Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Die SlideShare-Präsentation wird heruntergeladen. ×

When God walked the Earth - magične osamdesete. pptx

Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Wird geladen in …3
×

Hier ansehen

1 von 54 Anzeige

When God walked the Earth - magične osamdesete. pptx

Herunterladen, um offline zu lesen

Osamdesete godine 20. veka veoma su zanimljive i inspirativne. Mogu se proučavati i opisivati iz različitih uglova: kulturološkog, sociološkog, fenomenološkog, egzistencijalnog, političkog, pedagoškog, sportskog... Ovo je pogled koji, u esejističkom maniru, nostalgično pokušava da prizove duh tog, po mnogima, lepog i neponovljivog vremena. Šta je tada obeležilo život jednog običnog građanina na ovim prostorima - pitanje je na koje ova prezentacija pokušava da odgovori.

Osamdesete godine 20. veka veoma su zanimljive i inspirativne. Mogu se proučavati i opisivati iz različitih uglova: kulturološkog, sociološkog, fenomenološkog, egzistencijalnog, političkog, pedagoškog, sportskog... Ovo je pogled koji, u esejističkom maniru, nostalgično pokušava da prizove duh tog, po mnogima, lepog i neponovljivog vremena. Šta je tada obeležilo život jednog običnog građanina na ovim prostorima - pitanje je na koje ova prezentacija pokušava da odgovori.

Anzeige
Anzeige

Weitere Verwandte Inhalte

Weitere von MilanStankovic19 (20)

Anzeige

When God walked the Earth - magične osamdesete. pptx

  1. 1. ROMANTIKA • Eh te osamdesete… Sa uzdahom i velikom nostalgijom sećamo ih se. Bile su lepe, lepršave, lagane, pune života, bez ograničenja, slobodne… • Bile su romantične. • Tako isto su tih osamdesetih govorili oni koji su proživeli šezdesete. i bili dovoljno mladi, u srcu pre svega, da ih žive punim plućima.
  2. 2. ŠEZDESETE ITRIDESETE • Šezdesete godine prošlog veka bile su pune krupnih preokreta, kod nas i u svetu, ali su ipak neodoljive, magične, veoma šarmantne i opet – romantične. • A tih šezdesetih stari šmekeri (njih je ruku na srce bilo vrlo malo) koji su bili mladi u predratno vreme sa nostalgijom su se sećali tridesetih, pogotovu oni koji su imali sreće (i para) da upoznaju i dožive čari Grada svetlosti – Pariza. • On je tada bio centar sveta i stecište umetnika-avanturista.
  3. 3. LAGANIJITEMPO • I tako, vraćajući se unazad, stići ćemo i do Bel epok, pa I dalje… • Prošlost nam se često čini lepšom od današnjice, najviše zato što smo tada možda bili u najlepšim godinama, ali sigurno i zato što je brzina življenja bila manja. • Laganiji tempo omogućava veću “punoću” života.
  4. 4. NAJKVALITETNIJE U ISTORIJI • Ipak, kada je reč o osamdesetima, postoje neke specifičnosti, bar kada se radi o ovim našim prostorima. • To su, što i egzaktne činjenice i na naučnim metodama zasnovani indeksi pokazuju, bile godine kada se ovde najkvalitetnije živelo. Zapravo, najvalitetnije u istoriji. • U tom smislu ekonomski analitičari posebno ističu 1979. godinu.
  5. 5. STANDARD SREDNJE KLASE • Po pokazateljima, to je bio sam vrh, najpre kada je reč o životnom standardu prosečnog građanina (a to bi u ono vreme značilo pripadnika danas uništene srednje klase), odnosno dobrima koje je taj građanin mogao da kupi i konzumira za svoju prosečnu platu.
  6. 6. STAN U NOVOGRADNJI • Da podsetimo: bilo je to vreme kada je bilo logično da se brzo posle završene škole dobije stalni posao, pri čemu je članstvo u tada jedinoj partiji možda bilo poželjno, ali ne i obavezno, kao u nekim drugim vremenima. • Zatim, da se posredstvom preduzeća ili ustanove gde ste zaposleni brzo dobije stan u novogradnji, da se vrlo povoljno dobije kredit za izgradnju kuće…
  7. 7. NOVI AUTOMOBILI • Vreme kada je školovanje bilo stvarno besplatno, kada su se automobili kupovali na kredit, ali novi, tek sišli sa fabričke linije. • Nije bilo po 20 – 30 godina starih, u zapadnim zemljama rashodovanih polovnjaka za koje smo mi danas srećni što ih i takve imamo jer su (kiselo grožđe) “bolji od juga i stojadina, lakše se voze”. • Kao da je to uporedivo, s obzirom na napredak tehnologije.
  8. 8. PETNAEST DANA NA MORU • Tada se redovno išlo na zimovanja i letovanja; za one koji nisu imali dovoljno para, ona su bila dotirana, pa su, bar kada su mladi u pitanju, svi išli. • Aranžman na moru trajao je 15 dana, često i duže. Nije kao danas 7 dana, 10 maksimum. • Pa kada dođeš sa letovanja, a firma ti lepo vrati pare koje si tamo potrošio. To se zvalo regres.
  9. 9. TRINAESTA PLATA • Za radnike u proizvodnim preduzećima firma je plaćala jednomesečni ili tronedeljni boravak u lekovitoj banji, bili su to odmor, rekreacija i rehabilitacija radnika. • Pa onda na kraju godine bude trinaesta plata. • Za sve to vreme posao je bio siguran, niko nije mogao da dođe i kaže – e od sutra više ne radiš (nekad i bez ikakvog obrazloženja).
  10. 10. JEDAN PLAĆATURU • Škole su bile prepune dece, otvarale su se nove. • Kafane i restorani uvek “do daske” puni. Izlazilo se često porodično tako što jedne nedelje obilatu večeru – predjelo, roštilj, desert, nekoliko pica za dame, a litar-dva (malo više) vina za gospodu – plaća jedna porodica, a druge nedelje druga. • U kafani, gde je bilo dosta stalnih gostiju, bio je običaj da jedan iz društva zove i plati turu; kad konobar dođe, nije bilo potrebe da se svi za stolom hvataju za džep. • I kada bi se to nekima desilo, prepričavalo se kao anegdota ili dobar vic.
  11. 11. SVI IMAJU PARA • Novac nije bio najvažnija stvar na svetu, jer je nekako kružio i bilo ga je za sve.
  12. 12. EMOCIJE SU BILE SVETINJA • Ljubavi su se rađale i emotivne veze sklapale zato što je bilo emocija, a ne zbog para, a tamo gde bi ljudi uočili da je veza iz interesa – sprdali bi se sa tim. • Emocije su bile svetinja, tu nije bilo mesta za trgovinske marifetluke.
  13. 13. ISKRENA LJUBAV • Možda su baš zato deca koja su se rodila u takvim brakovima, zasnovanim na ljubavi, a ne parama, bila tako lepa, možda su i današnja deca tako lepa zato što su se njihovi preci voleli, a ne kupovali međusobno. • U sistemu tadašnjih vrednosti, iskrena ljubav zauzimala je visoko, ako ne i prvo mesto.
  14. 14. GRADILO SE MNOGO… • Gradilo se tada, kao i u decenijama pre toga, stalno i gradilo se mnogo (verovali ili ne – bez ugrađivanja). • Neki će danas, s pravom, reći – najvrednije što danas imamo, tada je napravljeno. • Ne samo kuće i zgrade, već i infrastruktura.
  15. 15. SREDNJA KLASA • Srednja klasa bila je jaka i bila je kičma, stub čitavog poretka. • Nastavnici, lekari, službenici, inženjeri, pravnici, zanatlije, kvalifikovani radnici – bili su cenjeni, a država se prema njima odnosila sa velikim respektom. • I njihove plate bile su garancija takvog statusa.
  16. 16. MLADA NACIJA, OBEZBEĐEN POSAO • Mi smo bili mlada nacija, sa prosečnim brojem godina po stanovniku upola manjim nego što je danas. • U inostranstvo nisu, kao sada, išli sa fakultetskom diplomama najboljih univerziteta u zemlji, već pre svega oni sa osnovnom školom, a često i oni koji nisu imali završeno osnovno obrazovanje.To su bili “gastarbajteri”. • Za stručnjake i kvalifikovane radnike posao je, posle školovanja, bio obezbeđen.
  17. 17. NAJSKUPLJI PASOŠ NA SVETU • Oni koji bi poželeli da odu u inostranstvo, mogli su to da učine u svako doba. • Pasoš tadašnje zemlje – SFRJ – bio je najskuplji na svetu. • U ogromnu većinu zemalja sveta moglo se ući bez problema sa tim pasošem i bez ikakve vize.
  18. 18. SPAČEKOM KROZ EVROPU • Mladi ljudi, uvek željni avantura, često bi sa čuvenom inter-reil kartom vozom putovali po celoj Evropi. Džabe ili gotovo džabe. • Neki bi se opredelili za drugačiju vrstu avanture – spačekom, koji je tada bio zaštitni znak mladih pustolova, obišli bi pola sveta. • Neki bi to činili motociklom, a neki, kao i danas, biciklom.
  19. 19. SPORT KAO KULTURA ŽIVLJENJA • Bavljenje sportom bilo je tada sastavni deo kulture življenja mladih ljudi. • Svi bi već u osnovnoj školi, bili talentovani ili ne, pokušavali u nekom od mnogobrojnih klubova, ili DTV Partizanu. • Neko bi se zadržao kraće, neko duže, ali je važno da su svi to mogli. • Što će reći – nisu plaćali da bi nešto trenirali.
  20. 20. KREIRAN DRUŠTVENI AMBIJENT • Bavljenje sportom i šahom bilo je poželjno i bilo je masovno. • Oni koji su kreirali društveni ambijent, želeli su to da postignu. • Na drugoj strani, i vrhunski sport beležio je svetski značajne rezultate. • Tadašnja Jugoslavija bila je velesila u gotovo svim letnjim kolektivnim sportovima i, što je veoma važno, u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu – fudbalu.
  21. 21. Blizu svetskog trona • Crvenoj zvezdi je jedne godine zamalo izmakla evropska titula posle čudnog revanša u polufinalu Kupa šampiona sa Panatinaikosom u Atini, a reprezentacija je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj završila među osam najboljih. • Da su okolnosti bile samo malo drugačije, bila bi, zasluženo, među 4 najbolje svetske ekipe i – ko zna – možda ni titula prvaka sveta nije bila daleko. Poznavaoci kažu da smo tada toj tituli verovatno bili najbliži, iako smo ranije imali i veće uspehe.
  22. 22. DŽAJIĆ U REPREZENTACIJI SVETA • Neprikosnovena zvezda bio je Dragan Džajić, koji je nekoliko puta nastupio za reprezentaciju sveta. • I generacija koja je došla posle njega takođe je bila u svetskom vrhu. • Niko tada nije bio srećan kada bi u odlučujućim utakmicama morao da igra sa nama, jer smo bili mnooogo dobri.
  23. 23. MODA PRATI SVETSKETOKOVE • Za iznos penzije tada se računalo najboljih 10 godina radnog staža, a ne kao sada ceo radni vek. • Naše prodavnice su tih osamdesetih godina bile odlično snabdevene veoma kvalitetnom odećom i obućom domaće proizvodnje po svima pristupačnim cenama. • Njihov izgled i dizajn pratio je svetske tokove jer je, za razliku od drugih socijalističkih zemalja, Jugoslavija bila otvorena zemlja, što joj je donelo mnoge prednosti u privrednom životu.
  24. 24. SARADNJA SA SVETSKIM KOMPANIJAMA • U našim preduzećima koristila se savremena zapadna tehnologija, a ta preduzeća imala su živu saradnju sa ozbiljnim svetskim kompanijama. • Mnogi naši ljudi su čitave odmore u zemljama istočnog bloka plaćali farmericama ili nekim drugim tada modernism odevnim predmetom.
  25. 25. POLA ZEMLJE PROŠLO KROZTRST • A onima kojima domaća ponuda nije bila dovoljna, otvorena su bila vrata prema Trstu, italijanskom gradu koga su, što se šopinga tiče, Jugosloveni najviše voleli. • I to je bila dobra i kvalitetna garderoba, opet po, za naše prilike i primanja, vrlo pristupačnim cenama. • Pola Jugoslavije prošlo je tada krozTrst, neki su bili iz čiste znatiželje, a ne zato što im je moderna garderoba bila neophodna. • Tada se po krpice nije išlo uTursku, a od kupovine jeftinih stvari kod Kineza nije bilo ni pomena.
  26. 26. STANDARDVIŠI NEGO NA ISTOKU • Gde je tada, u odnosu na druge evropske zemlje, bio jugoslovenski životni standard? • Značajno iznad svih istočnoevropskih socijalističkih zemalja, tu nema nikakve dileme. • Takođe, kažu oni koji su tamo boravili, iznad tadašnjeg grčkog proseka. • Možda i iznad španskog i portugalskog jer su to zemlje koje će tek zakoračiti putevima Evropske unije i naglog napretka, što će uzrokovati značajno poboljšanje kvaliteta života prosečnog građanina.
  27. 27. DELUJE NESTVARNO • To mnogima iz današnje perspective deluje nestvarno i nezamislivo, ali tako je bilo.
  28. 28. UMETNICIMA INTERNACIONALNE NAGRADE • Kulturni život bio je intenzivan i razvijen. • Naši gradovi nekako su u to vreme ili neposredno pre toga postali domaćini mnogih značajnih svetskih kulturnih manifestacija, naši pisci popularni u zemlji i inostranstvu, slikari, muzički umetnici, glumci, reditelji takođe. • Neki su dobili prestižne međunarodne nagrade.
  29. 29. Vreme bioskopa • Naš film je grabio napred koracima od sedam milja. • Počelo je sa “crnim talasom”, nastavili su zlatni dečaci, reditelji “Praške škole”. • Bilo je to i vreme bioskopa. Postojali su u gotovo svakom selu u našoj zemlji. • Ponuda – svetska. • A veliki gradovi…
  30. 30. Sebi svojstven repertoar • Beograd je imao sjajne bioskope i bilo ih je mnogo. U svim delovima grada. • To je, sumnjali danas neki ili ne, imalo neprocenjiv značaj za razvoj masovne kulture. • Svaki je bioskop imao karakterističan, sebi svojstven repertoar. • Negde su se prikazivale melodrame, negde spektakli i epski filmovi, negde intelektualne i misaone price, a negde krimići i akcioni filmovi.
  31. 31. TRAG • Neki poznati novinari i pisci, kao što su Momo Kapor i BogdanTirnanić, o tome su ostavili trag.
  32. 32. Od pastirskog roka do avangarde • Ne može se, na kraju, ne pomenuti i tadašnja jugoslovenska muzička pop i rok scena, verovatno jedna od najboljih, najkreativnijih i najraznovrsnijih u Evropi tog vremena. • Od popa i pastirskog roka do alternative i avangarde - svega je bilo.
  33. 33. Hajdučka česma – evropski spektakl • Svi su imali svoju publiku. • Mladi su umeli da se zabave. • I da se vole. • Koncert Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme u Beogradu po masovnosti i dometima bio je evropski spektakl
  34. 34. prezentacija: MILAN STANKOVIĆ

×