NOBELOVA NAGRADA
• Kazuo Išiguro (1954) engleski je romanopisac, scenarista i pisac
kratkih priča, japanskog porekla.
• Išiguro je “u romanima velike emotivne snage otkrio ambis ispod
našeg iluzornog osećanja povezanosti sa svetom”, navodi se u
saopštenju Švedske akademije.

USPOMENE, VREME,
SAMOOBMANA
• Njegova porodica preselila se u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je
imao pet godina.
• Diplomirao je engleski jezik i filozofiju na Univerzitetu u Kentu.
• Od kada je objavio svoj prvi roman “Bledi obrisi brda” 1982.
godine bavi se samo pisanjem.
• Teme kojima se najčešće bavi su uspomene, vreme I samoobmana.

“OSTACI DANA”
• Najpoznatiji roman zove se “Ostaci dana”.
• Objavljen je 1989. godine i dobio je Bukerovu nagradu.
• To je priča ispričana kao fleš-bek batlera Stivensa (iz 1956. godine) koji je radio za engleskog
plemića Darlingtona. Njegov poslodavac, ispostaviće se, bio je naklonjen nacistima, što
Stivensu, iz sadašnje perspektive, nameće pitanje – da li je ispravno što ga je verno služio
godinama .
• Stivensova priča obuhvata i njegov specifičan odnos sa koleginicom, gospođicom Kenton, u
koju je bio zaljubljen, a nikada nije dozvolio da se ta ljubav realizuje.

NAUČNA FANTASTIKA I DISTOPIJA
• Kazuo Išiguro je objavio 8 romana od kojih je poslednji “Klara i
sunce” iz 2021. godine.
• U svojoj kasnijoj fazi stvaralaštva, Išiguro će uključiti elemente
naučne fantastike i distopije u svoja dela.
• Osim romana, piše kratke priče i scenarije za filmove.

ROMANI
• “Bledi obrisi brda” – 1982. godina
• “Slikar prolaznog sveta” – 1986.
• “Ostaci dana” (delo po kome je snimljen film)- 1989.
• “Bez utehe” – 1995.
• “Ne daj mi nikada da odem” – 2005.
• “Nokturna” – 2009.
• “Zakopani džin” – 2015.
• “Klara i sunce” – 2021.

JEDNO VEČE U 20. VEKU, I DRUGI
MALI NAPRECI
• Evo malog izvoda iz završnog dela njegovog Nobelovog
predavanja:
• “…I tako stižemo do sadašnjosti. Nedavno sam se probudio sa
saznanjem da već nekoliko godina živim pod staklenim zvonom.
Da sam propustio da primetim frustraciju i strahove mnogih oko
sebe.

NAPREDAK JE MOŽDA SAMO
ILUZIJA
• Shvatio sam da je moj svet, civilizovan, stimulativan prostor
ispunjen ironičnim ljudima liberalnih umova, u stvari mnogo manji
nego što sam mislio.
• Godina 2016. bila je godina neočekivanih i za mene depresivnih
političkih događaja u Evropi i Americi, godina gnusnih terorističkih
činova širom sveta, i naterala me je da prihavtim da je
nezaustavljiv napredak liberalno-humanističkih vrednosti koji sam
od detinjstva uzimao zdravo za gotovo možda bio samo iluzija.

GENERACIJA SKLONA OPTIMIZMU
• Pripadam generaciji koja je sklona optimizmu, a zašto ne bi bila?
• Posmatrali smo svoje pretke kako uspešno transformišu Evropu iz
prostora na kojem vladaju totalitarni režimi, genocid i istorijski
nezapamćen pokolj u regionu kojem mnogi zavide na liberalnim
demokratijama koje žive u prijateljstvu, praktično bez granica.

SMATRALI SMO DA JE SREĆAN
KRAJ
• Posmatrali smo kako se stara kolonijalna carstva urušavaju širom
sveta, zajedno sa gnusnim pretpostavkama na kojima su
izgrađena.
• Bilo smo svedoci značajnih napredaka na polju prava žena, prava
homoseksualaca, i borbi protiv rasizma na nekoliko frontova.
• Odrasli smo uz veliki ideološki i vojni sukob između kapitalizma i
komunizma, i svedočili smo onome što smo mogli smatrati
srećnim krajem.

VREME OGROMNIH
NEJEDNAKOSTI
• Ali, sada, kada se osvrnem, doba od pada Berlinskog zida deluje
mi kao period samozadovoljstva i propuštenih prilika.
• Ogromnim nejednakostima u bogatvstvu i mogućnostima između
nacija i unutar nacija dozvoljeno je da bujaju.

RAZMNOŽAVANJE EKSTREMNIH
IDEOLOGIJA
• Katastrofalna invazija Iraka 2003. godine i duge godine tokom
kojih su politike štednje nametane običnim ljudima nakon
skandaloznog ekonomskog kraha 2008. naročito su nas dovele do
sadašnjosti u kojoj se razmnožavaju ideologije ekstremne desnice
i plemenskog nacionalizma.
• Rasizam je još jednom u porastu, kako u svojim tradicionalnim
oblicima, tako i u svojim modernizovanim, bolje prodavanim
verzijama, miče se ispod naših civilizovanih ulica kao čudovište
koje se budi iz sna.

NADMETANJE ZA SREDSTVA I MOĆ
• Za sada deluje kao da nam nedostaje napredan ideal koji nas
može ujediniti.
• Umesto toga, čak i u bogatim demokratijama Zapada, delimo se u
suprotstavljene kampove iz kojih se gorko takmičimo jedni protiv
drugih za sredstva i moć.

NAPREDAK I OKRUTNOST
• A iza ugla – ili smo već zašli za taj ugao? – leže izazovi koje postavljaju
neverovatni naučni, tehnološki i medicinski napreci.
• Nove genetičke tehnologije, poput CRISPR tehnologije za editovanje
genoma, i napredak na poljima veštačke inteligencije i robotike donose
nam neverovatne mogućnosti koje spasavaju živote, ali takođe stvaraju
i okrutne meritokratije koje podsećaju na aparthejd, masovnu
nezaposlenost, čak i među onima koji pripadaju trenutnim
profesionalnim elitama…

JEDNA MOLBA
• …Prvo, moramo proširiti naš zajednički književni svet kako bi
uključio još mnoge glasove koji se nalaze izvan zone komfora nas
koji pripadamo elitnim kulturama prvog sveta.
• Moramo energičnije da tragamo za skrivenim blagom iz književnih
kultura koje su nam ostale nepoznate, bilo da ti pisci žive u
udaljenim zemljama, ili unutar naših zajednica.

RAZLIČITI NAČINI ZA
NEVEROVATNE PRICE
• Drugo, moramo se pažljivo postarati da granice onoga što
smatramo dobrom književnošću ne odredimo previse usko ili
konzervativno.
• Sledeća generacija će imati različite, nove i ponekad zbunjujuće
načine da ispriča važne i neverovatne priče.

NOVA MISAO, VELIKA LJUDSKA
VIZIJA
• Moramo otvoriti svoje umove ka njima, posebno u smislu žanra i
forme, kako bismo mogli da negujemo i slavimo najbolje među
njima.
• U doba opasnog raskola, moramo slušati.
• Dobro pisanje i dobro čitanje razbiće barijere.
• Možda čak nađemo i novu misao, veliku ljudsku viziju, oko koje
bismo se okupili…”

PREZENTACIJA:
MILAN STANKOVIĆ