Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Die SlideShare-Präsentation wird heruntergeladen. ×

Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx

Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Wird geladen in …3
×

Hier ansehen

1 von 50 Anzeige

Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx

Herunterladen, um offline zu lesen

Starogrčka mitologija prepuna je zanimljivih, dramatičnih, maštovitih, fantastičnih, ali i životnih priča i pouka. Jedna od najlepših je ona o, uz Herakla, najvećem junaku stare Grčke - Ahilu. Rođen kao polubog imao je sve što je jedan mladić - aristokrata u ono vreme mogao da ima. Osim sreće i naklonosti nekih ljubomornih bogova i ljudi. Imao je samo jedno ranjivo mesto i zbog njega je stradao od onoga koji je znao njegovu tajnu. Ovaj grčki junak bio je uzor velikim vladarima antičkog doba, između ostalih i Aleksandru Velikom. Ahil je danas, sa osobinama koje je imao, metafora za mnoge savremene intelektualce.

Starogrčka mitologija prepuna je zanimljivih, dramatičnih, maštovitih, fantastičnih, ali i životnih priča i pouka. Jedna od najlepših je ona o, uz Herakla, najvećem junaku stare Grčke - Ahilu. Rođen kao polubog imao je sve što je jedan mladić - aristokrata u ono vreme mogao da ima. Osim sreće i naklonosti nekih ljubomornih bogova i ljudi. Imao je samo jedno ranjivo mesto i zbog njega je stradao od onoga koji je znao njegovu tajnu. Ovaj grčki junak bio je uzor velikim vladarima antičkog doba, između ostalih i Aleksandru Velikom. Ahil je danas, sa osobinama koje je imao, metafora za mnoge savremene intelektualce.

Anzeige
Anzeige

Weitere Verwandte Inhalte

Weitere von MilanStankovic19 (20)

Aktuellste (20)

Anzeige

Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx

  1. 1. METAFORA MODERNOG INTELEKTUALCA • Ko je, uz Herakla, bio najveći mitološki junak stare Grčke, onaj koji je odabrao kratak život i slavu iako mu je nuđen dug vek, ali bez slave? • Ko je onaj za koga su mnogi misleći ljudi rekli da predstavlja metaforu modernog intelektualca sa osobinama koje su ga krasile: hrabar, smeo, neponovljiv, strastven, žestok individualac, uvek svoj, misaon, plahovit, neprilagođen, pa ipak tako neophodan?
  2. 2. CENTRALNI LIK HOMEROVE EPOPEJE • Ovaj starogrčki junak, koji je došao zajedno sa još sto hiljada vojnika pod zidine Troje i postao centralni lik Homerove epopeje “Ilijada”, imao je u izobilju sve ono što je od pamtiveka predstavljalo ponos pravog muškarca. • Bogovi su ga velikodušno nagradili snagom, hrabrošću, lepotom I plemenitošću. • Uskraćena mu je samo jedna stvar u životu – sreća.
  3. 3. SMRTNI POTOMCI STANOVNIKA OLIMPA • Ko je Ahil znamo iz dela mnogih antičkih autora, od koji je najpoznatiji i najmerodavniji Homer. • Sa stranica njegove besmrtne pesme saznajemo da su oni koji su nastanjivali vrh Olimpa nekada silazili na zemlju i ženili se smrtnicima koji su, na ovaj ili onaj način, zaslužili ovu čast. • Prema drevnim legendama, samo su heroji rođeni iz takvih saveza, kombinujući beskrajnu listu vrlina koje su ih stavljale iznad svih ostalih stanovnika planete,u čije su živote unosili red i harmoniju. • Samo jedan problem lišio ih je punoće sreće – rođeni su smrtni.
  4. 4. SIN ZEMALJSKOG KRALJA I BOGINJE MORA • Dogodilo se da je ftijski kralj Pelej jednom okrenuo glavu I skrenuo pažnju boginji mora Tetidi. Pronašao je put do srca gospodarice dubina, a plod njene trenutne slabosti postao je legendarni Ahil (Ahilej) koji je od majke nasledio sve vrline svojstvene bogovima, ali je ostao smrtan po ocu. • U želji da popuni ovu prazninu, Tetida je pribegla starom i proverenom leku, bacivši ga odmah nakon rođenja u vode koje teku u podzemnom svetu. • Od toga je celo telo bebe bilo prekriveno nevidljivom, ali neprobojnom “materijom”, koju nijedno oružje nije moglo pogoditi. • Jedini izuzetak bila je peta za koju ga je majka držala spuštajući ga u vodu.
  5. 5. AHILOVA PETA • Ona mu je postala jedina slaba tačka, a to se držalo u tajnosti. • No, gledajući unapred, treba reći da je je onaj koji je suštinski ubio Ahila (a on je okončao svoj život, uprkos naporima Tetide, kao običan smrtnik) znao za to.
  6. 6. TUTORI MLADOG PRINCA • Kako bi obrazovao budućeg heroja, otac mu je našao dva mentora. • Jedan od njih bio je stari i mudra Feniks, koji je dečaka naučio pristojnom ponašanju. Medicini i sastavljanju pesama, bez kojih se u ono vreme mogao smatrati neukim, glupim, primitivnim i bezobraznim. • Drugi je bio kentaur po imenu Hiron. • Za razliku od svojih saplemenika – lukavih i izdajničkih stvorenja – taj kentaur odlikovao se otvorenošću i prijateljstvom. • Sva njegova pedagogija se, međutim, svodila na to da je Ahila hranio medveđim mozgovima i prženim lavovima. Ali takva prehrana dečaku je očito koristila, a sa deset godina već je lako ubijao divlje svinje golim rukama i takođe preticao jelene.
  7. 7. POČETAK TROJANSKOG RATA • Kada je počeo rat, u kojem su se Grci sa svojim brojnim saveznicima približili zidinama Troje, gde je bila kraljica Jelena, priznata za najlepšu ženu svih vremena i naroda, naš junak je imao 15 godina. • Ovaj detalj nam omogućava da sa određenom tačnošću odredimo u kojoj je godini živeo Ahil. • Proučavaoci datiraju početak na prelaz iz 13. u 12. vek pre nove ere, što znači da je rođen oko 1215. godine pre Hrista.
  8. 8. POBEĆI U SKIROS • Boginja Tetida, uprkos činjenici da je, spustivši svog sina u vode Stiksa, učinila Ahila besmrtnim, ipak je bila svesna da je moguća Ahilova smrt. • Odlučila je da ne rizikuje i spasi ga od kampanje u kojoj je bio dužan da učestvuje. • U tu svrhu boginja je , snagom magije, prebacila svog sina na ostrvo Skiros, gde se on, u ženskoj odeći, skrivao od poziva u vojsku među kćerima lokalnog kralja Likomeda.
  9. 9. POTERA • Međutim, ubrzo je vođa Grka, Agamemnon, saznao gde je Ahil i poslao Odiseja za njim. • Njegov izaslanik imao je nimalo lak zadatak – da prepozna onoga koji je svoju muževnu narav skrivao pod ženskom odećom. I Odisej je to briljantno rešio.
  10. 10. LUKAVI ODISEJ • Prerušen u trgovca, pred princezama je izložio raskošne tkanine, nakit i druge stvari za koje su žene oduvek imale slabost, a između njih je, kao slučajno, ostavio mač. • Kada su, na njegovu naredbu, sluge izdale borbeni poklič, sve su devojke pobegle, a samo je jedna od njih zgrabila oružje, izdavši u sebi muškarca I ratnika. • Pratili su regruta u kampanju širom ostrva. Kralj Likomed je iskreno tugovao, a suze je takođe lila njegova mlada kćer Diedamija, u čijoj utrobi je sin Ahilov jačao već šest meseci.
  11. 11. OKLOP SA MAGIČNIM SVOJSTVIMA • Pod zidine Troje Ahil nije stigao sam, već u pratnji vojnika, Mirmidonaca, koje je sa njim poslao njegov otac, kralj Pelej, koji je zbog starosti bio lišen mogućnosti da lično učestvuje u opsadi grada. • Sinu je dao svoj oklop, jednom iskovan za njega, a koji poseduje magična svojstva. • Ratnik koji ga je nosio postao bi nepobediv.
  12. 12. HEROJ KOJI UŽASAVA NEPRIJATELJA • U spevu “Ilijada” Homer priča kako se sin, koristeći dar svoga oca, borio devet godina, užasavajući Trojance. • Zahvaljujući magičnim moćima koje su mu dale vode Stiksa, kao i očevom oklopu, bio je neranjiv za neprijatelja, ali onaj bog koji će kasnije ubiti Ahila, znao je njegovu slabu tačku.
  13. 13. ZAVIST AGAMEMNONOVA • Bezbrojni podvizi koje je Ahil počinio doneli su mu veliku slavu među običnim ratnicima i postali uzrok zavisti koja je progutala njihovog vrhovnog komandanta Agamemnona. • Poznato je da je to nisko osećanje u svakom trenutku teralo ljude na podlost, a ponekad i na zločine. Grčki vojskovođa nije bio izuzetak.
  14. 14. VOĐA OTIMA • Jednog dana, vraćajuće se iz bitke, Ahil je, kao plen, doveo prelepu zarobljenicu, čiji je otac Kris bio Apolonov sveštenik. • Agamemnon ju je, iskoristivši svoj položaj, odveo od Ahila, čemu se ovaj nije protivio, jer ga je tada zanela druga robinja, po imenu Briseida. • Ubrzo se nesrećni sveštenik pojavio u grčkom logoru i ponudio bogatu otkupninu za svoju kćer, ali je odbijen. • U očaju, pozvao je u pomoć samog boga Apolona, a ovaj je poslao pošast uvrediteljima sveštenikove kćeri. Posledica je da Grci nisu imali vremena da sahranjuju mrtve. • Prorok Kalhant, nakon razgovora sa bogovima, rekao je da se smrt neće povući dok Kris ne primi svoju kćer, a Apolon dobije bogate žrtve.
  15. 15. BRISEIDA • Agamemnon je morao poslušati, ali je u znak odmazde oduzeo Briseidu od Ahila. • Pri tom je glasno grdio, ponižavao i vređao najboljeg grčkog ratnika u prisustvu drugih vojnika. • Ovaj čin je za sve bio iznenađenje, budući da je glavnokomandujući pre toga slovio za hrabru i plemenitu osobu. • Nema sumnje da je i ovde bilo magije. • Štaviše, moguće je da je zlu čaroliju na njega bacio onaj koji je ubio Ahila na kraju price.
  16. 16. BOG APOLON
  17. 17. AHIL SE POVLAČI • Nepravedno uvređen i lišen svoje najbolje robinje i ljubavnice, Ahil je odbio da nastavi svoje učešće u ratu, što je neopisivo oduševilo Trojance, koji su drhtali pri samom pogledu na njega. • Pojavivši se na obali mora, pozvao je svoju majku, boginju Tetidu, a ona je, izašavši iz morskih dubina i čuvši njegovu priču, molila vrhovnog boga Zevsa da pomogne Trojancima kako bi porazili Agamemnonovu vojsku. • Time bi se pokazalo da ih bez Ahila sve čeka neizbežna smrt.
  18. 18. …PA DOBIJA IZVINJENJE • Vrhovni bog, Zevs, dao je snagu Trojancima i oni su počeli nemilosrdno da slamaju svoje neprijatelje. • Katastrofa se činila neizbežnom, a zavidnici nisu imali drugog izbora nego da se javno, u prisustvu istih vojnika, izvine Ahilu i vrate mu ono što su mu oduzeli. • Uplašen zbog pobeda Trojanaca, Agamemnon, po savetu starijeg Nestora, najavljuje preko Odiseja i drugih vođa da će vratiti Ahilu Briseidu, dati mu jednu od svojih kćeri za ženu i mnoge bogate gradove u miraz.
  19. 19. PATROKLO • Međutim, tek kad se trojanska vojska približi ahejskim brodovima i trojanski heroj Hektor zapali jednog od njih, Ahil dozvoljava svom najboljem prijatelju Patroklu, obučenom u Ahilov oklop, da se uključi u bitku kako bi oterao Trojance. • Ali, uskoro stiže vest o Patroklovoj smrti od Hektorove ruke. Dobivši novi oklop od boga Hefesta, Ahil juri u bitku, nemilosrdno udara Trojance u begu i uz pomoć Hefesta pobeđuje čak i boga reke Skamandra koji se pobunio protiv njega.
  20. 20. AHIL UBIJA HEKTORA • U odlučujućem dvoboju sa Hektorom, za kojeg bi se moglo reći da je odlučujući i za ceo Trojanski rat, pobeđuje Ahil, što, međutim, nagoveštava njegovu vlastitu smrt, za koju zna od svoje majke i opet čuje s usana Hektora na samrti. • Ahil je Hektora ne samo pobedio u dvoboju, već ga je, nakon što ga je probo kopljem, besan zbog smrti Patrokla, koga je ubio Hektor, tri puta vukao oko zidina Troje.
  21. 21. SAMILOST I HUMANITET • Kasnije, ublaživši svoj bes, Ahil pokazuje samilost i humanitet, osobine koje nisu svojstvene paganima, i dopušta trojanskom starom kralju Prijamu, Hektorovom ocu, da telo ovoga junaka ponese kako bi ga dostojno sahranio.
  22. 22. AHIL I HEKTOR
  23. 23. AHIL I PRIJAM
  24. 24. POSLEDNJI AHILOV PODVIG • Ali bogovima nije bilo drago da Ahila učine svedokom pada Troje, a njihovu volju ispunio je onaj među njima koji je ubio Ahila. • Neposredno pre smrti, ostvario je Ahil svoj poslednji podvig – pobedio je vojsku lepih, ali podmuklih i zlih Amazonki, koje su pritekle u pomoć Trojancima, predvođene njihovim vođom, Pentezilejom.
  25. 25. AMAZONKE
  26. 26. APOLON U ZASEDI • Antički autori, kada je reč o Ahilovoj biografiji u mnogo čemu su suprotstavljeni jedni drugima, ali su, kada je reč o prikazu njegovog poslednjeg časa, ipak jednoglasni. • Prema njihovom svedočenju, jednog dana je pokušao da provali u opkoljeni grad kroz njegovu glavnu kapiju. • Odjednom mu je put preprečio niko drugi do sam – Apolon. • On se još nije pomirio sa Grcima posle priče sa kćerkom svog sveštenika.
  27. 27. OPET LJUBOMORA • Apolon je, naravno, znao ko je Ahil. • Činjenica je da je, ovenčan slavom najlepših nebesnika, gajio sramnu zavist I ljubomoru prema smrtniku, koji je, kao i on, smatran merilom lepote. • O pogubnosti ovog niskog osećaja među ljudima već je bilo reči u ovoj priči, ali je u ovom slučaju time ukaljano ime božanstva. • Preprečivši Ahilu put, ali ipak očekujući poštovanje, doživeo je grubu viku I pretnju da će biti proboden kopljem ako se odmah ne skloni s puta. Uvređen, Apolon se udaljio, ali samo da bi se odmah osvetio.
  28. 28. APOLON
  29. 29. STRELOM U PETU • Nadalje, autori se donekle razlikuju u opisu onoga što se dogodilo. • Prema jednoj verziji, sam Apolon je ispalio smrtonosnu strelu i on je bio taj koji je ubio Ahila. • Prema drugoj, zavidni bog je ovaj posao poverio Parisu, Hektorovom bratu I “otimaču” lepe Jelene zbog koje je izbio Trojanski rat. Sin trojanskog kralja se navodno zatekao u blizini. • On je Ahila strelom pogodio u jedino ranjivo mesto – petu.
  30. 30. NIJE PARIS NEGO APOLON • Dakle, pošto je strela pogodila Ahila u jedinu ranjivu tačku, za koju je znao samo Apolon, nema sumnje da je upravo on usmerio njen let. • Onaj koji je ubio Ahila usmerivši strelu u petu nije mogao a da ne zna njegove tajne. • Stoga se ubistvo heroja pripisuje Apolonu – najlepšem od bogova, ali besmrtniku koji nije mogao pobediti niska i sitna osećanja u sebi.
  31. 31. UBISTVO AHILA
  32. 32. AHIL KAO INSPIRACIJA • Priča o Ahilu inspirisala je čitavu plejadu antičkih pesnika koji su mu posvetili svoja dela, od kojih su neka preživela do danas. • Mnogi od njih su priznati kao najbolji primeri starogrčke poezije. • Najveću slavu među njima, nesumnjivo, stekao je Homer svojim besmrtnim spevom “Ilijada”. • Sama Ahilova smrt dovela je do popularnog izraza – Ahilova peta – koji označava slabu, ranjivu tačku.
  33. 33. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

Hinweis der Redaktion

  • Ahil – junak kome su zavideli kraljevi I bogovi

×