1.
ROMANI
IVE ANDRIĆA

2.
IVO ANDRIĆ (1892 – 1975)
• Srpski i jugoslovenski književnik
i diplomata Kraljevine Jugoslavije.
Nobelovu nagradu za književnost
dobio je 1961. godine “za epsku snagu
kojom je oblikovao teme i prikazao
sudbine ljudi tokom istorije svoje
zemlje”.
Bio je romanopisac, pripovedač,
pesnik, esejista, mislilac…

3.
“NA DRINI ĆUPRIJA”
• Prvi put objavljen 1945.
• Radnja romana traje četiri veka i skup je više priča povezanih sa mostom na Drini, u
Višegradu, koji je tačka okosnica i glavni simbol naracije.
• Most je zadužbina Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira Osmanskog carstva, koji
je po rođenju bio Srbin iz Bosne, odveden još kao dečak u Carigrad (danak u krvi).
• Most predstavlja suprotnost ljudskoj sudbini koja je prolazna u odnosu na kamenu
građevinu, koja je večna.
• U romanu ima istorijskih ličnosti, ali i izmišljnih likova koji su plod piščeve mašte.
• “Na Drini ćuprija” jeste istorijski roman, ali se, kao I mnogi veliki romani, opire
preciznoj žanrovskoj definiciji.

4.
CITATI IZ ROMANA “NA DRINI
ĆUPRIJA”
• “Jer oni koji vladaju i moraju da tlače da bi vladali, osuđeni su da rade razumno; a
ako, poneseni svojom strašću ili naterani od protivnika, pređu granice razumnih
postupaka, oni silaze na klizav put i označavaju time sami početak svoje propasti.
Dočim se oni koji su tlačeni i iskorišćavani, lako služe razumom i bezumljem, jer su
to samo dve razne vrste oružja u stalnoj, čas podmukloj, čas otvorenoj borbi protiv
tlačitelja.”
• “Na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje, ni veličine bez zavisti, kao što
nema ni najmanjeg predmeta bez senke”.

5.
CITATI
• “Nesreća nesrećnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače nemoguće i zabranjene
postanu, za trenutak, dostižne i lake, ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u
njihove želje, one se pokažu opet kao ono što jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim
posledicama koje to ima po one koji za njima posegnu”.
• “Što god ima više novca, više ga treba”.
• “Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga
što voli”.
• “Nije dovoljno jednoj stvari okrenuti leđa, pa da prestane da nas muči I goni”.

6.
CITATI
• “Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve I zauvek nestati velikih I
umnih, a duševnih ljudi koji će za Božju ljubav podizati trajne građevine, da bi
zemlja bila lepša I čovek na njoj živeo lakše i bolje. Kad bi njih nestalo, to bi značilo
da će i Božja ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne može biti”.
• “Čim jedna vlada osjeti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i
blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga”.

7.
“GOSPOĐICA”
• Napisan za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1943. i 1944. godine, a objavljen
1945.
• Radnja romana dešava se u Sarajevu pre i za vreme Prvog svetskog rata, a zatim u
Beogradu, glavnom gradu novostvorene države – Kraljevine SHS.
• Priča predstavlja retrospektivu i prisećanje glavne junakinje romana, tvrdice i
zelenašice Rajke Radaković, jednog februarskog dana 1935. godine.
• No, u romanu je pripovedanje iz sveznajuće perspektive, u trećem licu.
• Životna filozofija junakinje je “krpež i trpež”, štednja po svaku cenu I tome se
podređuje ceo život.

8.
CITATI IZ “GOSPOĐICE
• “Lijepo ste podijelili svijet: sve je za vas i vašu djecu, za djecu vase djece i za vase
sluge. Dobro ste podijelili svijet: sve što je svjetlosti i ljepote ste sebi a sve što je
mraka i tegobe ostavili ste nama, pa sad se svi rađamo sa jasno predodređenim
sudbinama, vi sa svijetlim a mi sa tamnim. Dobro ste podijelili svijet! Ali vaša podjela
je samo grozna, a ne i vječna. Sazreće gnjev naš, i biće zrelo ljeto i oporo voće; djeca
vaša će se stiditi ovoga imena i odricati bogatstva, jer će im ono biti na teret i
propast”.

9.
CITATI
• “Svaka istinska, velika strast traži samoću I bezimenost. Čovek koji služi svojoj strasti
želi da ostane neviđen i neznan, nasamo sa predmetom svoje strasti, I o svemu
drugom voli i ume više i bolje da govori nego o tome što je glavni predmet
njegovih misli i želja. Čak I porok ima svoj stid i svoje obzire, iako naopake i
neobične”.
• “Ko obrazom plaća ono što steče, taj je rđav trgovac”.
• Jer, lakše je podneti i najneprijatniji pogled nego oči koje uporno gledaju pored vas”.

10.
CITATI
• “Jer, i najveće pustinje imaju svoje proleće, pa ma kako kratko i neprimetno bilo”.
• “A sećanja, kad se jednom krenu, ne zadržavaju se kod početka”.
• “A što svijet hvali dobre i izdašne ljude, to je zato što od njih i njihove propasti živi”.
• “Lepota je skupa, ludo skupa a ništavna i varljiva stvar”.

11.
“TRAVNIČKA HRONIKA”
• Istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog rata, ostvaren po modelu
evropskog realističkog romana.
• Objavljen 1945. godine.
• Obuhvata vreme od 1807. do 1814. godine.
• Pripovedanje je u trećem licu,ima prolog, epilog i 28 poglavlja.
• To je sedmogodišnji letopis koji govori o vremenu boravka stranih konzula
(francuskog i austrijskog) u bosanskom gradu Travniku za vreme turske vlasti.
• Počinje dolaskom francuskog konzula, a završava se odlaskom drugopostavljenog
austrijskog konzula.
• Andrić se služio dokumentarnom građom, etnološkim i drugim spisima o ličnostima
predstavljenim u romanu.

12.
CITATI IZ “TRAVNIČKE HRONIKE”
• “… nasiljem se mogu izvršiti prepadi i postići korisni preokreti, ali se ne može trajno
upravljati. Teror kao sredstvo vladanja brzo otupi”.
• “Ukratko, šta vrijedi imati mnogo i biti nešto, kad čovjek ne može da se oslobodi
straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u ruječima, ni nesigurnosti u
postupcima, kad gorka I neumitna a nevidljiva bijeda prati čovjeka u stopu, a taj
ljepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje”.

13.
CITATI
• “I zaista, jednog dana će i u ove krajeve morati doći slobodas, ali davno je rtečeno
da slobodu nije dovoljno steći, već je mnogo važnije postati dostojan slobode. Bez
savremenijeg vaspitanja i slobodoumnijih shvatanja, neće vam ništa pomoći što ćete
se osloboditi osmanlijske vlasti. U toku stoljeća vaš narod se u mnogome toliko
izjednačio sa svojim tlačiteljima da mu neće mnogo vrijediti ako ga Turci jednog
dana napuste a ostave mu, pored njegovih rajinskih mana, i svoje poroke: lijenost,
netrpeljivost, duh nasilja i kult grube sile.
To u stvari ne bi bilo oslobođenje jer ne biste znali drugo do da robujete ili
da druge porobljavate”.

14.
“PROKLETA AVLIJA”
• Roman je objavljen 1954. godine.
• Naslov romana je naziv poznate carigradske tamnice u koju je iz neopravdanih
razloga dospeo katolički sveštenik iz Bosne, fra-Petar.
• U tamnici je ostao dva meseca I u njoj upoznaje vrlo zanimljive ljude, od kojih
mnogima tu nije mesto.
• Centralni lik romana je mladi Ćamil, sin bogatog Turčina I Grkinje, od malena
posvećen nauci i samoći.
• Fra-Petar od njega saznaje da je Ćamilov život identičan sudbini nesrećnog Džem-
sultana koji je od brata poražen u borbi za presto. To Ćamilovo interesovanje ga je i
dovelo u zatvor zbog sličnosti sa aktuelnom situacijom u Osmanskom carstvu.

15.
CITATI IZ “PROKLETE AVLIJE”
• “Iz iskustva je znao kako štetni, i po društvo I pojedinca opasni, mogu biti ljudi koji
zbog svoje ograničenosti neograničeno veruju u svoju pamet i pronicljivost i u
tačnost svakog svog suda I zaključka”.
• “Ako hoćeš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budućnost,
gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a
koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati”.

16.
CITATI
• “Dok ima mraka, biće i svanuća”.
• “Tako obično biva. Oni koji želimo da vidimo ne dolaze u časovimas kad na njih
mislimo i kad ih najviše očekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo
mislima najdalje od njih. I našoj radosti zbog ponovnog viđenja tada treba malo
vremena da se digne s dna, gde je potisnuta, i pojavi se na površini”.
• “Ne mogu ja – kaže – dobri čovječe, ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam
ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti”.

17.
“OMER-PAŠA LATAS”
• Nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. godine.
• Obrađuje period boravka Omer-paše (poreklom Srbina iz Like) u Bosni i gušenje
begovskih i drugih buna protiv sultana.
• Roman se mnogo više nego na hronologiju događaja oko buna orijentiše na lik
Omer-paše i ljudi koji ga okružuju.
• To su njegovi oficiri, supruga, slikar koji ga portretiše, službenici… Zato se roman
karakteriše i kao “album ličnosti”.
• Opisuje se i način života u Bosni i političko stanje u zemlji (polovina 19. veka).

18.
CITATI IZ “OMER-PAŠE LATASA”
• “Jedni se prave da ih zanima njena svirka, a drugi šapću stihove, jedni joj nude
novac i imanje, drugi prevrću očima i uzdišu govoreći o ljubavi koja je jača od
smrti.
Ali, svi su oni jednaki; ni onom najsmirenijem ni najpristojnijem ne može se
vjerovati, niko ne želi ništa od nje ni zbog nje, nego svi hoće jedno isto - nju,
nju, samu, nagu, prostrtu kao ćilim, da je gaze i prljaju. Svi bi da joj se približe
nepodnošljivo blisko, da je načnu i iskoriste kao planinu bogatu rudama, da je
prevrnu i prosiju kao pješčano dno zlatonosne rijeke”.

19.
CITATI
• “Kad bismo svi imali mogućnosti, hrabrosti i snage da samo jedan dio svojih
maštanja i najvrelijih želja pretvorimo u stvarnost, samo u jednom času svoga života,
bilo bi cijelom svijetu i nama samima odmah jasno ko smo, i šta sve mi ljudi
možemo da postanemo i budemo”.

20.
“MOSTOVI” – ODLOMAK
• “Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima
bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji
i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se
ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevimna i ne služe
ničem što je tajno ili zlo…
• Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na
kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i
premostio kako je mogao, prema njegovom shvatanju, ukusu i prilikama kojima je
bio okružen…

21.
“MOSTOVI” – ODLOMAK
• “Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazim na verne i
ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i
spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja,
protivnosti ni rastanka…
• Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči,
uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva
svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada I premosti: nered, smrt ili nesmisao.
Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, i prema kom su svi zemni
mostovi samo dečje igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane”.

22.
PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ