve razne vrste oružja u stalnoj, čas podmukloj, čas otvorenoj borbi protiv tlačitelja.” • “Na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje, ni veličine bez zavisti, kao što nema ni najmanjeg predmeta bez senke”.
  5. 5. CITATI • “Nesreća nesrećnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače nemoguće i zabranjene postanu, za trenutak, dostižne i lake, ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u njihove želje, one se pokažu opet kao ono što jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim posledicama koje to ima po one koji za njima posegnu”. • “Što god ima više novca, više ga treba”. • “Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli”. • “Nije dovoljno jednoj stvari okrenuti leđa, pa da prestane da nas muči I goni”.
  6. 6. CITATI • “Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve I zauvek nestati velikih I umnih, a duševnih ljudi koji će za Božju ljubav podizati trajne građevine, da bi zemlja bila lepša I čovek na njoj živeo lakše i bolje. Kad bi njih nestalo, to bi značilo da će i Božja ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne može biti”. • “Čim jedna vlada osjeti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga”.
  7. 7. “GOSPOĐICA” • Napisan za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1943. i 1944. godine, a objavljen 1945. • Radnja romana dešava se u Sarajevu pre i za vreme Prvog svetskog rata, a zatim u Beogradu, glavnom gradu novostvorene države – Kraljevine SHS. • Priča predstavlja retrospektivu i prisećanje glavne junakinje romana, tvrdice i zelenašice Rajke Radaković, jednog februarskog dana 1935. godine. • No, u romanu je pripovedanje iz sveznajuće perspektive, u trećem licu. • Životna filozofija junakinje je “krpež i trpež”, štednja po svaku cenu I tome se podređuje ceo život.
  8. 8. CITATI IZ “GOSPOĐICE • “Lijepo ste podijelili svijet: sve je za vas i vašu djecu, za djecu vase djece i za vase sluge. Dobro ste podijelili svijet: sve što je svjetlosti i ljepote ste sebi a sve što je mraka i tegobe ostavili ste nama, pa sad se svi rađamo sa jasno predodređenim sudbinama, vi sa svijetlim a mi sa tamnim. Dobro ste podijelili svijet! Ali vaša podjela je samo grozna, a ne i vječna. Sazreće gnjev naš, i biće zrelo ljeto i oporo voće; djeca vaša će se stiditi ovoga imena i odricati bogatstva, jer će im ono biti na teret i propast”.
  9. 9. CITATI • “Svaka istinska, velika strast traži samoću I bezimenost. Čovek koji služi svojoj strasti želi da ostane neviđen i neznan, nasamo sa predmetom svoje strasti, I o svemu drugom voli i ume više i bolje da govori nego o tome što je glavni predmet njegovih misli i želja. Čak I porok ima svoj stid i svoje obzire, iako naopake i neobične”. • “Ko obrazom plaća ono što steče, taj je rđav trgovac”. • Jer, lakše je podneti i najneprijatniji pogled nego oči koje uporno gledaju pored vas”.
  10. 10. CITATI • “Jer, i najveće pustinje imaju svoje proleće, pa ma kako kratko i neprimetno bilo”. • “A sećanja, kad se jednom krenu, ne zadržavaju se kod početka”. • “A što svijet hvali dobre i izdašne ljude, to je zato što od njih i njihove propasti živi”. • “Lepota je skupa, ludo skupa a ništavna i varljiva stvar”.
  11. 11. “TRAVNIČKA HRONIKA” • Istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog rata, ostvaren po modelu evropskog realističkog romana. • Objavljen 1945. godine. • Obuhvata vreme od 1807. do 1814. godine. • Pripovedanje je u trećem licu,ima prolog, epilog i 28 poglavlja. • To je sedmogodišnji letopis koji govori o vremenu boravka stranih konzula (francuskog i austrijskog) u bosanskom gradu Travniku za vreme turske vlasti. • Počinje dolaskom francuskog konzula, a završava se odlaskom drugopostavljenog austrijskog konzula. • Andrić se služio dokumentarnom građom, etnološkim i drugim spisima o ličnostima predstavljenim u romanu.
  12. 12. CITATI IZ “TRAVNIČKE HRONIKE” • “… nasiljem se mogu izvršiti prepadi i postići korisni preokreti, ali se ne može trajno upravljati. Teror kao sredstvo vladanja brzo otupi”. • “Ukratko, šta vrijedi imati mnogo i biti nešto, kad čovjek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u ruječima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka I neumitna a nevidljiva bijeda prati čovjeka u stopu, a taj ljepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje”.
  13. 13. CITATI • “I zaista, jednog dana će i u ove krajeve morati doći slobodas, ali davno je rtečeno da slobodu nije dovoljno steći, već je mnogo važnije postati dostojan slobode. Bez savremenijeg vaspitanja i slobodoumnijih shvatanja, neće vam ništa pomoći što ćete se osloboditi osmanlijske vlasti. U toku stoljeća vaš narod se u mnogome toliko izjednačio sa svojim tlačiteljima da mu neće mnogo vrijediti ako ga Turci jednog dana napuste a ostave mu, pored njegovih rajinskih mana, i svoje poroke: lijenost, netrpeljivost, duh nasilja i kult grube sile. To u stvari ne bi bilo oslobođenje jer ne biste znali drugo do da robujete ili da druge porobljavate”.
  14. 14. “PROKLETA AVLIJA” • Roman je objavljen 1954. godine. • Naslov romana je naziv poznate carigradske tamnice u koju je iz neopravdanih razloga dospeo katolički sveštenik iz Bosne, fra-Petar. • U tamnici je ostao dva meseca I u njoj upoznaje vrlo zanimljive ljude, od kojih mnogima tu nije mesto. • Centralni lik romana je mladi Ćamil, sin bogatog Turčina I Grkinje, od malena posvećen nauci i samoći. • Fra-Petar od njega saznaje da je Ćamilov život identičan sudbini nesrećnog Džem- sultana koji je od brata poražen u borbi za presto. To Ćamilovo interesovanje ga je i dovelo u zatvor zbog sličnosti sa aktuelnom situacijom u Osmanskom carstvu.
  15. 15. CITATI IZ “PROKLETE AVLIJE” • “Iz iskustva je znao kako štetni, i po društvo I pojedinca opasni, mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno veruju u svoju pamet i pronicljivost i u tačnost svakog svog suda I zaključka”. • “Ako hoćeš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati”.
  16. 16. CITATI • “Dok ima mraka, biće i svanuća”. • “Tako obično biva. Oni koji želimo da vidimo ne dolaze u časovimas kad na njih mislimo i kad ih najviše očekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo mislima najdalje od njih. I našoj radosti zbog ponovnog viđenja tada treba malo vremena da se digne s dna, gde je potisnuta, i pojavi se na površini”. • “Ne mogu ja – kaže – dobri čovječe, ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti”.
  17. 17. “OMER-PAŠA LATAS” • Nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. godine. • Obrađuje period boravka Omer-paše (poreklom Srbina iz Like) u Bosni i gušenje begovskih i drugih buna protiv sultana. • Roman se mnogo više nego na hronologiju događaja oko buna orijentiše na lik Omer-paše i ljudi koji ga okružuju. • To su njegovi oficiri, supruga, slikar koji ga portretiše, službenici… Zato se roman karakteriše i kao “album ličnosti”. • Opisuje se i način života u Bosni i političko stanje u zemlji (polovina 19. veka).
  18. 18. CITATI IZ “OMER-PAŠE LATASA” • “Jedni se prave da ih zanima njena svirka, a drugi šapću stihove, jedni joj nude novac i imanje, drugi prevrću očima i uzdišu govoreći o ljubavi koja je jača od smrti. Ali, svi su oni jednaki; ni onom najsmirenijem ni najpristojnijem ne može se vjerovati, niko ne želi ništa od nje ni zbog nje, nego svi hoće jedno isto - nju, nju, samu, nagu, prostrtu kao ćilim, da je gaze i prljaju. Svi bi da joj se približe nepodnošljivo blisko, da je načnu i iskoriste kao planinu bogatu rudama, da je prevrnu i prosiju kao pješčano dno zlatonosne rijeke”.
  19. 19. CITATI • “Kad bismo svi imali mogućnosti, hrabrosti i snage da samo jedan dio svojih maštanja i najvrelijih želja pretvorimo u stvarnost, samo u jednom času svoga života, bilo bi cijelom svijetu i nama samima odmah jasno ko smo, i šta sve mi ljudi možemo da postanemo i budemo”.
  20. 20. “MOSTOVI” – ODLOMAK • “Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevimna i ne služe ničem što je tajno ili zlo… • Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema njegovom shvatanju, ukusu i prilikama kojima je bio okružen…
  21. 21. “MOSTOVI” – ODLOMAK • “Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazim na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka… • Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada I premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, i prema kom su svi zemni mostovi samo dečje igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane”.
  22. 22. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

×