SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
ROMANTIKA
• Eh te osamdesete… Sa uzdahom i velikom nostalgijom sećamo ih se. Bile su
lepe, lepršave, lagane, pune života, bez ograničenja, slobodne…
• Bile su romantične.
• Tako isto su tih osamdesetih govorili oni koji su proživeli šezdesete. i bili
dovoljno mladi, u srcu pre svega, da ih žive punim plućima.
ŠEZDESETE ITRIDESETE
• Šezdesete godine prošlog veka bile su pune krupnih preokreta, kod nas i u
svetu, ali su ipak neodoljive, magične, veoma šarmantne i opet –
romantične.
• A tih šezdesetih stari šmekeri (njih je ruku na srce bilo vrlo malo) koji su bili
mladi u predratno vreme sa nostalgijom su se sećali tridesetih, pogotovu oni
koji su imali sreće (i para) da upoznaju i dožive čari Grada svetlosti – Pariza.
• On je tada bio centar sveta i stecište umetnika-avanturista.
LAGANIJITEMPO
• I tako, vraćajući se unazad, stići ćemo i do Bel epok, pa I dalje…
• Prošlost nam se često čini lepšom od današnjice, najviše zato što smo tada
možda bili u najlepšim godinama, ali sigurno i zato što je brzina življenja bila
manja.
• Laganiji tempo omogućava veću “punoću” života.
NAJKVALITETNIJE U ISTORIJI
• Ipak, kada je reč o osamdesetima, postoje neke specifičnosti, bar kada se
radi o ovim našim prostorima.
• To su, što i egzaktne činjenice i na naučnim metodama zasnovani indeksi
pokazuju, bile godine kada se ovde najkvalitetnije živelo. Zapravo,
najvalitetnije u istoriji.
• U tom smislu ekonomski analitičari posebno ističu 1979. godinu.
STANDARD SREDNJE KLASE
• Po pokazateljima, to je bio sam vrh, najpre kada je reč o životnom standardu
prosečnog građanina (a to bi u ono vreme značilo pripadnika danas uništene
srednje klase), odnosno dobrima koje je taj građanin mogao da kupi i
konzumira za svoju prosečnu platu.
STAN U NOVOGRADNJI
• Da podsetimo: bilo je to vreme kada je bilo logično da se brzo posle
završene škole dobije stalni posao, pri čemu je članstvo u tada jedinoj partiji
možda bilo poželjno, ali ne i obavezno, kao u nekim drugim vremenima.
• Zatim, da se posredstvom preduzeća ili ustanove gde ste zaposleni brzo
dobije stan u novogradnji, da se vrlo povoljno dobije kredit za izgradnju
kuće…
NOVI AUTOMOBILI
• Vreme kada je školovanje bilo stvarno besplatno, kada su se automobili
kupovali na kredit, ali novi, tek sišli sa fabričke linije.
• Nije bilo po 20 – 30 godina starih, u zapadnim zemljama rashodovanih
polovnjaka za koje smo mi danas srećni što ih i takve imamo jer su (kiselo
grožđe) “bolji od juga i stojadina, lakše se voze”.
• Kao da je to uporedivo, s obzirom na napredak tehnologije.
PETNAEST DANA NA MORU
• Tada se redovno išlo na zimovanja i letovanja; za one koji nisu imali dovoljno
para, ona su bila dotirana, pa su, bar kada su mladi u pitanju, svi išli.
• Aranžman na moru trajao je 15 dana, često i duže. Nije kao danas 7 dana, 10
maksimum.
• Pa kada dođeš sa letovanja, a firma ti lepo vrati pare koje si tamo potrošio.
To se zvalo regres.
TRINAESTA PLATA
• Za radnike u proizvodnim preduzećima firma je plaćala jednomesečni ili
tronedeljni boravak u lekovitoj banji, bili su to odmor, rekreacija i
rehabilitacija radnika.
• Pa onda na kraju godine bude trinaesta plata.
• Za sve to vreme posao je bio siguran, niko nije mogao da dođe i kaže – e od
sutra više ne radiš (nekad i bez ikakvog obrazloženja).
JEDAN PLAĆATURU
• Škole su bile prepune dece, otvarale su se nove.
• Kafane i restorani uvek “do daske” puni. Izlazilo se često porodično tako što jedne
nedelje obilatu večeru – predjelo, roštilj, desert, nekoliko pica za dame, a litar-dva
(malo više) vina za gospodu – plaća jedna porodica, a druge nedelje druga.
• U kafani, gde je bilo dosta stalnih gostiju, bio je običaj da jedan iz društva zove i
plati turu; kad konobar dođe, nije bilo potrebe da se svi za stolom hvataju za džep.
• I kada bi se to nekima desilo, prepričavalo se kao anegdota ili dobar vic.
SVI IMAJU PARA
• Novac nije bio najvažnija stvar na svetu, jer je nekako kružio i bilo ga je za
sve.
EMOCIJE SU BILE SVETINJA
• Ljubavi su se rađale i emotivne veze sklapale zato što je bilo emocija, a ne
zbog para, a tamo gde bi ljudi uočili da je veza iz interesa – sprdali bi se sa
tim.
• Emocije su bile svetinja, tu nije bilo mesta za trgovinske marifetluke.
ISKRENA LJUBAV
• Možda su baš zato deca koja su se rodila u takvim brakovima, zasnovanim
na ljubavi, a ne parama, bila tako lepa, možda su i današnja deca tako lepa
zato što su se njihovi preci voleli, a ne kupovali međusobno.
• U sistemu tadašnjih vrednosti, iskrena ljubav zauzimala je visoko, ako ne i
prvo mesto.
GRADILO SE MNOGO…
• Gradilo se tada, kao i u decenijama pre toga, stalno i gradilo se mnogo
(verovali ili ne – bez ugrađivanja).
• Neki će danas, s pravom, reći – najvrednije što danas imamo, tada je
napravljeno.
• Ne samo kuće i zgrade, već i infrastruktura.
SREDNJA KLASA
• Srednja klasa bila je jaka i bila je kičma, stub čitavog poretka.
• Nastavnici, lekari, službenici, inženjeri, pravnici, zanatlije, kvalifikovani
radnici – bili su cenjeni, a država se prema njima odnosila sa velikim
respektom.
• I njihove plate bile su garancija takvog statusa.
MLADA NACIJA, OBEZBEĐEN POSAO
• Mi smo bili mlada nacija, sa prosečnim brojem godina po stanovniku upola
manjim nego što je danas.
• U inostranstvo nisu, kao sada, išli sa fakultetskom diplomama najboljih
univerziteta u zemlji, već pre svega oni sa osnovnom školom, a često i oni
koji nisu imali završeno osnovno obrazovanje.To su bili “gastarbajteri”.
• Za stručnjake i kvalifikovane radnike posao je, posle školovanja, bio
obezbeđen.
NAJSKUPLJI PASOŠ NA SVETU
• Oni koji bi poželeli da odu u inostranstvo, mogli su to da učine u svako doba.
• Pasoš tadašnje zemlje – SFRJ – bio je najskuplji na svetu.
• U ogromnu većinu zemalja sveta moglo se ući bez problema sa tim pasošem
i bez ikakve vize.
SPAČEKOM KROZ EVROPU
• Mladi ljudi, uvek željni avantura, često bi sa čuvenom inter-reil kartom
vozom putovali po celoj Evropi. Džabe ili gotovo džabe.
• Neki bi se opredelili za drugačiju vrstu avanture – spačekom, koji je tada bio
zaštitni znak mladih pustolova, obišli bi pola sveta.
• Neki bi to činili motociklom, a neki, kao i danas, biciklom.
SPORT KAO KULTURA ŽIVLJENJA
• Bavljenje sportom bilo je tada sastavni deo kulture življenja mladih ljudi.
• Svi bi već u osnovnoj školi, bili talentovani ili ne, pokušavali u nekom od
mnogobrojnih klubova, ili DTV Partizanu.
• Neko bi se zadržao kraće, neko duže, ali je važno da su svi to mogli.
• Što će reći – nisu plaćali da bi nešto trenirali.
KREIRAN DRUŠTVENI AMBIJENT
• Bavljenje sportom i šahom bilo je poželjno i bilo je masovno.
• Oni koji su kreirali društveni ambijent, želeli su to da postignu.
• Na drugoj strani, i vrhunski sport beležio je svetski značajne rezultate.
• Tadašnja Jugoslavija bila je velesila u gotovo svim letnjim kolektivnim
sportovima i, što je veoma važno, u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu –
fudbalu.
Blizu svetskog trona
• Crvenoj zvezdi je jedne godine zamalo izmakla evropska titula posle čudnog
revanša u polufinalu Kupa šampiona sa Panatinaikosom u Atini, a
reprezentacija je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj završila među osam
najboljih.
• Da su okolnosti bile samo malo drugačije, bila bi, zasluženo, među 4 najbolje
svetske ekipe i – ko zna – možda ni titula prvaka sveta nije bila daleko.
Poznavaoci kažu da smo tada toj tituli verovatno bili najbliži, iako smo ranije
imali i veće uspehe.
DŽAJIĆ U REPREZENTACIJI SVETA
• Neprikosnovena zvezda bio je Dragan Džajić, koji je nekoliko puta nastupio
za reprezentaciju sveta.
• I generacija koja je došla posle njega takođe je bila u svetskom vrhu.
• Niko tada nije bio srećan kada bi u odlučujućim utakmicama morao da igra
sa nama, jer smo bili mnooogo dobri.
MODA PRATI SVETSKETOKOVE
• Za iznos penzije tada se računalo najboljih 10 godina radnog staža, a ne kao
sada ceo radni vek.
• Naše prodavnice su tih osamdesetih godina bile odlično snabdevene veoma
kvalitetnom odećom i obućom domaće proizvodnje po svima pristupačnim
cenama.
• Njihov izgled i dizajn pratio je svetske tokove jer je, za razliku od drugih
socijalističkih zemalja, Jugoslavija bila otvorena zemlja, što joj je donelo
mnoge prednosti u privrednom životu.
SARADNJA SA SVETSKIM KOMPANIJAMA
• U našim preduzećima koristila se savremena zapadna tehnologija, a ta
preduzeća imala su živu saradnju sa ozbiljnim svetskim kompanijama.
• Mnogi naši ljudi su čitave odmore u zemljama istočnog bloka plaćali
farmericama ili nekim drugim tada modernism odevnim predmetom.
POLA ZEMLJE PROŠLO KROZTRST
• A onima kojima domaća ponuda nije bila dovoljna, otvorena su bila vrata prema
Trstu, italijanskom gradu koga su, što se šopinga tiče, Jugosloveni najviše voleli.
• I to je bila dobra i kvalitetna garderoba, opet po, za naše prilike i primanja, vrlo
pristupačnim cenama.
• Pola Jugoslavije prošlo je tada krozTrst, neki su bili iz čiste znatiželje, a ne zato što
im je moderna garderoba bila neophodna.
• Tada se po krpice nije išlo uTursku, a od kupovine jeftinih stvari kod Kineza nije bilo
ni pomena.
STANDARDVIŠI NEGO NA ISTOKU
• Gde je tada, u odnosu na druge evropske zemlje, bio jugoslovenski životni
standard?
• Značajno iznad svih istočnoevropskih socijalističkih zemalja, tu nema nikakve
dileme.
• Takođe, kažu oni koji su tamo boravili, iznad tadašnjeg grčkog proseka.
• Možda i iznad španskog i portugalskog jer su to zemlje koje će tek zakoračiti
putevima Evropske unije i naglog napretka, što će uzrokovati značajno poboljšanje
kvaliteta života prosečnog građanina.
DELUJE NESTVARNO
• To mnogima iz današnje perspective deluje nestvarno i nezamislivo, ali tako
je bilo.
UMETNICIMA INTERNACIONALNE NAGRADE
• Kulturni život bio je intenzivan i razvijen.
• Naši gradovi nekako su u to vreme ili neposredno pre toga postali domaćini
mnogih značajnih svetskih kulturnih manifestacija, naši pisci popularni u
zemlji i inostranstvu, slikari, muzički umetnici, glumci, reditelji takođe.
• Neki su dobili prestižne međunarodne nagrade.
Vreme bioskopa
• Naš film je grabio napred koracima od sedam milja.
• Počelo je sa “crnim talasom”, nastavili su zlatni dečaci, reditelji “Praške
škole”.
• Bilo je to i vreme bioskopa. Postojali su u gotovo svakom selu u našoj zemlji.
• Ponuda – svetska.
• A veliki gradovi…
Sebi svojstven repertoar
• Beograd je imao sjajne bioskope i bilo ih je mnogo. U svim delovima grada.
• To je, sumnjali danas neki ili ne, imalo neprocenjiv značaj za razvoj masovne
kulture.
• Svaki je bioskop imao karakterističan, sebi svojstven repertoar.
• Negde su se prikazivale melodrame, negde spektakli i epski filmovi, negde
intelektualne i misaone price, a negde krimići i akcioni filmovi.
TRAG
• Neki poznati novinari i pisci, kao što su Momo Kapor i BogdanTirnanić, o
tome su ostavili trag.
Od pastirskog roka do avangarde
• Ne može se, na kraju, ne pomenuti i tadašnja jugoslovenska muzička pop i
rok scena, verovatno jedna od najboljih, najkreativnijih i najraznovrsnijih u
Evropi tog vremena.
• Od popa i pastirskog roka do alternative i avangarde - svega je bilo.
Hajdučka česma – evropski spektakl
• Svi su imali svoju publiku.
• Mladi su umeli da se zabave.
• I da se vole.
• Koncert Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme u Beogradu po masovnosti i
dometima bio je evropski spektakl
prezentacija: MILAN STANKOVIĆ

Weitere ähnliche Inhalte

Mehr von MilanStankovic19

VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxVELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
MilanStankovic19
 
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
MilanStankovic19
 
MAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptx
MAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptxMAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptx
MAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptx
MilanStankovic19
 
VELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptx
VELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptxVELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptx
VELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptx
MilanStankovic19
 
NOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptx
NOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptxNOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptx
NOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptx
MilanStankovic19
 
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxVELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
MilanStankovic19
 
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxVELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
MilanStankovic19
 
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxDESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
MilanStankovic19
 
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxDVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
MilanStankovic19
 
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxOD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
MilanStankovic19
 
MILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptx
MILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptxMILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptx
MILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptx
MilanStankovic19
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
MilanStankovic19
 
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxOD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
MilanStankovic19
 
Od Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptx
Od Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptxOd Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptx
Od Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptx
MilanStankovic19
 
IVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptx
IVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptxIVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptx
IVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptx
MilanStankovic19
 
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxKOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
MilanStankovic19
 
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxNAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
MilanStankovic19
 
DUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptx
DUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptxDUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptx
DUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptx
MilanStankovic19
 
POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx
POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptxPOBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx
POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx
MilanStankovic19
 
ROMANI DŽONA APDAJKA.pptx
ROMANI DŽONA APDAJKA.pptxROMANI DŽONA APDAJKA.pptx
ROMANI DŽONA APDAJKA.pptx
MilanStankovic19
 

Mehr von MilanStankovic19 (20)

VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxVELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
 
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
 
MAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptx
MAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptxMAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptx
MAGIČNI PARIZ ŠEZDESETIH.pptx
 
VELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptx
VELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptxVELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptx
VELIKI BRITANSKI ROMANOPISCI XX VEKA.pptx
 
NOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptx
NOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptxNOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptx
NOBEL LAUREATE JOHN STEINBECK.pptx
 
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxVELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
 
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptxVELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
VELIKI AMERIČKI ROMANI.pptx
 
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxDESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
 
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptxDVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
DVANAEST VELIKIH AMERIČKIH ROMANA.pptx
 
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptxOD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
OD MANA DO NABOKOVA - DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
 
MILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptx
MILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptxMILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptx
MILOŠ CRNJANSKI, STVARNOST I ILUZIJA.pptx
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
 
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxOD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
 
Od Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptx
Od Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptxOd Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptx
Od Džejmsa do Barnsa - najbolji britanski romanopisci XX veka.pptx
 
IVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptx
IVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptxIVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptx
IVO ANDRIĆ AND THE CONTRADICTIONS OF HUMAN NATURE.pptx
 
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxKOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
 
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxNAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
 
DUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptx
DUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptxDUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptx
DUŠAN RADOVIĆ - PRVIH STO GODINA.pptx
 
POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx
POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptxPOBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx
POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx
 
ROMANI DŽONA APDAJKA.pptx
ROMANI DŽONA APDAJKA.pptxROMANI DŽONA APDAJKA.pptx
ROMANI DŽONA APDAJKA.pptx
 

When God walked the Earth - magične osamdesete. pptx

  • 1.
  • 2. ROMANTIKA • Eh te osamdesete… Sa uzdahom i velikom nostalgijom sećamo ih se. Bile su lepe, lepršave, lagane, pune života, bez ograničenja, slobodne… • Bile su romantične. • Tako isto su tih osamdesetih govorili oni koji su proživeli šezdesete. i bili dovoljno mladi, u srcu pre svega, da ih žive punim plućima.
  • 3. ŠEZDESETE ITRIDESETE • Šezdesete godine prošlog veka bile su pune krupnih preokreta, kod nas i u svetu, ali su ipak neodoljive, magične, veoma šarmantne i opet – romantične. • A tih šezdesetih stari šmekeri (njih je ruku na srce bilo vrlo malo) koji su bili mladi u predratno vreme sa nostalgijom su se sećali tridesetih, pogotovu oni koji su imali sreće (i para) da upoznaju i dožive čari Grada svetlosti – Pariza. • On je tada bio centar sveta i stecište umetnika-avanturista.
  • 4. LAGANIJITEMPO • I tako, vraćajući se unazad, stići ćemo i do Bel epok, pa I dalje… • Prošlost nam se često čini lepšom od današnjice, najviše zato što smo tada možda bili u najlepšim godinama, ali sigurno i zato što je brzina življenja bila manja. • Laganiji tempo omogućava veću “punoću” života.
  • 5.
  • 6. NAJKVALITETNIJE U ISTORIJI • Ipak, kada je reč o osamdesetima, postoje neke specifičnosti, bar kada se radi o ovim našim prostorima. • To su, što i egzaktne činjenice i na naučnim metodama zasnovani indeksi pokazuju, bile godine kada se ovde najkvalitetnije živelo. Zapravo, najvalitetnije u istoriji. • U tom smislu ekonomski analitičari posebno ističu 1979. godinu.
  • 7. STANDARD SREDNJE KLASE • Po pokazateljima, to je bio sam vrh, najpre kada je reč o životnom standardu prosečnog građanina (a to bi u ono vreme značilo pripadnika danas uništene srednje klase), odnosno dobrima koje je taj građanin mogao da kupi i konzumira za svoju prosečnu platu.
  • 8.
  • 9. STAN U NOVOGRADNJI • Da podsetimo: bilo je to vreme kada je bilo logično da se brzo posle završene škole dobije stalni posao, pri čemu je članstvo u tada jedinoj partiji možda bilo poželjno, ali ne i obavezno, kao u nekim drugim vremenima. • Zatim, da se posredstvom preduzeća ili ustanove gde ste zaposleni brzo dobije stan u novogradnji, da se vrlo povoljno dobije kredit za izgradnju kuće…
  • 10. NOVI AUTOMOBILI • Vreme kada je školovanje bilo stvarno besplatno, kada su se automobili kupovali na kredit, ali novi, tek sišli sa fabričke linije. • Nije bilo po 20 – 30 godina starih, u zapadnim zemljama rashodovanih polovnjaka za koje smo mi danas srećni što ih i takve imamo jer su (kiselo grožđe) “bolji od juga i stojadina, lakše se voze”. • Kao da je to uporedivo, s obzirom na napredak tehnologije.
  • 11.
  • 12.
  • 13.
  • 14. PETNAEST DANA NA MORU • Tada se redovno išlo na zimovanja i letovanja; za one koji nisu imali dovoljno para, ona su bila dotirana, pa su, bar kada su mladi u pitanju, svi išli. • Aranžman na moru trajao je 15 dana, često i duže. Nije kao danas 7 dana, 10 maksimum. • Pa kada dođeš sa letovanja, a firma ti lepo vrati pare koje si tamo potrošio. To se zvalo regres.
  • 15. TRINAESTA PLATA • Za radnike u proizvodnim preduzećima firma je plaćala jednomesečni ili tronedeljni boravak u lekovitoj banji, bili su to odmor, rekreacija i rehabilitacija radnika. • Pa onda na kraju godine bude trinaesta plata. • Za sve to vreme posao je bio siguran, niko nije mogao da dođe i kaže – e od sutra više ne radiš (nekad i bez ikakvog obrazloženja).
  • 16. JEDAN PLAĆATURU • Škole su bile prepune dece, otvarale su se nove. • Kafane i restorani uvek “do daske” puni. Izlazilo se često porodično tako što jedne nedelje obilatu večeru – predjelo, roštilj, desert, nekoliko pica za dame, a litar-dva (malo više) vina za gospodu – plaća jedna porodica, a druge nedelje druga. • U kafani, gde je bilo dosta stalnih gostiju, bio je običaj da jedan iz društva zove i plati turu; kad konobar dođe, nije bilo potrebe da se svi za stolom hvataju za džep. • I kada bi se to nekima desilo, prepričavalo se kao anegdota ili dobar vic.
  • 17. SVI IMAJU PARA • Novac nije bio najvažnija stvar na svetu, jer je nekako kružio i bilo ga je za sve.
  • 18.
  • 19.
  • 20. EMOCIJE SU BILE SVETINJA • Ljubavi su se rađale i emotivne veze sklapale zato što je bilo emocija, a ne zbog para, a tamo gde bi ljudi uočili da je veza iz interesa – sprdali bi se sa tim. • Emocije su bile svetinja, tu nije bilo mesta za trgovinske marifetluke.
  • 21. ISKRENA LJUBAV • Možda su baš zato deca koja su se rodila u takvim brakovima, zasnovanim na ljubavi, a ne parama, bila tako lepa, možda su i današnja deca tako lepa zato što su se njihovi preci voleli, a ne kupovali međusobno. • U sistemu tadašnjih vrednosti, iskrena ljubav zauzimala je visoko, ako ne i prvo mesto.
  • 22.
  • 23. GRADILO SE MNOGO… • Gradilo se tada, kao i u decenijama pre toga, stalno i gradilo se mnogo (verovali ili ne – bez ugrađivanja). • Neki će danas, s pravom, reći – najvrednije što danas imamo, tada je napravljeno. • Ne samo kuće i zgrade, već i infrastruktura.
  • 24.
  • 25. SREDNJA KLASA • Srednja klasa bila je jaka i bila je kičma, stub čitavog poretka. • Nastavnici, lekari, službenici, inženjeri, pravnici, zanatlije, kvalifikovani radnici – bili su cenjeni, a država se prema njima odnosila sa velikim respektom. • I njihove plate bile su garancija takvog statusa.
  • 26. MLADA NACIJA, OBEZBEĐEN POSAO • Mi smo bili mlada nacija, sa prosečnim brojem godina po stanovniku upola manjim nego što je danas. • U inostranstvo nisu, kao sada, išli sa fakultetskom diplomama najboljih univerziteta u zemlji, već pre svega oni sa osnovnom školom, a često i oni koji nisu imali završeno osnovno obrazovanje.To su bili “gastarbajteri”. • Za stručnjake i kvalifikovane radnike posao je, posle školovanja, bio obezbeđen.
  • 27.
  • 28. NAJSKUPLJI PASOŠ NA SVETU • Oni koji bi poželeli da odu u inostranstvo, mogli su to da učine u svako doba. • Pasoš tadašnje zemlje – SFRJ – bio je najskuplji na svetu. • U ogromnu većinu zemalja sveta moglo se ući bez problema sa tim pasošem i bez ikakve vize.
  • 29. SPAČEKOM KROZ EVROPU • Mladi ljudi, uvek željni avantura, često bi sa čuvenom inter-reil kartom vozom putovali po celoj Evropi. Džabe ili gotovo džabe. • Neki bi se opredelili za drugačiju vrstu avanture – spačekom, koji je tada bio zaštitni znak mladih pustolova, obišli bi pola sveta. • Neki bi to činili motociklom, a neki, kao i danas, biciklom.
  • 30.
  • 31. SPORT KAO KULTURA ŽIVLJENJA • Bavljenje sportom bilo je tada sastavni deo kulture življenja mladih ljudi. • Svi bi već u osnovnoj školi, bili talentovani ili ne, pokušavali u nekom od mnogobrojnih klubova, ili DTV Partizanu. • Neko bi se zadržao kraće, neko duže, ali je važno da su svi to mogli. • Što će reći – nisu plaćali da bi nešto trenirali.
  • 32. KREIRAN DRUŠTVENI AMBIJENT • Bavljenje sportom i šahom bilo je poželjno i bilo je masovno. • Oni koji su kreirali društveni ambijent, želeli su to da postignu. • Na drugoj strani, i vrhunski sport beležio je svetski značajne rezultate. • Tadašnja Jugoslavija bila je velesila u gotovo svim letnjim kolektivnim sportovima i, što je veoma važno, u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu – fudbalu.
  • 33. Blizu svetskog trona • Crvenoj zvezdi je jedne godine zamalo izmakla evropska titula posle čudnog revanša u polufinalu Kupa šampiona sa Panatinaikosom u Atini, a reprezentacija je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj završila među osam najboljih. • Da su okolnosti bile samo malo drugačije, bila bi, zasluženo, među 4 najbolje svetske ekipe i – ko zna – možda ni titula prvaka sveta nije bila daleko. Poznavaoci kažu da smo tada toj tituli verovatno bili najbliži, iako smo ranije imali i veće uspehe.
  • 34. DŽAJIĆ U REPREZENTACIJI SVETA • Neprikosnovena zvezda bio je Dragan Džajić, koji je nekoliko puta nastupio za reprezentaciju sveta. • I generacija koja je došla posle njega takođe je bila u svetskom vrhu. • Niko tada nije bio srećan kada bi u odlučujućim utakmicama morao da igra sa nama, jer smo bili mnooogo dobri.
  • 35.
  • 36.
  • 37.
  • 38. MODA PRATI SVETSKETOKOVE • Za iznos penzije tada se računalo najboljih 10 godina radnog staža, a ne kao sada ceo radni vek. • Naše prodavnice su tih osamdesetih godina bile odlično snabdevene veoma kvalitetnom odećom i obućom domaće proizvodnje po svima pristupačnim cenama. • Njihov izgled i dizajn pratio je svetske tokove jer je, za razliku od drugih socijalističkih zemalja, Jugoslavija bila otvorena zemlja, što joj je donelo mnoge prednosti u privrednom životu.
  • 39. SARADNJA SA SVETSKIM KOMPANIJAMA • U našim preduzećima koristila se savremena zapadna tehnologija, a ta preduzeća imala su živu saradnju sa ozbiljnim svetskim kompanijama. • Mnogi naši ljudi su čitave odmore u zemljama istočnog bloka plaćali farmericama ili nekim drugim tada modernism odevnim predmetom.
  • 40. POLA ZEMLJE PROŠLO KROZTRST • A onima kojima domaća ponuda nije bila dovoljna, otvorena su bila vrata prema Trstu, italijanskom gradu koga su, što se šopinga tiče, Jugosloveni najviše voleli. • I to je bila dobra i kvalitetna garderoba, opet po, za naše prilike i primanja, vrlo pristupačnim cenama. • Pola Jugoslavije prošlo je tada krozTrst, neki su bili iz čiste znatiželje, a ne zato što im je moderna garderoba bila neophodna. • Tada se po krpice nije išlo uTursku, a od kupovine jeftinih stvari kod Kineza nije bilo ni pomena.
  • 41.
  • 42. STANDARDVIŠI NEGO NA ISTOKU • Gde je tada, u odnosu na druge evropske zemlje, bio jugoslovenski životni standard? • Značajno iznad svih istočnoevropskih socijalističkih zemalja, tu nema nikakve dileme. • Takođe, kažu oni koji su tamo boravili, iznad tadašnjeg grčkog proseka. • Možda i iznad španskog i portugalskog jer su to zemlje koje će tek zakoračiti putevima Evropske unije i naglog napretka, što će uzrokovati značajno poboljšanje kvaliteta života prosečnog građanina.
  • 43. DELUJE NESTVARNO • To mnogima iz današnje perspective deluje nestvarno i nezamislivo, ali tako je bilo.
  • 44.
  • 45. UMETNICIMA INTERNACIONALNE NAGRADE • Kulturni život bio je intenzivan i razvijen. • Naši gradovi nekako su u to vreme ili neposredno pre toga postali domaćini mnogih značajnih svetskih kulturnih manifestacija, naši pisci popularni u zemlji i inostranstvu, slikari, muzički umetnici, glumci, reditelji takođe. • Neki su dobili prestižne međunarodne nagrade.
  • 46. Vreme bioskopa • Naš film je grabio napred koracima od sedam milja. • Počelo je sa “crnim talasom”, nastavili su zlatni dečaci, reditelji “Praške škole”. • Bilo je to i vreme bioskopa. Postojali su u gotovo svakom selu u našoj zemlji. • Ponuda – svetska. • A veliki gradovi…
  • 47. Sebi svojstven repertoar • Beograd je imao sjajne bioskope i bilo ih je mnogo. U svim delovima grada. • To je, sumnjali danas neki ili ne, imalo neprocenjiv značaj za razvoj masovne kulture. • Svaki je bioskop imao karakterističan, sebi svojstven repertoar. • Negde su se prikazivale melodrame, negde spektakli i epski filmovi, negde intelektualne i misaone price, a negde krimići i akcioni filmovi.
  • 48. TRAG • Neki poznati novinari i pisci, kao što su Momo Kapor i BogdanTirnanić, o tome su ostavili trag.
  • 49.
  • 50. Od pastirskog roka do avangarde • Ne može se, na kraju, ne pomenuti i tadašnja jugoslovenska muzička pop i rok scena, verovatno jedna od najboljih, najkreativnijih i najraznovrsnijih u Evropi tog vremena. • Od popa i pastirskog roka do alternative i avangarde - svega je bilo.
  • 51. Hajdučka česma – evropski spektakl • Svi su imali svoju publiku. • Mladi su umeli da se zabave. • I da se vole. • Koncert Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme u Beogradu po masovnosti i dometima bio je evropski spektakl
  • 52.
  • 53.